440 likes | 783 Views
Religija i kultura antičke Grčke. Religija. Antički Grci su bili politeisti; verovali su u više bogova, njihova verska shvatanja bila su tesno povezana sa likovnim umetnostima: arhitekturom, vajarstvom i slikarstvom
E N D
Religija • Antički Grci su bili politeisti; verovali su u više bogova, njihova verska shvatanja bila su tesno povezana sa likovnim umetnostima: arhitekturom, vajarstvom i slikarstvom • Glavna karakteristika antičke grčke religije je antropomorfizam, što znači da su bogovi zamišljani i predstavljani u ljudskom obliku, sa svim vrlinama i manama
U početku su nebo i zemlja bili izmešani i vladao je Haos • Iz Haosa su se izdvojili boginja Gea-zemlja i bog Uran-nebo, koji su izrodili ostale bogove, titane • Plašeći se da mu neko od dece ne preotme vlast, Uran je zatvorio titane pod zemlju • Medjutim, jedan od njih, Hronos, uspeo je da izadje iz provalije i oslobodi ostalu braću i sestre • Hronos je preuzeo vlast od oca i postao gospodar sveta • Medjutim, i njega je snašla ista sudbina, pošto ga je sa vlasti svrguo njegov sin, Zevs
Grci su poštovali mnoštvo bogova, najmoćnijih 12 živelo je na planini Olimp, u severnoj Grčkoj • Vrhovni bog, gospodar munje i gromova bio je Zevs • On je imao dvojicu braće: Had, bog podzemnog sveta i Posejdon, bog mora i vodenog sveta • Zevs je bio oženjen svojom sestrom Herom, zaštitnicom žena i braka • Druga Zevsova sestra, Hestija bila je zaštitnica kućnog ognjišta
Zevs je sa Herom i drugim boginjama izrodio mnogo dece • Atina je bila boginja mudrosti i zaštitnica zanatlija • Afrodita je bila boginja ljubavi i lepote • Artemida je bila boginja lova, prirode i divljih životinja • Njen brat blizanac Apolon bio je bog svetlosti, umetnosti i muzike; pratile su ga muze, zaštitnice pojedinih grana umetnosti • Ares je bio bog rata
Hefest je bio bog vatre i zaštitnik zanatlija • Najmladji od Olimpijskih bogova bio je Hermes, glasnik bogova i zaštitnik trgovaca i lopova • Pored Olimpijskih bogova značajno mesto medju grčkim božanstvima pripada Demetri i Dionisu • Demetra je bila Zevsova sestra i boginja plodnosti i zemljoradnje • Dionis je bio sin Zevsa i smrtne žene, bog vina i veselja
U grčkoj mitologiji bogovi i boginje su često dobijali decu iz veza sa smrtnicima, to su heroji • Najpoznatiji heroji bili su: Zevsov sin Herakle, Ahil, Tezej, Persej • Grci su verovali da u svetu oko njih žive fantastična bića, obdarena natprirodnim moćima
Sirene su bile žene-ptice, koje su odvlačile mornare u morske dubine
Kerber je bio troglavi pas, koji je čuvao ulaz u podzemni svet, • Sestre su mu bile Himera (čudovišno biće sa telom lava, dve glave (lavljom i kozijom) i zmijom umesto repa) i Hidra (mitološko biće sa devet zmijskih glava)
Stari Grci su u čast svojih bogova organizovali igre • Najznačajnije su bile Olimpijske igre, posvećene bogu Zevsu • Održavane su svake 4 godine, u Olimpiji na Peloponezu • Prve su priredjene 776.god. p.n.e. • Poslednje su održane 393.god., kada ih je rimski car Teodosije zabranio kao nehrišćanske
Atinjani su u čast boginje Atine organizovali Panatenejske svečanosti • Stari Grci su dosta pažnje posvećivali proricanju • Najčuvenije proročište bilo je u Apolonovom hramu u Delfima, u kojem je proricala sveštenica Pitija
Arhitektura antičke Grčke • U antičkoj Grčkoj postojala su tri osnovna stila gradnje • U 6.veku p.n.e. pojavili su se dorski i jonski stil, a krajem 5.veka p.n.e. nastaje korintski stil • Ovi stilovi razlikuju se po obliku stubova, koji su krasili grčke hramove • Dorski stubovi su najjednostavniji; jonski stubovi su vitkiji od dorskih; dok su korintski slični jonskim stubovima, ali sa znatno raskošnijim kapitelom
Najznačajniji hram dorskog stila gradnje bio je Partenon • Bio je posvećen boginji Atini Partenos (Devici) • Podignut je u doba Periklove vladavine • Izgradili su ga arhitekte Kalikrat i Iktin
Krajem 5.veka p.n.e. na atinskom akropolju izgradjen je Erehtejon, najpoznatiji hram jonskog stila gradnje • Poznat je po svojim karijatidama (statue ženskih figura, koje se koriste umesto stubova) • Posvećen je bio boginji Atini Polijas (Zaštitnica grada)
Vajarstvo • U grčkom vajarstvu razlikuju se dve faze • U najstarijem periodu vajali su statue mladića i devojaka u prirodnoj veličini, odlikuju ih prave linije i ukočenost jer nisu savladali vajanje ljudskog tela u pokretu • Statue mladića nazivaju se kurosi a devojaka kore
Grčko vajarstvo je najviši stepen dostiglo u 5. i 4.veku p.n.e. • Neke od statua sačuvane su i danas, ali ne kao originali, već kao kopije iz rimskog vremena • Sredinom 5.veka p.n.e. u Atini su vajali Miron i Fidija • Najpoznatija Mironova statua je Diskobolos (Bacač diska)
Najznačajnije Fidijine statue su: • Statua boginje Atine u Partenonu • Statua boga Zevsa u Olimpiji
Književnost • Najstariji vid antičke grčke književnosti je epska književnost • Ove pesme su prenošene usmenim putem, tematika su uglavnom bili podvizi bogova i heroja • Najveći epski pesnik antičke Grčke bio je Homer, o čijem životu nema pouzdanih podataka; pretpostavlja se da je živeo u drugoj polovini 8.veka p.n.e. • Najznačajniji Homerovi epovi bili su Ilijada i Odiseja
Istoričari književnosti i danas raspravljaju o tzv.Homerskom pitanju, tj.pitanju nastanka Homerovih epova, o čemu postoje različite teorije • Drugi pisac epova bio je Hesiod • Njegov ep Teogonija opeva nastanak sveta iz haosa i rodjenje helenističkih bogova
Lirsko pesništvo nastalo je sredinom 8.veka p.n.e. u grčkim gradovima na zapadnoj obali Male Azije i egejskim ostrvima • Od epskog se razlikuje izborom motiva i tema; uz pratnju lire opevali su radost, ljubav ili tugu • Najznačajniji lirski pesnici bili su pesnikinja Sapfo i Pindar (koji se proslavio odama, pesmama u čast pobednika Olimpijskih igara)
Pojava dramskog pesništva vezana je za svečanosti posvećene bogu Dionisu • Postoje dve vrste dramskog pesništva: tragedija i komedija • Zlatno doba grčke tragedije je 5.vek p.n.e., kada su u Atini stvarali Eshil, Sofokle i Euripid • Oni su teme i inspiraciju nalazili u grčkoj mitologiji • Najčuveniji komediograf, takodje iz 5.veka p.n.e. bio je Aristofan • Najčuvenije grčko pozorište nalazilo se u Epidaurusu, na Peloponezu, čuveno po svojoj akustičnosti
Istoriografija • Prvi veliki istoričar grčkog sveta bio je Herodot (5.vek p.n.e.) • Istorija je u početku bila povezana sa mitologijom, heroji i bogovi su aktivno učestvovali u istorijskim zbivanjima; učeni ljudi su vremenom počeli da odbacuju mitove i traže uzroke i posledice istorijskih dogadjaja
Herodot je pisao o grčko-persijskim ratovima, on je pisao i o običajima Grka i varvara (Persijanaca, Egipćana) • Herodota su još u antičko vreme nazivali “ocem istorije” • Najveći grčki istoričar bio je Tukidid, koji je pisao o Peloponeskom ratu • On se trudio da sagleda uzrok rata, zapisavši da je uzrok strah Sparte od preteranog jačanja Atine • Osim toga, on je nastojao da dogadje prikaže istinito i verodostojno, a takodje i nepristrasno, iako je bio Atinjanin
Filozofija • U najstarije vreme Grci su sve prirodne pojave i nastanak sveta objašnjavali delovanjem bogova i natprirodnih sila • Vremenom su ljudi počeli da traže realne uzroke prirodnih pojava • Prvi grčki filozofi potekli su iz grada Mileta, u 6.veku p.n.e i odgovarali su na pitanje: “Šta je suština svega postojećeg”? • Prvi od njih bio je Tales, koji je smatrao da je to voda
U 5.veku p.n.e. pojavilo se učenje o atomima, čiji je tvorac bio Demokrit • Filozofi druge polovine 5.veka i 4.veka su se bavili pitanjima čoveka i ljudskog društva • Sokrat se bavio pitanjima morala, dobra i zla • Smatrao je da nijedan čovek ne čini zlo namerno, već iz neznanja • Verovao je da je cilj ljudskog života sreća, a ona se može postići samo vrlinom a ne gomilanjem materijalnih dobara
Najznačajniji Sokratov učenik bio je Platon • On je u Atini otvorio školu, Akademiju, školu u kojoj su se učili filozofija i prirodne nauke • Njegova dela su “Država i “Zakoni”, u njima je izložio svoje shvatanje o idealnoj državi • Njome je trebalo da upravljaju filozofi; Platon je bio protivnik radikalne demokratije, kakva je postojala u Atini
Platonov učenik bio je Aristotel • Aristotel je bio učitelj Aleksandra Makedonskog • Poput Platona, i on je osnovao svoju školu, Peripatetička škola, jer je Aristotel predavao šetajući sa svojim učenicima po imanju • On je smatrao da upravljanje državom treba prepustiti srednje imućnim gradjanima, koji su najrazumniji, za razliku od bogatih ljudi, koji državni nanose štetu