KLASIFIKACIJA OSOBA SA MENTALNOM RETARDACIJOM U SISTEMU AAIDD

1. KLASIFIKACIJA OSOBA SA MENTALNOM RETARDACIJOM U SISTEMU AAIDD

2. Kriterijumi klasifikacije U većini savremenih i nekadašnjih klasifikacionih sistema osobe sa mentalnom retardacijom dele se u kategorije prema stepenu intelektualne ometenosti.

3. Klasifikacioni sistemi AAMR iz 1992. i 2002. godine u potpunosti odbacuju klasifikaciju zasnovanu na proceni koeficijenta inteligencije. Umesto toga, osobe sa mentalnom retardacijom klasifikuju se prema intenzitetu neophodne podrške, bez obzira na vrednost količnika inteligencije.

4. Klasifikacioni sistem, baziran na određivanju potrebnog nivoa podrške, određuje četiri takva nivoa: intermitentan ograničen ekstenzivan i pervazivan.

5. Implementacija ovakvog klasifikacionog sistema moguća je ako uzmemo u obzir: dužinu trajanja potrebne podrške učestalost pružanja podrške prostor u kome je podrška potrebna izvori kojima se obezbeđuje podrška (novac, kadrovi, ekspertize) nivo intruzivnosti u nečiji život

6. ICD-10 KlasifikacijaSZO

7. ICD-10 Klasifikacija mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja je stožerna, alfanumerička klasifikacija.

8. Svaka šifra ima jedno slovo i dva broja. Postoji mogućnost višestrukog šifriranja.

9. ICD-10 definicija MR: Mentalna retardacija je stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihičkog razvoja, koje se naročito karakteriše poremećajem onih sposobnosti koje se pojavljuju tokom razvojnog perioda i koje doprinose opštem nivou inteligencije, kao što su kognitivne, govorne, motorne i socijalne sposobnosti.

10. Klasifikacija MR: F 70 – laka MR F 71 – umerena MR F 72 – teška MR F 73 – duboka MR F 78 – druga MR F 79 – nespecifikovana MR

11. Četvrta oznaka odnosi se na poremećaje ponašanja: F7X.0 – bez, ili minimalni poremećaji ponašanja F7X.1 – značajan poremećaj ponašanja koji zahteva pažnju ili tretman F7X.8 – Drugi poremećaj ponašanja F7X.9 – Bez napomene o poremećaju ponašanja