TEMA :ULOGA I MESTO MEDICINE RADA U SISTEMU BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU -PRAKTI Č NI PRIKA Z

1. TEMA:ULOGA I MESTO MEDICINE RADA U SISTEMU BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU-PRAKTIČNI PRIKAZ Tomović Dragoslav, dipl. inž. ZNR Tomović David dipl.inž. ZNR

2. STRUKTURA ORGANIZOVANJA POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU • UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU……11 zaposenih • INSPEKTORAT ZA RAD…308. zaposenih, od toga 172 pravnika i 136 inženjera( bilo bi interesantno navrati struktura po godinima života, radnim iskustvom i profilom obrazovanja) • LICENCA ZA OBAVLJANJE POSLOVA ISPITIVANJA USLOVA RADNE OKOLINE-HEMIJSKIH I FIZIČKIH ŠTETNOSTI (OSIM JONIZUJUĆEG ZRAČENJA), MIKROKLIME I OSVETLJENOSTI………..19pravnih lica • LICENCA ZA OBAVLJANJE POSLOVA PREGLEDA I ISPITIVANJA OPREME ZA RAD………………………………….21 pravnih lica • LICENCA ZA OBAVLJANJE POSLOVA ISPITIVANJA USLOVA RADNE OKOLINE - BIOLOŠKIH ŠTETNOSTI…………….2 pravna lica • LICENCA ZA OBAVLJANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU…………………………………………251 pravnih lica/preduzetnika  • LEKARA SPECIJALISTA MEDICINE RADA……………oko 450 zaposlenih, od toga najveći broj u službama opšte zdravstvene zaštite

3. STRUKTURA ORGANIZOVANJA POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU LICA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU SA DOKAZOM DA SU STRUČNO- PRAKTIČNO OSPOSOBLJENA ZA OBAVLJANJE POSLOVA………………………………oko 4.500 , od ovog broja u napred navedenim institucijama zaposleno je oko 600 praktično osposobljena lica. Na ovim poslovima do sada su osposobljena lica različitih profila obrazovanja, od III stepena/KV radnika do doktora nauka ali za iste nismo bili u prilici da napravimo analizu jer baza podataka nije dostupna . Prema nezvaničnim podatcima dominiraju inženjeri zaštite na radu , zaštite od požara i zaštite životne sredine, oko 2000, kao i da se oko 40% OVIM POSLOVIMA RANIJE NIJEBAVILA.

4. STRUKTURA ORGANIZOVANJA POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

5. STRUKTURA ORGANIZOVANJA POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

6. LICENCA ZA OBAVLJANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU- VISOKOŠKOLSKE INSTITUCIJE 1. VIŠA TEHNIČKA ŠKOLA, NOVI SAD 2. FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU 3. VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADŽMENT, KRUŠEVAC 4. ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET , UNIVERZITETA U BEOGRADU 5. MAŠINSKI FAKULTET, BEOGRAD 6. FAKULTET ZA INDUSTRIJSKI MENAĐMENT , KRUŠEVAC 7. VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, VALJEVO 8. TEHNIČKI FAKULTET,,MIHAJLO PUPIN” , ZRENJANIN 9. TEHNIKUM TAURUNUM VISOKA INŽENJERSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, BEOGRAD-ZEMUN 10. FAKULTET BEZBEDNOSTI, BEOGRAD 11. VISOKA POSLOVNO-TEHNIČKA ŠKOLASTRUKOVNIHSTUDIJA, UŽICE

7. LICENCA ZA OBAVLJANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU- SLUŽBE MEDICINE RADA • DOO ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA - ZASTAVA ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA, KRAGUJEVAC • DOM ZDRAVLJA ''STARI GRAD'' – BEOGRAD • ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA , NOVI SAD • ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA ''NIŠ'' • ZDRAVSTVENA USTANOVA KLINIČKI CENTAR SRBIJE ,BEOGRAD • DOM ZDRAVLJA ''DR MILUTIN IVKOVIĆ''-PALILULA,BEOGRAD, • DOM ZDRAVLJA , OBRENOVAC • ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA,,ŽELEZNICE SRBIJE” -BEOGRAD • DOM ZDRAVLJA ''VIZIM''- BEOGRAD • DOM ZDRAVLJA ,,VOŽDOVAC'' –BEOGRAD • ZDRAVSTVENA USTANOVA GRADSKI ZAVOD ZA JAVNOZDRAVLJE, BEOGRAD • INSTITUT ZA REHABILITACIJU, BEOGRAD

8. LICENCAZA OBAVLJANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU- JAVNA I DRŽAVNA PREDUZEĆA • PRIVREDNO DRUŠTVO ZA IZDAVAČKU DELATNOST,PROIZVODNJU I SERVISIRANJE MERNIH I KONTROLNIH UREĐAJA U SAOBRAĆAJU AMSS CENTAR ZA MOTORNA VOZILA DOO ,BEOGRAD • DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU PMC INŽENJERING ZA UPRAVLJANJE PROJEKTIMA I IZVOĐENJE GRAĐEVINSKIH RADOVA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU, BEOGRAD • ŽITOPRODUKT ZA PROIZVODNJU MLINSKIH, PEKARSKIH I KOLAČARSKIH PROIZVODA, TRGOVINU IUSLUGE AD, ZRENJANIN • IMPOL SEVAL PKC , PRAVNO-KADROVSKI CENTAR DOO, SEVOJNO • GRAĐEVINSKO PREDUZEĆE GEMAX DOO, BEOGRAD, • PREDUZEĆE ZA INŽENJERING I KONSALTING TIGAR INCON DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU, PIROT, • RUDNICI I TOPIONICA AD ZAJAČA , LOZNICA • AKCIONARSKO DRUŠTVO GOŠA FABRIKA OPREME MAŠINA,SMEDEREVSKA PALANKA • JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE VODOVOD I KANALIZACIJA, KRAGUJEVAC • JAVNO PREDUZEĆE ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ JAT AIRWAYS BEOGRAD-NOVI BEOGRAD

9. STRUKTURA ORGANIZOVANJA POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU POSEBNO JE DISKUTABILNO NA KOJI NAČIN SU POSLOVI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU UREĐENI KOD POSLODAVCA KOJI ZAPOŠLJAVAJU MANJE OD 10 ZAPOSLENIH ,

10. Aktuelno stanje u medicini rada • Dugo godina doktrina medicine rada u Srbiji zasnivala se na jedinstvu preventivne i kurativne delatnosti. • U praksi je međutim, dominirala kurativna delatnost. • Preventivna delatnost se sprovodila u suženom obimu i neredovno a praktično se svodila na obavljanje prethodnih i periodičnih pregleda.

11. Aktuelno stanje u medicini rada • Donošenjem novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, i početkom njihove implementacije započele su neophodne reformske promene u okviru delatnosti i organizacije medicine rada, koje su još uvek u toku

12. Zakon bezbednosti zdravlja na radu –uloga medicine rada • Zakonom o bezbednosti zdravlja na radu utvrđene su četri obavezujuće funkcije za poslodavca, i to da: ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispunjavaju zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu, odnosno rukovanje određenom opremom za rad; • vrši prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom; • izdaje izveštaje o lekarskim pregledima u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu; • ocenjuje zdravstveno stanje zaposlenih. Za obavljanje ostalih funkcija službi medicine rada u cilju zaštite zdravlja zaposlenih na radu ostavljena je mogućnost poslodavcima da angažuju službu medicine rada.

13. Zakon o bezbednosti zdravlja na radu –uloga medicine rada(čl.41) U funkcionalnom smislu prema odredbama zakona SMR treba da: • 1) učestvuju u identifikaciji i proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini prilikom sastavljanja akta o proceni rizika; • 2) upoznaju zaposlene sa rizicima po zdravlje koji su povezani sa njihovim radom i obavlja poslove osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći; • 3) utvrđuju i ispituje uzroke nastanka profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom; • 4) ocenjuju i utvrđuju posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispunjavajuzaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu, odnosno rukovanje određenom opremom za rad; • 5) vrše prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom i izdaju izveštaje o lekarskim pregledima u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu; • 6) učestvuju u organizovanju prve pomoći, spasavanju i evakuaciji u slučaju povređivanja zaposlenih ili havarija; • 7) daju savete poslodavcu pri izboru drugog odgovarajućeg posla prema zdravstvenoj sposobnosti zaposlenog; • 8) savetuju poslodavca u izboru i testiranju novih sredstava za rad, opasnihmaterija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, sa zdravstvenog aspekta; • 9) učestvuju u analizi povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom; • 10) neposredno sarađuju sa licima za bezbednost i zdravlje na radu.

14. ZAKONSKA REGULATIVA-UČEŠĆE SLUŽBE MEDICINE RADA Zakon o bezbednosti izdravlju na radu- • Служба медицине рада јесте служба којој послодавац повери обављање послова заштите здравља запослених;-чл.4 • Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика у писменој форми за сва радна места у радној околини и да утврди начин и мере за њихово отклањање. Послодавац је дужан да измени акт о процени ризика у случају појаве сваке нове опасности и промене нивоа ризика у процесу рада. Акт о процени ризика заснива се на утврђивању могућих врста опасности и штетности на радном месту у радној околини, на основу којих се врши процена ризика од настанка повреда и оштећења здравља запосленог. Начин и поступак процене ризика на радном месту и у радној околини прописује министар надлежан за рад.-чл.13

15. ZAKONSKA REGULATIVA-UČEŠĆE SLUŽBE MEDICINE RADA У складу са чл. 15 Послодавац је дужан да: • обезбеди на основу акта о процени ризика и оцене службе медицине рада прописане лекарске прегледе запослених у складу са овим законом; • обезбеди пружање прве помоћи, као и да оспособи одговарајући број запослених за пружање прве помоћи, спасавање и евакуацију у случају опасности; • заустави сваку врсту рада који представља непосредну опасност за живот или здравље запослених. • Послодавац је дужан да актом о процени ризика, на основу оцене службе медицине рада, одреди посебне здравствене услове које морају испуњавати запослени за обављање одређених послова на радном месту у радној околини или за употребу поједине опреме за рад. Послодавац је дужан да служби медицине рада, коју ангажује, обезбеди услове за самостално обављање послова заштите здравља запослених.-чл.16

16. ZAKONSKA REGULATIVA-UČEŠĆE SLUŽBE MEDICINE RADA Лице за безбедност и здравље на раду сарађује и координира рад са службом медицине рада по свим питањима у области безбедности и здравља на раду;-чл.40 став 1 тач.12 Надлежност и делокруг рада службе медицине рада дефинисан је у чл.41 закона Послодавац је дужан да запосленом на радном месту са повећаним ризиком пре почетка рада обезбеди претходни лекарски преглед, као и периодични лекарски преглед у току рада.- из чл.43

17. PODZAKONSKI PROPISI -UČEŠĆE SLUŽBE MEDICINE RADA Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini ("Sl. glasnik RS" br. 72/06 i 84/06) • Na osnovu ocene službe medicine rada, poslodavac aktom o proceni rizika utvrđuje posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu odnosno rukovanje određenom opremom za rad. –iz čl.13. • Poslodavac odlukom o pokretanju postupka procene rizika određuje jedno ili više lica odgovornih za sprovođenje postupka procene rizika u skladu sa ovim pravilnikom (u daljem tekstu: stručno lice). Stručno lice poslodavac određuje iz reda zaposlenih kod poslodavca sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Za vršenje procene rizika poslodavac može da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Ugovorom o angažovanju pravnog lica, odnosno preduzetnika određuju se jedno ili više stručnih lica iz reda zaposlenih kod tog pravnog lica, odnosno preduzetnika, kao i druga lica koja imaju odgovarajuću stručnost i znanje potrebne za vršenje procene rizika, koja su odgovorna za sprovođenje postupka procene rizika.-čl.18 • Stručno lice sastavlja plan sprovođenja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac, a koji sadržiizmeđu ostalog i spisak pravnih i fizičkih lica kompetentnih za procenjivanje rizika (u daljem tekstu: procenjivači rizika);- iz čl.19

18. IZVEŠTAJ INSPEKCIJE RADA-AKT O PROCENI RIZIKA Zakonsku obavezu poslodavca da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje, ispunilo je 44%poslodavaca kod kojih je izvršen inspekcijski nadzor, dok je 29% poslodavaca započeo aktivnosti na izradi akta o proceni rizika . Kvalitet akata o proceni rizika je različit i zavisi od načina njegove izrade i donošenja. Poslodavci su koristili mogućnosti date u Zakonu da sami izrade akt o proceni rizika ili date poslove povere pravnim licima i preduzetnicima sa licencom za obavljanje poslovabezbednosti i zdravlja na radu . Inspekcijskim nadzorima je utvrđeno da su ovi takozvani ''mali'' poslodavaci izradu akta o proceni rizika zapravo poveravali advokatskim kancelarijama i knjigovodstvenim agencijama koji ne poseduju licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Rezultat ove pojave je da su akta izrađena na ovakav način uglavnom neprimenljiva u praksi kada je u pitanju njihova primena radi otklanjanja opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini. Stiče se utisak da je cilj poslodavaca bio samo da zadovolje zakonsku obavezu da imaju akt oproceni rizika, a da dalje nisu preduzimali mere i aktivnosti za poboljšanje uslova rada.

19. IZVEŠTAJ INSPEKCIJE RADA-AKT O PROCENI RIZIKA-PROPUSTI(1) - da dokumentacija ne sadrži plan sprovođenja postupka procene rizika, a da u planovima koji postoje nije naznačeno da li su isti izrađeni od strane stručnog lica i da li su odobreni od strane poslodavca, - da angažovana pravna lica – preduzetnici uz plan ne prilažu fotokopiju licence za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, - da procena rizika nije vršena za radna mesta kao prostor u kojem zaposleni obavlja poslove, već je vršena za radne aktivnosti zaposlenog, odnosno za poslove onako kako su isti utvrđeni Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca, -da u postupku procene rizika nisu prepoznate i utvrđene konkretne opasnosti i štetnosti koje mogu ugroziti zdravlje i izazvati povredu zaposlenog, već su navedene u opštem pojmu na način kako su propisane po vrsti i prirodi Pravilnikom o proceni rizika za radna mesta i u radnoj okolini , pa samim tim da nisu utvrđene ni konkretne mere i načini za njihovo otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje na najmanju moguću meru, - da prepoznate i utvrđene opasnosti i štetnosti nisu grupisane prema vrsti i prirodi, -da su procene rizika vršene, a da uopšte nisu obavljena propisana ispitivanja uslova radne okoline, i ako se na radnim mestima (prostorima u kojima zaposleni obavljaju poslove) pri tehnološkim i radnim procesima pojavljuju fizičke i hemijske štetnosti, pa čak i biološke štetnosti,

20. IZVEŠTAJ INSPEKCIJE RADA-AKT O PROCENI RIZIKA-PROPUSTI(2) -da je aktima o proceni rizika navedeno postojeće stanje u opisu sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu koja pripadaju zaposlenima za vreme obavljanja određenih poslova, odnosno navedeno postojeće stanje na osnovu kojeg je vršeno prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti tj. izvršeno procenjivanje rizika (radi se o sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu koja su utvrđena od strane poslodavca, opštim aktom ili kolektivnim ugovorom, u okviru uređivanja prava, obaveza i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu pre nego što je izvršena procena rizka, odnosno pre nego što je donet akt o proceni rizika za radna mesta), a da nije utvrđeno da li ta sredstva odgovaraju prepoznatim i utvrđenim opasnostima i štetnostima, tj. procenjenim rizicima, odnosno da nije utvrđeno kojim se sredstvima ili opremom za ličnu zaštitu na radu procenjeni rizici sprečavaju, otklanjaju ili smanjuju na najmanju moguću meru, -da aktima o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, nisu određeni posebni zdravstveni uslovi koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini , odnosno da nisu utvrđeni posebni zdravstveni uslovi koji moraju ispunjavati zaposleni na radnim mestima sa povećanim rizikom ili za upotrebu – rukovanje pojedinom opremom za rad, -da u aktima u proceni rizika nije utvrđen način i postupak periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom, ili je utvrđen samo periodicitet takve provere,

21. IZVEŠTAJ INSPEKCIJE RADA-AKT O PROCENI RIZIKA-PROPUSTI(3) - da se aktom o proceni rizika ne utvrđuju radna mesta sa povećanim rizikom i ako bi to, prema uslovima rada, bilo realno, - da se u zavisnosti od procenjivača i metodologije koja je korišćena prilikom procene rizika događa da ista radna mesta kod dva različita poslodavca sa istim opasnostima i štetnostima, potpuno drugačije ocenjena sa aspekta nivoa rizika, tako da kod jednog poslodavca to bude radno mesto sa povećanim rizikom, a kod drugog sa umerenim rizikom, na primer radno mesto u hladnjači u kome se vrši prebiranje smrznutog jagodičastog voća gde iz tehnoloških razloga moraju i vladaju isti uslovi rada, kod jednog poslodavca nije , a kod drugog jeste utvrđeno kao radno mesto sa povećanim rizikom), s tim što se mora reći da se ova pojava naročito izražena u slučajevima kada su za vršenje procene rizika angažovana pravna lica, odnosno preduzetnici sa licencom, kao - da pojedina pravna lica i preduzetnici sa licencom, postupak procene rizika vrše bez adekvatnog opisa tehnološkog i radnog procesa i sredstava za rad, kao i bez snimanja organizacije rada, što ima za posledicu neprepoznavanje i neutvrđivanje konkretnih opasnosti i štetnosti na radnom mestu, pa samim tim i neutvrđivanje mera za njihovo otklanjanje, ali i govori o tzv. sprovođenju postupka procene rizika "na daljinu - sa distance" .

22. IZVEŠTAJ INSPEKCIJE RADA-SLUŽBE MEDICINE RADA Izveštajni period, odnosno 2008.godinu karakteriše ne postojanje volje kod službi medicine rada u mnogim okruzima u Republici Srbiji da ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene uslove koje moraju da ispunjavaju zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu , odnosno na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu-rukovanje određenom opremom za rad. Od svih poslova iz čl. 41. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, služba medicine rada je uglavnom obavljala samo poslove osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći i vršila prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom i izdavala propisane izveštaje. LIČNO VIĐENJE Pored navedenog , službe medicine rada su se uključile u “kampanju”izrade akta o proceni rizika, a posebno one koje su licencirane. Primetno je davanju prednosti profita ispred medicinske etike i perofesionalizma. NIVO I KVALITET AKATA O PROCENI RIZIKA KOJE SU RADILE SAMOSTALNO SLUŽBE MEDICINE RADA JE ISPOD PROSEČNOSTI.

23. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA • MEDICINSKI NADZOR • ZDRAVSTVENI NADZOR • SANITARNI NADZOR

24. RAZLIČITI ASPEKTI TUMAČENJA • Uprava za bezbednost i zdravlje na radu • Inspektorat za rad • Stručna mišljenja- pravna lica sa licencom koja zapošljavaju lekare- spec. medicine rada

25. Broj pregleda u medicini rada 2005-2007

26. Udeo preventivnih aktivnosti u ukupnom prihodu • Rezultati ankete ukazali su da je u većini ustanova medicine rada zanemarljiv prihod od preventivnih aktivnosti u odnosu na ukupne prihode, te je 64,7% ustanova prijavilo je da je udeo prihoda od preventivnih aktivnosti manji od 25% od ukupnog prihoda

27. Kadrovska struktura u medicini rada (n=278 (%))

28. Distribucija specijalista medicine rada po starosti n=278 (%)

29. Distribucija specijalista medicine rada prema polu i starosti n=278 (%)

30. REAGOVANJA SLUŽBI MEDICINE RADA-ZAVODA ZA ZDRAVSTVENU ZASTITU RADNIKA "NIŠ" Ishitrena nastojanja Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije u vezi buduće organizacije delatnosti medicine rada i nadležnosti u vezi sa njom, nisu u skladu sa aktuelnom situacijom u zemlji. Sve ovo upućuje na zaključak da su neophodne hitne interventne mere svih struktura društva kako bi se sačuvalo zdravlje radnika, bez kojih nije moguće izneti breme tranzicije u trenutku aktuelne ekonomske krize. Iz tih razloga: / 1/ Traži se hitan sastanak sa Ministrom zdravlja i Ministrom za rad i socijalnu politiku Vlade republike Srbije sa predstavnicima službi Medicine rada Srbije. 2.Zahtevamo od Odbora za Zdravstvo Narodne Skupštine Srbije i novoformiranog Zdravstvenog saveta da razmotri naše zaključke i pokrene inicijativu za hitno pravno i sadržajno uređenje zdravstvene zaštite radnika u zemlji. 3.

31. REAGOVANJA SLUŽBI MEDICINE RADA-ZAVODA ZA ZDRAVSTVENU ZASTITU RADNIKA "NIŠ 3. potpisnici ovog dokumenta nisu zadovoljni rezultatima dosadašnjeg rada i trenutnom situacijom u Nacionalnoj instituciji iz delatnosti medicine rada (Institut za medicinu rada Dr Dragomir Karajović u Beogradu) i zahtevaju aktivniji pristup rešavanju problema struke. 4.Zahtevamo da nadležna Ministarstva formiraju Republičku Stručnu komisiju za medicinu rada, čiji bi članovi bili predstavnici službi medicine rada iz svih regiona Srbije. 5.Insistiramo na formiranju Radne grupe za razvoj medicine rada u Republici Srbiji, koja bi kontaktirala sa Ministarstvom zdravlja i rada, davala predloge za unapređenje medicine rada i nudila odgovore na sva sporna pitanja koja se odnose na ovu oblast. Radnu grupu bi sačinjavali predstavnici službi medicine rada iz cele Srbije i bila bi zadužena za izradu Strategije razvoja zdravstvene zaštite radnika u našoj zemlji i pratećih službi medicine rada.

32. REAGOVANJA SLUŽBI MEDICINE RADA-ZAVODA ZA ZDRAVSTVENU ZASTITU RADNIKA "NIŠ • 6.     Tražimo da se zadrži naziv specijalizacije i specijalnosti: MEDICINA RADA • 7.  Predlažemo da nastavni predmet Medicina rada na svim Medicinskim fakultetima u zemlji bude samostalan predmet sa istovetnim okvirnim studijskim programom rada usklađenim sa aktuelnim novinama. • 8. Smatramo da Medicina rada kao preventivna zdravstvena delatnost još uvek trebada bude dominantno finansirana od strane Ministarstva zdravlja. • 9.     Mišljenja smo da Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kao deo Ministarsta za rad i socijalnu politiku nije moguća bez specijaliste medicine rada u svom sastavu i budućem radu. • 10.      Celokupnu preventivnu delatnost medicine rada nije ni prirodno ni moguće organizovati kao dopunski rad lekara kako stoji u aktuelnom Pravilniku o dopunskom radu (tačka 4 u članu 9) zbog čega tražimohitnusadržajnu i pravnu korekciju istog.

33. REAGOVANJA SLUŽBI MEDICINE RADA-ZAVODA ZA ZDRAVSTVENU ZASTITU RADNIKA "NIŠ Skrećemo pažnju nadležnim Ministarstvima da je Akt o proceni rizika na radnom mestu polazni dokument za ozbiljnu i sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu radnika koji su upošljeni na takvim radnim mestima, pa je neophodno da stalni član tima bude specijalista medicine rada. 1 12.  Tražimo da u Komisijama za ocenu radne sposobnosti (privremene i trajne), kao i u Komisiji za predhodni postupak za ocenu radne sposobnosti pacijenata koji se obrađuju za IK, obavezan član bude specijalista medicine rada. Podsećanja radi, jedino se na specijalizaciji iz medicine rada izučava ocena radne sposobnosti. 13.Zahtevamo od Ministarstva zdravlja da preispita odrednicu za normative u vezi broja specijalista medicine rada u odnosu na broj radnika i iste prilagodi situaciji u našoj zemlji. 14.   Tražimo od Lekarske Komore da zaštiti interese lekara, specijalista medicine rada i lekara ostalih specijalnosti koji brinu o zdravstvenoj zaštiti radnika u našoj zemlji.

34. Buduće aktivnosti na unapređenju medicine rada-Institut Karajović • Institut za medicinu rada Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Srbije pokrenuće reformu ustanova medicine rada baziranu na Nacionalnoj strategiji medicine rada. • Najveće promene mogu se očekivati u samoj delatnosti medicine rada, koja će biti preventivna i dominantno finansirana od strane poslodavca. • Pored klasičnih prethodnih i periodičnih pregleda medicina rada će biti sve više uključena u promociju zdravlja na radu.

35. Buduće aktivnosti na unapređenju medicine rada • Institut za medicinu rada Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom rada i socijalne politike Srbije planira da pokrene inicijativu za izmenu i dopuna Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu kojom bi se uveo pojam „ovlašćeni specijalista medicine rada“ kako bi se personalizovala odgovornost u okviru delatnosti medicine rada, ali obezbedili preduslovi za postojanje i funkcionisanje preventivnih službi medicine rada.

36. Buduće aktivnosti na unapređenju medicine rada • Institut za medicinu rada Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja će u narednom periodu preduzeti mere da se problem neadekvatne starosne strukture kadra u medicini rada ispravi. • Institut za medicinu rada Srbije u saradnji sa medicinskim fakultetima pokrenuće seriju edukacija kako bi se osavremenilo i proširilo znanje specijalista medicine rada.

37. Zaključak- Institut Karajović • Za održivi razvoj i prosperitet društva u celini, od vitalne važnosti je da ima zdravu i sposobnu radnoaktivnu populaciju • U narednim godinama, ova disciplina treba da bude kadrovski, infrastrukturno i materijalno osposobljena da odgovori na savremene izazove koji se pred nju postavljaju, kako u sistemu zdravstvene zaštite, tako i u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu.

38. Zaključak- lično viđenje • Zakonodavno treba razgraničiti aktivnosti lica za bezbednost i zdravlje na radu i službe medicine rada i ne dozvoliti dvojstvo osim u zdravstvu • Nastaviti sa demistifikacijom Akta o proceni rizika i njegovoj izradi, zaključivanju i definisanju posebnih uslova zakonodavno a kao prioritetno definisati mesto i ulogu medicine rada u sistemu BZR • Na nivou Ministarstva za rad i socijalne politike zauzeti jedinstven stav oko mesta i uloge službe medicine rada i isti usaglasiti sa Ministarstvom za zdravlje • Zakonodavno urediti učešće „ovlašćenog specijaliste medicine rada“ ili službe medicine rada u izradi akta o proceni rizika kao obaveznog učesnika u multidisciplinarnom timu procenjivača od najmanje tri procenjivača kada akt izrađuje pravno lice-preduzetnik odn. Kod učešća u timu kod samog poslodavca.

39. Zaključak- lični Javni apel Službama medicine rad, u skladu sa Zakonom počnite da sarađujete sa licima za bezbednost i zdravlje na radu kako je to navedeno u čl. 41 stav 2 tač.10, ili ćemo tražiti da se ova odredba briše iz zakona.

43. PITANJE 5 • ·DA LI POSTOJI RAD NA CRNO I KO GA SUZBIJA U OBLASTI BZR, ŠTA JE SA KORUPCIJOM I DA LI SU ONI PRISUTNI U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU? • KOLIKO JE INSPEKTORA RAD IZGUBILO POSAO ZBOG NESAVESNOG RADA I NANETE ŠTETEPOSLODAVCIMA?

44. PITANJE 6 • ·KO MOŽE KOD POSLODAVCA DA OBAVLJA OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH, I DA LI PRAVNO LICE/ PREDUZETNIK MOŽE PO OBLIGACIONOM ODNOSU/ ZAHTEVU POSLODAVCA DA OBAVI SAMO POSLOVE OSPOSOBLJAVANJA ZAPOSLENIH ?

45. PITANJE 7 • ·DA LI I U KOJIM SE SLUČAJEVIMA KOD PROCENE RIZIKA I KADA SE ANGAŽUJE SLUŽBA MEDICINE RADA, DA LI SLUŽBA MEDICINE RADA MOŽE DA BUDE I U KOJIM SLUČAJEVIMA ODGOVORNI PROCENJIVAČ RIZIKA?

46. PITANJE 8 • ·DA LI PRAVNO LICE SA LICENCOM KOJE ZAPOŠLJAVA LEKARA SPECIJALISTU MEDICINE RADA MOŽE DA DEFINIŠE ZDRAVSTVENE USLOVE ZAPOSLENIH NA POSLOVIMA SA POVEĆANIM RIZIKOM?

47. PITANJE 9 Tema: Problemi u ostvarivanju uloge službe medicine rada u sistemu BZR i predlog mera Zakon o BZR je dobar okvir za ostvarivanje sistema bezbednosti i zdravlja na radu. U čl. 41on jasno definiše mesto i ulogu službe medicine rada.Trenutno ni sam zakon nije potpuno implementiran,niti službe medicine rada zauzimaju svoje mestoni ostvaruju zakonom definisanu ulogi.Razlozi: 1. Aktovi o proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini još nisu uradjeni u svim radnim organizacijama2. Kvalitet aktova je neujednačen,a broj izvršilaca na radnom mestu se često daje proizvoljno.3. Uloga službi medicine rada se svodi na odredjivanje zdravstvenih uslova za radna mesta sa povećanimrizikom i obavljanje prethodnih i periodičnih pregleda radnika koje poslodavac uputi (svi ostali su van sistema BZR).4. Mnogi specijalist medicine rada se ne bave specifičnom zdravstvenom zaštitom,već rade kao izabranilekari.  Predlog mera: 1. Potrebno je da se Zakon o BZR dopuni amandmanom da svaka radna organizacija mora da sklopi ugovorsa službom medicine rada ( odnosno sa specijalistom medicine rada) koji će biti odgovoran za poslove navedene u članu 41Zakona.To će omogućiti stručno i timsko ažuriranje Aktova i sprovodjenje svih zakonskoh mera.2. Potrebna je reedukacija specijalista medicine rada koji žele da se bave specifičnom zdravstvenom zaštitom3. Tržišno finansiranje timova koji se bave specifičnom zdravstvenom zaštitom treba uvesti tek nakon sprovodjenja prve dve mere.Prerano izvodjenje timova na tržište dovelo bi do toga da veći broj specijalista medicine rada izabere opciju izabrani lekar.U tom slučaju bismo se za nekoliko godina suočili sa činjenicom da nemamo dovoljan broj specijalista medicine rada bezčijeg učešća je sistem BZR nemogućesprovesti.                                                                                                                                  s poštovanjem,                                 Prim. Dr Vesna Janković,spec medicine rada                                                                                   tehnički ekspert za OHSAS 18001 

48. PITANJE 10 ·DA LI PROCENU RIZIKA MOŽE DA IZVRŠI SLUŽBA MEDICINE RADA KOJA NE ZAPOŠLJAVA LICA TEHNIČKE STRUKE , VEĆ ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENE RADNIKE?