Definisanje agregata blagostanja Deo 2: Prila g o đavanje za razlike između lica

1. Definisanje agregata blagostanja Deo 2: Prilagođavanjeza razlikeizmeđu lica Seminar “Analiza siromaštva u Srbiji” 31. Mart – 4. April, 2008 Gorana Krstić Ekonomski fakultet, Beograd

2. Teme Uvod • Pitanja agregiranja • Prilagođavanje za razlike između lica • Razlike u troškovima života – po regionima – u vremenu • Razlike u sastavu domaćinstva – ekonomija obima – skala ekvivalencije Zaključna razmatranja

3. Razlike u troškovima života (po regionima) • Isti proizvodi skuplji u jednom regionu u odnosu na drugi • Razlike u potrošnji proizrokovane razlikama u cenama ne odražavaju razlike u blagostanju • Zbog toga, potrošnju treba korigovati regionalnim indeksom cena • Tako je veća potrošnja rezultat samo potrošnje kvalitetnijih proizvoda ili potrošnje većih količina, a ne većih cena

4. Razlike u troškovima života (po regionima, nast.) Indeksi cena po regionima –izbor između postojećih indeksa troškova života ili konstruisati te indekse na osnovu podataka ankete: • Specificiratikorpuza koju treba porediti cene. Izbor korpe zavisi od vrste analize: • Korpaza liniju siromaštva • Prosečne količine i vrednosti izabranih proizvoda hrane u celoj zemlji. • Specifične korpe za svaki region ili svako domaćinstvo.

5. Razlike u troškovima života (po regionima,nastavak) • Definisati “regione” za koje se računaju indeksi (regioni; regioni & tip regiona - gradski/ostali). • Izračunativrednost korpe za svaki region, koristeći prosečne cene regiona (bilo iz ankete bilo iz drugih istraživanja koja prikupljaju podatke o lokalnim cenama). • Izračunati prosečnu korpu na nivou cele zemlje.

6. Tabela 2. Regionalni indeks cena hrane i cena stanova, 2002-2007. Izvor: AŽS 2002, 2007.

7. Razlike u troškovima života (po regionima,nastavak) • Izračunatirelativni indeks cenaza svaki region, kao odnos regionalnog indeksai nacionalnog indeksa. gde je cena proizvoda j u regionu k.

8. Razlike u troškovima života (u vremenu) Kada poredimo cene između dva vremenska perioda, indeksi se računajuna osnovu vrednosti korpe tokom vremena.

9. 2b. Razlike u sastavu domaćinstva Mnoga pitanja se nameću kada agregat blagostanja treba prilagoditi veličini i sastavu domaćinstva. Na primer, 1. Da li je četvoročlanom domaćinstvu potrebno dvostruko više nego dvočlanom domaćinstvu? 2.Da li za dva domaćinstva sa istim brojem članova, ali drugačijim sastavom (npr. jednosa 5 odraslih muškaraca, i drugo sa 1 odraslom ženom i 4 male dece) potreban isti iznos sredstava za dostizanje istig nivoa blagostanja? Neka forma “normalizacije” treba da se koristi koja omogućujepoređenje domaćinstava prema veličini i sastavu.

10. Veličina domaćinstva & ekonomija obima a:Neka dobra i usluge se dele među članovima, kaošto su npr.grejanje, ulje za kuvanje, komunalije, korišćenje automobila, itd. To je izvor ekonomije obima. • Pitanje 1:Da li trebaagregat potrošnje/izdataka prilagoditiveličini domaćinstva, da bi mogli porediti domaćinstva i porediti agregat sa linijom siromaštva? • Pitanje 2:Kako to da uradimo?

11. Veličina domaćinstva & ekonomija obima (nast.) Problem: Da li treba prilagoditi potrošnju zbog ekonomije obima? • Kada se veliki deo budžeta troši na “privatna” dobra, kao što je hrana, veličina ekonomije obima je mala. • Kada se veliki deo budžeta troši na “javna” dobra (posebno ako su cene i količine visoke - komunalije, struja i sl.), ekonomija obima je veća.

12. Veličina domaćinstva & ekonomija obima (nast.) • Na osnovu podataka videti da li treba prilagođavati potrošnju zbog ekonomije obima.U siromašnim zemljama, ekonomija obima je veoma mala i najčešće se ne radi prilagođavanje zbog ekonomije obima. Napomena: Kada se prilagođavanje ne radi, najčešće se precenjuje siromaštvo domaćinstava sa velikim brojem članova i podcenjuje siromaštvo domaćinstava sa malim brojem članova. Potrebna sensitivna analiza.

13. Veličina domaćinstva & ekonomija obima (nast.) Rešenje: Kako da izvršimo prilagođavanje zbog ekonomije obima? • Ako se ne radi prilagođavanje zbog ekonomije obima, onda se ukupna potrošnja/izdaci domaćinstvadeli sa brojem članova,nema uključivanja “benefita” koje domaćinstvo ima zbog ekonomije obima gde je Cons potrošnja lica (domaćinstva), a N broj članova. • To se obično radi u manje razvijenim zemljama.

14. Veličina domaćinstva & ekonomija obima (nast.) • Ako prilagođavanje treba izvršiti, onda se ukupnapotrošnja deli sa N, gdeuzima vrednosti od 0 and 1. • 0 ako su sva dobra koja se trošeu domaćinstvu “javna”;u tom slučajusvako lice bi trošilo koliko iznosi ukupna potrošnja domaćinstva. • 1 ako pretpostavimo da nema “javnih” dobara koje dom. troši; u tom slučaju vraćamo se na prethodni slučaj.

15. Sastav domaćinstva & skale ekvivalencije Problem:Obično se pretpostavlja da je deci i starijimapotrebno manje nego licima radnog uzrasta. Slično, nekada se pretpostavlja da je ženama potrebno manje nego muškarcima. • Pitanje 1:Da li trebaagregat potrošnje/izdataka prilagoditisastavu domaćinstva, da bi mogli porediti domaćinstva i porediti agregat sa linijom siromaštva? • Pitanje 2:Kako to da uradimo?

16. Sastav domaćinstva & skale ekvivalencije (nast.) Rešenje: Da li treba izvršiti prilagođavanje za sastav domaćinstva? • Ako je deci/starimapotrebno istokaoodraslimai pored nižih potreba za kalorijama (npr. zbog visokih troškovaza obrazovanje i zdravstvo), manja je potreba za prilagođavanjem. • Ako je veliko učešće izdataka za dobra koja su potrebna svima u istim količinama (grejanje, stanovanje i sl), manja je potreba za prilagođavanjem. • Ako je veliko učešće izdataka za dobra koja se troše u različitim količinama, veća je potreba za prilagođavanjem.

17. Sastav domaćinstva & skale ekvivalencije (nast.) • Na osnovu podataka ankete videti da li je prilagođavanje potrebno. • U manje razvijenim zemljama, razlike u potrebama su veće nego u visoko ili srednje razvijenim zemljama. Napomena: Ako ne vršimo prilagođavanje, precenjuje se siromaštvo domaćinstava sa velikim brojem dece i podcenjuje siromaštvo domaćinstava sa malim brojem dece. Potrebna senzitivna analiza.

18. Sastav domaćinstva & skale ekvivalencije (nast.) Rešenje: Kako da izvršimo prilagođavanje zbog sastava domaćinstva? • Ako prilagođavanje zbog različitih potreba nije potrebno, onda se ukupna potrošnja/izdaci domaćinstvadeli sa brojem članova. Ukupna potrošnja će biti podjednako raspodeljena članovima.

19. Sastav domaćinstva & skale ekvivalencije (nast.) • Ako je prilagođavanje potrebno izvršiti, onda koristimoskale ekvivalencije. • Skalom se izračunava broj “ekvivalentnih odraslih” u domaćinstvu. Ukupna potrošnja se deli sa “brojem ekvivalentnih odraslih” (različitim licima se dodeljuje različiti ponder).Jednaskala ekvivalencije može izgledati ovako:

20. Veličina i sastav domaćinstva: rezime Postoje skale koje uključuju i veličinu i sastav domaćinstva. Primer je OECD skala. • Prvom odraslom se dodeljuje ponder 1. • Ostalim odraslimadodeljuje se ponder 0.7, da bi uključili ekonomiju obima. • Deci se dodeljuje ponder 0.5 zbog njihovih manjih potreba u odnosu na odrasle.

21. Skale ekvivalencije u praksi • Nekoliko mogućnosti: • Normativne (npr., nutricionističke) • Empirijske (subjektivne) • Arbitrarne (npr., administrativne, per capita)

22. Skale ekvivalencije - empirijske • Osnovna formula N = (A+a*C)q • Gde je • A broj odraslih u domaćinstvu, • C je broj dece, • a su troškovi dece u odnosu na odraslei • q je parametar ekonomije obima

23. Skale ekvivalencije - empirijske • Prvo, da ocenimoekonomiju obima: • Subjektivni - Lanjouw and Ravallion pristup zasnovali na razlici između javnih i privatnih dobara u domaćinstvu: • x/nq = r*x/n + (1-r)*x • Prosečna potrošnja je ponderisana suma dva dela: • (a) prosečna potrošnja privatnih dobara; i • (b) ukupna potrošnja javnih dobara. • Rešavanjem po q , jednačina postaje: • q = -ln(1-r+r/n)/ln(n)

24. Skale ekvivalencije – empirijske • Drugo, da ocenimo troškove dece u odnosu na odrasle: • Rothbarth – domaćinstva sa istim nivoom izdataka (po potrošačkoj jedinici) na dobra koja troše odrasli imaju isti nivo blagostanja

25. Zaključna razmatranja • Senzitivna analiza:Da li zaključci zavise od izabranih opcija? (komponente potrošnje, prilagođavanja za troškove života, skale ekvivalencijeitd.) • Dodatni indikatori:Ostale mere (“non-income”, npr. zdravstveni status, obrazovanje, pristup uslugama, itd.)