Kardiovaskularni sistem farmakologija i farmakoterapija

1. Kardiovaskularni sistemfarmakologija i farmakoterapija Pluća Levo Srce Desno srce krvni sudovi

2. Kardiovaskularni sistem • Uz njih regulatorni mehanizmi koji su odgovorni za rad kardiovaskularnog sistema: • Direktni • Indirektni

3. Srčani rad normalno je pod uticajem transmitera-simpatikusa: u srcu su beta 1 receptoripozitivno inotropno hronotropno dromotropno batmotropno

4. Parasimpatikusn vagus:negativno hronotropno, negativno inotropnousporeno sprovodjenjeimpulsa

5. Krvni sudovi pod dejstvom 1. simpatikusabeta 2 receptori-vazodilatacija alfa 1 receptori-vazokonstrikcija2. sistem renin angiotenzinrenin-angiotenzinogen-angiotenzin-jak vazokonstriktorvazokonstrikcija

6. Srce i krvni sudovi pod uticajem i endogenih faktora poreklom iz sluznice srca i krvnih sudovasrceKARDIJALNI NATRIURETIČKI PEPTIDIAtrijalne ćelije- sekretorne granule - atrijalne natriuretičke peptide (ANP). Oslobadjanje ANP: kod povećanja volumena krvi, kod rastezanja atrija. Smanjuju opterećenje srca:-pojačavaju izlučivanje Na+ i vode preko bubrega, -opuštaju glatke mišiće u krvnim sudovima (osim eferentnih arteriola renalnih glomerula), -povećavaju vaskularnu permeabilnost i inhibišu aldosteron, angiotenzin II, endotelin i antidiuretički hormon. -

7. Krvni sudovi Vaskularni endotel - izvor brojnih moćnih hemijskih medijatora. Uloga:kontrola kontrakcije glatkih mišića i trombocita: Prostaglandini (PGI2, poznat i kao prostaciklin) (PGG2, PGH2) su kontraktivni faktori Azotni oksid. C natriuretički peptid, srodan atrijalnom natriuretičkom peptidu endomedulin (vazodilatatorni peptid otkriven u adrenalnom tumoru endotelin-vazokonstriktorni faktor dugog dejstva.

8. Poremećaj u radu bilo kog od ovih organa dovodi do poremećaja rada srčane ili vaskularne funkcije

9. Najčešća oboljenja kardiovaskularnog sistema-arterijska hipertenzija-bolest koronarnih krvnih sudova-angina pektoris-poremećaj stvaranja i-ili sprovodjenja nadražaja-aritmije- -srčana insuficijencija

10. Naše mesto u kardiovaskularnim oboljenjima • Problemi: učestalost velika zbog: • -faktora rizika • -nesavesnosti u uzimanju lekova • -odnosa naših lekara prema pacijentima • Posledice. Veliki morbiditet i mortalitet

11. Arterijska hipertenzja • Povišenje krvnog pritiska iznad fizioloških vrednosti • Učestalost pojave arterijske hipertenzije kod nas:8/16% • Prisutni faktori rizika: ishrana, način života • Posledice: povipen pritisak, infrkt, inzult, sračana insuficijencija

12. Terapija arterijske hipertenzije • Dijetalna, promena životnih navika • Farmakoterapija: primena lekova: • Problemi: stepen pridržavanja • Doživotno uzimanje lekova • Neželjena delovanja lekova • Zuzetno značajan izbor leka • Kvalitet života pacijenata

13. Principi lečenja arterijske hipertenzije • Počinje se sa jednim lekom (čast izuzecima) • U slučaju nedovoljnog uspeha, kombinacija dva, tri leka • Antihipertenzivni lekovi: • I izbora:

14. Antihipertenzivni lekovi prvog izbora • Beta adrenergički blokatori • Kalcijumski antagonisti (antagonisti kalcijumskih kanala) • Diuretici • ACE inhibitori • Lekovi II izbora: direktni vazodilatatori, • Centralni simpatolitici, perifeni simpatolitici

15. Beta adrenergički blokatori- blokatori beta adrenergičkih receptora • Beta receptori: • Beta 1 receptori: u srcu, bubrezima • Beta 2 receptori: u bronhijama, u krvnim sudovima, uterusu, jetri • Blokada beta adrenergičkih receptora: Izaziva efekte suprotne adrenalinu:

16. Beta adrenergički blokatori • Na srcu: beta 1 receptori: • Usporeno stvaranje impulsa, • Usporeno sprovodjenje impulsa kroz pretkomore i komore • Smanjenje snage mišićne kontrakcije pretkomora i komora i smanjenje potrebe za kiseonikom • Bubrezi: smanjenje izlučivanja renina-smanjenje zadržavanja tečnosti • Potencijalne indikacije: • Tahikardija, tahiaritmije, • Rasterećenje srca

17. Beta adrenergički blokatori • Beta 2 receptori: • Bronhiji: bronhokonstrikcija • Krvni sudovi: beta 2: vazokonstrikcija. renin: vazodilatacija • Jetra: inhibicija glikogenolize i glikogenogeneze-hipoglikemija, uz maskiranje simptoma posredovanih simpatikusom • Pankreas: smanjena sekrecija iz beta ćelija • Mišići: smanjen tremor, smanjena snaga

18. Neželjena delovanja • Srce: bradikardija, AV blok negativno inotropno delovanje • Krvni sudovi: vazokonstrikcija. Fenomen hladnih udova • Bronhiji: bronhokonstrikcija • Jetra, pankreas: hipoglikemija Maskiranje znakova hipoglikemije posredovanih simpatikusom

19. Neželjena delovanja • CNS: noćne more, loše spavanje, uticaj na “finu memoriju” • Mišići: smanjena snaga mišićne kontrakcije (umor) • Masti:blago povećanje triglicerida, smanjenje HDL

20. Indikacije za primenu beta adrenergičkih blokatora • Arterijska hipertenzija: • Smanjenje snage srčane kontrakcije i smanjenje frekvencije • Uticaj na renin- angiotenzin • Uticaj na simpatikus na nivou CNSa • Uticaj na sintezu vazodilatatornih prostaglandina

21. Indikacije za primenu beta adrenergičkih blokatora • Aritmije: tahikardija, tahiaritmija-pretkomorska (sotalol- i komorska) • Angina pektoris- profilaksa • Srčana insuficijencija-blagi i srednje teški stadijum

22. Indikacije za primenu beta adrenergičkih blokatora • Hipertireoidizam –mišićni tremor, kardioprotektivnost (propranolol inhibicija pretvaranja T4 u T3) • Parkinsonizam • Anksioznost praćena somatskim tegobama

23. Podela beta adrenergičkih blokatora • 1.Selektivnost • 2.Hidrosolubilnost-liposolubilnost • 3.Sa ISA i bez ISA • 4.Sa i bez stabilizirajućeg delovanja na ć. membranu (lokalne anestetičke aktivnosti)

24. Značaj podele beta adrenergičkih blokatora • 1. Selektivnost: • Selektivni: beta 1 receptori (srce, bubrezi) • delovanje na beta 2 receptore slabije izraženo kod nižih doza • Kod visokih doza selektivnost se gubi

25. Indikacije za primenu selektivnih beta adrenergičkih blokatora kod postojanja • Bronhoopstruktivne bolesti, astma • Dijabetes melitus • Periferna vaskularna oboljenja, M Raynaud • Neselektivni: propranolol, sotalol, pindolol • Selektivni: atenolol, metoprolol

26. Hidro-liposolubilnost • Hidrosolubilni: ne metabolišu se značajnije, izlučuju se bubrezima • Slabije prolaze hematoencefalnu barijeru • Liposolubilni:

27. ISA • Intrinzička simpatomimetska aktivnost- parcijalni agonisti (pindolol, acebutolol) -Kod jako izraženog reagovanja na beta blokadu-bradikardija, fenomen hladnih udova -Kod arterijske hipertenzije -Kod hiperlipidemija

28. Stabilizirajuće delovanje na membranu • U visokim dozama • Propranolol, (acebutolol)

29. Osnovni predstavnici • Propranolol • Neselektivan,liposolubilan, bez ISA, sa stabilizirajućim delovanjem • Resorpcija-potpuna, EPPkJ: BR25% Razlike u koncentracijama do 20x Metabolizam u jetri. t1/2: 4 sata Doze:40-320mg /dan

30. Metoprolol • Selektivan, liposolubilan, bez ISA; bez stabilizatorskog delovanja • Resorpcija dobra, EPPkJ, BR 40% • Razlike u koncentracijama do 17x Metabolizam u jetri. t1/2: 4 sata Doze:100-400mg /dan

31. Atenolol • Selektivan, hidrosolubilan, bez ISA, bez stabilizatorskog delovanja • Nekompletna resorpcija-50%, • Stabilne koncentracije, • Izlučivanje: nepromenjen , t12 5-8 sati • Doze:50-100mg/dan

32. Esmolol • Selektivan, sa veoma kratkim delovanjem: t1/2 oko 8 min • Indikacije: iv, kod kritično bolesnih pacijenata sa potrebom za brzom i kratkom intervencijom • Daje se iv. u infuziji • Nadolol: neselektivan, sa t1/2 oko 20 sati

33. Karvedilol, labetalol • Neselektivni, antagonisti beta i alfa adrenergičkih receptora: vazodilatacija • Indikacije: arterijska hipertenzija • Karvedilol: srčana insuficijencija • Celiprolol • beta 1 antagonist, beta 2 agonist

34. Blokatori kalcijumskih kanala • Fenilalkilamini: verapamil • Benzotiazepini: diltiazem • Dihidropiridini: nifedipin, amlodipin, • Diarilaminopropilamin etri: bepridil

35. Kalcijumski blokatori -Ulaz kalcijuma: Tokom depolarizacije-spori, voltažno zavisni kalcijumski kanali Hidroliza membranskog fosfatidil inozitola oslobadja Ca iz sarkoplazmatičnog retikuluma Receptorski zavisni Ca kanali u membrani oslobadjaju Ca

36. Kalcijumski blokatori • Ca + kalmodulin Aktivacija miozin kinaze Fosforilacija miozina Interakcija aktina i miozina kontrakcija

37. Posledice • Smanjenje snage mišićne kontrakcije • Usporenje nastajanja sprovodjenja • Vazodilatacija glatke muskulature arterija

38. Kalcijumski blokatori-farmakodinamija • Srce: • Sprovodljivost: SA, AV čvor: depolarizacija zavisi od kretanja Ca jona. Verapamil, diltiazem, usporavaju ulazak Ca ali i oporavak Ca jona. Nifedipin ne usporava oporavak. • Posledice: usporavaju nastanak impulsa u SA, i sprovodjenje kroz AV.

39. Kalcijumski blokatori: farmakodinamija • Kontraktilnost: negativno inotropno delovanje • Dihidropiridini- najslabije • Koronarni krvni sudovi: povećavaju koronarni protok: • Dihidropiridini, verapamil, diltiazem

40. Kalcijumski blokatori farmakodinamija • Krvni sudovi: vazodilatacija arterija-afterload-naknadno opterećenje • dihidropiridini najjače • verapamil • diltiazem

41. Kalcijumski blokatori • Indikacije: • Arterijska hipertenzija • Pretkomorske tahiaritmije • Prevencija angine pektoris

42. Kalcijumski blokatorineželjena delovanja Posledica delovanja: -posledica vazodilatacije: glavobolja, hipotenzija, slabost, mučnina (nifedipin) -nifedipin: fenomen kradje krvi , povećanje ishemije miokarda (kratkodelujući oblici) Usled: jake vazodilatacije, loše preraspodele krvi, povećanja zahteva za kiseonikom -

43. Kalcijumski blokatorineželjena delovanja posledica delovanja na srce:bradikardija, AV blok, srčana insuficijencija • Ostala neželjena delovanja edemi, opstipacija, poremećaj jetrene funkcije

44. Kalcijumski blokatori-interakcije • Sa beta adrenergičkim blokatorima (osim nifedipina) • Sa kardiotoničnim glikozidima (verapamil)

45. Kalcijumski blokatori-predstavnici • Dobra resorpcija, efekt prvog prolaska kroz jetru- verapamil-velike razlike u dozama: iv 5-10mg, oralno 80-480 mg • Metabolizam u jetri • Poluvreme eliminacije: 1,3 do 64 sati.

46. Diuretici

47. DiureticiTiazidni diureticiDiuretici Henlejeve petljeDiuretici koji štede kalijumMehanizam dejstvaNeželjena delovanjaOdnos doze i efekta