1-4 juli, 2004, Kumbor, Crna Gora

1. BEOGRADSKI FOND ZA POLITIČKU IZUZETNOSTGODIŠNJI SEMINAR (II DEO) STABILNOST, BEZBEDNOST I REGIONALNA SARADNJANOVA POLITIKA EVROPSKE UNIJE PREMA ISTOČNIM I JUŽNIM SUSEDIMA 1-4 juli, 2004, Kumbor, Crna Gora

2. ČLANICE EU I KANDIDATI

3. ČLANICE NATO I PFP

4. Faze u napredovanju zemalja Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji

5. 1. 1. KONCEPT ŠIRE EVROPE • 1.maja 2004. novo, istorijsko proširenje EU. S novim članicama EU ima 25 zemalja sa 454 miliona stanovnika i oko 10.000 mlrd US$ BDP – povećanje političke, geografske i ekonomske težine EU i evropskog kontinenta. • Podsticaj za približavanje novim susedima sa 385 miliona stanovnika – Rusija, ZND (Ukrajina, Moldavija, Belorusija) i južnom Mediteranu. • Interes EU za bezbednost, stabilnost i održivi razvoj u susedstvu – politička i ekonomska medjuzavisnost (trgovina i investicije, borba protiv terorizma, zaštita prirodne sredine, razmena ljudskog kapitala, ideja, znanja, kulture i dr.)

6. 1.2.KONCEPT ŠIRE EVROPE • cilj – Evropa bez novih granica podele, zona prosperiteta i prijateljskog susedstva, „prsten prijatelja“ • nudi im se udeo na internom tržištu EU, dalja integracija i liberalizacija kako bi se podstala sloboda kretanja roba, usluga, kapitala i ljudi • dugoročni pristup u podsticanju reformi, održivog razvoja i trgovine • zapadni Balkan nije obuhvaćen jer mu je već otvorena perspektiva članstva u EU preko PSP

7. 2.1. SUSEDI – RAZLIČITE ZEMLJE, ZAJEDNIČKI INTERESI • član 49 Ugovora o EU: svaka evropska zemlja može postati član EU ako ispuni kriterije (demokratija, vladavina prava, ljudsla prava, poštovanje manjina; funkcionalna tržišna privreda i kapacitet da se suči sa konkurentskim pritiscima; sposobnost da se delotvorno primene EU pravila i politike • perspektiva članstva veliki podsticaj reformama – proširenje najuspešniji spoljnopolitički instrument EU • za neevropske mediteranske zemlje nije predvidjeno članstvo, a za evropske zemlje koje su izrazile tu želju pitanje ostaje otvoreno • postavlja se pitanje krajnjih granica širenja EU • za sada, Nova politika susedstva daje okvir za razvoj novih odnosa bez pokretanja pitanja članstva na srednji rok

8. 2.2. SUSEDI – RAZLIČITE ZEMLJE, ZAJEDNIČKI INTERESI • promene u geografiji, politici i kulturi u XX veku nisu vodile konvergenciji medju sadašnjim susedima EU • ni intenzitet odnosa sa EU nije isti: sa Belorusijom nema napretka, sa Rusijom se ubrzano razvija dijalog i politička, bezbednosna, energetska, naučno-tehnološka i saradnja u zaštiti prirodne sredine - nova politika susedstva samo jedan od stubova strateškog partnerstva EU-Rusija • sa Rusijom, Ukrajinom i Moldavijom Sporazumi o partnerstvu i saradnji bez prefepencijalne trgovine i programa pravnog prilagodjavanja • mediteranska politika EU podstiče stvaranje šireg mediteranskog tržišta koje bi doprinelo političkoj i ekonomskoj stabilnosti regiona – slobodna trgovina i sa EU i Turskom i medju zemljama južnog Mediterana (regionalna integracija)

9. 2.3. SUSEDI – RAZLIČITE ZEMLJE, ZAJEDNIČKI INTERESI • Barselonski proces predvidja da se sadašnji sporazumi o slobodnoj trgovini sa mediteranskim zemljama prošire i na usluge, podstiče se pravno prilagodjavanje • Nova politika susedstva, dakle, ne predstavlja istovetnu politiku prema svima – različito napredovanje u reformama i ekonomskom razvoju odredjivaće intenzitet odnosa sa EU

10. 3.1. ODREDNICE ZAJEDNIČKIH INTERESA • Blizina • Barselonska deklaracija iz 1995. i SPS instrumenti podrške procesu tranzicije, posebno putem postupnog približavanja EU i partnerskih zemalja i stvaranja šire zone saradnje • blizina ističe značaj upravljanja novim spoljnim granicama i prekograničnim tokovima (kretanje ljudi, granična kontrola, carinska procedura) • povezivanje transportnih, energetskih i telekomunikacionih mreža preduslov za ekspanziju medjusobne trgovine i investicija • pretnje sigurnosti prekograničnog karaktera – ekološke, zdravstvene, ilegalna imigracija, trgovina ljudima, organizovani kriminal, terorističke mreže – potreban zajednički pristup i odgovor

11. 3.2. ODREDNICE ZAJEDNIČKIH INTERESA • Prosperitet i siromaštvo • stabilnost i prosperitet vs. politička nestabilnost, ekonomska ranjivost, instucionalna nerazvijenost, konflikti, siromaštvo i socijalna marginalizacija • većina južnih i istočnih suseda EU ima BDP po stanovniku manji od 2000 EUR (u Rusiji za 1/3 niži nego 1989, u Moldaviji sada 417 EUR, tj. niži za 1/2 ) • od mediteranskih suseda, samo Egipat, Izrael i Tunis imali u proseku veće stope rasta od 2% od 1975. • gotovo sve zemlje „novog susedstva“ imale su autokratske i nedemokratske vlade i slabu zaštitu ljudskih prava – u Rusiji i zapadnim ND uspostavlja se demokratija i tržišne institucije, dok je proces političkih reformi na južnom Mediteranu sporiji

12. 3.3. ODREDNICE ZAJEDNIČKIH INTERESA • trgovina i investicije bitni za ekonomski rast i zaposlenost – u novom susedstvu neophodna velika ulaganja u energetski sektor, ali i u radno intenzivne industrije i uslužni sektor koji kreiraju zaposlenost • EU dominantno uvozi energiju (Rusija) i tekstil i poljoprivredne proizvode – iz čitavog „novog susedstva“ u 2001.g. uvezeno 60 mlrd EUR, a izvezeno oko 30 mlrd – iste godine samo Madjarska je uvezla iz EU za 25 mlrd EUR i isto toliko izvezla u EU • niske direktne inostrane investicije – u Rusiji, samo 1/6 od per capita investicija u Poljskoj, uz godišnji odliv kapitala od oko 20 mlrd US$ u poslednjih 10 godina

13. 3.4. ODREDNICE ZAJEDNIČKIH INTERESA • potrebne odgovarajuće politike u obrazovanju, zdravstvu, obuci, stanovanju, ekologiji i dr. da bi se povećala socijalna kohezija, kao i efikasnije korišćenje prirodnih resursa • potreban funkcionalni pravni sistem, jake regulatorne vlasti koje ga sprovode i delotvorno i nezavisno pravosudje koje štiti svojinska prava, kako bi se maksimizirale privredne aktivnosti i ubrzao ekonomski rast • negativni efekti konflikata na ekonomski rast su više nego evidentni (Zapadna Sahara, Palestina). Nerešen status Transdnjestra magnet za organizovani kriminal i izvordestabilizacije, koji koči izgradnju države, političku konsolidaciju i održivi razvoj

14. 4.1. PODSTICANJE REGIONALNE I MEDJUREGIONALNE SARADNJE • Evro-mediteransko partnerstvo i Barselonska deklaracija iz 1995. osnov stalnog dijaloga i partnerstva • Sporazumi o pridruživanju kao i Sporazumi o partnerstvu i saradnji predstavljaju isti osnovni okvir: politički dijalog, MEDA/TACIS programi, sporazumi o specifičnim pitanjima (readmisija, ribarstvo i dr.) • jedina razlika regionalna dimenzija za Mediteran: politička i bezbednosna, ekonomska i finansijska, socijalna, kulturna i vezana za ljudske resurse – od 1995. 7 sastanaka MIPova 15+12 i 16 sastanaka sektorskih ministara (inicijative finansirane iz MEDA programa)

15. 4.2. PODSTICANJE REGIONALNE I MEDJUREGIONALNE SARADNJE • u odnosima sa Rusijom i zapadnim ND nije forsirana regionalna saradnja mada ona postoji iz vremena SSSR • jedino Rusija učestvuje u prekograničnim i transnacionalnim programima u okviru Severne dimenzije EU odnosa sa susedima • snažno će se podržavati regionalna i subregionalna saradnja zemalja južnog Mediterana, a razmotriće se isti pravac i za Rusiju i istočne susede

16. 5. NOVA VIZIJA I NOVA PONUDA • širenje prednosti proširenja i pomoć u smanjivanju razvojnog jaza – dugoročna i srednjoročna vizija saradnje sa susedima zasnovana na medjusobnom produbljivanju integracije, političkih i kulturnih odnosa, prekogranične saradnje i prevenciji sukoba • različiti okviri ponude koristi i preferencijalnog tretmana, zavisno od napretka u političkim i ekonomskim reformama • stvaranje panevropskog otvorenog i integrisanog tržišta koje funkcioniše na bazi kompatibilnih ili harmonizovanih pravila i dalje liberalizacije doneće značajne ekonomske i druge koristi i EU i susedima (podrška ekonomskom rastu, tehnološkom progresu, reformama, funkcionalnom tržištu i unapređivanju administrativnih kapaciteta)

17. 6. INICIJATIVE EU PREMA SUSEDIMA • Proširivanje unutrašnjeg tržišta i regulativnih struktura • Preferencijalni trgovinski odnosi i otvaranje tržišta • Perspektive za legalne migracije i kretanje ljudi • Intenzivirana saradnja na prevenciji i borbi za očuvanje zajedničke bezbednosti • Veće involviranje EU u sprečavanje konflikata i upravljanje krizama

18. 6. Veći napori da se unaprede ljudska prava, kulturna saradnja i poveća medjusobno razumevanje 7. Integracija u transportne, energetske i tekekomunikacione mreže i Evropski istraživački prostor 8. Novi instrumenti za promociju i zaštitu investicija 9. Podrška za uključivanje u globalni trgovinski sistem – STO 10. Povećana pomoć prilagodjena potrebama 11. Novi izvori finansiranja

19. 7. DIFERENCIRAN, PROGRESIVNI PRISTUP, VEZAN ZA ISPUNJENJE STANDARDA • Nova politika prema susedima neće ugroziti postojeći okvir, već će ga dopuniti i dograditi postojeće politike i aranžmane • mada EU nastoji da obezbedi koherentan pristup nudeći svima iste mogućnosti i tražeći za uzvrat iste standarde ponašanja od svih suseda, diferenciran tretman će ostati osnov politike u skladu s različitim stupnjevima prilagodjavanja • Opšti cilj jačanje reformi, bliža integracija i održivi razvoj, politička podrška i pomoć – uslov, odlučnost u gradjenju administrativnih, institucionalnih i zakonodavnih kapaciteta

20. od suseda se očekuju Akcioni planovi po zemljama i/ili regionalno koji predstavljaju političke dokumente sa ciljevima i odrednicama u njihovom izvršavanju koji su jači od uslovljavanja i pomažu evaluaciji • pored regulatornih i administrativnih aspekata, ratifikacija i implementacija medjunarodnih obaveza (standardi UN, OEBS, Saveta Evrope, ILO, IFIs) koji treba da pomognu u postavljanju standarda i u podršci odgovarajućim reformama • treba ispuniti sve odredbe postojećih ugovornih i institucionalnih aranžmana da bi se išlo dalje • sledeći korak možda Sporazumi o susedstvu

21. 8. SLEDEĆI KORACI • trostepen proces za razvoj i primenu Akcionih planova • Dijalog u postojećim okvirima i analiza dostignuća i neuspeha Sporazuma o asocijaciji i Sporazuma o partnerstvu i saradnji • Zajedničko skiciranje Akcionog plana sa zajedničkim ciljevima i odrednicama za njihovo ispunjenje • Godišnji izveštaji o napretku u primeni AP i preuzimanje obaveza EU o daljoj pomoći reformama

22. U budućoj budžetskoj politici EU osmisliće se finansijski instrumenti nove Politike susedstva • Biće osmišljeni novi instrumenti politike koji će pomoći regulatornom približavanju, daljem otvaranju tržišta i preferencijalnim trgovinskim odnosima • EU će otvoriti politike, programe i instrumente u kojima susedi još ne učestvuju • Proširiće mandat EIB, uz pomoć EBRD i drugih IFIs na Rusiju i ZND • Formiraće Euro-Med Banku sa većinskim EIB učešćem