180 likes | 467 Views
Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja. Redakcija Kvartalnog monitora FREN jun 20 10. Pregled. Pad dinara : nestabilnost ili poželjno prilagođavanje? D a li je dinar još uvek precenjen? Kontrola plata i niska inflacija ključni za od rživost kursa
E N D
Prezentacija za NBSMakroekonomska kretanja Redakcija Kvartalnog monitoraFRENjun 2010.
Pregled Pad dinara: nestabilnost ili poželjno prilagođavanje? Dali je dinar još uvek precenjen? Kontrola plata i niska inflacija ključni za održivost kursa Privredna aktivnost: izvoz pokreće blagi oporavak Zaposlenost još uvek u snažnom padu(nezaposlenost 19%) Konsolidovani deficit države: 4,8% BDP-a u 2010. Javni dug od 32 (36)% BDP-a nije bezopasan Smanjenje deficita neophodno Inflacija ubrzava, ali je još uvek pod kontrolom 2
Pad vrednosti dinara Dinar slabi kao i većina valuta u Evropi Poljska, Mađarska, Češka, Rumunija, ali i sam evro => Uzrok verovatno na finansijskim tržištima... ...ali u Srbiji postoje i dublji razlozi Trenutna realna vrednost dinara nije “rekordno niska” Dinar još uvek realno jači u odnosu na 2005. za oko 10% Na nivou iz Q4 2006. 3
Konkurentnost definiše održiv kurs Mera konkurentnosti - plate u evrima - na nivou iz Q4 2007. Kada uključimo i rast produktivnosti, dobijamo potpunu meru konkurentnosti - evro jedinične troškove rada 4 2010Q2 / 2005Q2 ≈ 3,7%
Vrednost dinara blizu održivog nivoa Konkurentnost nakon poslednje depresijacije za oko 4% niža od one iz 2005. (ocena FREN-a) Ocena MMF-a da je kurs bio blizu održive vrednosti i pre poslednje depresijacije (Staff Report for 2010) Vrednost plata u evrima u odnosu na produktivnost rada u Srbiji uglavnom u skladu sa okruženjem... ...ali znatno zaostaje za pojedinim zemljama poput Slovačke i Bugarske (ocene pre poslednje depresijacije) Uslovi za trajniju stabilizaciju kursa - plate i inflacija pod kontrolom... ...i bez novih regionalnih kriza 5
Izvoz pokreće oporavak u 2010. U Q1 privredni oporavak blago usporio u odnosu na drugu polovinu 2009. Rast BDP-a procenjujemo na 0,9% (međugodišnje) Desezonirani indeksi ukazuju na tempo rasta od 1% Još uvek nedovoljno da utiče na promene na tržištu rada (stopa nezaposlenosti verovatno preko 19%) Ali pozitivno što je sada izvoz osnovni pokretač oporavka privrede U aprilu izvoz nastavlja da ubrzava (međugodišnje 27%, desezonirano 4,8%) - kurs dinara pomaže I industrijska proizvodnja u aprilu raste (11% međugodišnje i 3,8% desezonirano) Fleksibilan kurs pomogao ekonomijama u krizi (istraživanje MMF-a) Do kraja godine moguće ubrzanje oporavka 6
Privredni rast, kurs dinara, uvoz i izvoz /2 Kointegracione zavisnosti, elasticiteti: Izvozna funkcija: X = 0.76*REER + 5.46*BDP Uvozna funkcija: M = - 0.71*REER + 2.06*BDP Trgovinski bilans (TB = X - M) TB = 1.48*REER + 3.49*BDP (P. Petrovic, A. Nojkovic, M. Gligorić; 2009) • Izvozna funkcija: • kurs utiče na izvoz • rast proizvodnje povećava izvoz (efekat sa strane ponude) • Uvozna funkcija: • Kurs utiče na uvoz • Rast proizvodnje povećava uvoz (efekat sa strane tražnje) 8
Privredni rast, kurs dinara, uvoz i izvoz /3 • Trgovinski bilans: • Efekat rasta proizvodnje na uvoz (2,06) - manji nego na rast izvoza (5,46) • => Ukupni efekat rasta proizvodnje na trgovinski bilans pozitivan (3,49) • Realna depresijacija od 1% dovodi do rasta izvoza od 0,76% i smanjenja uvoza od 0,71% • => Trgovinski bilans se poboljšava za 1,48% 9
Inflacija ubrzava, ali je pod kontrolom Inflacija (IPC) u prvih pet meseci 4,3% (međugodišnje u maju 3,7%) Ubrzava od početka godine ...ali posledica rasta kontrolisanih cena (nafta, cigarete, struja) Noseća inflacija blizu centra ciljanog koridora NBS (6 ± 2%) U maju inflacija 1,5%, ali je posledica sezonskog rasta cena voća i povrća, nafte i lekova 10
Do kraja godine inflacija oko 6% Noseća inflacija blago usporava u aprilu i maju u odnosu na Q1 (mesečni rast oko 0,2%) Anualizovana inflacija iz aprila i maja - oko 3% Inflacija u prvih pet meseci dostigla 4,3% => Ako se posle maja u preostalih sedam meseci 2010. “otkrije” noseći trend inflacije... ...do kraja godine ćemo imati dodatnih 1,7% inflacije... ...i ukupnu inflaciju u 2010. od oko 6% Potencijalni rizik od uticaja depresijacije 11
‘Pass-through’ efekat/1 • Prolaz (pass-through) od kursa ka cenamana malo (Mladenović i Petrović,2009): A. Direktan prolaz Jul 2001 – avgust 2009: p = 0.24epe + 0.32w + 011p$oil + 0.01t (2008.07) - 0.146 (konitegraciona veza, elasticiteti, cene na malo) • Stabilna zavisnost – obuhvata nominalnu apresijaciju 2006-2007. i naglu depresijaciju tokom krize • Prolaz od kursa ka cenama (pass-through) umeren (24%)
‘Pass-through’ efekat/2 B. Ukupan prolaz:Drugi krug efekata – akomodirajuće makro politike i indeksacija plata? Total pass-through from exchange rate to prices: Impulse response (pt+j / epet+j) • Prolaz umeren - za godinu dana 28%, a ukupno (4 godine) 60% • Drugi krug efekata umeren – makropolitike nisu bile akomodirajuće
Poreski prihodi u maju rastu Realni međugodišnji rast prihoda budžeta Republike 4% u maju Ali uglavnom zbog bolje naplate akciza (međugodišnji realni rast 37%) PDV tek blago raste - realni međugodišnji rast 1% (desezonirano u odnosu na april 0,4%) Carine u realnom međugodišnjem padu od 12% (primena prelaznog trgovinskog sporazuma i bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini) Rashodi u maju na sličnom nivou kao u prva četiri meseca - realni međugodišnji pad od 5% Zamrzavanje penzija i plata Nešto povoljniji ukupni rezultat u odnosu na prva četiri meseca... ...ipak verovatno potvrđuje našu pretpostavku da će poreski prihodi da se sporije oporavljaju od proizvodnje 14
Rast deficita budžeta u 2010. Sa MMF-om dogovoren veći konsolidovani deficit (4,8% BDP-a) Podbacuju isključivo poreski prihodi, rashodi na planiranom nivou Javni prihodi manji kako zbog nedovoljnog privrednog oporavka... ...tako i zbog usmeravanja privrede ka izvozu (smanjenje poreski izdašne domaće tražnje – carine i PDV) I bez povećanja plata i penzija deficit u 2010. raste U 2009. je bio 4,1% BDP-a Neophodna još odgovornija politika i odolevanje snažnim političkim pritiscima za rast potrošnje 15
Javni dug ozbiljan problem /1 Javni dug dostigao 32% BDP-a – iluzija da nije opasan Raste vrlo brzo (u 2009. za 6% BDP) Prikriven dug se pojavljuje: pojedine ocene ukazuju da je javni dug već oko 36% BDP U krizi privatni dug lako prelazi u javni Pojavljuje se rizik njegovog finansiranja Kritičan nivo za finansiranje javnog duga nije isti u različitim zemljama U zavisnosti od istorije dužnika (inflacija, prestanak plaćanja obaveza), kredibilna buduća fiskalna održivost... ...kritični nivo javnog duga može biti i na 15-20% BDP-a (Reinhart i Rogoff, 2010) 16
Javni dug ozbiljan problem /2 Dalji rast javnog duga povećava spoljni dug Javni dug se uglavnom finansira iz inostranstva Spoljni dug Srbije kritično veliki: preko 70% BDP-a Spoljni dug kritičan za privredni rast u zemljama u razvoju U proseku dug preko 60% BDP-a smanjuje potencijalnu stopu rasta za 2 procentna poena (Reinhart i Rogoff, 2010.) Fiskalna pozicija postaje još teža 17
Prezentacija za NBSMakroekonomska kretanja Redakcija Kvartalnog monitoraFRENjun 2010.