PARTNERSKI ODNOS UČITELJA I RODITELJA -stvaranje i održavanje poverenja

1. PARTNERSKI ODNOS UČITELJA I RODITELJA-stvaranje i održavanje poverenja Metodika rada sa decom sa posebnim potrebama PEDAGOŠKI FAKULTET JAGODINA 2007/08

2. Razvijanje uzajamnog poverenja • Moguće nepoverenje Roma premapripadncima većinskog društva zasnovano je na prenošenju ranijih neprijatnih iskustava sa predstavnicima institucija ili vlasti, poniženju i strahu zbog doživljenog verbalnog ili fizičkog nasilja • Romi pripadnike većinskog društva koji dolaze u mahale, često vide kao "gadže" – strance • posledica vekovne diskriminacije i segregacije romske populacije u svim zemljama i podnebljima gde su živeli

3. Profesionalne kompetencije učiteljapotrebne za stvaranje poverenja • Veštine otvaranja komunikacije: prihvatanje i poštovanje • Pokazivanje dobronamernosti i poznavanja samog deteta • Ispoljavanje zainteresovanosti za porodičnu i životnu sredinu odrastanja deteta • Inicijativa za upoznavanje porodice kroz kućne posete • Razmatranje očekivanja od školovanja • Informisanje roditelja o načinima pružanja podrške deci u školovanju • Veštine vođenja komunikacije: aktivno slušanje, empatija, decentracija

4. 1. Otvaranje komunikacije: prihvatanje i poštovanje • Susreti učitelja sa romskim roditeljima nikako ne bi smeli: • da provociraju posramljenost roditelja zbog sopstvenog položaja i neznanja • strah od autoriteta sagovornika. • Osećanja stida i straha izazivaju neprijatnost, odbojnost i potrebu da se naredni susret izbegne. • Da bismo u romskim roditeljima stekli saradnike, prvo moramo zadovoljiti važan uslov: da steknemo i razvijemo uzajamno poverenje.

5. 1. Otvaranje komunikacije: prihvatanje i poštovanje • zapamćivanje i oslovljavanje roditelja po imenu • mesto gde poverljivost razgovora neće biti narušena • dovoljno dugo vreme koje učiteljica odvaja za razgovor sa roditeljem • uz obaveznu ponudu da se popije kafa, činiće da roditelj u ovom prvom kontaktu oseti prihvatanje i poštovanje.

6. 2. Dobronamernost i dobro poznavanje deteta • učiteljica treba da istakne jake strane deteta • da pohvali veštine i znanja u kojima dete napreduje • da izrazi veru u njegove sposobnosti • izrazi očekivanje da će dete i dalje pohađati nastavu i učiti

7. 3. Zainteresovanost za porodičnu i životnu sredinu odrastanja deteta • mogućnosti porodice za obezbeđivanje osnovnih preduslova za školovanje • za učenje kod kuće • u cilju procene obima i kvaliteta prepreka učenju i socijalnoj participaciji • odnosno daljeg planiranja načina da se detetu pruži potrebna edukativna podrška u školi.

8. 4. Kućne posete • Romske porodice, naročito one koje žive u mahalama, posete doživljavaju kao znak poštovanja i pridaju im veliki značaj. • Važno je posetu unapred dogovoriti, u vreme koje odgovara porodici, i posebno najaviti razlog dolaska • ponesite neki od dečjih radova, to će ukućane obradovati • od neprocenjivog značaja za upoznavanje načina života porodice, stilova vaspitanja dece

9. 5. Očekivanja od školovanja • dodatne informacije o tome kako opažaju vrednost školovanja i šta za njih predstavljaju prepreke uspešnom školovanju dece • zadatak učiteljice je iskreno i jasno izražavanje svojih očekivanja, stavova ili ideja u vezi sa obavezama, odgovornostima i mogućim načinima praćenja školovanja deteta od strane roditelja • uz pružanje relevantnih i tačnih informacija u vezi različitih aspekata školovanja.

10. 6. Pružanje podrške deci u školovanju • Svaki roditelj može i treba da razgovora sa svojim detetom o onome što ono doživljava u školi, da pokazuje brigu za njegove domaće zadatke, da se raduje uspesima deteta, da ga ohrabruje kada mu je teško • redovnosti pohađanja nastave treba konotirati pozitivno: šta sve dete dobija kada svaki dan ide u školu • Uloga škole i značaj školovanja -ono što im je u životu najvažnije - sreća i bolji život za njihovu decu.

11. 7. Vođenje komunikacije • Aktivno (pažljivo) slušanje • parafraziranje tuđih stavova i osećanja • pokazivanje saosećanja sa životnim problemima i nedaćama • decentriranje u poziciju roditelja kao voljni napor da se situacija sagleda iz njihove pesrpektive • redefinisanje eventualnih problema kao zajedničkih • isticanje zajedničkog cilja saradnje • omogućiće roditeljima daosete razumevanje, podršku i brigu učiteljice za njih i njihovu decu.

12. 7. Vođenje komunikacije • Jasno iskazivanje ličnih očekivanja • razgovor o tuđim očekivanjima • pažljivo slušanje tuđih osećanja • iskreno poštovanje ličnosti roditelja • pokazivanje razumevanja za probleme i teškoće sa kojima se susreću • davanje tačnih i proverenih informacija • iskrenost, bez prikrivenih ideja ili misli • usklađenost stila i načina komunikacije sagovornicima, okruženju, aktivnostima

13. Vidovi saradnje • Dalje prihvatanje saveta, sugestija i ideja učiteljica od strane roditelja, odnosno razvijanje međusobne saradnje, jeste ostvarivo ukoliko je prethodno ostvaren odnos poverenja • Roditeljski sastanci • Individualni razgovori • Zajedničke aktivnosti sa decom i roditeljima • Kućne posete

14. Roditeljski sastanci • najpogodniji vid saradnje kada je cilj informisanje većeg broja roditelja, planiranje i dogovaranje o budućim aktivnostima. • Važno je osigurati da svi pozvani dođu, a to je moguće ako više puta pošaljete informaciju i tačno naznačite šta je tema roditeljskog sastanka. • Drugi uslov je da ste sigurni da datum i vreme održavanja roditeljskog sastanka odgovaraju pozvanim roditeljima (da nisu zakazani u dane verskih praznika ili vreme kada su roditelji zauzeti radnim ili drugim obavezama).

15. Individualni razgovori • često nisu unapred pripremljeni, njihova draž leži u spontanosti i neformalnosti • u usputnom razgovoru roditelju se mogu opisati uspesi i napredovanje deteta, • dati uputstva i preporuke u vezi vaspitanja i nege dece.

16. Zajedničke aktivnosti sa decom i roditeljima • Zajedničke aktivnosti sa decom i roditeljima se mogu organizovati na različite teme, a naročito one povezane sa kulturom Roma: običaji, tradicija, muzika, jezik. • To su oblasti u kojoj roditelji mogu dati svoj doprinos, a istovremeno videti način na koji se radi sa decom, ponekad i pomoći u vođenju aktivnosti

17. Kako pridobiti roditelja romskog deteta za školu • Za siromašne roditelje romske dece, besplatni udžbenici, užina, obuća za njihovu decu i drugo, svakako predstavljaju važan izvor motivacije za školu. • U situacijama kada svega toga nema, treba razumeti njihov otpor ili nezainteresovanost za obrazovanje. Iz njihove perspektive, tada je bolje da dete učestvuje u privređivanju i time doprinosi egzistenciji porodice, nego da ide u školu, koja je skupa i isuviše duga.

18. Kako pridobiti roditelja romskog deteta za školu • No i pored toga, i najsiromašnijima treba pojasniti ulogu škole i značaj školovanja. U nesmetanim i pažljivo vođenim razgovorima, roditelje treba podsetiti na ono što im je u životu najvažnije - sreća i bolji život za njihovu decu. • Na primeru obrazovanih i uspešnih Roma u lokalnoj zajednici i šire, objsnite kako obrazovanje može da doprinese ostvarenju njihovih želja (na primer, mogućnosti da ćerka ne zavisi od dobre volje muža i njegove porodice, da sin bude samostalan i svojim radom izdržava svoju porodicu, da plata iz radnog odnosa, iako ne velika, donosi i mnoge pogodnosti - kredite, uvažavanje sredine, isl.)

19. Kako pomoći roditeljima da prate školovanje dece • postoje aktivnosti koje svaki roditelj može da obavi, bez obzira na to da li poseduje školsku diplomu ili kakvog je materijalnog stanja. Blagovremeno uključivanje deteta u školovanje i potom praćenje istog, predstavljaju normalne načine brige o deci. • "briga o deci" može imati različita značenja, i zato je potrebno roditeljima jasno reći šta se pod tim podrazumeva u kontekstu školovanja:

20. Kako pomoći roditeljima da prate školovanje dece • upišite svoje dete u školu na vreme, tj. sa 7 godina • šaljite dete u školu svaki dan, osim kad je bolesno • od prvog dana škole, razgovarajte sa detetom o onome što doživljava u školi • pokažite detetu brigu i zainteresovanost za njegove domaće zadatke • razgovarajte o napredovanju svog deteta sa njegovom učiteljicom ili nastavnicom • vodite računa o osnovnoj higijeni deteta • radujte se uspesima deteta, ohrabrujte ga kada mu je teško • pružite svom detetu ljubav i pažnju, jer su mu one najvažnije • fizičko kažnjavanje dece je štetno po njihov razvoj

21. Šta roditelji treba da znaju o školovanju svoje dece • Neznanje romskih roditelja o načinu funkcionisanja obrazovnog sistema, pravima dece i osnovnim ljudskim pravima, može biti izvor mnogih pogrešnih odluka ili prepuštanja sudbine svog deteta drugima. • Zbog toga je veoma važno da oni budu informisani o nekim osnovnim odredbama iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja:

22. Šta roditelji treba da znaju o školovanju svoje dece • pravo na školovanje znači da niko ne sme bilo kome detetu zabraniti ili ga onemogućiti u pohađanju nastave • roditelji imaju pravo da izaberu osnovnu školu u koju žele da upišu svoje dete • škola je dužna da deci koja zaostaju u učenju pruži pomoć • u školi je zabranjena diskriminacija, vređanje i fizičko kažnjavanje učenika

23. Šta roditelji treba da znaju o školovanju svoje dece • škola je dužna da svako dete zaštiti od diskriminacije • osoba koja dete diskriminiše, kao i ona koja ima saznanje o tome a ne prijavljuje je, treba zakonski da odgovara za svoje ponašanje • informacije o načinu kategorizacije, upisu i posledicama pohađanja specijalnih škola: završetak obrazovanja na određenom nivou i doživotna obeleženost. Roditeljima koji žive u mahalama, daleko od institucija društva, treba pružiti i detaljne podatke o načinu upisa i potrebnoj dokumenataciji

24. Iz odgovora romskih roditelja... • Setite se jednog prijatnog događaja iz školskog života vašeg deteta. Jednog događaja zbog kojeg ste bili srećni i poželeli da ga ispričate drugima. • sin dobio tri petice • Elmir dobio peticu • dobio 4 iz matematike • na roditeljskom učitelj reko da je dobar • polazak u školu • pomazila ga učiteljica po glavi i rekla da može i bolje • pet iz srpskog • iz hemije nastavnica napisala da joj je najurednija sveska

25. Iz odgovora romskih roditelja... • Setite se sada nekog dođaja zbog koga ste bili tužni ili besni ili nezadovoljni, koji se desio vašem detetu u školi. • kad decu nisu hteli da prime u školu • nas odvojili od Srba na roditeljskom • drugi detetu rekli da je Ciganin • nije hteo da sedi pored Valentine, kaže smrdi • Seminu tukao drug i bacio joj torbu • učiteljica vratila dete kući iz škole jer nije imala patike

26. Iz odgovora romskih roditelja... • Kako bi učitelj trebao da se ponaša prema deci? Kako bi trebao da uči decu? Kako da ocenjuje? • učitelj svakog da pita redovno • da ne sede samo u zadnjim klupama • da učitelj oseti znanje (i kad dete ne ume lepo da objasni) • da budu učitelji ljubazni, da ih vole, hvale, hrabre • da ravnomerno sede, bolje bi se družili • da budu deca slobodna, da pitaju, da se ne boje učitelja • da ne bije, da ne tera u čošak, da ne vraća kući • da se jednako ponaša prema svima • da direktor može da razume sve