700 likes | 1.38k Views
NASLEĐIVANJE KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA. Većina ekonomski važnih svojstava (količina mleka, količina mlečne masti, prirast, konverziaj hrane, prinos vune itd.) pripada kvantitativnim svojstvima. Fenotipska ispoljenost ovih svojstava zavisi od:
E N D
Većina ekonomski važnih svojstava (količina mleka, količina mlečne masti, prirast, konverziaj hrane, prinos vune itd.) pripada kvantitativnim svojstvima. Fenotipska ispoljenost ovih svojstava zavisi od: a)većeg broja (minor ili aditivnih) gena sa slabim pojedinačnim efektom (poligeni tip nasleđivanja) b ) faktora spoljne sredine
Populacija +1δ +2δ +3δ
F = G + E F – fenotip G – genotip E- faktori spoljne sredine
FENOTIP I FENOTIPSKI PARAMETRI Fenotip je spoljašnji izgled ili rezultati merenja kvantitativnih osobina, kao rezultat interakcije genotipa i spoljne sredine.
Fenotipski parametri su statistički parametri koji opisuju distribuciju frekvencija rezultata merenja svojstava u populaciji.
SVOJSTVO S S V% Min Max Količina mleka Dnevni prirast Prinos vune
NAČINI DELOVANJA POLIGENA (ADITIVNIH ILI MINOR GENA) Delovanje poligena može biti: - aditivno - dominantno - epistatično
Delovanje gena je aditivno kad fenotip koji oni daju predstavlja zbir negativnih i pozitivnih efekata pojedinačnih gena. Aditivni efekat gena je u tesnoj vezi sa oplemenjivačkom vrednošću grla.
Dominantno delovanje gena je posledica interakcije alela unutar lokusa. Dominantnost može biti: - delimična - puna - overdominantnost Na dominantnom efektu gena se zasniva pojava heterozisa
Epistatično delovanje gena je posledica interakcije između lokusa.
B A a b Dominans Epistasis
FAKTORI SPOLJNE SREDINE I KVANTITATIVNE OSOBINE Uticaji faktora spoljne sredine na kvantitativne osobine mogu biti: - trenutni – uticaji ishrane, nege, zdravstvenog stanja itd. koji se eliminišu kada se posmatra srednja vrednost - trajni – uticaji farme, godine, sezone itd. koji se eliminišu izborom metoda testiranja i matematičko statističkim metodama - materinski uticaji koji se eliminišu izborom metoda testiranja i matematičko statističkim metodama
MATERINSKI EFEKAT • Svaki doprinos na fenotip individue na koji direktno utiče fenotip njihove majke. • Citoplazmatični efekat • - bez ekstranuklearne DNK • - sa ekstranuklearnom DNK • Prenatalni materinski efekat • Transfer antitela majke potomcima • Postnatalni materinski efekat
Naslednost i promenjivost (interakcija genotip-okolina) Naslednost - proces razvića novih organizama koji su slični svojim roditeljima i precima. Promenjivost – razlike koje postoje između roditelja i potomaka (nastale kao posledica promena u NASLEDNOJ OSNOVI i uticajem FAKTORA OKOLINE koji se neprekidno menjaju u toku razvića jedinke).
Naslednost i faktori okoline • Vinters-ov krug • Krug predstavlja individualnu naslednu mogućnost i ograničenost • Faktori okoline su mnogobrojni: klima, ishrana, način držanja i sl. • Samo u optimalnim uslovima sredine moguće je potpuno ispoljavanje genetskog potencijala.
Nasledno variranje • Primer: Prinos mleka u zavisnosti od genotipa Rasa A Rasa B Rasa C
Nasledno variranje Nasledno variranje ima značaja za: • evoluciju • eksperimente u oblasti genetike • stvaranje novih rasa
Nenasledno variranje • Primer: Prinos mleka u zavisnosti od faktora okoline (farma) Rasa A- visoka mlečnost Farma 1 Farma 2 Farma 3
Nenasledno variranje • Nenasledno variranje značajno je za poljoprivrednu proizvodnju.
G E N E T S K I P A R A M E T R I HERITABILNOST REPITABILNOST GENETIČKE KORELACIJE FENOTIPSKE KORELACIJE KORELACIJE OKOLINE VARIJANSE I KOVARIJANSE
Služe za: ·Izučavanje izvora varijabilnosti – pre svega genetske · Proučavanje prirodne akcije gena koji determinišu određena svojstva · Izbor pravca oplemenjivanja · Procenu oplemenjivačkih vrednosti priplodnjaka i plotkinja ·Izbor metoda selekcije sa odgovarajućim efektom tj. genetičkim trendom · Modeliranje kriterijuma selekcije · Proučavanje interakcije između genotipa životinje i okoline
HERITABILNOST KOEFICIJENT NASLEDNOSTI h2
U izrazu regresije heritabilnost predstavlja očekivanu promenu u aditivnoj genetskoj vrednosti potomaka za svaku jedinicu promene u fenotipu roditelja: h2 = bAP
Vrednosti heritabilnosti se mogu kretati u intervalu od 0 do 1.
Heritabilnost između svojstava se razlikuje: • Niskonasledna , sa vrednošću 0,0-0,10 ili 0-10% • Srednjenasledna, sa vrednošću 0,1-0,4 ili 10-40% • Visokonasledna, preko 0,4 ili 40% Heritabilnost nije biološkakonstanta
Metode za izračunavanje heritabilnosti na osnovu: • sličnosti između srodnika • h2 = 2( regresija potomaka na jednog od roditelja )= 2b • h2 = ( regresija potomaka na prosek roditelja )= b • h2 = 4 (interklasna korelacija unutar polusrodnika )= 4t • h2 = 2 (interklasna korelacija unutar punih srodnika )= 2t • aktuelnih selekcijskih ogleda • izučavanja monozigotnih blizanaca
STATISTIČKI DEO METODA INTRAKLASNE KORELACIJE Yik = + Ai + Eik gde je: Yik – opažanje (merenje) na k-toj individui (potomku) i-tog oca - opšta srednja vrednost posmatrane osobine Ai – uticaj i-tog oca Eik– nekontrolisani izvori varijabilnosti
IZVORI VARIJABILNOSTI STEPENI SLOBODE SUME KVADRATA SREDINE KVADRATA E2 IZMEĐU OČEVA S-1 SKs MKs 2w+k2S IZMEĐU POTOMAKA UNUTAR OČEVA n.-S SKw MKw 2w Tabela 1: Analiza varijanse s - broj očeva n.- ukupan broj potomaka ni- broj potomaka po očevima k- koeficijent korekcije za nejednak broj potomaka po očevima ni=k kod jednakog broja potomaka po očevima
SUME KVADRATA OČEVA POTOMSTVA
SREDINE KVADRATA OČEVA POTOMSTVA
VARIJANSE OČEVA
INTRAKLASNI KORELACIONI KOEFICIJENT HERITABILNOST h2=4*t
RAZLIKE U SLUČAJU NEJEDNAKOG BROJA POTOMAKA PO OČEVIMA STANDARDNA GREŠKA HERITABILNOSTI
Koeficijent ponovljivosti(Repeatability-Repitabilitet) Definicija: • Repitabilitet (R) predstavlja vrednost intraklasnog koeficijenta korelacije između ponovljenih merenja iste osobine (laktacija, osobine plodnosti, proizvodnja jaja, vune ) i individue. Po pravilu pokazuje veću vrednost od heritabiliteta i predstavlja njegovu gornju granicu (uticaj spoljne sredine na ispoljavanje osobina). • Vrednost R se kreće od 0-1
Koeficijent ponovljivosti(Repeatability-Repitabilitet) Izračunavanje Postupakom analize varijanse. Ukupna varijansa se rasčlanjava na varijabilnost između i unutar merenja. Za izračunavanje R nije potrebno grupisati grla po srodstvu Metod analize varijanse
Za ocenu celokupne genetske varijanse, pri čemu moramouvažiti, da 2G ocenjuje i deo varijanse spoljne sredine Za proveru tačnosti merenja te izbor tehnike merenja Za korekciju h2. Heritabilnost obično ocenjujemo na osnovu jednog merenja. Ako je na raspolaganju veći broj merenja h2 je veća. Tada h2 množimo faktorom Primena
Korelacije Koeficijent korelacije rxy • Pokazuje stepen slaganja između dve promenjive veličine. Korelacije: Fenotipske Genetske Okoline Genetske korelacije uslovljene su: • Plejotropijom – pojava da isti geni utiču na ispoljavanje više osobina. • Ukopčanošću gena – koja potiče od blizine lokusa na istom hromozomu na kojima se nalaze geni koji utuču na ispoljavanje 2 osobine. Koeficijent korelacije ima vrednosti od -1 do +1.
Korelacije • Koeficijent korelacije • Greška koeficijenta korelacije
Fenotipske i genetske korelacije između važnijih osobina domaćih životinja
Selekcija • Najznačajniji faktor promene frekvencije gena • Selekcijom se ne stvaraju novi geni već se povećava frekvencija poželjnih, a smanjuje frekvencija nepoželjnih gena. • Doprinos svake od odabranih individua zavisi od broja potomaka.