1 / 40

Finansiranje deficita

Finansiranje deficita. Fiskalni deficit. Budžetski deficit predstavlja višak budžetskih rashoda centralne države u odnosu na prihode Konsolidovani fiskalni deficit predstavlja višak konsolidovanih javnih rashoda u odnosu na konsolidovne javne prihode

Download Presentation

Finansiranje deficita

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Finansiranje deficita

  2. Fiskalni deficit • Budžetski deficit predstavlja višak budžetskih rashoda centralne države u odnosu na prihode • Konsolidovani fiskalni deficit predstavlja višak konsolidovanih javnih rashoda u odnosu na konsolidovne javne prihode • Primarni fiskalni deficit predstavlja razliku između konsolidovanih javnih prihoda i konsolidovnih javnih rashoda umanjenih za troškove kamata • Visina fiskalnog deficita i javnog duga u nekoj zmlji obično se iskazuje kao % BDP

  3. Računanje fiskalnog deficita • Pri računjanju fiskalnog deficita • u prihode se ne uključuju prihodi od privatizacije, prodaje imovine i zaduživanja • u rashode se ne uključuju rashodi za otplatu glavnice duga i državni krediti • Teško je dosledno primeniti prethodne kriterijume: • u slučaju kredita koji se slabo naplaćuju nije jasno da li se radi o kreditima ili subvencijama • da li prihode od licenci treba tretirati kao deo prihoda zavisi od toga da li seu redovni ili vanredni, kao i od njihove vrednosti (mobilna telefonija)

  4. Izračunavanje fiskalnog deficita

  5. Javni dug • Javni dug predstavlja ukupan iznos obaveza konsolidovanog sektora države u određenom trenutku • Javni dug je varijabla stanja, dok je deficit varijabla toka • Javni dug u određenom trenutku, po pravilu, predstavlja zbir svih ranijih fiskalnih deficita - moguća su odstupnja od ove definicije (primer Srbije) • Javni dug je zbir duga centralne države, fondova socijalnog osiguranja, pokrajina i lokalnih zajednica • Javni dug može biti: • direktni: država je neposredni dužnik • indirektni: država je garant obaveza javnog preduzeća

  6. Struktura državnog sektora u Srbiji Centralni nivo države Budžet Republike Fondovi obaveznog socijalnog osiguranja Regulatorna tela: NBS, agencija za zaštitu konkurencije i dr. Javna preduzeća: EPS, PTT i dr Indirektni korisnici: škole, bolnice i dr. Subcentralni (lokalni) nivo države Autonomne pokrajine Gradovi i opštine Lokalna javna preduzeća Lokalne agencije Indirektni korisnici: vrtići, ustanove socijalne zaštite

  7. Tumačenje podataka u vezi sa deficitom, suficitom i javnim dugom • Javni dug uključuje dugove svih nivoa država prema Centralnoj banci • Javni dug (konsolidovani) ne uključuju dugove između različitih budžetskih institucija • Inflacije može da obezvredi javni dug nominovan u domaćoj valuti • Primer: • dug na početku godine iznosi 1 mlrd dinara, • inflacija u toku godine iznosi 10% • na kraju godine realna vrednost duga je smanjenja za 10% • usled inflacije država je ostvarila “inflacioni porez”, koji bi mogao da se tretira kao javni prihod

  8. Javni dug i devizni kurs • Ako je dug nominovan u stranoj valuti tada: • aprecijacije realnog kursa, smanjuje odnos duga prema BDP, čime se olakšava vraćenje duga, • deprecijacija realnog kursa, povećava odnos duga prema BDP, čime se otežava vraćanje duga • Podsećanje: realni kurs je jednak: ER=E×(P*/P) gde je sa ER označen realni kurs, sa E nominalni kurs, sa P* svetske cene, a sa P domaće cene

  9. Javni dug i kapitalni rashodi • U većini država (uključujući SAD, Srbiju i dr.) kapitalni rashodi se sabiraju sa tekućim rashodima • Kupovinom ili izgradnjom kapitalnog dobra: • menja se struktura državne imovina, • imovina se smanjuje postepeno kroz proces amortizacije • Postoje predlozi da se izrađuje poseban kapitalni budžet države u okviru koga bi se prikazala državna imovina i izvori njenog finansiranja – kao u bilansu stanja preduzeća • U tekućem budžetu prikazala bi se samo amortizacija – kao u bilansu uspeha preduzeća

  10. Argumenti za i protiv izrade državnog kapitalnog budžeta • Argumenti u prilog izrade kapitalnog budžeta države su: • sprečavanje zlupotreba- prikazivanje prihoda od prodaje državne imovine kao redovnog prihoda • povećala bi se racionalnost pri zaduživanju države • Argumenti protiv izrade kapitalnog budžeta države su: • teško je razlikovati tekuće i kapitalne rashode: kako tretirati rashode za obrazovanje, kupovinu raketa ili socijanu zaštitu? • ove teškoće otvaraju prostor za značajne proizvoljnosti i zloupotrebe

  11. Materijalna imovine države i javni dug; implicitne obaveze države • Nije ispravno podatke o javnom dugu države posmatrati nezavisno od imovine kojom država raspolaže: • u dati nivo duga država je u povoljnijem položaju ako raspolaže vrednijom imovinom • postoji analogija sa domaćinstvom ili preduzećem, • Osim javnog duga država se zakonski obavezuje na određena plaćanja u budućnosti (penzije, zdravstvenu zaštitu i dr) • za svaku od navedenih obaveze moguće je izračunati njenu sadašnju vrednost • zbog toga neki smatraju da u javni dug treba ukluučiti i i sadašnju vrednost implicitnih obaveza • Postoji razlika između javnog duga i implicitnih obaveza države - implicitne obaveze se mogu zakonom smanjiti, ali je malo verovatno da se dogodi njihova značajnije smanjenje

  12. Raspodela tereta javnog duga • Važno pitanje je ko snosi teret javnog duga • mogući odgovor je da teret duga snose buduće generacije • međutim moguće je da deo tereta snose i sadašnje generacije, kao i da terte snosi samo deo jedne generacije • na raspodelu tereta utiče i način upotrebe pozajmljenih sredstva

  13. Lernerov stav • Prema Lerneru unutrašnji javni dug ne stvara teret budućim generacijama • kada dug dospe jedan deo buduće generacije plaća dug, a drugi ostvaruje dohodak • unutrašnji javni dug ne menja nivo potrošnje buduće generacije posmatrane kao celine • Raspodela tereta spoljnog javnog duga zavisi od upotrebe pozajmljenih sredstva: • ako se dugom finansira tekuća potrošnja teret snose buduće generacije, • ako se dugom finansiraju kapitalni rashodi raspodela tereta zavisi od toga da li je prinos na investicije veći ili manji od graničnih troškova pozajmljenih sredstava

  14. Model preklapajućih generacija • Lerner generaciju definiše kao skup svih ljudi koji žive u određenom periodu • Preciznija definicija generacije bi bila da ona obuhvata ljude koji su rođeni približno iste godine • Primer: • pretpostavimo da u isto vreme žive tri generacije: mladi, sredovečni i stari • svaka generacija traje 20 godine i svaki pojedinac u toku generacije zaradi i potroši 12 hiljada USD • ako se država zadužuje na period od 20 godina kako ra raspodeljuje teret duga?

  15. Model preklapajućih generacija

  16. Generacijsko računovodstvo • Preciznija procena raspodela tereta i koristi fiskalne politike po generacijama moguća je na osnovu metoda generacijskog računovodstva • Metod generacijskog računovodstva • iz svake generacije izabere se tipičan pojedinac • za svakog od njih računa se “neto porez” kao razlika sadašnje vrednosti plaćenih poreza i sadašnje vrednost svih koristi od države • poređenjem neto poreza različitih generacija može se steći predstava o tome kako se vrši međugeneracijska preraspodela • Organičenja navedenog metoda: buduće poreske i kamatne stope su neizvesne, zanemaruje se imovina koju jedna generacije ostavlja drugoj i dr.

  17. Neoklasični model • Prethodni modeli zanemaruju: • uticaj zaduživanja države na privatne investicije • uticaj povećanje poreza na štednju i ponudu rada • Neoklasični model ističe uticaj zaduživanja države na rast kamatnih stopa na finansijskom tržištu i smanjenje privatnih investicija usled toga • hipoteza o istiskivanju: zaduživanjem države istiskuju se privatne investicije • Ako je tačna ova hipoteza onda zaduživanje države smanjuje akumulaciju kapitala i buduće dohotke, čime se teret duga prevaljuje na buduće generacije • Postoje mehanizmi koji bi mogli da ublaže istiskivanje: • država može produktivno da investira pozajmljena sredstva • povećanje kamatnih stope može da privuče kapital iz inostranstva

  18. Neoklasični model: empirijska verifikacija • Ako postoji pozitivna korelacije između visine deficita i visine kamatnih stopa to potvrđuje hipotezu o istiskivanju • Problem je što na visinu kamatnih stopa utiču i drugi faktori, kao što su ciklična kolebanje privrede • Prema nekim istraživanjima povećanje fiskalnog deficita za 1% BDP utiče na rast kamatnih stopa za 0,3 procentna poena • Prema nekim ekonometrijskim istraživanjima svi prošli fiskalni deficiti u SAD uticali su na smanjenje BDP 3-6 procenata

  19. Rikardijanski model • Baro tvrdi da kada se država zadužuju pripadnici stare generacije više štede sa ciljem da mladima ostave veću imovinu • Posledice rikardijanske ekvivalencije: • zaduživanje ne menja potrošnju bilo koje generacije, • finansiranje porezima ili zaduživanjam je u suštini identično, • fiskalna politika je irelevantna. • Barovljeva hipoteza se osporava zbog nerealnosti pretpostavki: • veza između sadašnjih deficita i budućih poreza nije predvidiva, • ljudi su kratkovidi, • međugeneracijski altruizam nije toliko značajan.

  20. Rikardijanski model • Barovljeva hipoteza se osporava i sa stanovišta tačnosti njenih predviđanja: • ako privatna štednja ne raste kada se povećava fiskalni deficit hipoteza je pogrešna, • rezultati ekonometrijskih istraživanja o vezi između fiskalnog deficita i privatne štednje su divergentni, • nije sigurno da li se i u kojoj meri ljudi ponašaju u skladu sa ovom hipotezom.

  21. Povećanje poreza ili zaduživanje: princip dobijenih koristi i međungeneracijska pravičnost? • Ukoliko se pojavi fiskalni deficit, a pri tome nije moguće ili nije poželjno smanjiti javnu potrošnju, vlada se nalazi pred izborom: da li da poveća poreze ili da se zadužuje? • Postoje veći broj kriterijuma na osnovu kojih je moguće doneti odluku o oporezivanju ili zaduživanju: • princip dobijenih koristi: generacija koja ima koristi od državnih programa treba i da finansira te programe • međugeneracijska pravičnost: opravdan je transfer dohotaka od bogatijih ka siromašnijim generacijama

  22. Povećanje poreza ili zaduživanje: efikasnost i višak poreskog tereta? • Kriterijum efikasnosti: treba odabrati rešenje koje stvara manji višak poreskog tereta • Sa stanovišta viška poreskog tereta releventno je da: • finansiranje porezima implicira jedno veliko povećanje poreza u periodu kada nastaju rashodi, • finansiranje zaduživanjem implicira niz malih povećanje poreza u periodu kada se dug vraća. • Ako se finansiranje vrši povećanjem poreza na rad višak poreskog tereta je: 1/2εwLt2, gde je ε kompenzovana elastičnost ponude rada, w bruto zarada, L broj sati rada, a t poreska stopa.

  23. Odnos između poreske stope i viška tereta Višak tereta χ2 χ1 Poreska stopa t1 t2

  24. Povećanje poreza ili zaduživanje:efikasnost i višak poreskog tereta? • sa stanovišta minimizacije viška poreskog tereta efikasnije je zaduživanje nego povećanje poreza • međutim u meri u kojoj smanjuje akumulaciju kapitala zaduživanje stvara dodatni višak tereta • višak tereta se stvara ako je količina kapitala manja od optimalne • ukoliko je efekat istiskivanja visok tada je efikasnije finansiranje porezima • zbog nepostojanja pouzdane procene o značaju istiskivanja nije moguće odrediti da li je efikasnije finansiranje porezima ili zaduživanjem

  25. Povećanje poreza ili zaduživanje: makroeknomski argumenti? • Makroekonomski argumenti: prema doktrini funkcionalnih finansija fiskalna politika se koristi za održavanje agregatne tražnje na željenom niovu bez obzira na nivo deficita i javnog duga • Ova doktrina je osporavana: • teorijski: na osnovu Barovog modela međugeneracijskog altruizma, • zbog neizvesnosti koaj postoji u dinamičkoj vezi između fiskalne politike i zaposlenosti

  26. Povećanje poreza ili zaduživanje: moralni i politički kriterijumi? • Postoji moralni stav prema kome je zaduživanje države nemoralno • ovo je normantivni stav kao i stav o principu dobijenih koristi prema kome je zaduživanje ponekad moralno • Na osnovu teorije javnog izbora sledi da se potcenjuju troškovi državnih projekata, a da se precenjuju koristi od njih • Uravnoteženi budžet vrši pritisak ka boljoj proceni troškova i koristi o državnih projekata • Fridman smatra • država troši sve što prikupi kroz poreze, • javnost je osetljivija na visinu fiskalnog deficita nego na visinu javne potrošnje, • stoga su niski porezi efikasan način za kontrolu državne potrošnje.

  27. Javni dug Republike Srbije

  28. Institucionalni okvir • Pravni okvir za zaduživanje države definisan je Zakonom o javnom dugu i pravilima o fiskalnoj odgovornosti sadržanim u Zakonu o budžetskom sistemu • Javni dug Republike Srbije obuhvata direktne i indirektne (garantovana) obaveze države prema domaćim i stranim licima • Javni dug prema Zakonu o javnom dugu obuhvata: • direktni i indirektni dug Republike Srbije, • Indirektni dug obuhvata i dug javnih preduzeća za koje su izdate države garancije (uglavnom dugovi Puteva Srbije i Železnica Srbije) • dug organizacija socijalnog osiguranja • U Zakonu o javnom dugu samo deo duga lokalnih zajednica (za koji postoje državne garancije) je uključen u javni dug, dok se praviliima o fiskalnoj odgovornosti ceo dug lokalnih zajednica tretira kao deo javnog duga,

  29. Institucionalni okvir • Pravilima o fiskalnoj odgovornosti postavljena su opšta ograničenja na visinu javnog duga i fiskanog deficita u Srbiji: • maksimalni odnos javnog duga prema BDP (bez duga po osnovu restitucije ograničen je na 45% BDP) • definisana je obaveza da se pri usvajanju zakona o restituciji vodi računa o održivosti javnog duga, • fiskalni deficit u srednjem roku iznosi 1% BDP

  30. Institucionalni okvir • Zakon o javnom dugu dozvoljava zaduživanje lokalnih zajednica u okviru propisanih ograničenja: • da bi se zadužile lokalne zajednice moraju dobiti pozitivno mišljenje Ministarstva finansija • dug po osnovu deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 5% prihoda lokalnog budžeta iz prethodne godine • dugoročno zaduživanje je dozvoljeno samo za potrebe finansiranja javnih investcija ili za refinansiranje starih dugova, uz ograničenja: • stanje dugoročnog duga ne sme preći 50% budžeta lokalne zajednice u prethodnoj godini, • rashodi za plaćanje glavnica i kamate ne mogu preći 15% tekućih prihoda lokalnog budžeta u odredjenoj godini • lokalne zajednice ne mogu odobravati garancije

  31. Poreklo javnog duga Srbije • Aktuelni javni dug Republike Srbije (kraj 2013. godine) formiran je: • preuzimanjem obaveza država njenih prethodnica (najveći deo duga) • uključuje i pretvaranje garancija bivše SFRJ po osnovu devizne štednje u direktni dug Republike Srbije • zaduživanjem države Srbije u periodu 2001-2008. godina, • pretvaranjem docnji u izmirenju budžetskih obaveza iz 90-tih godina u javni dug • deo javnog duga Republike Srbije nastao je i preuzimanjem privatnih dugova piramidalnih banaka prema gradjanima • Prirast javnog duga u BDP Srbije od kraja 2008 do 2013. u Srbije je, uz Sloveniju najveći u CEE

  32. Kretanje javnog duga u periodu 2000-2013 • Javni dug Srbije je opao sa 14,2 na 8,7 mlrd evra u periodu 2001-08. • Uzroci smanjenja javnog duga: • otpis 66% duga prema Pariskom i 62% prema Londonskom klubu • vraćanje oko 1,3 mlrd evra po osnovu devizne štednje i domaćih dugova po osnovu docnji • vraćanje dugova stranim poveriocima • relativno skromno novo zaduživanje - deficit je finansiran prihodima od privatizacije • U periodu 2008. i 2013 godine javni dug je značajno porastao i u EUR i kao % BDP: • učešće duga u BDP povećano je za oko 35 p.p, dok je apsolutni nivo duga povećan za 12,5 mlrd evra, • povećanju duga najviše je doprinelo finansiranje fiskalnog deficita (oko 70%), potom odobravanje garancija javnim i državnim preduzećima, ali i negativna razlika (r*-g), pokrivanjem gubitaka državnih banaka • zabrinjevajuća tendencija: fiskalni deficiat u Srbiji od 2011. godine raste, dok u skoro svih drugim evrospkeim zemljama opada

  33. Javni dug Srbije, mlrd. evra

  34. Javni dug Srbije, % BDP

  35. Struktura javnog duga u 2013. godini • Spoljni dug učestvuje sa oko 61% a unutrašnji sa oko 39% u javnom dugu • Devizni dug učestvuje sa 81% u ukupnom javnom dugu (2007. godine oko 97%) • Devizni dug obuhvata osim spoljnog duga i veći deo unutrašnjeg duga (deviznu štednju, zajam za preporod Srbije) • Oko 57% unutrašnjeg duga se odnosi na deviznu štednju građana(pre4 godine oko 70%)

  36. Struktura javnog duga u 2013. godini • U strukturi javnog duga dominira dug sa fiksnim kamatnim stopama (73%), • Što znači da je rizik promene kamatnih stopa relativno nizak • Indirektni dug učestvuje sa oko 15% u ukupnom javnom dugu Srbije • Ućešće indirektnog duga u ukupnom javnom dugu značajno raste

  37. Javni dug Srbije - očekivane tendencije • Javni dug Srbije krajem 2013. godine dostiže iznos od oko 20,5 mlrd evra, ili 64% BDP • U narednim godinama očekuje se rast javnog duga zbog: • očekivanog visokog fiskalnog deficita u iznosu od 7,1% BDP u 2014. godini do oko 3% u 2016. godini • Zbog finansiranja deficita javni dug će u 2014 godini porasti za oko 2,5 mlrd evra – osim u slučaju znatnijih prihoda od privatizacije • Rast javnog duga u odnosu na BDP u najboljem slučaju će biti zustavljen u 2016. godini

  38. Održivost javnog duga Srbije • Odnos duga prema BDP je sada visok • Srbija je prema ovom kriterijumu u grupi visoko zaduženih zemalja • odnos javnog duga prema BDP u 2009-2013. je značajno porastao • Tokom prethodnih pet godina rashodi za kamate su značajno porasli • U 2013. godini rashodi za kamate se procenjuju na 2,5% BDP • U narednoj godini blizu 3% BDP

  39. Održivost javnog duga • Rizici: • najveći deo duga je devizni pa je značajan rizik deprecijacije dinara • Srbija javne prihode iz kojih servisira duga ostvaruje u dinarima • značajno usporavanje ili pad BDP povećalo bi teškoće u finansiranju svih javnih rashoda, pa i rashoda po osnovu servisiranja javnog duga • kreditni rejting Srbije je nizak usled čega se država teško zadužuje kako za finansiranje deficita tako i za refinansiranje starih dugova

  40. Održivost javnog duga • Očekuje se rast niova javnog duga u evrima, ali i rast njegovog odnosa prema BDP : • uz srednji scenario rasta BDP i pridržavanje fiskalnih pravila, uz prihode od privatizacije i izostanak značajnije realne deprecijacije dinara, dug bi se stabilizovao na niovu ispod 70% BDP, a potom bi počeo da opada, • sa rastom odnosa duga prema BDP rastu i troškovi servisiranja duga • dug od oko 60% BDP nije primeren Srbiji jer implicira rashode za kamate od oko 3% BDP

More Related