Uloga medicine rada u sistemu be z bednosti i zdravlja na radu

1. Uloga medicine rada u sistemu bezbednosti i zdravlja naradu Prof. dr Milan Pavlović

2. Sadržaj izlaganja • Definicije • Epidemiološki podaci • Zakonske osnove • Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu • Drugi zakoni • Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i radnoj okolini • Medjunarodni propisi (Direktive EU, ILO konvencije)

3. Definicija pojma medicine rada Multidisciplinarna delatnost usmerena na zaštitu i poboljšanje zdravlja zaposlenih, kontrolu profesionalnih bolesti i povreda na radu, procenu rizika na radu i njihovu eliminaciju, da održava i razvija radnu sposobnost radnika i omogući fizičko, mentalno i socijalno blagostanje zaposlenih.

4. Epidemiologija profesionalnih bolesti i povreda na radu –ILO Profesionalnih bolesti - oko 160 miliona Povrede na radu - oko 250 miliona Smrtne povrede - oko 355 000 godišnje Smrt zbog povreda i profesion. bolesti od 1,9-2,3 miliona Ukupni troškovi-4% BP ili 1260 mlj. $ USA U Srbiji je broj dijagnostikovanih profesion. oboljenja 3-10 puta manji nego u EU

5. Broj utvrđenih profesionalnih oboljenja u Srbiji u periodu 2000-2006

6. Najvažniji zakoni sa reperkusijom na medicinu rada 1. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu 2. Zakon o zdravstvenoj zaštiti 3. Zakon o zdravstvenom osiguranju 4. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju 5. Zakon o radu 6. Pravilnici

7. Međunarodni dokumenti i propisi od značaja za medicinu rada • Konvencije Međunarodnog biroa rada, posebno konvencija br. 155 iz 1981. god., i br. 161 iz 1985. godine • WHO - 1995. Globalna strategija “Medicina rada za sve” • WHO – 2007. “Globalni plan akcije za zdravlje radnika 2008-2017” • Direktiva Evropske unije broj 391 iz 1989. godine • Smernice za procenu rizika EU, iz 1996. godine • Ostale direktive EU (hemiski agensi, buka, vibracije, kancerogene i mutagene materije i dr.)

8. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (,,Službeni glasnik RS ”, broj 101/05) Član 13. stav 1. • Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mestai u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.

9. Procenarizika- uloga medicine rada Član 41. Zakona o BZR Zaobavljanje poslovazaštite zdravlja zaposlenih na raduposlodavac angažuje službu medicine rada. Služba medicine rada iz stava 1 ovog člana dužna je da obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom a naročito: 1) učestvuje u identifikaciji i proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini prilikom sastavljanja akta o proceni rizika

10. Procenarizika- uloga medicine rada-2 Član 41. Zakona – tačka 2 i 3 • Upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje koji su povezani sa njihovim radom i obavlja poslove osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći; 3. Utvrđuje i ispituje uzroke nastanka profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom;

11. Procenarizika- uloga medicine rada-3 Član 41. Zakona – tačka 8, 9 i 10 8. Savetuje poslodavca u izboru i testiranju novih sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, sa zdravstvenog aspekta; 9. Učestvuje u analizi povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom; 10. Neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu.

12. Medicinski podaci potrebni za izradu akta o proceni rizika 1. Pri utvrđivanju podataka o opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini polazi se od postojećeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu (važeći stručni nalazi o ...”izveštaji o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih, podaci o povredama na radu, profesionalnimbolestima i oboljenjima u vezi sa radom (član 7, stav 2 Pravilnika o proceni rizika ...,),

13. Zadatak medicine rada u toku izrade akta o proceni rizika • Pоslodavac je dužan da акtоm о рroceni rizikа, nа оsnovu оcene službe меdicinе rada оdredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje оdređenih poslova na radnom mestu i u radnoj окоlini ili za upotrebu pojedine opreme za rad. (čl. 16 Zakona i čl. 13 Pravilnika)

14. Obaveze poslodavca nakon procene rizika vezano za učešće medicine rada • Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad • Upućivanje zaposlenih na prethodne i periodične lekarske preglede u skladu sa ocenom službe medicine rada • Nadoknada bolovanja zaposlenim kod povreda na radu i profesionalne bolesti u visini od 100% 4. Promena radnog mesta zaposlenom po predlogu medicine rada nakon periodičnog pregleda 5. Obezbeđivanje skraćenog radnog vremena pod određenim uslovima 6. Radni staž sa uvećanim trajanjem (beneficirani) pod određenim uslovima

15. Zakon o zdravstvenom osiguranju - Bolovanje na teret poslodavca Članom 102 Zakona o zdravstvenom osiguranju Srbije utvrđenoje da „naknaduzaradeuslučajuprivremenesprečenostizaradzbogpovredenaraduiliprofesionalnebolesti, obezbeđujeposlodavacizsvojihsredstavazavremetrajanjaradnogodnosaosiguranika, odprvogdanaprivremenesprečenostizarad, zasvevremetrajanjaprivremenesprečenostizaradosiguranika“.

16. RAZLOZI ZA OSPORAVANJE OVE ODREDBE - Bolovanje na teret poslodavca - Pitanje: Da li poslodavac može sprečiti povrede radnika na putu od stana do kuće i obratno kada iste nemaju veze sa merama zaštite na radu u njegovom preduzeću? Logičnije je rešenje u crnogorskom zakonu gde stoji da „fond ima pravo da zahtijeva naknadu štete od poslodavca, ako su bolest, povreda ili smrt osiguranika nastali usljed toga što nijesu sprovedene mjere zaštite na radu“.

17. RAZLOZI ZA OSPORAVANJE OVE ODREDBE-2 - Bolovanje na teret poslodavca - Pitanje: Ako je profesionalno oboljenje nastalo nakon 25 godina ekspozicije istoj noksi ali kod različitih poslodavaca, da li je u redu da plaća samo poslednji poslodavac kod koga oboleli radi poslednjih pet godina? Nije li to razlog za sudski spor? Primer: Pneumokonioze pluća, rak i sl.

18. Obaveze zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom • Da koriste lična zaštitna sredstva • Da se pridržavaju ostalih mera bezbednosti na radu 3. Da se odazovu na periodični pregled kod specijaliste medicine rada 4. Da se obuče za bezbedan rad i pružanje prve pomoći povređenim i obolelim radnicima 5. Da prihvate promenu radnog mesta na predlog službe medicine rada

19. Interakcija aktivnosti lekara medicine rada lica za bezbednosti i zdravlje na radu

20. Kako unaprediti ulogu medicine rada u sistemu BZR • Obavezno učešće medicine rada u izradi akta o proceni rizika • Utvrditi kriterijume za verifikaciju bolesti u vezi sa radom • Implementirati Strategiju SZO “Medicina rada za sve” • Doneti propis da svaki poslodavac mora da ima “svoju medicinu rada” • Doneti zakon o osiguranju od profesionalnih bolesti i povreda na radu

21. Zaključak • Služba medicine rada ima značajnu ulogu u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu, posebno u izradi akta o proceni rizika, oceni radne sposobnosti, prevenciji profesionalnih bolesti, povreda na radu i bolesti u vezi sa radom; • Za poboljšanje sistema bezbednosti i zdravlja na radu, ona mora mnogo više nego do sada da sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu; • Implementacija međunarodnih standarda i propisa u oblasti medicine rada povećaće kod nas ulogu medicine rada u sistemu BZR.