7.Andrićev simpozij u Grazu Graz, 25.9.2014.

1. Andrea Buzov (Graz)Institut za slavistikuKarl-Franzens-Universität Grazandrea.buzov@edu.uni-graz.atEpiteti u „Prokletoj avliji” 7.Andrićev simpozij u Grazu Graz, 25.9.2014.

2. Sadržaj • uvod • teorijski dio o epitetima • analiza pojedinačnih primjera u samom djelu • izvori i literatura

3. UvodPredmet istraživanja: • epiteti u djelu Prokleta avlija • na bazi čega najčešće nastaju Pretpostavka: najvećim djelom se odnose na živa bića, tj.čovjeka

4. Teorijski dioŠto je epitet? • grč.epitheton – nametnut, dodat • pojačava ekspresivnost izraza • ističe svojstva imenice, rjeđe glagola • ukrasni pridjev • stalni epitet

5. Analiza pojedinačnih primjera • dvije vrste epiteta: atributi i pridjevi bez stilske vrijednosti Tu pristižu i svi oni koji su upućeni po kazni, kao prognanici, iz zapadnih pokrajina, i ovde se rešava njihova sudbina: ili se, pomoću carinskih veza i zaštitnika, oslobađaju i vraćaju kući ili bivaju upućeni u mesto svoga zatočenja u Maloj Aziji ili Africi. To su takozvani „prolaznici“, obično stariji, u svom kraju ugledniji ljudi, predstavnici pojednih vera ili grupa, zapleteni u trvenja i sukobe tamo negde u svojoj zemlji i optuženi od vlasti ili oklevetani od svojih protivnika kao politički krivci ili buntovnici. Oni donose pune sanduke i bisage odela i stvari, i s mukom se brane od carigradksih šatrovaca sa kojima moraju da dele ćeliju. Zabrinuti i povučeni, drže se po strani koliko god mogu.

6. epiteti koji nose ekspresiju • najčešće personifikacijski epiteti Krupni čovek, krupna glasa, sa gnevnim pokretom ruke i sa grimasom gnušanja na licu, odbija. ♦ Haim je bio već zaboravio na svoj oprez i govorio živo, uz nemirnu mimiku lica i pokrete ruku. • epiteti zasnovani na fiziologiji čovjeka Bujan i još neiskusan, mladić je brzo upao u sumnjive poslove i drske podvige svoga društva i došao u sukob sa zakonom. I ne jedanput.

7. osjetilu okusa Fra Petar je stezao zube od nekog gorkog gneva na svoju sudbinu, na sve oko sebe, pa čak i na ovog nevinog Haima i njegovu večitu potrebu da sve saznaje, prenosi i raspreda do u tančine. ♦ Vazduh je bio mlak i sladunjav. • atributi vezani za zdravlje A kad se desi da se nebo naoblači i stane da duva mlak i nezdrav južni vetar, koji donosi zadah morske truleži, gradske nečistoće i smrada iz nevidljivih pristaništa, onda život u ćelijama i na dvorištu postaje zaista nepodnošljiv. ♦ A kad zdravi severni vetrovi zaista nadvladaju jugo i kad se malo razvedri, sunce ograne i vazduh pročisti, hapšenici se u gomilama raspu veselo po dvorištu, sunčaju se i šale i smeju, kao prezdraveli bolesnici ili spašeni brodolomnici, a sve što je bilo za ona dva-tri luda dana predaje se lako zaboravu.

8. toplinu i hladnoću Stajao je jednako u mestu i brisao ostudeneo znoj sa čela. ♦ Ovo ću mu vratiti!- viče ljutito onizak, jak čovek zapaljenih očiju, i odmera desnom rukom od šake do lakta. • oznaku boja - rumena Na kraju te staze tanka pruga prtine širi se u nepravilan krug, a sneg oko nje ima rumenu boju raskvašene ilovače, i sve to izgleda kao sveža rana u opštoj belini koja se proteže do unedogled i gubi neprimetno u sivoj pustinji neba još punog snega.

9. - šarena I tu se produžuje bučan i šarolik život. -modra Isticali su se veliki, bolesnički i poput uboja tamni koluti iz kojih su, sjajne od vlage i vatre, gledale modre oči. -zelena On je bled, zelenkast i crn u licu, kao da boluje od žutice. bijela A kad je svanulo, to noćno talasanje snova i privida prestalo je, i na belom danu ostala je prosta istina: suseda zaista nije bilo.

10. - crna Tužno je izgledalo njegovo crno lice. ♦ On je bled, zelenkast i crn u licu, kao da boluje od žutice. - mrka Ljudi su mračni, a govor stvaran, suv i tvrd. - siva Samo ispred zgrade u kojoj su čuvari i kancelarije uprave ima malo kaldrme; sve ostalo je siva i tvrda ugažena zemlja iz koje trava ne stiže ni da nikne, toliko je ljudi od jutra do mraka gazi.

11. materijal (masnoća, kamen, zlato) To je neka grupica kockara ili šaljivčina, ili je to jedan jedini čovek koji tiho peva ili recituje masne i smešne pesmice [...] U prvi mah skamenjen od iznenađenja [...] Radio sam svuda i svuda su me cenili i voleli zbog mojih zlatnih ruku.

12. kategorija „realnosti” – odnos prema stvarnosti nešto je: - nevidljivo Nevidljivi ljudi se svađaju zbog mesta i loga; dozivaju u pomoć pokradeni. - ukleto Čim se raziđe jedan krug, on lunja po dvorištu kao ukleta duša, prilazi drugom krugu.

13. - džinovsko U takvim časovima cela ta Prokleta avlija ječi i trešti kao ogromna dečja čegrtaljka u džinovskoj ruci, a ljudi u njoj poigravaju, grče se, sudaraju među sobom i biju o zidove kao zrna u toj čegrtaljci. - đavolsko Karađoz je tada izneo trgovcu, koji ga je slušao sklopljenih očiju i ubrzana daha, ceo svoj đavolski plan.

14. - kleto Grde ga, ali kao što se grdi voljeni život i kleta sudbina. - strašno To je moglo biti dugo ispitivanje sa poznavanjem svih pojedinosti, sa teškim pretnjama koje su često bile samo pretnje, ali od kojih se svaka mogla tog istog časa pretvoriti u strašnu stvarnost.

15. zoonimi (bik, pas) Sa svih svojih sto oka težine, on je, kad bi zatrebalo, bio živ i brz kao lasica, a njegovo teško i mlohavo telo razvijalo je u takvim trenucima bikovsku snagu.♦ Sav taj prestonički svet poroka i nereda smatrao je Karađoza svojim; on je bio njihov „krmak“, „stenica i krvopija“, „pas i pasji sin“, ali njihov.

16. svojstvo oštrine (oštar, krut) Iskrsavaju oštri, bezrazložni sukobi, nastaju i za samu Prokletu avliju neobični ispad. Raniji upravnik, tvrd i iskusan starac, imao je krut, klasični način upravljanja.

17. vezani za zvuk • bešumne, tupe i prigušene šumove (tupo ćutanje, tupo jekne) • glasne, bučne glasove (bučan život, glasni krugovi)

18. zasnovani na procesu ili radnji (dremljiva senka, pobednički život, strelovit izraz, ukočen pogled, strastven šapat, kratki pogled)

19. epiteti vezani za vrstu djelatnosti, zanimanja, društveni položaj (atletski čovjek) • u osnovi epiteta se nalaze i nazivi etnosa (kreševski, solomonski)

20. pojedinačni primjeri, tiču se: • komunikacije • grubosti • bezdušnosti • ružnoće • vrijednosti

21. Izvori i literatura Andrić 1954/2013–2014: Ivo Andrić. Prokleta avlija, In: http://www-gewi.uni-graz.at/gralis-alt/6.Educarium/Educarium-Forum/2013-2014/Prokleta_avlija/Ivo_Andric_Prokleta_avlija.pdf. Stanje 03.07.2014. Tošović 2013: Branko Tošović. Epiteti u Travničkoj hronici, In: Gralis-Korpus Gralis-Korpus: http://www-gewi.uni-graz.at/gralis/korpusarium/gralis korpus.html. Stanje 03.07.2014. Bagić 2012: Krešimir Bagić. Rječnik stilskih figura. Zagreb: Školska knjiga Antoš 1972: Antica Antoš. Osnove lingvističe stilistike. Zagreb: Školska knjiga

22. Hvala na pozornosti!