PRAVO MORA U MEĐUNARODNOM PRAVU Vežbe, 10.04.2014.

1. PRAVO MORA U MEĐUNARODNOM PRAVUVežbe, 10.04.2014.

2. More i njegov značaj • U najširem smislu, u vidu se ima svetski okean (70,6% Zemljine površine) • 5 okeana (Tihi, Atlantski, Indijski, Južni i Severni) i mora • Naziv može da zavara (npr. Galilejsko more, u stvari je jezero) • Ima i mora sa drugačijim nazivima (Persijski zalivm, Meksički zaliv...)

3. Značaj • Izvor hrane i vode • Za dobijanje nafte i gasa • Izvor energije • U turističke i rekreativne svrhe... Pomorski saobraćaj: • Jedan od najvažnijih, najekonomičnijih i najatraktivnijih vidova saobraćaja • Oko 90% svetske trgovine (nafta, rude...)

4. Značaj mora Živa bogatstva mora: • Ogromna živa bogatstva • Ribolov (privredni, sportski i u naučne svrhe) • Obnovljivi resursi Rudna bogatstva: • Mnoga područja su netaknuta • Olovo, titan, mangan, vanadijum, bakar, fosfor... • Velike zalihe nafte, ispod arktičkog mora oko 25% svetskih rezervi nafte • Rudna bogatstva su neobnovljiva

5. Međunarodno pravo mora • Grana međunarodnog javnog prava, sadrži norme o razgraničenju pojedinih delova mora i pravnom režimu u njima • Pravni izvori: međ. ugovori, običajna pravna pravila, drugi izvori međunarodnog prava, ali i unutrašnji propisi • Prva pravila nastala su običajnim putem, kasnije kodifikovana; npr. načelo slobode mora preraslo u normu jus cogens

6. KODIFIKACIJA PRAVAMORA • običajno pravo • 1958. ŽENEVA: 1. KONVENCIJA O TERITORIJALNOM MORU I SPOLJNJEM MORSKOM POJASU 2. KONVENCIJA O OTVORENOM MORU 3. KONVENCIJA O RIBOLOVU I OČUVANJU BIOLOŠKIH BOGATSTAVA OTVORENOG MORA 4. KONVENCIJA O EPIKONTINENTALNOM POJASU • 1982. KONVENCIJA O PRAVU MORA

7. DALJI RAZVOJ Konvencijama iz 1958. godine ostala su nerešena neka pitanja (širina teritorijalnog mora, slobode ribolova, plovidba, zagađenje). • Kodifikacija je bila delimična i i dalje je važilo i običajno pravo. • 60-ih godina dolazi do osporavanja kodifikacije i 1973. saziva se nova Konferencija o pravu mora. • Rezultat: KONVENCIJA O PRAVU MORA (1982, stupila na snagu 1994) – kodifikacija i progresivni razvoj. I dalje važi običajno pravo.

8. PODELA MORA • 1. Pojasevi pod suverenitetom države (unutrašnje morske vode, teritorijalno morei arhipelaško more) • 2. Pojasevi na kojima država ima suverena prava (spoljni morski pojas, isključiva ekonomska zona i epikontinentalni pojas) • 3. Specifični režim (otvoreno more i međunarodna zona)

10. SPOLJNI MORSKI POJAS ISKLJUČIVA EKONOMSKA ZONA POLAZNA LINIJA OTVORENO MORE TERITORIJALNO MORE EPIKONTINENTALNI POJAS 12 NM 200 NM

11. ODREĐIVANJE POJASEVA • Određuju se unutrašnjim aktom države, a na osnovu međunarodnog prava • Svaki morski pojas može se prostirati do određenog broja nautičkih milja • Morski pojasevi se računaju od polazne, bazne linije. Ona može biti NORMALNA i PRAVA

12. Polazna (osnovna, bazna) linija (od koje se računaju granice ostalih delova mora) ide duž obale, polazeći od crte od najniže oseke MORE KOPNO KOPNO

13. UNUTRAŠNJE MORSKE VODE • Unutrašnje vode su delovi mora koji su s kopnenim područjem neke države u toliko uskoj vezi da ta država ima najveći interes nad njima i zbog te veze potpuno vlada tim prostorom, pa je on pod jednakom suverenošću te države kao i kopneno područje • potpuna suverenost državepojas mora koji je najuže povezan s kopnenom teritorijom države

14. UNUTRAŠNJE MORSKEVODE • To su luke, zalivi, unutrašnja mora, mora unutar ostrva, linija niske i visoke vode, kao i ušća reka. • Unutrašnje vode su i delovi mora između obale i ostrva, ako ono nije previše udaljeno od obale i prati smer obale i usko je uz nju vezano. • Nalazi se iza polazne linije, koja ide duž obale, polazeći od crte od najniže oseke. • Povlači se najisturenijim tačkama kopna, lučkih postrojenja i ušća reka u more.

15. Unutrašnje morske vode MORE KOPNO

16. ZALIV • Razlika između zaliva i unutrašnjih mora nije pravno relevantna. • To je deo mora u plovnoj vezi s ostalim morem, koji je zbog oblika obale toliko uvučen u kopneno područje obalne države da joj se priznaje isključiva vlast. • Zaliv pripada unutrašnjim vodama ako država vlada ulazom u zaliv i celom obalom. Traži se i istaknuta uvučenost u obalu, vodena površina mora biti jednaka ili veća od površine polukruga koji se može opisati nad crtom koja spaja krajnje tačke ulaza u zaliv, i dužina crte ne sme biti veća od 24 milje (čl.10 Konvencije o pravu mora).

17. PRIMER ZALIVA

18. Teritorijalno more (do 12 morskih milja) MORE KOPNO

19. PRAVNI REŽIMTERITORIJALNOG MORA SUVERENOST OBALNE DRŽAVE ali nije neograničena PRAVO NEŠKODLJIVOG PROLAZA

20. ŠTA JE NEŠKODLJIV PROLAZ? • To je plovidba teritorijalnim morem radi presecanja bez ulaska u unutrašnje vode, ili pristajanja na sidrištu ili uz lučke uređaje izvan unutrašnjeg mora, radi ulaska u unutrašnje more ili izlaska iz njih i pristajanja na sidrištu ili uz lučke uređaje. • Prolazak mora biti NEPREKINUT i BRZ. • Sme se zaustavljati samo zbog uzgrednih događaja, više sile, nužde i radi pružanja pomoći brodovima ili vazduhoplovima u nevolji. • Neškodljiv je sve dok ne dira u mir, red ili sigurnost obalne države (ne može pretiti silom, ribariti, zagađivati okolinu). • Obalna država propisima uređuje detalje prolaska.

21. NEŠKODLJIV PROLAZ • Odnosi se na sve brodove (uključujući i ratne) koji viju zastave drugih država kada: • brod prolazi kroz teritorijalno more, a ne ulazi u unutrašnje vode • kada uplovljava ili isplovljava iz neke od luka obalne države

22. KRIVIČNA JURISDIKCIJA OBALNE DRŽAVE • Ako se posledice vezuju za državu čije su teritorijalne vode • Ako se pruža pravna pomoć • Ako se radi o krivičnim delima izvršenim u luci ili u nekom drugom delu unutrašnjih voda države čije su teritorijalne vode

23. JURISDIKCIJA • Trgovački brodovi potpadaju pod vlast obalne države, dok se odnosi na brodu i disciplina nalaze pod nadležnošću države zastave broda.Izuzetno je moguće da obalna država uzapti brod i sprovede odgovarajuću istragu. • Za ratne brodove se može samo tražiti da se pridržavaju propisa ili udalje. Represivne mere su krajnja mera.

24. Ratni brodovi Osnovne karakteristike: • Pripada ratnoj mornarici neke države, • Ima odgovarajuće spoljne znake raspoznavanja, • Zapovednik je u službi odnosne države, • Posada je podvrgnuta vojnoj disciplini. • Neophodno je postojanje sva 4 elementa • U dalekoj prošlosti nije bilo velike razlike između ratnih i trgovačkih

25. Položaj • Ratni je predstavnik suvereniteta svoje države i podložan samo njenoj jurisdikciji • Dužan da se ponaša prijateljski prema obalnoj zemlji i poštuje njene propise Ostali javni brodovi: • Posebno zanimljivi carinski (uloga je zaštita državnih interesa) i reprezentativni (prevoze stranog šefa države, diplomatske predstavnike, državne delegacije; uživaju neprikosnovenost samo dok traje službena misija)

26. KRIVIČNA JURISDIKCIJA Hapšenje i istraga samo ako: - se posledice dela protežu na obalnu državu - ako delo remeti mir ili red zemlje - ako zapovednik broda, diplomatski agent ili konzularni funkcioner države čiju zastavu brod vije to zatraži ili - ako su mere nužne radi suzbijanja nedopuštene trgovine drogom ili psihotropnim supstancama

27. GRAĐANSKA JURISDIKCIJA - Pravilo je da se ne zaustavlja brod zbog dela nekog pojedinca - u odnosu na brod samo zbog obaveza koji je preuzeo ili odgovonosti koja je nastala tokom plovidbe kroz vode obalne države ili zbog plovidbe • Ako se zaustavio u teritorijalnom moru ili dolazi iz unutrašnjih voda – nema ograničenja • Državni brod se ne zaustavlja

28. Spoljni pojas (do 24 morske milje) Otvoreno more MORE KOPNO

29. SPOLJNI MORSKI POJAS Pojas u kome postoji pravo vršenja nadzora obalne države, koji je potreban da se spreče povrede njenih carinskih, fiskalnih, zdravstvenih propisa i propisa o useljavanju, učinjene na njenom kopnenom području i teritorijalnom moru, kao i da se kazne učinioci. Na njemu država ima suverena prava. Razvio se kao običajno pravo sve do Ženevske kodifikacije. Proglasile su ga: Alžir, Kipar, Egipat, Francuska, Malta, Maroko, Sirija, Tunis, Španija.

30. Isključiva ekonomskazona (do 200 nautičkih milja) MORE KOPNO

31. ISKLJUČIVA EKONOMSKA ZONA • Obalna država ga može odrediti u širini do 200 milja, polazeći od polaznih linija mereno od teritorijalnog mora. • Razgraničenje sa državama koje su nasuprot vrši se sporazumom u skladu s međunarodnim pravom. • Uz ostrva se određuje na isti način kao i kod kopna, ali to ne mogu biti mala ostrva.

32. PRAVNI REŽIM - ISKLJUČIVA EKONOMSKA ZONA • Obalna država ima suverena prava istraživanja i iskorišćavanja, očuvanja i upravljanja živim i neživim bogatstvima mora, kao i drugim delatnostima radi ekonomskog istraživanja i iskorišćavanja isključive ekonomske zone.

33. ISKLJUČIVA EKONOMSKA ZONA ISKORIŠĆAVANJE ŽIVIH BOGATSTAVA • Obaveza zalaganja za optimalno iskorišćavanje • Određuje maksimalno dopušten ulov • Može ga sama obaviti ali ako ne može, ugovorom uz naknadu prepušta drugim pristup višku • Prevashodno u obzir uzima države bez obale, u nepovoljnom geografskom položaju, a posebno u razvoju

34. MORE Epikontinentalni pojas KOPNO

35. EPIKONTINENTALNI POJAS • Epikontinentalni pojas je poseban međunarodno- pravni režim koji i predstavlja morsko dno i podmorje koje se nastavlja na spoljnu granicu teritorijalnog mora, na kome obalna država ima suverena prava radi njegovog istraživanja i iskorišćavanja prirodnih bogatstava. • Obuhvata, dakle samo morsko dno i podmorje otvorenog mora ili isključive ekonomske zone. • Proteže se do dubine od 200 milja i dalje dok se tehnički dozvoljava iskorišćavanje (Ženevska konvencija), a širinamože biti do 200 milja od polaznih crta (Konvencija o pravu mora).

36. GRANICE EPIKONTINENTALNOG POJASA • KONVENCIJA 1958. • DO CRTE GDE DUBINA MORA NE PRELAZI 200 METARA ILI DO MESTA GDE DUBINA VODE DOPUŠTA ISKORIŠĆAVANJE • KONVENCIJA O PRAVU MORA 1982. • MORSKO DNO VAN TERITORIJALNOG MORA PREKO KOJE SE PROTEŽE PREKO CELOG PRIRODNOG PRODUŽETKA ILI DO UDALJENOSTI OD 200 MORSKIH MILJA • Pravni status epikontinentalnog pojasa ne utiče na status morske vode iznad njega ili na status vazdušnog prostora jer se pravni status epikontinentalnog pojasa odnosi samo na odgovarajući deo morskog dna i podmorja

37. OTVORENO MORE • 1. Sloboda plovidbe • 2. Sloboda preleta • 3. Sloboda ribolova • 4. Sloboda postavljanja pomorskih kablova i cevovoda • ___________________________________________ • 5. Sloboda postavljanja veštačkih ostrva • 6. Sloboda naučnog istraživanja

38. REŽIM POLOVIDBE NA OTVORENOM MORU • Na otvorenom moru važi načelo slobode mora, koje se ustalilo još u običajnom pravu – nijedna država nema pravo zahtevati da se bilo koji deo otvorenog mora podvrgne njenoj suverenosti. • Brod svake države može slobodno da plovi, bilo da je u pitanju obalna, bilo neobalna država. • Ukoliko pomorski brod na otvorenom moru ne vije zastavu neke države, ratni brod svake države ima pravo da na otvorenom moru zaustavi takav brod i izvrši pregled, jer se takav brod “prima facie” izlaže opasnosti da bude tretiran kao piratski brod.

39. PRAVNI REŽIM – ZAJEDNIČKO DOBRO • Na otvorenom moru važe tri zabrane i jedno pravo: • - Nijedna država ne može zaposesti delove otvorenog mora • - Ona ne može vršiti vlast na otvorenom moru, osim na brodovima vlastite zastave i po običajnom pravu • - Ona ne može ni drugims prečiti upotrebu otvorenog mora za plovidbu, preletanje, ribolov, polaganje kablova, cevovoda, izgradnju veštačkih ostrva i uređaja, naučno istraživanje • - Svaka država ima pravo služiti se otvorenim morem i iskorišćavati njegova prirodna bogatstva.

40. JURISDIKCIJA • Važi režim zastave broda. • Ratni i državni brod može trgovački brod pod tuđom zastavom zaustaviti samo ako ima ozbiljnog razloga da sumnja da se bavi piratstvom, trgovinom robljem, da je bez državne pripadnosti ili je iste državne pripadnosti, ali ne vije zastavu. • Brod koji emituje radio ili TV programe može biti zaustavljen od strane broda države njegove zastave; u kojoj je registrovan uređaj za emitovanje; čiji su državljani osobe koje emituju u kojoj se primaju emisije ili ometaju dopuštene radio veze. • Ni u kom slučaju ne mogu se zaustaviti strani državni brodovi, ili ratni , ili nejavni trgovački brodovi.

41. PIRATSTVO • Piratstvo je svaki nezakonit čin nasilja ili zadržavanja, pljačke u lične svrhe od strane posade ili putnika privatnog broda ili vazduhoplova, usmeren na otvorenom moru ili na drugom mestu koje ne potpada pod jurisdikciju nijedne države, protiv drugog broda ili vazduhoplova, osoba i imovine na njemu (Konvencija o pravu mora). • Osnovna karakteristika ovog dela je da se vrši u lične svrhe. Može i iz mržnje ili radi osvete, kada se približava širem pojmu terorizma.

42. Elementi dela i obaveze • Akt nezakonitog nasilja na moru koji • Se vrši od strane članova posade ili putnika privatnog broda, • Protiv drugog broda ili vazduhoplova, • U lične svrhe, • U međ. Vodama.

43. Obaveze • Sve države su dužne da gone i kažnjavaju pirate • Zaplenu zbog piratstva vrše ratni brodovi ili vojni vazduhoplovi ili oni koji su u javnoj službi • Čl. 100 Konvencije utvrđuje obavezu država da sarađuju na suzbijanju piratstva na otvorenom moru • Brojni ugovori univerzalnog, ali i regionalnog karaktera, bilateralni sporazumi... • Sve je više odluka međ. organizacija, rezolucije SB UN (npr. one posvećene borbi protiv somalijskih pirata) • Poslednjih 20-ak god. piratstvo se ponovo naglo razvija (uticaj globalizacije, ekonomska situacija, slabe lokalne vlasti...)

44. MEĐUNARODNA ZONA • obuhvata morsko dno dubokog mora i njegovo podzemlje. • Ne mogu je prisvojiti države, fizičke ni pravne osobe. • Dozvoljeno je istraživanje i iskorišćavanje za dobro čitavog čovečanstva, vodeći računa o zemljama u razvoju. Sme se iskorišćavati isključivo u miroljubive svrhe i države moraju sarađivati radi zaštite i očuvanja ove zone. • Predstavlja ZAJEDNIČKU BAŠTINU ČOVEČANSTVA. • Problem: Razvijene zemlje žele više slobode, a nerazvijene nemaju moći da utiču na njeno iskorišćavanje.

45. Međunarodna vlast • Organi Vlasti: Skupština, Savet, Pravna i tehnička komisija, Finansijski komitet i sekretarijat • Najvažniji operativni organ: preduzeće • Sedište na Jamajci • Od 1996. ima posmatrački status kod UN

46. IZMENJEN REŽIM • Konvencija o pravu mora usvaja paralelni sistem istraživanja i iskorišćavanja Zone. Formira se međunarodna Vlast za morsko dno. Država, pojedinci i preduzeća formiraju zajednički poduhvat, čiju polovinu dobiti iskorišćava nosilac, a polovina ostaje za zemlje u razvoju. • Iako je Konvencija stupila na snagu, razvijene zemlje nisu bili zainteresovane da investiraju pod ovim uslovima pa nema nekih rezultata. • Zato je 1994. sklopljen novi sporazum za Zonu sa većim stimulacijama za razvijene zemlje.

47. ARHIPELAŠKA DRŽAVA • koja se u potpunosti sastoji od jednog, više ostrva ili samo dela jednog ostrva i ne pripada ni jednom delu kopna nekog kontinenta. Time se razlikuje od kontinentalnih i obalskih država. • Ona ima suverena prava na području arhipelaškog mora koje je okružuje. Arhipelaško more je deo mora koji je omeđen pravcima koji spajaju spoljašnje tačke najudaljenijih ostrva, s time da pravac ne sme biti duži od 100 nautičkih milja (3% do 125 milja). • Primer: Indonezija, Japan, Maldivi, Haiti

48. TRANZITNI PROLAZ • Kroz arhipelaške vode postoji pravo neškodljivog prolaska brodova; mogućnost zaustavljanja može se predvideti samo u određenim delovima tih voda, ali bez diskriminacije brodova. • Arhipelaški prolazak je ostvarivanje prava plovidbe i preleta na uobičajen način jedino radi NEPREKINUTOG, BRZOG i NEOMETANOG tranzita između jednog i drugog dela otvorenog mora (ili iskljućive ekonomske zone). • Unutar arhipelaških voda mogu se povući crte unutrašnjeg mora saglasno pravilima o tome.

49. Moreuzi i kanali Moreuzi: • Uzani pojas mora koji leži između dva kopna i spaja dva mora • Delo prirode • Sa stanovišta MP-a značajni su samo oni koji služe za međ. plovidbu; tzv. međunarodni moreuzi • Opšta pravila o moreuzima u Konvenciji iz 1982., posebnim međ. ugovorima, opštim običajima... • Režimi konkretnih moreuza se međusobno razlikuju, ali postoje i univerzalna pravila (npr. pravo neškodljivog prolaska...) Poznatiji moreuzi: • Neki se ističu po veličini, drugi po značaju za pomorsku plovidbu... • Gibraltar, Bosfor, Dardaneli, Lamanš...

50. Gibraltar • Spaja Atlantik i Sredozemno more, razdvaja Evropu i Afriku • Pod suverenitetom pribrežnih država, deo kontroliše VB • Brojni sporazumi • Slobodan prolaz trgovačkih, ali i ratnih brodova