PREVENCIJA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI

1. PREVENCIJA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI mr sci dr spec Danijela Cvetković Dom zdravlja Niš

2. UVOD Kardiovaskularne bolesti (KVB) najviše pogoršavaju kvalitet života, uzrokuju invalidnost, ekonomski slabe naciju, i skraćuju očekivanu dužinu života; i pri tome imaju negativan trend porasta incidence.

3. Epidemiologija kardiovaskularnih bolesti Danas u Evropi KVB su vodeći uzrok smrti sa preko 50% učešća, dok je, poređenja radi,smrtnost od malignih bolesti 22%.Srbija se po učestalosti oboljevanja u Svetu nalazi u gornjoj polovini poretka, tj ima visoku stopu oboljevanja od KVB.Svaki četvrti stanovnik u razvijenim zemljama boluje od ishemijske bolesti srca i životni vek mu je skraćen 7 godina.

4. UVOD • 1.1. Šta su kardiovaskularne bolesti? • Kardiovaskularne bolesti su najčešće aterosklerozne bolesti srca i krvnih sudova i obuhvataju: • Ishemijsku bolest srca, • -stabilna angina pectoris, • -akutni koronarni sindrom, • -iznenadna srčana smrt, • -srčana insuficijencija.

5. b) Akutni moždani udar(akutna insuficijencija CNS): -ishemijski moždani udar(75%-80%), -hemoragijski moždani udar(20%-25%). Moždani udar je uzrok 10% ukupnog svetskog godišnjeg mortaliteta, a polovina preživelih su invalidi.

6. c) Periferna arterijska okluzivna bolest(ateroskleroza ekstremiteta) sledećih stepena: -parestezije u ekstremitetima, -claudicatio intermitens, -bol u miru,posebno noću, -ulceracije i gangrene.

7. 2. FAKTORI RIZIKA 2.1. Nepromenljivi faktori rizika za oboljevanje od KVB su: -starost, -pol, -nizak socioekonomski status, -pozitivna porodična anamneza za aterosklerozu.

8. 2.2. Promenljivi faktori rizika za oboljevanje od KVB su upravo šansa da se njihovom korekcijom odloži oboljevanje kod izloženih osoba i smanje komplikacije kod obolelih od KVB. U promenljive faktore rizika spadaju: -arterijska hipertenzija, -pušenje, -povišen LDL-holesterol, -gojaznost, -diabetes mellitus, -nepravilna ishrana, -fizička neaktivnost.

9. 2.2.1. Arterijska hipertenzija (AH) je povišeni krvni pritisak veći ili jednak 140/90 mmHg ili niži a pod terapijom. Arterijska hipertenzija se javlja u oko 20% svetske populacije, u 95% slučajeva je primarna, a u 75% slučajeva je neadekvatno regulisana. Skrining za AH se sprovodi jednom u 2 godine kod osoba sa normalnom tenzijom.

10. Klasifikacija ESH(European Society of Hypertension) / ESC(Europen Society of Cardiology)

11. Procedura postavljanja dijagnoze AH ima za cilj: -utvrđivanje visine krvnog pritiska, -utvrđivanje eventualnih sekundarnih uzroka AH, -procenu ukupnog KV rizika(pridruženi faktori rizika,oštećenja ciljnih organa), -procenu načina života.

12. Terapija arterijske hipertenzije je zapravo intervencija u prevenciji KVB. Cilj lečenja je redukcija vrednosti krvnog pritiska ispod 140/90 mmHg, a time i redukcija KV morbiditeta i mortaliteta. Terapija AH treba da je sveobuhvatna, tj podrazumeva i korekciju pridruženih faktora rizika uz farmakološko lečenje.

13. Farmakološko lečenje AH Monoterapija je uspešna u 50% pacijenata, terapija sa 2 leka u još 30% pacijenata, ostale obolele uspemo da stabilizujemo sa 3 leka, osim retke rezistentne hipertenzije. Hipertenziju je moguće lečiti svim raspoloživim vrstama lekova. Neke od posebnih preporuka su: -diuretike,posebno tiazidne, propisivati kod starih pacijenata, gde je česta i izolovana sistolna AH,

14. -beta blokatori su lekovi izbora posle IM,kod AH i migrena,poremećaja ritma,tireotoksikoze, -kalcijum antagonisti su posebno indikovani kod starih,kod IBS i u prevenciji srčane insuficijencije, -ACE inhibitore treba propisivati posle IM, u IBS, u dijabetesu, u prevenciji i usporavanju srčane insuficijencije i bubrežnog oštećenja.

15. 2.2.2. Pušenje duvana Oko 40% odraslog stanovništva Srbije puši. Pušenje duvana je važan faktor rizika za KVB( dovodi do ateroskleroze i vazospazma), a prestankom pušenja smanjuje se rizik za 50% u toku 1 godine. Upoređivano sa nepušačima, pušači imaju 70% veći rizik od fatalnog koronarnog događaja.

16. Pušenje je bolest zavisnosti i ima tendenciju stalnog povećanja doze. Pri svakom susretu sa zdravstvenim radnikom pacijent treba da dobije savet o potrebi apstinencije od pušenja, mogu mu se predočiti i opcije rada u maloj grupi za odvikavanje i/ili terapija zamene nikotina. Statistički, pušači najčešće iz 3 pokušaja prekinu pušenje.

17. Neželjeni efekti pušenja povezani sa dejstvom na KVS: -vazokonstrikcija krvnih sudova, -tahikardija, -porast krvnog pritiska, -povećanje perifernog vaskularnog otpora, -povećanje nivoa kateholamina, -oštećenje endotela i ateroskleroza, -aktivacija SY nervnog sistema, -povećanje viskoznosti krvi, -smanjenje HDL a povećanje oksidacije LDL-holesterola.

18. 2.2.3. O poremećaju lipidnog statusa koji povećava rizik za oboljevanje od KVB govorimo kada su vrednosti: • LDL –holesterola veće od 3 mmol/l (uzroci su-pušenje, starost, dijabetes, hipertenzija ili nasleđe), • HDL – holesterola manje od 1,03 mmol/l za muškarce i manje od 1,29 mmol/l za žene(uzroci su-gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost,glikozna intolerancija), • - Triglicerida veće od 1,7mmol/l (uzroci su-centralna gojaznost, dijabetes, nasleđe).

19. Gojaznost – posebno abdominalni tip Gojaznost je prekomerno nagomilavanje masnog tkiva u telu i posledica je prevelikog energetskog unosa i/ili nedovoljne energetske potrošnje, uz prisustvo različitih genetskih faktora (u 40% slučajeva), faktora načina života. Pokazatelj prisustva i stepena gojaznosti je Index Telesne Mase (ITM ili BMI). Ciljni BMI na nivou populacije je 23kg/m2, a u populaciji odraslog stanovništva Srbije je 26_4,74kg/m2, te je u Srbiji 54% odraslih sa prekomernom telesnom težinom.

20. Prema vrednostima ITM Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izvršila je klasifikaciju stepena uhranjenosti:

21. jabuka kruška ISHRANA Nepravilna je ishrana koja ima veću energetsku vrednost od preporučene za određenu energetsku potrošnju; ishrana bogata zasićenim masnim kiselinama, holesterolom, prostim ugljenim hidratima, solju, i bez dovoljno polinezasićenih i mononezasićenih masnih kiselina,dijetnih vlakana, složenih UH i nekih minerala i vitamina.

22. Pravilna ishrana Pravilnom ishranom sprečava se gojaznost: -povrća i voća 5 porcija dnevno, -integralne žitarice, -nemasna mesa, -dosta ribe, -do 4 jaja nedeljno, -maslinovo i palmino ulje... sve to pravilno pripremljeno i u 3 glavna obroka i 2 užine smešteno. Svaka individualna dijeta radi se pacijentu kod specijaliste dijetetike.

23. 2.2.5. Fizička neaktivnost je faktor rizika i za razvoj KVB, pa ipak 60% svetske populacije je fizički nedovoljno aktivno. Fizički neaktivne osobe imaju 2 puta veći rizik za oboljevanje od KVB. Ni jedna studija nije dokazala visok rizik od KVB kod fizički aktivnih osoba. Dovoljna fizička aktivnost za dobro zdravlje je umerena, 30 – 60 min. 4 do 6 puta nedeljno ili 30 min. svakodnevno, kumulativno.

24. Direktni benefit od fizičke aktivnosti po zdravlje je: -prevencija gojaznosti, -smanjenje nivoa šećera u krvi, -smanjenje srčane frekvence, -povećanje dejstva insulina, -smanjenje nivoa LDL-holesterola i triglicerida, -povećanje HDL-holesterola, -sniženje krvnog pritiska, -povećanje elastičnosti krvnih sudova, -stimulacija venske cirkulacije, -prevencija osteoporoze, -povećanje sposobnosti odupiranja stresu.

25. Pri preporuci fizičke aktivnosti konkretnom pacijentu, treba sagledati: -godine starosti, -stanje lokomotornog aparata, -trenutnu fizičku kondiciju, -telesnu masu-BMI, -komorbiditete, -mikroklimatske uslove okoline, -podlogu za rekreaciju i obuću.

26. 2.3. Metabolički sindrom (MS) se dijagnostikuje kod gojaznih osoba po International Diabetes Konsenzusu (bar 3 od 5 kriterijuma): -obim struka preko 94cm za muškarce i preko 80cm za žene i, -KP veći ili jednak 130/85mmHg, -trigliceridi u krvi veći ili jednaki 1,7mmol/l, -glikemija našte veća ili jednaka 5,6mmol/l, -HDL-holesterol manji od 1,29mmol/l za žene i manji od 1,03 za muškarce.

27. Prisustvo MS pacijentu povećava rizik za oboljevanje od KVB za 18%, a od dijabetesa oboli u 5%-10% slučajeva. Dijabetes je hronična progresivna bolest, a bolesnici u preko 90% slučajeva umiru prerano od kardiovaskularnih komplikacija. Oko 33% svetskog stanovništva ima metabolički sindrom.

28. Ženski pol kod gojaznih pacijentkinja (sa MS) nema zaštitnu ulogu od oboljevanja od KVB. Kod gojaznih osoba treba aktivno tražiti one sa MS i preduzimati interventne mere za modifikovanje faktora rizika i smanjenje rizika za oboljevanje od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

29. HVALA NA PAŽNJI