Medjunarodno poslovno finansiranje

1. Medjunarodno poslovno finansiranje

2. Sadržaj predmeta I Globalizacija i rastući značaj multinacionalnih kompanija II Pojam i značaj upravljanja međunarodnim poslovnim investiranjem i finansiranjem III Budžetiranje kapitala i ocena opravdanosti međunarodnih investicija IV Upravljanje obrtim sredstvima MNK V Međunarodne portfolio investicije VI Upravljanje rizikom deviznog kursa VII Upravljanje političkim rizikom VIII Kreditiranje izvoznih poslova IX Međunarodna dimenzija dugoročnog finansiranja preduzeća X Merdžeri i akvizicije i međunarodno tržište korporativne kontrole

3. Najvažnije karakteristike savremenog poslovnog okruženja • globalizacija finansijskih tržišta, • prihvatanje evra kao globalne valute, • nastavak procesa liberalizacije trgovine i ekonomskih integracija, • talas privatizacije državnih preduzeća .

4. Globalizovano poslovno okruženje i upravljanje poslovnim finansijama • Globalizacija - ekonomski, politički i kulturni proces omogućen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, često vođen željom velikih korporacija za osvajanjem novih tržišta i profita. • Globalizacija - proces širenja i jačanja veza (saradnje) na svetskom nivou, koji treba da vodi stvaranju jedinstvenog svetskog sistema. • Globalizacija - proces otvaranja i liberalizacije nacionalnih finansijskih tržišta i njihova stapanja u globalno tržište kapitala (u užem smislu). • Globalizacija - međunarodna integracija dobara, tehnologija, rada i kapitala (u širem smilsu).

5. Globalizacija je kontroverzan proces • Globalizaciju karakteriše sve veća međuzavisnost nacionalnih ekonomija sa svetskom privredom. • Zemlje su sve više povezane u multidimenzionalnu mrežu ekonomskih, socijalnih i političkih veza. • U toj, svakim danom značajnijoj medjuzavisnosti, pojedine nacionalne ekonomije osećaju sve više pozitivne i negativne efekte opštih kretanja u svetskoj privredi. • Države su prinudjene da traže neki balans ekonomske samostalnosti i stepena uključenosti u međunarodnu ekonomiju.

6. Karakteristike globalizacije • Globalizacija proizvodnje utiče na sniženje troškova istraživanja i razvoja, inženjeringa, dizajna, proizvodnih troškova od investicija do proizvodnje i marketinga, posebno distribucije i promocije. • Globalni proizvodi • Tehnologija - jedan od glavnih podsticaja globalizacije • Otvara se prostor za globalnu konkurenciju • Multinacionalne (transnacionalne) kompanije

7. Multinacionalne kompanije - nosioci investicione i finansijske aktivnosti na globalnom tržištu • MNK - kompanije koje kontrolišu i upravljaju proizvodnjom koja je organizovana u više od jedne zemlje, a matična kompanija ostaruje vlasništvo – kontrolu nad radom i poslovanjem afilijacija. • Prihod najvećih multinacionalnih kompanija danas se meri bilionima dolara, a broj zaposlenih prelazi cifru od deset pa čak i sto hiljada, čime ovi privredni entiteti dobijaju sve epitete "mamutskih" organizacija.

8. Deset najvećih nefinansijskih multinacionalnih kompanija u svetu (mereno iznosom ukupne aktive u 2008. god)

9. MNK – uslovi i razlozi postojanja Iako su nastale sredinom XIX veka do njihove ekspanzije dolazi u posleratnom periodu kada su nastali pogodni uslovi za dinamiziranje njihove aktivnosti, a to su: • nagli razvoj transporta i komunikacija, • stabilniji i pogodniji ekonomski i politički uslovi za ekspanziju na svetskom tržištu. Osnovni razlog postojanja i razvoja multinacionalnih kompanija je prisustvo tržišnih imperfekcija. Multinacionalne kompanije teže da iskoriste prednosti po osnovu imperfekcija na nacionalnim tržištima proizvoda, faktora prozvodnje i nacionalnim finansijskim tržištima.

10. Drugi razlozi... • težnja ka integraciji poslovnih operacija u cilju povećanja efikasnosti, • izbegavanje zakonskih ograničenja, trgovačkih i carinskih tarifa i kvota, • zašita industrijskih tajni i patenata, • ekspanzija na strana tržišta kada je domaće tržište prezasićeno, • povećanje proizvodne fleksibilnosti, a samim tim i profita, u uslovima nestabilnih deviznih kurseva, • povećanje diversifikacije, • sprečavanje drugih multinacionalnih kompanija da udju na odredjeno tržište i sl.

11. Korporativna strategija multinacionalnih kompanija • Korporativnom strategijom determinisani su ciljevi i misija preduzeća, politika i planovi sprovodjenja aktivnosti radi ostvarenja definisanih ciljeva, priroda ekonomskih i neekonomskih doprinosa, kao i koristi koje će poslovanjem preduzeća ostvariti njihovi vlasnici, zaposleni, potrošači i druge interesne grupe. • Definisanje, analiza, vrednovanje, razvoj i implementacija, predstavljaju ključne oblasti korporativne strategije.

12. Koncept korporativne strategije

13. Cilj korporativne strategije MNK • Jedinstven cilj korporativne i finansijske strategije je maksimiziranje vrednosti za akcionare uz optimiziranje vrednosti koju ostvaruju ostale interesne grupe u preduzeću. • Cilj poslovanja multinacionalnih kompanija je takodje kreiranje vrednosti za vlasnike (akcionare), uz zadovoljenje interesa ostalih stejkholdera. • Ostvarenje tog cilja bazira na kombinaciji tri ključna elementa: • Otvoreno i slobodno tržište, • Strategijski mendžment i • Pristup kapitalu.

14. Komparativna prednost kao motiv pokretač globalne ekonomske aktivnosti • Osnovne pretpostavke modela komparativne prednosti su: • slobodno tržište, • besplatne informacije, • nepostojanje rizika i neizvesnosti i državne intervencije. • Medjunarodna trgovina se tokom XIX veka približila modelu komparativne prednosti.

15. Ograničenja zbog kojih svetska trgovina funkcioniše daleko od klasičnog modela komparativne prednosti • Zemlja se ne specijalizuju za proizvodnju i izvoz onih proizvoda i usluga koje može poizvesti na efikasniji način zbog intervancija vlade iz raznih ekonomskih i političkih razloga (puna zaposlenost, ekonomski razvoj, zaštita odredjenih proizvodnih grana...). • Bar dva proizvodna faktora – kapital i tehnilogija, kreću se direktno i slobodno izmedju zemalja (a ne ograničeno i indirektno preko realizovane trgovine robama i uslugama). • Moderni faktori proizvodnje brojniji su od faktora u klasičnom modelu (obuhvataju menadžerske veštine, regulatorni okvir, kompetencije za I&R, obrazovni nivo zaposlenih, energetske izvore, pristup kapitalu, razvoj infrastrukture i sl.) • Uočava se transfer komparativnih prednosti tokom vremena izmedju zemalja, tj. od razvijenih ka zemljama u razvoju. • Klasični model komparativnih prednosti nije uzimao u obzir efekte koji na medjunarodnu trgovinu imaju neizvesnost i troškovi informacija, diferenciranje proizvoda na nesavršeno konkuretnim tržištima, ekonomiju obima i sl.

16. Medjunarodno finansijsko upravljanje • Finansijski menadžment je pretežno okrenut problemima donošenja optimalnih finansijskih odluka, kao što su odluka o investiranju, finansiranju, dividendama, obrtnom kapitalu i sl. • Medjunarodno poslovno finansiranje se može odrediti kao naučna disciplina koja se bavi problemima investicione i finansijske aktivnosti multinacionalnih kompanija. • Cilj medjunarodnog finansijskog upravljanja je alokacija ograničenih finansijskih resursa multinacionalnih kompanija na optimalni način (koji će maksimizirati vrednost za akcionare).

17. MPF se od PF razlikuju najmanje u svoje tri dimenzije: • Izloženost MNK političkom i valutnom riziku, koja zahteva definisanje posebnih tehnika prevdidjanja i upravljanja tim rizicima na nivou mutinacionalne kompanije. • Tržišne imperfekcije igraju važnu ulogu u procesu donošenja odluka o lociranju stranih investicija multinacionalnih kompanija. • Multinacionalne kompanije alociraju svoja finansijska sredstva ka onim regionima (zemljama) sveta u kojima će ostvariti maksimiziranje svojih performansi, odnosno nastojaće da pribave finansijske izvore sa onih tržišta na kojima je cena kapitala najniža.

18. Ključni problemi istraživanja naučne discipline MPF • Budžetiranje kapitala. • Finansiranje (kratkoročno i dugoročno). • Upravljanje rizikom. • Različiti modeli korporativnog upravljanja.

19. Poslovno finansiranje u nacionalnom i medjunarodnom kontekstu

20. Šta je cilj finansijskog upravljanja? • U savremenim uslovima privredjivanja dominiraju tri organizaciona oblika preduzeća • Inokosna i ortačka preduzeća. • Korporacije- kao organizacioni oblik preduzeća karakteriše podvajanje funkcije vlasništva od funkcije upravljanja i preduzetništva. • Korporacije imaju složen sistem kontrole uprave menadžmenta. • Eksterna kontrola se vrši na tržištu korporativne kontrole. • Interni sistem kontrole je u nadležnosti upravnog odbora korporacije.

21. Cilj finansijskog upravljanja – 2 koncepta • Koncept maksimiziranja vrednosti za akcionare • Koncept maksimiziranja prinosa na ukupno uložena sredstva u dugoročnom periodu

22. Cilj finansijskog upravljanja na anglo-američkim tržištima • Ideja o maksimiziranju vrednosti za akcionare kao cilju finansijskog i korporativnog upravljanja prisutna je u teoriji i praksi na anglo-američkim tržištima. • Osnovna pretpostavka na kojoj bazira model maksimiziranja vrednosti za akcionare je pretpostavka o efikasnosti tržišta kapitala. • Prema konceptu maksimiziranja vrednosti za akcionare, ukupni rizik kojim su izloženi akcionari deli se na sistemski (tržišni) i nesistemski rizik.

23. Cilj finansijskog upravljanja van anglo-američkih tržišta • Cilj FU - maksimiziranje prinosa na ukupno uložena sredstva u dugoročnom periodu. • Za tzv. stejkholderski kapitalistički model, efikasnost tržišta nije najbitnija pretpostavka modela - model nije okrenut isključivo ka akcionarima, već ka svim stejkholderima. • Na visisnu ukupnog (totalnog) rizika sa kojim se suočava preduzeće utiču poslovni i finansijski rizik.

24. MNK moraju naći balans izmedju tri najznačajnija poslovna i finansijska cilja: • Maksimiziranje konsolidovanog profita nakon oporezivanja; • Minimiziranje efektivnog globalnog poreskog opterećenja; • Pravilno pozicioniranje prihoda, novčanih tokova i raspoloživih sredstava medju zemljama (i valutama).