Pro širenja invertovano-indeksnih operacija

1. Proširenja invertovano-indeksnih operacija Cvetana Krstev Čas 4.

2. Odsecanje termina • Termini za opis sadržaja mogu se dodeliti upitima i uskladištenim zapisima u podsečenom obliku tako što se pre dodele termina uklonesufiksi ili prefiksi. Očigledno je da podsečeni oblik predstavlja širi pojam od originalnog, nepodsečenog oblika, jer podsečeni termin, ustvari, uključuje raznovrsne nepodsečene termine. Na primer, oblikpsych* (gde je * specijalni znak koji predstavlja završetak promenljivedužine) reprezentuje psychiatrist, psychiatry, psychiatric, psychology, psychologist, psychological, i mnoge druge.

3. Metode za podsecanje termina • Mogu se koristiti mnoge metode za podsecanje termina: • uklanjanje određenihsufiksa i prefiksa, • uklanjanje fiksnog broja završnih karaktera u reči, • svođenje svake reči na njen koren fiksne dužine. • Obično se određeni krajevi reči ili prefiksi uklanjaju samo ako pri tome ostaje koren kojije dovoljan da identifikuje reč. Tako bi, na primer, sufiks -ing biouklonjen iz termina kakav je indexing ali ne i iz termina king.

4. Posecanje sufiksa upitnog termina i invertovani indeksi • Kako se podsecanje termina u upitu uklapa u sisteme koji se zasnivaju natehnologiji invertovanog teksta? Ako je u formulaciji upita dopušteno samo podsecanje sufiksa prilikom postavljanja upita,onda se konvencionalna metodologija invertovanih inteksa može zadržati jersu liste slogova koje pokrivaju određeni podsečeni termini susedni uindeksu. Posebno, za dati termin iz upita kakav je PSYCH*, može selako generisati kombinovana lista koja se sastoji od identifikatora različitih slogova iz bilo koje liste za obuhvaćene, nepodsečene oblike(uključujući psychiatrist, psychology, i tako dalje.

5. Primer uobičajenog invertovanog indeksa i obrade upita PSYCH* • pseudoscience Z1 • psittacosis Z2 • psychiatry Z3 • psychoactive Z2 • psychoanalysis Z3 • psychogeriatrics Z4 • psychology Z3 • psychometric Z5 • psychoneuroimmunology Z4 • psychopathic Z2 • psychosis Z3 • psychosomatic Z5 • psychotherapy Z2 • puberty Z6 Spojena lista: Z2, Z3, Z4, Z5

6. Podsecanje prefiksa upitnog termina i invertovani indeksi • U principu se podsecanje prefiksa može uklopiti na analogan načinkorišćenjem invertovanih indeksa u kojima su termini uređeni uobrnutom alfabetskom poretku (s desna na levo). Tako će se rečantisymmetry uindeksu pojaviti kaoyrtemmysitnadok će se rečasymmetryslično pojaviti u indeksu kaoyrtemmysa. Kada se zada upit*SYMMETRY,indeks uređen u alfabetskom poretku s kraja termina se pretražuje saYRTEMMYS*,pa se proces pronalaženja svodi na slučaj podsecanja sufiksa.

7. chromatography demography dystrophy electromyography ethnography geography healthy hierarchy mamography onography patriarchy thermography tomography ultrasonography yhcrairtap yhcrareih yhpargoeg yhpargomam yhpargomed yhpargomot yhpargomreht yhpargonhte yhpargono yhpargonosartlu yhpargotamorhc yhpargoymortcele yhportsyd yhtlaeh Primer invertovanog indeksa u abecednom poretku s kraja reči i obrade upita *graphy

8. Opšti problem podsecanja • Upitni oblici reči kod kojihsu podsečeni i sufiksi i prefiksi, kao na primer*SYMM*(koja predstavlja i antisymmetric i asymmetry) zahtevaju posebna rešenja, na primer kombinovano korišćenje invertovanih indeksatermina koji su uređeni u alfabetskom poretku i unapred i unazad. Da bi se obradilislučajevi infiksnog podsecanja potrebna su još složenija rešenja. Naprimer, upitni terminWOM*Nbi obuhvatio i termin woman i termin women, dok bi upitni terminCOL*Robuhvatio i termin colori colour.

9. Opšte rešenje problema podsecanja upitnih termina • Invertovani indeks treba da sadrži sve moguće “rotirane” oblike reči. Takav indeks se može formirati na sledeći način: • Svaki terminX=x1x2...xngde su xipojedinačni karakterise proširuje dodavanjem specijalnog završnog karaktera, na primer kosacrta /(karakter koji se neće pojaviti ni u jednoj reči); • Svaki prošireni terminx1x2...xn/ se ciklično rotira samoko seben+1 puta. To proizvodin+1 različitihoblika reči:x1x2...xn/, /x1x2...xn, xn/x1x2...xn-1, xn-1xn/x1x2...xn-2i takodalje. • Svakoj tako dobijenoj reči se dopisuje blankokarakter; • Na kraju se dobijena lista oblika reči sortira u alfabetskomporetku, pri čemu je poredak karaktera u rečima:blanko,/,a,b,...z. • U rečniku koji se dobija sada postoji ulaz koji može da obradi svakioblik odsecanja.

10. Primer

11. Strategija pretraživanja koja identifikujezapise koji odgovaraju različitim oblicimapodsečenih termina: • Za upitni termin X, koji predstavlja nepodsečenu karaktersku nisku (traži se sam terminX),biraju se ulazi u invertovanom indeksu /X^iliX/^. Odgovarajući identifikatori zapisa se svi odnose na terminXkoji jeproširen specijalnim karakterima / i blanko (predstavljen kao ^). • Za upitni termin X*, (podsečen sufiks) u indeksu treba tražiti/Xkoji odgovarasvim ulazima koji počinju sa / (početak reči) iza koga slediX,i možda još neki dodatni karakteri. Pronalazi se/X^, /XY1, /XY2,... koji predstvaljuju termineX, XY1, XY2… • Za upitni termin *X(podsecanje prefiksa) treba tražiti terminX/; taj termin pronalazilistu ulaza: X/^, X/Y1,...,X/Ynkoja predstavljaoriginalni termin X, a zatim i termineY1X,...,YnXkoji sadržeproizvoljan prefiks iza koga slediX. • Za upitni termin*X*(podsečen i prefiks i sufiks) termin koji se traži je X; on pronalaziliste ulaza XY1/Z1,...,XYn/Znkoji odgovaraju terminimaZ1XY1, ...,ZnXYnu kojima jeXtraženi infiks. • Za upitni terminX*Y(podsecanje infiksa) treba tražiti termin Y/X,koji pronalazi ulaze Y/XZ1,...,Y/XZn, koji odgovaraju terminimaXZ1Y,...,XZnY gde je Ziinfiks promenljive dužine.

12. Sortiraniulaziu indeksu /ABC^ /BABC^ /BCAB^ AB/BC^ ABC/^ ABC/B^ B/BCA^ BABC/^ BC/A^ BC/BA^ BCAB/^ C/AB^ C/BAB^ CAB/B^ Originalni upitni termin:*B* Termin za traženje: B Pronađeni termin: B/BCA^ BABC/^ BC/A^ BC/BA^ BCAB/^ Odgovarajući originalni termini: BCAB BABC ABC BABC BCAB Primer

13. Prednosti i nedostaci ovog rešenja • Neki termini se javljaju više puta u izlaznoj listi (a time i zapisi koji odgovaraju tim terminima)ako se traženi segment pojavljuje više puta u pronađenom terminu, što se u realnim primerima retko događa (na primer,BABC i BCABse javljaju dva puta u izlaznoj listi zbog dvostrukog pojavljivanja traženogB). • Metod permutovanog rečnika omogućava da se podsečeni termini koristeu formulacijama upita ali po cenu znatnog povećavanja broja stavki uindeksu. Liste identifikatora zapisa koje odgovaraju različitim ulazima uindeks, kao i sami zapisi, ne moraju da se dupliraju.

14. Realan primer - 1 • D1: Kad krompir bude obaren, treba ocediti vodu i ostaviti poklopljen krompir na kraj štednjaka da se dokuva u pari. • D2: Kada sam bio u "Partizanu", pre osam godina, došao sam na "ludu" ideju da iskuvam peškire i čaršave. • D3: Grgeč se kuva, a može se i pržiti. • D4: Među gastronomima je dobro poznato uputstvo, u praksi potvrđeno - kuvajregionalno, slaviće te planetarno. • D5: On je posredno optužio jordanskog suverena zbog tvrdnje da je Irak nameravao da napadne Kuvajt i Jordan. • D6: Bio je pomorac, kuvar na brodu, i u periodu od 1958. do 1964. godine, krstario svetskim morima. • D7: Stepenište koje vodi u nju je opasno za tu tako često trudnu ženu, ali ona pravi jelovnik i proverava kuvaričinu knjigu računa; raspoređuje cveće u vaze, bira ili otpušta poslugu. • D8: Ne samo komandantsko no i kaldrmdžisko - parakuvarsko oduševljenje popustilo ga je. • D9: Poneko ostavlja na stolu debelu knjigu kojoj se namerava vratiti pošto skuvačaj • D10: Tačnije, sve je, izgleda, zakuvao bivši ministar finansija. • D11: Pribeglo se, kaže on, formiranju tela koje je služilo samo za paradu.

15. Originalni termini: dokuva/ iskuvam/ kuva/ kuvaj/ kuvajt/ kuvar/ kuvaričinu/ parakuvarsko/ skuva/ zakuvao/ paradu/ Rotirani termini: dokuva/, /dokuva, a/dokuv, va/doku, uva/dok, kuva/do, okuva/d iskuvam/, /iskuvam, m/iskuva, am/iskuv, vam/isku, uvam/isk, kuvam/is, skuvam/i kuva/, /kuva, a/kuv, va/ku, uva/k kuvaj/, /kuvaj, j/kuva, aj/kuv, vaj/ku, uvaj/k kuvajt/, /kuvajt, t/kuvaj, jt/kuva, ajt/kuv, vajt/ku, uvajt/k kuvar/, /kuvar, r/kuva, ar/kuv, var/ku, uvar/k kuvaričinu/, /kuvaričinu, u/kuvaričin, nu/kuvariči, inu/kuvarič, ičinu/kuvar, ričinu/kuva, aričinu/kuv, varičinu/ku, uvaričinu/k parakuvarsko/, /parakuvarsko, o/parakuvarsk, ko/parakuvars, sko/parakuvar, rsko/parakuva, arsko/parakuv, varsko/paraku, uvarsko/parak, kuvarsko/para, akuvarsko/par, rakuvarsko/pa, arakuvarsko/p skuva/, /skuva, a/skuv, va/sku, uva/sk, kuva/s zakuvao/, /zakuvao, o/zakuva, ao/zakuv, vao/zaku, uvao/zak, kuvao/za, akuvao/z paradu/, /paradu, u/parad, du/para, adu/par, radu/pa, aradu/p

16. Konačan indeks: /dokuvaD1 /iskuvamD2 /kuva D3 /kuvaj D4 /kuvajt D5 /kuvar D6 /kuvaričinuD7 /paradu D11 /parakuvarskoD8 /skuva D9 /zakuvaoD10 a/dokuvD1 a/kuv D3 a/skuv D9 adu/par D11 aj/kuv D4 ajt/kuv D5 akuvao/zD10 akuvarsko/parD8 am/iskuvD2 ao/zakuvD10 ar/kuvD6 aradu/pD11 arakuvarsko/pD8 aričinu/kuvD7 arsko/parakuvD8 dokuva/D1 du/para D11 ičinu/kuvarD7 inu/kuvaričD7 iskuvam/D2 j/kuvaD4 jt/kuvaD5 ko/parakuvarsD8 kuva/D3 kuva/doD1 kuva/sD9 kuvaj/D4 kuvajt/D5 kuvam/isD2 kuvao/zaD10 kuvar/D6 kuvaričinu/D7 kuvarsko/paraD8 m/iskuvaD2 nu/kuvaričiD7 o/parakuvarskD8 o/zakuvaD10 okuva/dD1 paradu/D11 parakuvarsko/D8 r/kuvaD6 radu/paD11 rakuvarsko/paD8 ričinu/kuvaD7 rsko/parakuvaD8 sko/parakuvarD8 skuva/D9 skuvam/iD2 t/kuvajD5 u/kuvaričinD7 u/paradD11 uva/dokD1 uva/kD3 uva/skD9 uvaj/kD4 uvajt/kD5 uvam/iskD2 uvao/zakD10 uvar/kD6 uvaričinu/kD7 uvarsko/parakD8 va/dokuD1 va/kuD3 va/skuD9 vaj/kuD4 vajt/kuD5 vam/iskuD2 vao/zakuD10 var/kuD6 varičinu/kuD7 varsko/parakuD8 zakuvao/D10 Upit: kuvar Upitni termin: kuvar/^ Pronađeno u indeksu: kuvar/ Odgovara terminu: kuvar Pronađena dokumenta: D6

17. Konačan indeks: /dokuvaD1 /iskuvamD2 /kuva D3 /kuvaj D4 /kuvajt D5 /kuvar D6 /kuvaričinuD7 /paradu D11 /parakuvarskoD8 /skuva D9 /zakuvaoD10 a/dokuvD1 a/kuv D3 a/skuv D9 adu/par D11 aj/kuv D4 ajt/kuv D5 akuvao/zD10 akuvarsko/parD8 am/iskuvD2 ao/zakuvD10 ar/kuvD6 aradu/pD11 arakuvarsko/pD8 aričinu/kuvD7 arsko/parakuvD8 dokuva/D1 du/para D11 ičinu/kuvarD7 inu/kuvaričD7 iskuvam/D2 j/kuvaD4 jt/kuvaD5 ko/parakuvarsD8 kuva/D3 kuva/doD1 kuva/sD9 kuvaj/D4 kuvajt/D5 kuvam/isD2 kuvao/zaD10 kuvar/D6 kuvaričinu/D7 kuvarsko/paraD8 m/iskuvaD2 nu/kuvaričiD7 o/parakuvarskD8 o/zakuvaD10 okuva/dD1 paradu/D11 parakuvarsko/D8 r/kuvaD6 radu/paD11 rakuvarsko/paD8 ričinu/kuvaD7 rsko/parakuvaD8 sko/parakuvarD8 skuva/D9 skuvam/iD2 t/kuvajD5 u/kuvaričinD7 u/paradD11 uva/dokD1 uva/kD3 uva/skD9 uvaj/kD4 uvajt/kD5 uvam/iskD2 uvao/zakD10 uvar/kD6 uvaričinu/kD7 uvarsko/parakD8 va/dokuD1 va/kuD3 va/skuD9 vaj/kuD4 vajt/kuD5 vam/iskuD2 vao/zakuD10 var/kuD6 varičinu/kuD7 varsko/parakuD8 zakuvao/D10 Upit: kuvaj* Upitni termin: /kuvaj Pronađeno u indeksu: /kuvaj, /kuvajt Odgovara terminima: kuvaj, kuvajt Pronađena dokumenta: D4, D5

18. Konačan indeks: /dokuvaD1 /iskuvamD2 /kuva D3 /kuvaj D4 /kuvajt D5 /kuvar D6 /kuvaričinuD7 /paradu D11 /parakuvarskoD8 /skuva D9 /zakuvaoD10 a/dokuvD1 a/kuv D3 a/skuv D9 adu/par D11 aj/kuv D4 ajt/kuv D5 akuvao/zD10 akuvarsko/parD8 am/iskuvD2 ao/zakuvD10 ar/kuvD6 aradu/pD11 arakuvarsko/pD8 aričinu/kuvD7 arsko/parakuvD8 dokuva/D1 du/para D11 ičinu/kuvarD7 inu/kuvaričD7 iskuvam/D2 j/kuvaD4 jt/kuvaD5 ko/parakuvarsD8 kuva/D3 kuva/doD1 kuva/sD9 kuvaj/D4 kuvajt/D5 kuvam/isD2 kuvao/zaD10 kuvar/D6 kuvaričinu/D7 kuvarsko/paraD8 m/iskuvaD2 nu/kuvaričiD7 o/parakuvarskD8 o/zakuvaD10 okuva/dD1 paradu/D11 parakuvarsko/D8 r/kuvaD6 radu/paD11 rakuvarsko/paD8 ričinu/kuvaD7 rsko/parakuvaD8 sko/parakuvarD8 skuva/D9 skuvam/iD2 t/kuvajD5 u/kuvaričinD7 u/paradD11 uva/dokD1 uva/kD3 uva/skD9 uvaj/kD4 uvajt/kD5 uvam/iskD2 uvao/zakD10 uvar/kD6 uvaričinu/kD7 uvarsko/parakD8 va/dokuD1 va/kuD3 va/skuD9 vaj/kuD4 vajt/kuD5 vam/iskuD2 vao/zakuD10 var/kuD6 varičinu/kuD7 varsko/parakuD8 zakuvao/D10 Upit: *kuva Upitni termin: kuva/ Pronađeno u indeksu: kuva/, kuva/do, kuva/s Odgovara terminima: kuva, dokuva, skuva Pronađena dokumenta: D1, D3, D9

19. Konačan indeks: /dokuvaD1 /iskuvamD2 /kuva D3 /kuvaj D4 /kuvajt D5 /kuvar D6 /kuvaričinuD7 /paradu D11 /parakuvarskoD8 /skuva D9 /zakuvaoD10 a/dokuvD1 a/kuv D3 a/skuv D9 adu/par D11 aj/kuv D4 ajt/kuv D5 akuvao/zD10 akuvarsko/parD8 am/iskuvD2 ao/zakuvD10 ar/kuvD6 aradu/pD11 arakuvarsko/pD8 aričinu/kuvD7 arsko/parakuvD8 dokuva/D1 du/para D11 ičinu/kuvarD7 inu/kuvaričD7 iskuvam/D2 j/kuvaD4 jt/kuvaD5 ko/parakuvarsD8 kuva/D3 kuva/doD1 kuva/sD9 kuvaj/D4 kuvajt/D5 kuvam/isD2 kuvao/zaD10 kuvar/D6 kuvaričinu/D7 kuvarsko/paraD8 m/iskuvaD2 nu/kuvaričiD7 o/parakuvarskD8 o/zakuvaD10 okuva/dD1 paradu/D11 parakuvarsko/D8 r/kuvaD6 radu/paD11 rakuvarsko/paD8 ričinu/kuvaD7 rsko/parakuvaD8 sko/parakuvarD8 skuva/D9 skuvam/iD2 t/kuvajD5 u/kuvaričinD7 u/paradD11 uva/dokD1 uva/kD3 uva/skD9 uvaj/kD4 uvajt/kD5 uvam/iskD2 uvao/zakD10 uvar/kD6 uvaričinu/kD7 uvarsko/parakD8 va/dokuD1 va/kuD3 va/skuD9 vaj/kuD4 vajt/kuD5 vam/iskuD2 vao/zakuD10 var/kuD6 varičinu/kuD7 varsko/parakuD8 zakuvao/D10 Upit: *skuva* Upitni termin: skuva Pronađeno u indeksu: skuva/, skuvam/i Odgovara terminima: skuva, iskuvam Pronađena dokumenta: D2, D9

20. Realan primer - 2 • D1: A ako ovako potraje, ja ni tri meseca neću izdržati, za tri meseca neću moći da izdam platu ni onima što zaista rade. • D2: Tako, na primer, posmatrajući list uočavamo njegov spoljašnji oblik, veličinu, izgled oboda i nerava. • D3: Operem ga i ceo patos izribam. • D4: Iz definicije neposredno sledi da je izomorfizam poliedara relacija ekvivalencije. • D5: Sad su i po rukama. Imam kratke rukave. Zavlače se i ispod rukava. • D6: Povukoh vodu i rekoh sažaljivo, kao da osuđenom izbijam stolicu ispod nogu: "Davi se."

21. Originalni termini: izbijam/ izdam/ izgled/ imam/ izribam/ izomorfizam/ Rotirani termini: izbijam/, /izbijam, m/izbija, am/izbij, jam/izbi, ijam/izb, bijam/iz, zbijam/i izdam/, /izdam, m/izda, am/izd, dam/iz, zdam/i izgled/, /izgled, d/izgle, ed/izgl, led/izg, gled/iz, zgled/i imam/, /imam, m/ima, am/im, mam/i izribam/, /izribam, m/izriba, am/izrib, bam/izri, ibam/izr, ribam/iz, zribam/i izomorfizam/, /izomorfizam, m/izomorfiza, am/izomrofiz, zam/izomorfi, izam/izomorf, fizam/izomor, rfizam/izomo, orfizam/izom, morfizam/izo, omorfizam/iz, zomorfizam/i

22. Konačan indeks: /imam D5 /izbijam D6 /izdam D1 /izgled D2 /izomorfizam D4 /izribam D3 am/im D5 am/izbij D6 am/izd D1 am/izomrofiz D4 am/izrib D3 bam/izri D3 bijam/iz D6 d/izgle D2 dam/iz D1 ed/izgl D2 fizam/izmorf D4 gled/iz D2 ibam/izr D3 ijam/izb D6 imam/ D5 izam/izomorf D4 izbijam/ D6 izdam/ D1 izgled/ D2 izomorfizam/ D4 izribam/ D3 jam/izbi D6 led/izgl D2 m/ima D5 m/izbija D6 Upit: iz*am m/izda D1 m/izomorfiza D4 m/izriba D3 mam/I D5 morfizam/izo D4 omorfizam/iz D4 orfizam/izom D4 rfizam/izomo D4 ribam/iz D3 zam/izomorfi D4 zbijam/i D6 zdam/i D1 zgled/i D2 zomorfizam/I D4 zribam/i D3 Upitni termin: am/iz Pronađeno u indeksu: am/izbij, am/izd, am/izomorfiz, am/izrib Odgovara terminima: izbijam, izdam, izomorfizam, izribam Pronađena dokumenta: D1, D3, D4, D6

23. Regulisanje veličine izlaza bulovskih upita • Standardno korišćenje bulovskih formulacija upitamože da postavlja mnogoproblema korisnicima jer je izlaz pretrage osetljiv na formulaciju upita, i može ozbiljno da varira sa veoma malim promenama u formulaciji upita. Osimtoga, nedostatak jednostavne kontrole nad veličinom izlaza i proizvodnjarezultata pretrage koji nisu ni na koji način rangirani prema nekojpretpostavljenoj koristi za korisnika, komplikuje pretragu za mnoge neobučene korisnike. Mnoge metode su razvijene koje pojednostavljuju operacije pretrage, a u isto vreme zadržavaju tehnogiju pretraživanja utemeljenu na bulovskim formulacijama upita i na standardnim metodama objedinjavanja lista.

24. Sistem sa pronalaženjem na željenom nivou • Kod ovakvog pronalaženja, originalni bulovski upit koji sadrži ntermina sezamenjuje novim upitom koji je izabran iz liste Bulovskih upita od istihn termina, a koji variraju od vrlo uskih formulacija gde je svih n terminauključeno u jedanandiskaz • (A and B and...) • doveoma širokih formulacija gde je svih n termina uključeno u jedanoriskaz • (A or B or...). • Među-upiti se sastoje,prvo od disjunkcijenandiskaza, pri čemu je svaki od ovihniskaza dobijen od najuže formulacije brisanjem iz nje jednog člana. Sledeća formulacija je još opuštenija i sastoji se oddisjunkcijeandiskaza koji su iz najuže formulacije dobijenibrisanjem dva člana, i tako redom, dok se ne dođe doandiskazakoji imaju samo po jedan član.

25. Primer: Hijerarhija upita sačetiri upitna termina: A,B, C, D

26. Pretraživanje COBISS kataloga Narodne in univerzitetne knjižnice u Ljubljani • Pretraživanje s ključevima • AU=Andrić – autor Andrić • PY=1988 - godina izdanja 1988 • TI=*avlija – naslov dela se završava sa “avlija” • PU=Prosveta – izdavač Prosveta

27. dalje

28. (AU=Andrić) AND (PY=1988) AND (TI=*avlija) AND (PU=Prosveta)nazad

29. ((AU=Andrić) AND (PY=1988) AND (TI=*avlija)) OR ((AU=Andrić) AND (PY=1988) AND (PU=Prosveta)) OR ((AU=Andrić) AND (TI=*avlija) AND (PU=Prosveta)) OR ((PY=1988) AND (TI=*avlija) AND (PU=Prosveta))nazad

30. ((AU=Andrić) AND (PY=1988)) OR ((AU=Andrić) AND (PU=Prosveta)) OR ((AU=Andrić) AND (TI=*avlija)) OR ((PU=Prosveta) AND (TI=*avlija)) OR ((PY=1988) AND (PU=Prosveta)) OR ((TI=*avlija) AND (PY=1988))nazad

31. (AU=Andrić) OR (PY=1988) OR (TI=*avlija) OR (PU=Prosveta)nazad

32. Odnos širine upita i broja pronađenih dokumenata • U hijerarhiji upita kakva je prikazana u prethodnim primerima može se očekivati dabroj pronađenih dokumenata raste sa širinom upita. Korisnik tada možeda izabere formulaciju iz hijerahije upita koja izdvaja onolikodokumenata koliko odgovara njegovim potrebama i mogućnostima. Kada je izabrani upit veomauzak, ukupan broj pronađenih stavki biće mali, ali će najveći broj njihbiti relevantan. S druge starne, kod širokih upita izlaz je veliki, ali može se očekivati da će deo relevantnih dokumenata među svim izdvojenim biti mnogo manji.