Download
1 / 21
220 likes | 511 Views
POLITIČKI SISTEM VELIKE BRITANIJE 1. deo. Doc. dr Zlatiborka Popov Momčinović. “DOBRA VLADAVINA”. Tokom istorije, ljudi su težili da definišu pojam “dobre vladavine” i mahanizme za njeno postizanje.
E N D
POLITIČKI SISTEM VELIKE BRITANIJE1. deo Doc. dr Zlatiborka Popov Momčinović
“DOBRA VLADAVINA” • Tokom istorije, ljudi su težili da definišu pojam “dobre vladavine” i mahanizme za njeno postizanje. • Platon je u Državi pokušao da je definiše na tzv. etičkim ali i funkcionalnim principima, Aristotel je kroz komparativni pristup postojećih oblika vlasti tražio najbolji oblik, Džon Lok je zahtevao takav oblik vlasti koje bi se bazirao na “ugovoru” sa slobodnim individuama/građanima da bi se na toj osnovi težilo zajedničkim političkim ciljevima. • Većina mislica smatra da je, da bi se uspostavila “dobra vladavina” neophodno formirati određene političke institucije, urediti njihove nadležnosti i odnose i kontrolisati ih.
Specifičnost britanskog modela • Džon Stjuart Mil: Da bi postojala demokratska vlast neophodno je da postoji demokratsko društvo. • Stoga je neophodno da političke institucije budu u skladu sa društveno-političkim kontekstom. Dobra vladavina se ne može nametnuti odozgo. • Britanije je primer političkog sistema u kojem sama politička praksa i kontekst proizvodi politički sistem što po mnogima stvara socijalnu bazu za tzv. “dobru vladavinu”.
Ustav • Za razliku od većine Zapadnih demokratija, Britanija nema pisani ustav koji definiše političke institucije i procedure britanskog političkog sistema. • Britanski ustav se sastoji od običaja, tradicije, istorijskih dokumenata i odluka parlamenta koje pak nikad nisu bile kodifikovane u jedan dokument ali jesu pretočeni u političku kulturu. • Kumulativna priroda britanskog ustava omogućava jedinstvo i kontinuitet kroz istoriju. • I dok tzv. kodifikovani, čvrsti ustavi sprečavaju lakšu adaptaciju na društveno-političke promene, britanski ustav pak zbog svoje fleksibilnosti pak može da proizvede konfuziju.
Osnovna definicija • Velika Britanija je parlamentarna ustavna monarhija. • Politička istorija Velike Britanije je obeležena borbom između monarha i parlamenta za prevlast a što se vidi iz najznačajnijih momenata britanske istorije: -1215: Kralj Džon potpisuje Magna Charta čime ograničava svoju moć i garantuje određena prava plemstvu -1688: Slavna Revolucija koja dovodi do smene Džemsa II pošto je pokušao restauraciju Katolicizma 1689: Donošenje povelje o pravima (Bill of Rights) koja je potvrdila političku suprematiju Parlamenta u odnosu na krunu a koju su potpisali William III i Mary II koji su stupili na presto.
Demokratizacija • Demokratizacija društva je išla postepeno, i ako postoji mit o tzv. nenasilnom i postepenom razvoju političkog sistema to nije u potpunosti tačno budući da ograničavanje vlasti krune nije išla bez upotrebe nasilja, npr. 1642-1649. kada je došlo do smaknuća kralja Čarlsa I i uspostavljanja diktature pod Kromvelom. Nakon toga je došlo do restauracije monarhije ali uz ogromne ustupke parlamentu na koji se zapravo prenosi suverenitet i garantuje širok dijapazon građanskih prava. • Borba za proširivanjem prava glasa i demokratizaciju nije bila bez nasilja, ali je išla postepeno: -1832: Promenom izbornog zakona ukidaju se privilegije tzv. “trulim biračkim oblastima, 1867. pravo glasa dobija niža srednja klasa, 1872. uvodi se tajno glasanje;
... • Početkom XIX veka samo je oko 3% stanovništva imalo pravo glasa. • -1832: Promenom izbornog zakona ukidaju se privilegije tzv. “trulim” biračkim oblastima napuštenim usled industralizacije, a ujedno pravo glasa dobija bogata srednja klasa smanjivanjem imovinskog cenzusa potrebnog da bi se dobilo pravo glasa; 1867. pravo glasa dobija niža srednja klasa; 1872. uvodi se tajno glasanje; 1884. pravo glasa dobijaju i radnici ali je starosni prag iznad 25 godina; 1911. ukida se nadmoć Doma lordova u odnosu na Dom komuna; 1918. pravo glasa dobijaju sve žene starije od 30 godina i muškarci od 21 godinu; 1928. ukida se ta razlika između muškaraca i žena; 1948. ukida se pravo određenih građana iz viših slojeva da njihov glas vredi kao tri; 1960. starosni prag za glasanje je 18 godina starosti.
Parlament • Britanski parlament vuče svoje korene 7 stoleća unazad. • Rad parlamenta je obeležen tradicionalnim i modernim. Tradicionalnim, kad npr. Speaker ili predsedavajući parlamenta poziva poslanike na red vičući Order, order, u slučaju kad pređu tzv. “crvenu liniju” na tepihu koja je nastala da bi se sačuvala distanca između različitih grupa u parlamentu u razdaljini od “dva mača” da oni ne bi posegnuli za istim. Modernim, kad npr. premijer iscrpno odgovara na tzv. poslanička pitanja iz opozicije sa što preciznijim i iscrpnijim podacima, a parlamentarci iz njegove stranke ga podržavaju sa rečima “yeah, yeah...”, a iz pozicije sa različitim zvukovima negodovanja.
Sedište britanskog parlamenta- Vestiministerska palata, duž reke Temze
“Donji dom- dom komuna” • Donji dom britanskog paralementa (House of Commons) se sastoji od 650 poslanika (MPs- Memebers of Parliement), od kojih svaki predstavlja određenu geografsku oblasti. • Donji dom mora da odobri sve zakone i ugovore. • Donji dom ima mogućnost da smeni vladu, ali to se retko dešava imajući u vidu strogu partijsku disciplinu u britanskom političkom sistemu.
... • Iako u teoriji postoji suprematija Parlamenta u odnosu na Vladu, premijer i njegov kabinet ipak u principu kontrolišu parlament i parlamentarce iz vlastite partije. • Američki kongres je npr. mnogo moćniji. Američki predsednik npr. može da sugeriše donošenje određenog zakona ali ga ne može staviti na razmatranje već mora da “lobira” određenog kongresmena da to učini. • Američki kongres ima jake komitete dok britanski komiteti kao parlamentarna tela nemaju npr. stalno zaposlene. • Britanski parlamentarci nemaju kancelarije, sekretare/ice, telefon, već koriste tehničku podršku zajedno sa više parlamentaraca. Često imaju sastanke na klupama u hodniku.
House of Commons; Slika u ulju iz 1987 Vidi: Razdaljina “dva mača” House of Lords “Overcrowded”
“Gornji dom- dom lordova” • Gornji dom ima malu političku ulogu. Broji oko 1250 članova čiji broj varira (npr. imenovanjem i sl.) • Može da odloži donošenje zakona na maksimum godinu dana, dok zakone vezano za finansije samo na mesec dana • Struktura: -Nasledno plemstvo -Duhovno plemstvo (iz Crkve engleske) -Imenovano plemstvo (pojedinci sa posebnim zaslugama)
... • Budući da se ne brinu oko tzv. “reizbora”, predstavnici ovog doma često debatiraju oko pitanja koje parlamentarci iz Donjeg doma izbegavaju. • Često vodi korisne i intelektualne debate. • Budući da imaju manje drugih političkih obaveza, imaju vremena da se ozbiljno posvete pojedinim pitanjima i predloženim zakonima. • Nekad deluju kao “izolovani” od stvarnosti. Npr. za vreme štrajkova koji su paralizovali Britaniju sedemdesetih, raspravljali su o neidentifikovanim letećim objektima • Naklonjeniji su konzervativnoj stranci. Laburisti često ističu da je ovaj dom “overcrowded” i da treba redefinisati njegovu ulogu.
Proces donošenja zakona • Donji dom (House of Commons) -Podnošenje predloga zakona od strane vlade ili člana parlamenta -Prvo čitanje (formalna procedura da bi se predlog stavio na dnevni red) -Drugo čitanje (Generalna debata) -Sručna rasprava (ispituje se klauzula po klauzula od jednog od 8 stalnih stručnih tela parlamenta/ komiteta) -Faza izveštavanja (Detaljna debata; Razmatranje amandmana) -Treće čitanje (Nema debate; Glasanje) • Gornji dom (House of Lords) • Sličan proces ali manje formalan • Finalna faza -Ako postoji slaganje između dva doma: Proglašenje zakona u formi kraljičinog pristanka -U slučaju neslaganja između dva doma: Zakon se proglašava ako se tiče budžeta (Money bills) bez obzira na stav Doma lordova. Stupanje na slagu se može odložiti na jedan mesec. Zakon se vraća na razmatranje Donjem domu i ako ga ovaj odobri na dvema raspravama usvaja se, bez obzira na neslaganje Doma lordova ali se njegovo stupanje na snagu prolongira za 12 meseci.
Vlada • Vladu Velike Britanije čini premijer, kabinet ministara, ministri koji imaju resore ali nisu članovi kabineta i pomoćnici ministara. • Premijera formalno bira kraljica ali uvek bira lidera stranke koji je osvojio parlamentarnu većinu što je jednostavan proces s obzirom na većinski izborni sistem. • Premijer bira članove vlade i uživa priličnu slobodu u izboru. Jedino ograničenje koje ima je da oni moraju biti izabrani članovi parlamenta od strane birača. • Premijer takođe može razrešiti određenog ministra sa dužnosti bez konsultovanja Parlamenta.
Kabinet • Premijer bira 20-25 parlamentaraca koji čine kabinet. • Kabinet se sastaje jedanput nedeljno da raspravlja o glavnim pitanjima. • Glavni princip delovanja kabineta je kolektivna odgovornost kabineta Parlamentu i građanima/kama. Pretpostavlja se da svaku odluku podupiru svi članovi kabineta. • Kolektivna odgovornost se ogleda i u činjenici da se vlada smatra odgovornom kao kolektivitet, što pak ne znači da ministri nemaju odgovornost za vođenje vlastitog resora. • U slučaju lošeg vođenje resora ili zloupotrebe funkcije svaki ministar podnosi ostavku što ne dovodi do smene čitave vlade. • Na taj način se pravi ravnoteža između kolektivne i lične odgovornosti.
Premijer • Iako se odluke Kabineta smatraju kolektivnim, premijer ima vodeću ulogu i nameće pravac delovanja vlade. • Premijer definiše dnevni red sastanaka Kabineta i njegova moć leži u lojalnosti parlamentaraca iz njegove političke stranke. • Iako po mnogim stavovima ima veliku moć, neka istraživanja pokazuju da premijer teži kooperaciji i kompromisu a ne nametanju personalne dominacije. Tako je npr. Margaret Tačer, kao izrazito moćna premijerku koja je težila nametanju vlastite političke volje pod političkim pritiskom stranačkih kolega morala da odstupi sa premijerske pozicije i ustupi je kompromisnijem Džonu Mejdžoru .
Domaći zadatak: • Naći link na youtube o parlamentarnoj diskusiji u britanskom parlamentu i locirati spoj tradicionalnog i modernog kao i preispitati mit o “hladnim” britancima.
