INTEGRALNA I ORGANSKA PROIZVODNJA HRANE

1. “Agrozavod” AD, Subotica Olga Vidaković dipl.ing. INTEGRALNA I ORGANSKA PROIZVODNJAHRANE

2. Definicija (prema FAO): - integralna zaštita bilja obuhvata suzbijanje štetnih organizama iznad ekonomskih pragova štetnosti, primenom raznih metoda, sa davanjem prednosti prirodnoj regulaciji brojnosti štetočina, patogena i korova, zadovoljavajući pri tome ekonomske, ekološke i toksikološke uslove. Organska poljoprivredna proizvodnja se odvija uz primenu agrotehničkih mera koja ISKLJUČUJU upotrebu sintetičko – hemijskih sredstava. Zašto organska i integralna proizvodnja ? Rastuća potreba za hranom, dovela je do razvoja poljoprivrede prevashodno se oslanjajući na primenu hemijskih sredstava i mehanizacije. Prekomerna, nekontrolisana, često i nestručna upotreba hemijskih inputa (đubriva i pesticida), u konvencionalnoj proizvodnji, sa namerom ostvarivanja što viših prinosa i profita, uzrok je što se umanjuje kvalitet i plodnost zemljišta, i zanemaruje se kvalitet i bezbednost hrane po zdravlje ljudi i životinja. Čovek mora biti u saglasnosti sa prirodom, i mora da potpunije i dublje savlada zakonitosti prirode.

3. Integralna proizvodnja Integralna zaštita bilja je optimalna kombinacija biotičkih, biotehnoloških i hemijskih mera, pri čemu se upotreba hemijskih sredstava svodi na najnužniju količinu fitofarmaceutskih sredstava. Kada proizvožač odluči da se bavi integralnom proizvodnjom dužan je da to prijavi strukovnom udruženju. Strukovna udruženja priprema tehnološka uputstva za određenu proizvodnju. U toku vegetacije kvalifikovane organizacije vrše pregled zasada najmanje jedan put godišnje, i sastavljaju zapisnik o svakom kontrolnom pregledu. Vlasnik gazdinstva dužan je da vodi odreženu dokumentavciju i evidenciju (o primeni đubriva, pesticida...) Na kraju proizvodnje ovlašćena organizacija izdaje certifikat – potvrdu da je na dotičnom gazdinstvu hrana proizvedena u skladu sa principima integralne proizvodnje.

4. Veličina površine koju proizvođač prijavljuje je regulisan pravilnikom. Sadni materijal mora biti zdrav. Đubrenje veštačkim đubrivima je dozvoljeno, ali je količina ograničena. Pre nego što se pristupi đubrenju mora se uraditi analiza zemljišta na prisustvo N;P;K;humusa i pH vrednost, kako se ne bi unosile veće količine đubriva nego što je to neophodno. Prednost kod đubrenja se daje stajnjaku. Dozvoljena je upotreba herbicida u voćnjacima ali samo u trake (1/3 površine se tretira). Ako su plodovi pred skladištenje hemijski zaštićeni, mora biti evidentirana vrsta fungicida, količina i vreme primene, i najmanje tri meseca skladištiti pre upotrebe.

5. Zaštita bilja kod integralne proizvodnje • Načini zaštite: • Mehaničke mere (odrezivanje obolelih grančica, uklanjanje mumificiranih i trulih plodova kod Monilie i sl.) • Biološke mere (gajenje korisnih insekata koji uništavaju štetočine, bubamare-vaši) • Biotehničke mere (upotreba feromonskih klopki koje privlače insekte, akustični aparati i sl.) • Hemijske mere: • Upotrebljavati samo registrovane pesticide, koristiti ih samo prema uputstvu za korišćenje • Voditi evidenciju o primenjenim pesticidima, vremenu primene i dozi. Ovu evidenciju ovlašćena organizacija kontroliše. Ako je neophodna primena fitofarmaceutskog sredstva, koje nije dozvoljeno, mora se tražiti posebno odobrenje za njegovu primenu.

6. Integralna zaštita jabuke

7. Organska proizvodnja hrane Organska, biološka ili ekološka poljoprivreda se odvija bez upotrebe veštačkih đubriva i pesticida. U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji se koriste prirodni resursi odnosno organska đubriva ili prirodna mineralna đubriva, pri čemu se koriste prirodne, biološke metode zaštite bilja. Ovaj sistem proizvodnje je nastao kao reakcija na nepovoljne efekte industrijskog načina proizvodnje (akumulacija pesticida i đubriva u zemljištu i vodi, osiromašivanje zemljišta). Obrada zemljišta i mašine u organskoj proizvodnji Obrada zemljišta u organskkoj proizvodnji ima za cilj da poboljša mrvičastu strukturu zemljišta čime se olakšava prodiranje vode i vazduha i omogućuje povoljna biološka aktivnost u zemljištu. U organskoj proizvodnji treba voditi računa o zemljištu, kao o najvažnijem prirodnom resursu, bez kojeg je teško zamisliti kvalitetnu proizvodnju i dobre prinose. Život na zemlji zavisi upravo od tih nekoliko cantimetara površinskog bioaktivnog sloja zemljišta.

8. Zbog toga proizvođači u organskoj proizvodnji, radi održavanja prirodnih osobina zemljišta treba da primenjuju niz mera: • Obrađuju zemljište u optimalnom vremensom roku • Da koriste lakše oruđe • Redovno podrivaju donji sloj zemljišta • Malčiranje, nastiranje zemljišta (reguliše vlažnost i temperatura zemljišta) • Sadnja drvoreda i žbunja (predstavljaju stanište za korisne insekte i ptice) • Đubrenje organskim i prirodnim mineralnim đubrivima. • Da bi se zemljište dobro pripremilo za setvu i da se korenu biljke omogući normalan razvoj potrebno je primeniti sledeće mere: • Koristiti lakše traktore (manja potrošnja energije po jedinici površine, manje gaženje) • Kombinovati više operacija u jednom prohodu

9. Tokom letnjih meseci primeniti samo plitku obradu (da se smanje gubici vlage) • Sejati biljke za zelenišno đubrenje, koje ujedno čuvaju zemljište od negativnih uticija raznih erozija • Umesto herbicida koriste se razne alatke (“Turbo motika” za uništavanje korova u međurednom prostoru kod okopavina, kombinovana drljača “Comb harrow”, koja se može koristiti kao klasična drljača, i za uništavanje korova i u žitaricama, a može se koristiti i u drugim usevima – krompir, repa, pasulj, soja, kukuruz....)

11. Đubrenje u organskoj proizvodnji • Zemljište se đubri zato da bi zemljište hranilop biljku. Povećavanjem sadržaja organske materije u zemljištu istovremeno se povećava pristupačnost hraniva u zemljištu. • IZVORI HRANIVA U ZEMLJIŠTU: • Organski materijali: • - Organska materija u zemljištu – to je osnovni elemenat zemljišta, koji se sastoji od biljnih i životinjskih ostataka u različitim fazama razgradnje ćelija i tkiva zemljišnih organizama i supstanci nastalih od korenja biljaka i zemljišnih mikroorganizama. • - Stajnjak (sveži, kompostirani, guano...) • - Zelenišno đubrivo (gajenje leguminoza je najekonomičniji način snabdevanja biljaka sa azotom – lucerka, detelina, grašak, pasulj...) • - Žetveni ostaci (sadrže različite količine hraniva).

12. b) Mineralna đubriva • Samo prirodna mineralna đubriva • Materijali kao što su gips, krečnjak i kalijum magnezijum sulfat koriste se za otklanjanje nedostatka K,Ca ili Mg. • Gips (CaSO4) koristi se za ispiranje Na iz zemljišta sa visokim sadržajem Na. • Krečnjak se koristi za kalcifikaciju zemljišta, odnosno pH vrednosti kiselih zemljišta. • Folijarno đubrenje je dozvoljeno samo kao dopunsko đubrenje i ne može da zameni praksu đubrenja zemljišta. Koriste se rastvori od algi, ribljeg brašna i sl... • Ishrana biljaka u organskoj proizvodnji zahteva mnogo više znanja nego što je to potrebno u konvencionalnoj proizvodnji. • Primena đubriva u organskoj proizvodnji ima dvostruki cilj: • Povećanje plodnosti i biološke aktivnosti u zemljištu • Istovremeno obezbeđivanje optimalnih uslova za rast i razviće biljaka

13. Nega useva • Regulisanje korova: • Okopavanje i međuredno kultiviranje • Malčiranje (osim što se smanjuje isparavanje, sprečava se rast korova) • Pre nicanja gajene biljke korov se može uništiti prženjem pomoću gasa (u zasadu luka može i posle nicanja) • Comb horrow drljače • Žaštita bilja • U prvi plan se stavlja preventiva, izbor pravilnog modela proizvodnje i pridržavanje higijenskih propisa. • U organskoj proizvodnji dozvoljene su određene minimalne zaraze biljaka koje ne ugrožavaju uspešnost proizvodnje. • U organskoj proizvodnji koristi se termin solidna zaštita bilja.

14. Metode zaštite • Preventivne: • Agrotehničke: izbor parcele, izbor otporne sorte, obrada zemljišta, određivanje sklopa biljaka, đubrenje, plodored, poštivanje setvenih rokova, uspostavljanje cvetnih pojaseva, združivanje useva i dr. • Higijenske: zdrav sadni materijal i seme, higijena zemljišta, higijenski ispravna voda za zalivanje, sakupljanje i uništavanje zaraženih delova biljaka, dezinfekcija oruđa i alata i sl. • Cvetni zaštitni pojasevi • Postavlja se duž dve strane polja sa žitaricama. • Obezbeđuje stanište (životni prostor, hranu...) za mnoge korisne vrste • Štiti ugrožene vrste (ptice, insekti, sisari...) • Pruža sredinu za organizme koji mogu biti alternativni prouzrokovači bolesti (umesto da se hrane na kulturi, hrane se na biljkama zaštitnog pojasa)

15. Zaštitni pojas se obično pravi od mešavine jednogodišnjih biljaka koje cvetaju. Seje se oko polja ili u kulturu na svakih 50-100 m. Pojas u cvetu sa puno nektara privlači insekte, a oni ptice. Pojas mora biti stalno u cvatu, zato se seje mešavina cveća (kamilica, neven, maslačak, facelija). Združivanje useva Neki usevi se međusobno štite od raznih bolesti i štetočina. Najočigledniji primer je združivanje luka i mrkve. Luk svojim mirisom iz eteričnih ulja tera mrkvinu muvu, a mrkva svojim mirisom tera lukovu muvu. Biljke dobri i loši susedi: Pasulj: Poželjni susedi: krastavac, bosiljak, kupus, keleraba, salata Nepoželjni susedi: crni luk, praziluk, beli luk, grašak Krompir: Poželjni susedi: keleraba, ren, spanać Nepoželjni susedi: grašak, kupus, celer, paradajz.

16. Mere odbrane Biološke – virusi, bakterije, rikecije, gljive, nematode, insekti i dr. Fizičko-mehaničke – skupljanje, uzbunjivanje, i primamljivanje štetočina Hemijske – upotreba raznih hemijskih proizvoda, feromona za primamljivanje ili zbunjivanje, biofungicidi, bioinsekticidi, biljni ekstrakti i dr. Biološke mere Bubamara se hrani lisnim vašima Bio-kolektor skuplja krompirovu zlaticu

18. Fizičko mehaničke mere • Skidanje i spaljivanje guseničijih gnezda • Sakupljanje i spaljivanje zaraženih delova ili insekata • Obrada zemljišta u optimalnim uslovima • Upotreba raznih mašina usisivača • Kopanje zaštitnih kanala • Spaljivanje insekata i korova gasom • Upotreba klopki • Feromonske klopke • Mreže protiv ptica i grada... • Hemijske mere fungicidi • Za dezinfekciju semena: • Preparati na bazi bakra • Masna soda • Cink oksid.... • Biljni ekstrakti

19. Za zimsko prskanje • Kalijum permanganat • Kuhinjska so (4% protiv pepelnice) • Gorka so • Sumporni preparati u vidu paste • Bela ulja mineralnog i biljnog porekla • U toku vegetacije • Preparati na bazi bakra i sumpora • Sodabikarbona (2% protiv pepelnice) • Propolis, sapuni, staklena voda, mleko i surutka (protiv gljiva i virusa) • Insekticidi • Nikotin • Ugljendioksid i azot za suzbijanje skladišnih štetočina • Piretrin (prirodni) • Kalijev sapun • Lekovite trave (kopriva, kamilica, maslačak, luk), veoma su pogodni za proizvodnju bioloških preparata