1 / 55

KVOTE U IZBORNOM SISTEMU SRBIJE

KVOTE U IZBORNOM SISTEMU SRBIJE. Prof dr ZORICA MR Š EVI Ć. Prvi vi šepartijski izbori 1992 u Srbiji - 1.7% žena. Za vreme Miloševića najviše - 5.5% žena. Posle lokalnih izbora u septembru 2004 u op štinskim skupštinama ima prosečno 15-25% žena.

JasminFlorian
Download Presentation

KVOTE U IZBORNOM SISTEMU SRBIJE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. KVOTE U IZBORNOM SISTEMU SRBIJE Prof dr ZORICA MRŠEVIĆ

  2. Prvi višepartijski izbori 1992 u Srbiji - 1.7% žena

  3. Za vreme Miloševića najviše - 5.5% žena

  4. Posle lokalnih izbora u septembru 2004 u opštinskim skupštinama ima prosečno 15-25% žena

  5. Demokratske promene 2000 - 11% žena u Narodnoj Skupštini i 6 - 7 % žena u opštinskim skupštinama (nivo arapskih zemalja) • Posle primene kvota sistema na lokalnim izborima u septembru 2004 u opštinskim skupštinama ima sada 15-25% žena

  6. KVOTE U IZBORNOM SISTEMU SU MERE KOMPENZACIJE ZBOG POSTOJANJA STRUKTURALNE, ISTORIJSKE DISKRIMINACIJE

  7. Kvota izborni sistem je namenjen • Povećanju učešća žena u predstavničkim telima i procesima donošenja političkih odluka • Danas se primenjuje u preko 70 zemalja svih kontinenata dok je u drugih dvadesetak u toku njihova promocija ili procedura njihovog usvajanja

  8. VRSTE KVOTA • ZAKONSKE/USTAVNE ZA IZBORE ZA NACIONALNI PARLAMENT LOKALNE IZBORE 2. PARTIJSKE KVOTE NACIONALNI PARLAMENT LOKALNE IZBORE

  9. Vrste kvota 1 • kvote predviđene ustavima • izbornim ili • posebnim kvota zakonima • Untarpartijske kvote • dozvoljene ili • određene zakonski

  10. Unutarpartijske kvote • su najčešće primenjene u evropskim zemljama, gde razne kvote primenjuju razne partije u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji, ali i partije u latinoameričkim državama, npr. u Argentini i Boliviji. • Postoje i primeri kada kvote primenjuje samo jedna, vodeća partija, kao npr. ANC u Južnoj Africi, Laburstička partija u Engleskoj i sl, • koje svojim uticajem • doprinose znatnoj strukturalnoj promeni sastava predstavničkih tela kao i • Širenju ideje o političkoj profitabilnosti primene kvota sistema

  11. Po nivou obavezosti postoje obavezne i indikativne kvote • Indikativne kvote su ustanovljene u vidu procenata ali bez specifikovanog načina primene i bez sankcija za neprimenjivanje. • Indikatvne kvote postoje u Brazilu i Paragvaju • Kod obavezujućih kvota je propisano: • kako će se predviđeni procenat ispoštovati, • kako će se liste praviti, • sa kojim rasporedom kadidata po polu, • sa sankcijama za nepoštovanje svakog od tih načina realizacije kvota sistema. • Argentina, Urugvaj, Kosta Rika i Bolivija imaju obavezujuće kvote

  12. Kvote funkcionišu u raznim momentima izbornog procesa u predizbornom periodu za formiranje kandidacionih lista

  13. VREME FUNKCIONISANJA • postoje kvote za formiranje pula kandidatkinja (ženske uže liste, women s short lists) u predizbornom periodu • u vreme izbora funkcionišu kvote za formiranje kandidacionih lista koje moraju da imaju minimalno

  14. ODREĐIVANJE PRISUSTVA KANDIDATA • prisustvo kandidata manje zastupljenog pola (npr. 20 ili 30%) ili da • kandidati ni jednog pola ne prelaze određeni procenat (ne više od npr. 70 ili 80%) • kvote koje određuju koliko minimalno mora da postoji izabranih, nominovanih kandidata određenog pola • sistem rezervisanh sedišta u parlamentu, tehnika koja više odgovara kvotama za nacionalne i etničke manjine ali se primenjuje i na žene

  15. Najpraktičnije kvote namenjene izbornim listamaNajčešće su u upotrebi • Po pravilu koriguju tehnikom „duplih“ kvota jer se osim procenta prisutva na kandidacionim listama propisuje i njihovo mesto • Obično se navodi da svaka treća ili četvrta pozicija na kandidacionoj listi treba da bude popunjena kandidatom manje zastupljenog pola

  16. Zašto sistem duplih kvota • Smeštanjem određenog procenta kandidatkinja na začelje liste formalno bi se ispoštovala obaveza • Ali bi se ona suštinski izigrala jer ne bi dovela ni jednu od njih u izglednu poziciju da bude stvarno i izabrana

  17. Uvođenje efikasnog kvota sistema predstavlja pomak u javnoj politici društvene ravnopravnosti od jednakosti mogućnosti do jednakosti rezultata

  18. Primer uspešne primene kvota izbornog sistema su skandinavske zemlje: • Švedska od izbora 2002 ima 45% žena članica parlamenta, • Danska posle izbora 2001 38%, • Finska posle 1999 37%, Norveška posle 2001 36% i • Island posle 1999 35%.

  19. Kvote u novim demokratijama Latinoameričke zemlje Bivše socijalistike zemlje Južnafrička Republika

  20. Kvote su širom sveta posebno prihvaćene • i kroz praksu dokazane u tzv. novim demokratijama, kao što je slučaj npr. sa zakonski predviđenim kvota sistemom u Argentini u perodu restauracije demokratije, ili • prihvatanjem kvota sistema od strane najuticajnije partije Afrčkog nacionalnog kongresa (ANC) u Južnoj Africi. • U obe zemlje kvote su dovele do 30% žena u nacionalnim parlamentima što je zavidan svetski nivo ženske političke participacije.

  21. Slični pocesi se dešavaju i • u istočno i centralno evropskim zemljamatranzicije koje takođe posle višedecenjskih jednopartijskih diktatura idu putem uspostavljanja demokratskih institucija što je u Evropi specifično koincidirano i sa procesima evropskih integracija tih zemalja

  22. KVOTA SISTEM ILI NE VIŠE NIJE PITANJE PITANJA SU: • KAKO SE USPOSTAVLJAJU • KAKO FUNKCIONIŠU • ŠTA TREBA POBOLJŠATI • KOJA JE ULOGA POLITIČARKI - KVOTA ŽENA?

  23. ŽENE U POLITICI PRE KVOTA - RAZVOJ • ISTAKNUTE VEOMA RETKE POJEDINKE - ŽENE GIGANTI • “JEDNA JE DOVOLJNA” - SISTEM “ALIBI ŽENA” • 25% ŽENA U PREDSTAVNIČKIM TELIMA - KRAJ SISTEMA “ALIBI ŽENA” • PARITET: ALI ONA JE UVEK DRUGA, U SENCI IZA PRVOGA

  24. USLOVI ZA UVOĐENJE KVOTA SISTEMA 1. Sekularizacija društva 2. Ustavno garantovana ravnopravnost polova 3. Višedecenijsko značajno prisustvo žena na tržištu rada 4. Porast broja visoko obrazovanih žena

  25. 5. Porast značaja uloge partija lociranih levo od političkog centra 6. Značajna uloga partija socijaldemokratske orientacije 7. Proporcionalni izborni sistem (bolje nego većinski)

  26. 8. 25% žena u predstavničkim telima 9. Snažan ženski pokret 10. Kultura nediskriminacije (primeri: Holandija, Nemačka)

  27. POLITIČKO NASLEĐE Komunistički režimi su posebnonaglašavali socijalna ekonomskaprava kao što je ravnopravnost umogućnostima zaposlenja i pristup obrazovanju U domenu politike u mnogimzemljama je postojalo obavezno prisustvo 30% žena

  28. TRANZICIJA Tokom društvenih i političkih promena tokom devedesetih, porast nacionalizma i retradicionalizma zapretio je povratku žena iz javnog u privatni život

  29. Pokretanje pitanja uključivanja žena u javni politički život u uslovima tranzicije nailazi na prepreke

  30. gubitak iluzija • teški životni uslovi • problemi tranzicije • nezaposlenost • nestanak prethodnih socijalnih davanja u oblasti socijalnog staranja, zdravstvene zaštite i dečije zaštite

  31. OD KVOTA SISTEMA U KORIST MANJE PREDSTAVLJENOG POLA SE OČEKUJU OPŠTE KORISTI:

  32. Uvođenje suštinskih promena političkih vrednosti – mir, poštovanje svih ljudskih prava, demokratizacija

  33. 2. Uvođenje suštinske promene u političkim prioritetama • stvaranje radnih mesta • briga za žrtve rata i nasilja • briga za decu i starije • održivi razvoj

  34. 3. Uvođenje suštinskih promena u političkoj kulturi i metodama političkog rada - uključivanje • izgradnja konsenzusa • decentralizacija i dekoncentracija vlasti • uključujuća i participativna demokratija

  35. demokratija socijalne pravde i rodne ravnopravnosti • nacionalne i regionalne institucije za podršku

  36. 4. Snažna politička osnova zahtevima za paritetom

  37. PROCENAT ŽENA U PARLAMENTIMA ZEMALJA ČLANICA EVROPSKE UNIJE EU 15 23% NOVE EU 10 15.9% EU 25 20.6% EU PARLAMENT 31%

  38. U LOKALNIM PARLAMENTIMA NOVIH EU ČLANICA NAJVIŠE: LATVIJA 63% ESTONIJA 28% BUGARSKA 23%

  39. U LOKALNIM PARLAMENTIMA NOVIH EU ČLANICA NAJMANJE: RUMUNIJA 5% SLOVENIJA 11.8% MAĐARSKA 12.8%

  40. SUŠTINA USPEHA KVOTA SISTEMA JE U STVARANJU POLITIČKE VOLJE DA SE PROMENE ODNOSI MOĆI I USPOSTAVI RODNA RAVNOPRAVNOST

  41. KVOTA SISTEM SE NAJBOLJE PROMOVIŠE U PAKETU SA PITANJIMA: • POLITIČKE PARTICIPACIJE MANJINA • DRŽAVNE BEZBEDNOSTI • PROCESIMA EVROPSKE INTEGRACIJE • OPŠTE DEMOKRATIZACIJE DRUŠTVA • IZGRADNJE DEMOKRATSKIH INSTITUCIJA

  42. ŠTA KAŽU ŽENE O KVOTA SISTEMU ANKETA MEĐU ŽENAMA VOĐENA U AVGUSTU 2004 UOČI LOKALNIH IZBORA

  43. PITANJE: Da li smatrate da je kvota sistem politički opravdan? 1.STUDENTKINJE 62.5% 2.ŽENE NA RUKOVODEĆIM MESTIMA U OPŠTINAMA 79% 3.AKTIVISTKINJE 85.5% 4.ČLANICE POLITIČKIH PARTIJA 94.6% PROSEČNO 78.5%

  44. PITANJE: Da li biste vi lično prihvatili mesto dobijeno putem primene kvota sistema? 1.STUDENTKINJE 43.1% 2.ŽENE NA RUKOVODEĆIM MESTIMA U OPŠTINAMA 61.3% 3.AKTIVISTKINJE 40.8% 4.ČLANICE POLITIČKIH PARTIJA 89.2% PROSEČNO 53.8%

  45. 1.Da li smatrate da je kvota sistem politički opravdan? 2.Da li biste vi lično prihvatili mesto dobijeno putem primene kvota sistema?

  46. SO SA 10-20% ODBORNICA • 19.5% VELIKA PLANA • 18.2% ALEKSINAC • 17.6% VALJEVO • 14.6% TOPOLA • 14.6% JAGODINA • 14.4% BEOGRAD

  47. 25.6% KUČEVO 25.5 % LOZNICA 25.4 % UŽICE 25.3% KRAGUJEVAC 25.0% PIROT 24.4% ARANĐELOVAC 24.0% ZRENJANIN 23.5% POŽAREVAC 23.4% NOVI PAZAR 22.9% KRUŠEVAC 22.7% NIŠ 22.5% KNJAŽEVAC 21.8% PROKUPLJE 21.3% SREMSKA MITROVICA SO SA 20-25% ODBORNICA

  48. VIŠE OD 25% ODBORNICA • 38.5% KIKINDA • 29.0% NOVI BEČEJ • 28.4% SUBOTICA

More Related