1 / 69

STEVAN MAČKOVIĆ, ARHIVSKI SAVETNIK DIR. ISTORIJSKOG ARHIVA SUBOTICA suarhiv.co.rs

STEVAN MAČKOVIĆ, ARHIVSKI SAVETNIK DIR. ISTORIJSKOG ARHIVA SUBOTICA www.suarhiv.co.rs. HARTMANN TEREZA. (I SUBOTICA U NJENO DOBA). 1775. p rvi Jevrej Jakob Heršel se nastanio u Subotici teritorija grada na karti Kaysera 1747.

barto
Download Presentation

STEVAN MAČKOVIĆ, ARHIVSKI SAVETNIK DIR. ISTORIJSKOG ARHIVA SUBOTICA suarhiv.co.rs

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. STEVAN MAČKOVIĆ, ARHIVSKI SAVETNIK DIR. ISTORIJSKOG ARHIVA SUBOTICAwww.suarhiv.co.rs

  2. HARTMANN TEREZA (I SUBOTICA U NJENO DOBA)

  3. 1775. prvi JevrejJakob Heršelse nastanio u Subotici teritorija grada na karti Kaysera 1747. • 1867. Zakon o emancipaciji Jevreja • 1890. popis stanovništva, ukupno 72 683, 2 540 Jevreja • 1902. izgrađena nova sinagoga ( i danas se obnjavlja....)

  4. Szabadka (Maria Theresiopolis) 1805.

  5. Druga Gradska kuća (1828-1908)

  6. GRADA SZABADKA KAO REGIONALNI CENTAR IMA VELIKU PRIVLAČNU SNAGU I ZA JEVREJSKU POPULACIJU

  7. Karta iz 1908.

  8. RAJHL PALATA, BILA U VLASNIŠTVU HARTMAN JOSIPA

  9. Glavni trg, 1900

  10. Zlatno doba graditeljstva Subotice, 1900-1912 Jakáb Dezsö, 1907. Komor Marcell, 1896. 1902. 1910-12. 1912.

  11. 1912.

  12. Nova Gradska kuća (1908-1912) Svečano otvaranje 15.09.1912.

  13. INDUSTRIJSKI RAZVOJ U DRUGOJ POVINI XIX VEKA Prvi parni mlin je proradio 1861. Opšti napredak za grad i njegovo stanovništvo predstavljalo je otvaranje prve železničke pruge Subotica – Sombor – Vinkovci 1869., te puštanje u saobraćaj pruge Subotica – Zemun 1871. godine. Krajem XIX veka evidentirano je u gradu 12 industrijskih objekata i 9 parnih mlinova. 1896. Podignuta električna centrala sa tramvajem. Izgrađene su krilne železničke pruge, proradila je gradska plinara i stupila je na industrijsku pozornicu firma „Hartman i Conen“, 

  14. Szabadka, Суботица, Subotica u novim granicama od 13. XI 1918. -4.VI 1921.1/3 Grada ostala u Mađarskoj,2/3 Mađarske pripalo novim državama

  15. 1919, Subotica, Kraljevina SHSIstorijski arhiv Subotica (IAS), F:47. I 22/1919 Statistika lokalnog-gradskog popisa obavljenog 1919. godine. Podaci su izraženi u tri kategorije, po maternjem jeziku (na osnovu koga su razvrstavani u narodnost), po zanimanju, i po veri. Ukupan broj je iznosio 101 286, od toga: jezik/narodnost:Bunjevaca 65 135, Srba 8 737, Mađara 19 870, Njemaca 4 251, Židova 3 293. zanimanje: zemljodilci 79 593 obrtnici 4 249 trgovci 1 242 činovnici 2 491 diplomirani 458 razni 13 253 po veri: rimokatholika 87 655 prav. vjere 8 582 gr. kath. 122 izraelita 3 363 ev.ref. 1 267 ag. ev. 297

  16. 1921. Izraelita 3883

  17. Učešće Jevreja u industriji Subotice, daleko nadmašuje njihovu procentualnu zastupljenost u stanovništvu grada. Svi vlasnici fabrika 1921. godine su bili Jevreji, a u akcionarskim društvima drže većinski deo akcija. Sličan odnos se zadržava u čitavom međuratnom periodu. Od 14 preduzeća sa više od 50 radnika (1931. godine), Jevreji su vlasnici 8 inokosnih firmi, a u 6 deoničkih društava su zastupljeni u visokom procentu vlasništva akcija. Subotička populacija Jevreja beleži relativnu brojčanu stabilnost u čitavom periodu 1910-1934. (za koje postoje statistički podaci). Po popisima stanovništva 1910. ima 3.508 Jevreja (4,20% od ukupnog broja stanovnika Subotice), 1919. – 3.293, 1921. – 3.905 (4,29%), 1931. – 3.758, 1934. – 3.739. U odnosu na čitavu Vojvodinu, to je velika koncentracija, pošto Jevreja, po popisu iz 1921. godine, ima tek 1,4 %.

  18. PREHRAMBENA INDUSTRIJA: KLANIČNA INDUSTRIJA • "HARTMAN I KONEN D.D." • "PRVA SUBOTIČKA FABRIKA SALAMA" • "PRVA ORTOPEDSKO KOŠERSKA TVORNICA SALAMA" • "TVORNICA SALAMA KORHEC" • "GINGOLD SALAMON, TVORNICA RIBLJIH KONZERVI“ MLINARSTVO • MLIN CRNJAKOVIĆ IVANA • "BAČKA" • "BERGER JAKOBA MLIN" • "GORNJOBAČKO UDRUŽENO PAROMLINSKO D.D."  • "MARGIT D.D."  • "MIKUŠKA" • "VUJKOVIĆ I DRUG" • MLIN PEIĆ IVANA  • VAJS HUGO MLIN • VERMEŠ KARLO MLIN • "OBILIĆ" • "RAJČIĆ MLIN" : MLINOVI VAN SUBOTICE INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA HLEBA  "MARIJA TEREZIJA, TVORNICA HLEBA D.D."  • INDUSTRIJA BOMBONA • "BRAĆA RUF"  • "PRVA SUBOTIČKA TVORNICA BOMBONA I ČOKOLADE" • SEMENARSTVO "JUGOMUNTNER, PROIZVODNJA I TRGOVINA SEMENA D.D."  • FABRIKE SODA VODE • FABRIKE LEDA  • "DEGE, FABRIKA LIKERA"

  19. “NEVEN”, 10.09.1919.

  20. "HARTMAN I KONEN D.D.„"Hartmann és Conen" • U privrednoj prošlosti ovih krajeva jedna klanična, eksporterska firma zauzimala je izuzetno istaknut i važan položaj. Njeni osnivači i uski krug akcionara, imali su značajne uloge i u javnom, društvenom životu grada. Reč je preduzeću, koje je polovinom osamdesetih godina XIX veka započelo sa radom kao trgovačko društvo, da bi uskoro bilo pretvoreno u deoničko društvo pod imenom "Hartmann és Conen r.t.", a u istom obliku, kao akcionarsko društvo, uz izmenu imena, nastavilo sa postojanjem i u čitavom međuratnom, čak i ratnom periodu, da bi od 1945. godine prešla u državnu svojinu - i od 1946. godine ponelo ime "29. Novembar".

  21. Novi ortaci, Hartman i Konen, posećivali su i Šregerove. Jedno putovanje polovinom 1885. godine bilo je izuzetno značajno za oba preduzetnika. Složili su se da su njihovi planovi za poslovni poduhvat - izvoz jaja i živine, dobri i isplativi, pa time mladi Konen utvrđuje partnerstvo sa iskusnijim Hartmanom. Ali, tu će se ukrstiti, pored poslovnih, i neke vrlo lične veze - Rafaela Hartmana i devojke Rezike (Tereze) iz porodice Šreger. Njemu je za oko zapala vredna i sposobna Rezika - Tereza.

  22. Tereza Šreger (Schrégér Teréz, Szentes 1863 - Subotica 1940), kćerka Mora Šregera. • Mada je imala samo 2 razreda osnovne škole odlikovao ju je izuzetan poslovni osećaj. Sa razvojem firme, potvrdiće se kao veliki dobrotvor i pomagač dobrotvornih, humanitarnih i prosvetnih udruženja i institucija u Subotici. Tereza se 1930. godine nalazila i na čelu mesnog školskog odbora.

  23. 1890. godine firma Hartman & Conen izvozi nedeljno nekoliko vagona zaklane živine, divljači (zečeva)Predsednik JVO u Subotici 1895.RAFFAEL HARTMANN(AMSTREDAM 1846. – Nauheim /Nemačka/ 1914.)

  24. SCHRÉGÉR TÉREZ ( HARTMANN RAFFAELNÉ)(Szentes 1863.- Subotica 1940.)

  25. HARTMAN JÓZSEF(Szabadka 21.03.1886. – Australija 1975.)

  26. Tako će Rafael Hartmann, nakon prvog braka, u njoj pronaći novu životnu saputnicu, sa kojom već naredne 1886. godine dobija sina - Jožefa. • Te godine firma Hartman és Conen r.t. zaživela u Subotici

  27. RAFAEL HARTMAN, SIN JULIUS HARTMAN osnivači KONEN VILMOS (vodi filijalu u Londonu) – TEREZ (SCHREGER) (akcionar) - ILONA JAKOBCSICH - SIN JÓZSEF HARTMAN - SIN KONEN VILMOS (akcionar) (akcionar) BRAT LAJOS SCHREGER(akcionar) - brat ILONE, IMRE JAKOBCSICH (akcionar) - SIN IMRE SCHREGER (akcionar) IMRE KÉMENY (akcionar) - SADECKI TEREZ(akcionar) SESTRA MARISKA SCHREGER u braku sa KÉMENY HERMANNOM

  28. Subotička jevrejska populacija je činila osnovu privrednika industrijalaca, od začetaka industrijalizacije u drugoj polovini XIX veka, do ratnih godina 1942/3, kada dolaze pod udare rasno-diskriminatorskih zakona i akcija njihovog masovnog fizičkog deportovanja - uništavanja. Jedna od karakteristika, koja se zapaža u njihovom privredno-finansijskom usponu, je generacijska (vertikalna) povezanost, a sa druge strane oslonjenost na rodbinske i bračne (horizontalne) odnose. Od očeva, koji na temeljima zanatstva i manufaktura izgrađuju i utemeljuju fabrička postrojenja, koristeći pri tome i čvrstu strukturu svoje nacionalne zajednice, stvarajući tesne poslovno – porodične odnose, do dece – naslednika, koji nastavljaju i usavršavaju poslovanje porodičnih firmi, i dalje se povezujući uspostavljanjem novih familijarnih veza.

  29. Vilim Konen Jakobčič, sin osnivača firme, napisao je u Nemačkoj 1979. knjigu memoara - Unmenschen die sich für Halbgötter hielten ( Neljudi koji su se smatrali polubogovima)

  30. KNJIGA SE NUDI I DANAS NA WEB AUKCIJAMA

  31. Popis građana koji plaćaju najveći porez – virilisti i ulaze u Gradsko veće (od toga 1/3 su Jevreji) Rafael Hartmann je 24.

  32. Plan, 1894. Kuća Rafaela Hartmana, Petefi Šandora 21

  33. PODVOŽNJAK 1911

  34. Zastupljena kao akcionarka u porodičnoj firmi

  35. SUBOTICA 1927

  36. I u periodu između dva rata, uvažena građanka Tereza Hartman je bila dugogodišnja počasna članica Crvenog krsta i njegova velika dobrotvorka, redovno je davala priloge u aktuelnim akcijama.

  37. Hartman i Conen izvoz mesa d.d. Dnevni Kapacitet: Klanje svinja 120 kom. Proizvodnja sapuna 200 kg dnevno Fabrikacija leda 1 vagon dnevno Izvoz jaja i živine 400 vagona godišnje Najveći broj zaposlenih: 250

  38. Tereza Hartman u sirotištu, 1927.

  39. 1930. kupljen lux. auto

  40. REZIKA U KLANICI U BANJI KARLSBAD, PORED R&R

More Related