1 / 26

PARTNERSKI ODNOS UČITELJA I RODITELJA -stvaranje i održavanje poverenja

PARTNERSKI ODNOS UČITELJA I RODITELJA -stvaranje i održavanje poverenja. Metodika rada sa decom sa posebnim potrebama PEDAGOŠKI FAKULTET JAGODINA 2007/08. Razvijanje uzajamnog poverenja.

ata
Download Presentation

PARTNERSKI ODNOS UČITELJA I RODITELJA -stvaranje i održavanje poverenja

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. PARTNERSKI ODNOS UČITELJA I RODITELJA-stvaranje i održavanje poverenja Metodika rada sa decom sa posebnim potrebama PEDAGOŠKI FAKULTET JAGODINA 2007/08

  2. Razvijanje uzajamnog poverenja • Moguće nepoverenje Roma premapripadncima većinskog društva zasnovano je na prenošenju ranijih neprijatnih iskustava sa predstavnicima institucija ili vlasti, poniženju i strahu zbog doživljenog verbalnog ili fizičkog nasilja • Romi pripadnike većinskog društva koji dolaze u mahale, često vide kao "gadže" – strance • posledica vekovne diskriminacije i segregacije romske populacije u svim zemljama i podnebljima gde su živeli

  3. Profesionalne kompetencije učiteljapotrebne za stvaranje poverenja • Veštine otvaranja komunikacije: prihvatanje i poštovanje • Pokazivanje dobronamernosti i poznavanja samog deteta • Ispoljavanje zainteresovanosti za porodičnu i životnu sredinu odrastanja deteta • Inicijativa za upoznavanje porodice kroz kućne posete • Razmatranje očekivanja od školovanja • Informisanje roditelja o načinima pružanja podrške deci u školovanju • Veštine vođenja komunikacije: aktivno slušanje, empatija, decentracija

  4. 1. Otvaranje komunikacije: prihvatanje i poštovanje • Susreti učitelja sa romskim roditeljima nikako ne bi smeli: • da provociraju posramljenost roditelja zbog sopstvenog položaja i neznanja • strah od autoriteta sagovornika. • Osećanja stida i straha izazivaju neprijatnost, odbojnost i potrebu da se naredni susret izbegne. • Da bismo u romskim roditeljima stekli saradnike, prvo moramo zadovoljiti važan uslov: da steknemo i razvijemo uzajamno poverenje.

  5. 1. Otvaranje komunikacije: prihvatanje i poštovanje • zapamćivanje i oslovljavanje roditelja po imenu • mesto gde poverljivost razgovora neće biti narušena • dovoljno dugo vreme koje učiteljica odvaja za razgovor sa roditeljem • uz obaveznu ponudu da se popije kafa, činiće da roditelj u ovom prvom kontaktu oseti prihvatanje i poštovanje.

  6. 2. Dobronamernost i dobro poznavanje deteta • učiteljica treba da istakne jake strane deteta • da pohvali veštine i znanja u kojima dete napreduje • da izrazi veru u njegove sposobnosti • izrazi očekivanje da će dete i dalje pohađati nastavu i učiti

  7. 3. Zainteresovanost za porodičnu i životnu sredinu odrastanja deteta • mogućnosti porodice za obezbeđivanje osnovnih preduslova za školovanje • za učenje kod kuće • u cilju procene obima i kvaliteta prepreka učenju i socijalnoj participaciji • odnosno daljeg planiranja načina da se detetu pruži potrebna edukativna podrška u školi.

  8. 4. Kućne posete • Romske porodice, naročito one koje žive u mahalama, posete doživljavaju kao znak poštovanja i pridaju im veliki značaj. • Važno je posetu unapred dogovoriti, u vreme koje odgovara porodici, i posebno najaviti razlog dolaska • ponesite neki od dečjih radova, to će ukućane obradovati • od neprocenjivog značaja za upoznavanje načina života porodice, stilova vaspitanja dece

  9. 5. Očekivanja od školovanja • dodatne informacije o tome kako opažaju vrednost školovanja i šta za njih predstavljaju prepreke uspešnom školovanju dece • zadatak učiteljice je iskreno i jasno izražavanje svojih očekivanja, stavova ili ideja u vezi sa obavezama, odgovornostima i mogućim načinima praćenja školovanja deteta od strane roditelja • uz pružanje relevantnih i tačnih informacija u vezi različitih aspekata školovanja.

  10. 6. Pružanje podrške deci u školovanju • Svaki roditelj može i treba da razgovora sa svojim detetom o onome što ono doživljava u školi, da pokazuje brigu za njegove domaće zadatke, da se raduje uspesima deteta, da ga ohrabruje kada mu je teško • redovnosti pohađanja nastave treba konotirati pozitivno: šta sve dete dobija kada svaki dan ide u školu • Uloga škole i značaj školovanja -ono što im je u životu najvažnije - sreća i bolji život za njihovu decu.

  11. 7. Vođenje komunikacije • Aktivno (pažljivo) slušanje • parafraziranje tuđih stavova i osećanja • pokazivanje saosećanja sa životnim problemima i nedaćama • decentriranje u poziciju roditelja kao voljni napor da se situacija sagleda iz njihove pesrpektive • redefinisanje eventualnih problema kao zajedničkih • isticanje zajedničkog cilja saradnje • omogućiće roditeljima daosete razumevanje, podršku i brigu učiteljice za njih i njihovu decu.

  12. 7. Vođenje komunikacije • Jasno iskazivanje ličnih očekivanja • razgovor o tuđim očekivanjima • pažljivo slušanje tuđih osećanja • iskreno poštovanje ličnosti roditelja • pokazivanje razumevanja za probleme i teškoće sa kojima se susreću • davanje tačnih i proverenih informacija • iskrenost, bez prikrivenih ideja ili misli • usklađenost stila i načina komunikacije sagovornicima, okruženju, aktivnostima

  13. Vidovi saradnje • Dalje prihvatanje saveta, sugestija i ideja učiteljica od strane roditelja, odnosno razvijanje međusobne saradnje, jeste ostvarivo ukoliko je prethodno ostvaren odnos poverenja • Roditeljski sastanci • Individualni razgovori • Zajedničke aktivnosti sa decom i roditeljima • Kućne posete

  14. Roditeljski sastanci • najpogodniji vid saradnje kada je cilj informisanje većeg broja roditelja, planiranje i dogovaranje o budućim aktivnostima. • Važno je osigurati da svi pozvani dođu, a to je moguće ako više puta pošaljete informaciju i tačno naznačite šta je tema roditeljskog sastanka. • Drugi uslov je da ste sigurni da datum i vreme održavanja roditeljskog sastanka odgovaraju pozvanim roditeljima (da nisu zakazani u dane verskih praznika ili vreme kada su roditelji zauzeti radnim ili drugim obavezama).

  15. Individualni razgovori • često nisu unapred pripremljeni, njihova draž leži u spontanosti i neformalnosti • u usputnom razgovoru roditelju se mogu opisati uspesi i napredovanje deteta, • dati uputstva i preporuke u vezi vaspitanja i nege dece.

  16. Zajedničke aktivnosti sa decom i roditeljima • Zajedničke aktivnosti sa decom i roditeljima se mogu organizovati na različite teme, a naročito one povezane sa kulturom Roma: običaji, tradicija, muzika, jezik. • To su oblasti u kojoj roditelji mogu dati svoj doprinos, a istovremeno videti način na koji se radi sa decom, ponekad i pomoći u vođenju aktivnosti

  17. Kako pridobiti roditelja romskog deteta za školu • Za siromašne roditelje romske dece, besplatni udžbenici, užina, obuća za njihovu decu i drugo, svakako predstavljaju važan izvor motivacije za školu. • U situacijama kada svega toga nema, treba razumeti njihov otpor ili nezainteresovanost za obrazovanje. Iz njihove perspektive, tada je bolje da dete učestvuje u privređivanju i time doprinosi egzistenciji porodice, nego da ide u školu, koja je skupa i isuviše duga.

  18. Kako pridobiti roditelja romskog deteta za školu • No i pored toga, i najsiromašnijima treba pojasniti ulogu škole i značaj školovanja. U nesmetanim i pažljivo vođenim razgovorima, roditelje treba podsetiti na ono što im je u životu najvažnije - sreća i bolji život za njihovu decu. • Na primeru obrazovanih i uspešnih Roma u lokalnoj zajednici i šire, objsnite kako obrazovanje može da doprinese ostvarenju njihovih želja (na primer, mogućnosti da ćerka ne zavisi od dobre volje muža i njegove porodice, da sin bude samostalan i svojim radom izdržava svoju porodicu, da plata iz radnog odnosa, iako ne velika, donosi i mnoge pogodnosti - kredite, uvažavanje sredine, isl.)

  19. Kako pomoći roditeljima da prate školovanje dece • postoje aktivnosti koje svaki roditelj može da obavi, bez obzira na to da li poseduje školsku diplomu ili kakvog je materijalnog stanja. Blagovremeno uključivanje deteta u školovanje i potom praćenje istog, predstavljaju normalne načine brige o deci. • "briga o deci" može imati različita značenja, i zato je potrebno roditeljima jasno reći šta se pod tim podrazumeva u kontekstu školovanja:

  20. Kako pomoći roditeljima da prate školovanje dece • upišite svoje dete u školu na vreme, tj. sa 7 godina • šaljite dete u školu svaki dan, osim kad je bolesno • od prvog dana škole, razgovarajte sa detetom o onome što doživljava u školi • pokažite detetu brigu i zainteresovanost za njegove domaće zadatke • razgovarajte o napredovanju svog deteta sa njegovom učiteljicom ili nastavnicom • vodite računa o osnovnoj higijeni deteta • radujte se uspesima deteta, ohrabrujte ga kada mu je teško • pružite svom detetu ljubav i pažnju, jer su mu one najvažnije • fizičko kažnjavanje dece je štetno po njihov razvoj

  21. Šta roditelji treba da znaju o školovanju svoje dece • Neznanje romskih roditelja o načinu funkcionisanja obrazovnog sistema, pravima dece i osnovnim ljudskim pravima, može biti izvor mnogih pogrešnih odluka ili prepuštanja sudbine svog deteta drugima. • Zbog toga je veoma važno da oni budu informisani o nekim osnovnim odredbama iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja:

  22. Šta roditelji treba da znaju o školovanju svoje dece • pravo na školovanje znači da niko ne sme bilo kome detetu zabraniti ili ga onemogućiti u pohađanju nastave • roditelji imaju pravo da izaberu osnovnu školu u koju žele da upišu svoje dete • škola je dužna da deci koja zaostaju u učenju pruži pomoć • u školi je zabranjena diskriminacija, vređanje i fizičko kažnjavanje učenika

  23. Šta roditelji treba da znaju o školovanju svoje dece • škola je dužna da svako dete zaštiti od diskriminacije • osoba koja dete diskriminiše, kao i ona koja ima saznanje o tome a ne prijavljuje je, treba zakonski da odgovara za svoje ponašanje • informacije o načinu kategorizacije, upisu i posledicama pohađanja specijalnih škola: završetak obrazovanja na određenom nivou i doživotna obeleženost. Roditeljima koji žive u mahalama, daleko od institucija društva, treba pružiti i detaljne podatke o načinu upisa i potrebnoj dokumenataciji

  24. Iz odgovora romskih roditelja... • Setite se jednog prijatnog događaja iz školskog života vašeg deteta. Jednog događaja zbog kojeg ste bili srećni i poželeli da ga ispričate drugima. • sin dobio tri petice • Elmir dobio peticu • dobio 4 iz matematike • na roditeljskom učitelj reko da je dobar • polazak u školu • pomazila ga učiteljica po glavi i rekla da može i bolje • pet iz srpskog • iz hemije nastavnica napisala da joj je najurednija sveska

  25. Iz odgovora romskih roditelja... • Setite se sada nekog dođaja zbog koga ste bili tužni ili besni ili nezadovoljni, koji se desio vašem detetu u školi. • kad decu nisu hteli da prime u školu • nas odvojili od Srba na roditeljskom • drugi detetu rekli da je Ciganin • nije hteo da sedi pored Valentine, kaže smrdi • Seminu tukao drug i bacio joj torbu • učiteljica vratila dete kući iz škole jer nije imala patike

  26. Iz odgovora romskih roditelja... • Kako bi učitelj trebao da se ponaša prema deci? Kako bi trebao da uči decu? Kako da ocenjuje? • učitelj svakog da pita redovno • da ne sede samo u zadnjim klupama • da učitelj oseti znanje (i kad dete ne ume lepo da objasni) • da budu učitelji ljubazni, da ih vole, hvale, hrabre • da ravnomerno sede, bolje bi se družili • da budu deca slobodna, da pitaju, da se ne boje učitelja • da ne bije, da ne tera u čošak, da ne vraća kući • da se jednako ponaša prema svima • da direktor može da razume sve

More Related