220 likes | 542 Views
POSLOVNO PRAVO. STATUSNO PRAVNI DEO ( PRAV N I POLO ŽAJ PRIVREDNIH DRUŠTAVA I DRUGIH PRIVREDNIH SUBJEKATA) – Zakon o privrednim društvima; UGOVORNI DEO : UGOVORI ROBNOG PROMETA (UGOVORI KOJI SE ZAKLJUČUJU IZMEĐU PRIVREDNIH SUBJEKATA) – Zakon o obligacionim odnosima. POSLOVNO PRAVO.
E N D
POSLOVNO PRAVO • STATUSNO PRAVNI DEO (PRAVNI POLOŽAJ PRIVREDNIH DRUŠTAVA I DRUGIH PRIVREDNIH SUBJEKATA) – Zakon o privrednim društvima; • UGOVORNI DEO: UGOVORI ROBNOG PROMETA (UGOVORI KOJI SE ZAKLJUČUJU IZMEĐU PRIVREDNIH SUBJEKATA) – Zakon o obligacionim odnosima.
POSLOVNO PRAVO • DVE VRSTE UGOVORA: 1) GRAĐANSKO PRAVNI UGOVORI; 2) UGOVORI ROBNOG PROMETA • UGOVORI: JEDAN OD IZVORA OBLIGACIJA (OBAVEZA) U PRAVNOM PROMETU.
POSLOVNO PRAVO • OSTALI IZVORI OBLIGACIJA: • JEDNOSTRA NA IZJAVA VOLJE (poklon, testament); • PROUZROKOVANJE ŠTETE DRUGOM; • POSLOVODSTVO BEZ NALOGA; • STICANJE BEZ OSNOVA.
UGOVORI ROBNOG PROMETA (URP) • UGOVOR: SAGLASNOST VOLJA DVA LICA KOJA PROIZVODI PRAVNO DEJSTVO. • URP: UGOVORI KOJI SU TIPIČNI I UOBIČAJENI PRI PROMETU ROBE I VRŠENJU USLUGA, KOJI SU DEO REDOVNE DELATNOSTI PRIVREDNIH SUBJEKATA. • NISU SVI UGOVORI KOJI ZAKLJUČUJU PRIVREDNI SUBJEKTI UGOVORI ROBNOG PROMETA (zakup, zaloga, jemstvo – građansko pravni ugovori).
UGOVORI ROBNOG PROMETA: SPECIFIČNOSTI • SUBJEKTI UGOVORA (PRIVREDNI SUBJEKTI). • OPŠTA PRETPOSTAVKA DA SE VRŠE UZ NADOKNADU. • KRAĆI ROKOVI ZASTARELOSTI. • ČESTI TIPSKI UGOVORI (UGOVORI PO PRISTUPU) – ZBOG VELIKE FREKVENCIJE ZAKLJUČENJA. • STROŽIJI STANDARDI PAŽNJE.
UGOVOR O PRODAJI • OSNOVNE OBAVEZE PRODAVCA: 1) DA ISPORUCI ROBU BEZ FIZIČKIH I PRAVNIH MANA. 2) DA ROBU ISPORUCI NA NAČIN, MESTO I VREME PREDVIĐENO UGOVOROM. • OSNOVNE OBAVEZE KUPCA: 2) DA PLATI UGOVORENU CENU. 3) DA PRIMI ROBU NA NAČIN, MESTO I VREME PREDVIĐENO UGOVOROM. • POSLEDICE DOCNJE U VEZI SA ISPORUKOM I PREUZIMANJEM ROBE: PRELAZAK RIZIKA ZA SLUČAJNU PROPAST STVARI PRELAZI NA STRANU KOJA JE U DOCNJI SA ISPUNJENJEM SVOJE OBAVEZE.
NIŠTAVI UGOVORI • UGOVORI KOJI SU PROTIVNI IMPERATIVNIM ZAKONSKIM PROPISIMA, MORALNIM NAČELIMA I DOBRIM OBIČAJIMA – NE PROIZVODE NIKAKVO PRAVNO DEJSTVO (npr, zelenaški ugovor, ugovor o prodaji deteta, itd). • O NIŠTAVOSTI UGOVORA SUDOVI PAZE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI (ex offo). • NA NIŠTAVOST SE MOŽE POZVATI SVAKA ZAINTERESOVANA STRANA. • NIŠTAVOST NE ZASTAREVA. • NIŠTAVOST POJEDINIH ODREDBI UGOVORA NE POVLAČI NUŽNO I NIŠTVOST CELOG UGOVORA.
RUŠLJIVI UGOVORI • UGOVORI KOD KOJIH POSTOJI NEDOSTATAK VOLJE PRI ZAKLJUČIVANJU (ZABLUDA, PREVARA, PRETNJA), ILI KOD KOJIH JE JEDNA STRANA OGRANIČENO POSLOVNA SPOSOBNA, ILI PREKOMERNO OŠTEĆENA. • PONIŠTENJE RUŠLJIVOG UGOVORA MOŽE TRAŽITI SAMO ZAINTERESOVANO LICE – SUDOVI O RUŠLJIVOSTI NE VODE RAČUNA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI. • ZAHTEV ZA PONIŠTENJEM RUŠLJIVOG UGOVORA ZASTAREVA (OBJEKTIVNI I SUBJEKTIVNI ROK ZASTARELOSTI).
SREDSTVA OBEZBEĐENJA • OBEZBEĐUJU SIGURNOST U IZVRŠENJU OBAVEZA U PRAVNOM PROMETU (PERSONALNA I REALNA) • JEMSTVO • UGOVORNA KAZNA • KAPARA • ODUSTANICA • ZALOGA • RETENCIJA
JEMSTVO • TIPIČNO SREDSTVO PERSONALNOG OBEZBEĐENJA. • LICE KOJE PORED GLAVNOG DUŽNIKA ODGOVARA ZA PREUZETU OBAVEZU U PRAVNOM PROMETU. • SUPSIDIJARNO I SOLIDARNO • SUPSIDIJARNO JEMSTVO: POVERILAC PRVO ZAHTEVA ISPUNJENJE OBAVEZE OD GLAVNOG DUŽNIKA • SOLIDARNO JEMSTVO: POVERILAC MOŽE ZAHTEVATI ISPUNJENJE OBAVEZE BILO OD GLAVNOG DUŽNIKA ILI OD JEMSTVA. • SOLIDARNO JEMSTVO – PRAVILO U PRIVREDNOM PROMETU.
SOLIDARNI DUŽNICI • KADA NA STRANI DUŽNIKA POSTOJI VIŠE LICA, ONA ODGOVARAJU KAO SOLIDARNI DUŽNICI. • SLIČNOST SA SOLIDARNIM JEMSTVOM: POVERILAC MOŽE ZAHTEVATI ISPUNJENJE OBAVEZE OD BILO KOG SOLIDARNOG DUŽNIKA. • RAZLIKA: KOD SOLIDARNOG JEMSTVA, JEMAC IMA PRAVO PUNOG REGRESA PREMA GLAVNOM DUŽNIKU. • KOD SOLIDARNIH DUŽNIKA, DUŽNIK KOJI JE ISPUNIO OBAVEZU IMA PRAVO SRAZMERNOG REGRESA PREMA DRUGIM DUŽNICIMA (UMANJENOM ZA SVOJ UDEO U OBAVEZI). • PRIMER SOLIDARNIH DUŽNIKA: OSNIVAČI PRIVREDNOG DRUŠTVA, ČLANOVI ORTAČKOG DRUŠTVA.
UGOVORNA KAZNA • NOVČANI IZNOS, ILI DRUGA IMOVINSKA VREDNOST, KOJI SE ISPLAĆUJE ZA SLUČAJ DA JEDNA UGOVORNA STRANA NIJE ISPUNILA SVOJU (NENOVČANU) OBAVEZU, ILI JE U DOCNJI SA ISPUNJENJEM SVOJE OBAVEZE. • U SLUČAJU SUMNJE (DA LI JE UGOVORENA ZA NEISPUNJENJE ILI DOCNJU U ISPUNJENJU) SMATRA SE DA JE UGOVORNA KAZNA UGOVORENA ZA DOCNJU U ISPUNJENJU. • UGOVARA SE SAMO ZA ISPUNJENJE NENOVČANIH OBAVEZA (NOVČANE OBAVEZE OBEZBEĐENE ZAKONSKIM ZATEZNIM KAMATAMA). • ODREDBA O UGOVORNOJ KAZNI AKCESORNOG KARAKTERA (AKO JE NIŠTAVA GLAVNA OBAVEZA, NIŠTAVA JE I UGOVORNA KAZNA).
UGOVORNA KAZNA • DVOSTRUKA FUNKCIJA: IMA ELEMENTE KAZNE I PRETPOSTAVLJENE NAKNADE ŠTETE • KOD UGOVORNE KAZNE NE MORA SE DOKAZIVATI DA JE ŠTETA NASTUPILA, VEĆ SAMO DA JE NASTUPIO DOGAĐAJ NA KOJI SE ODNOSI UGOVORNA KAZNA (DOCNJA ILI NEISPUNJENJE UGOVORNIH OBAVEZA). • UGOVORNA KAZNA SE ISPLAĆUJE I KADA JE UGOVORENI IZNOS KAZNE VEĆI OD PRETRPLJENE ŠTETE. • KADA JE IZNOS PRETRPLJENE ŠTETE VEĆI OD IZNOSA UGOVORENE KAZNE, POVERILAC IMA PRAVO I NA UGOVORNU KAZNU I NA RAZLIKU PRETRPLJENE ŠTETE.
KAPARA • VREDNOST (NAJČEŠĆE NOVAC) KOJI JEDNA STRANA DAJE DRUGOJ KAO ZNAK DA JE UGOVOR ZAKLJUČEN I KAO OBEZBEĐENJE ISPUNJENJA OBAVEZA IZ TOG UGOVORA. • U SLUČAJU UREDNOG ISPUNJENJA UGOVORA, KAPARA SE URAČUNAVA U VREDNOST ISPUNJENE OBAEZE, ILI, AKO TO NIJE MOGUĆE, KAPARA SE VRAĆA. • KOD OBROČNE ISPORUKE UGOVORA, KAPARA SE URAČUNAVA ILI VRAĆA PRILIKOM POSLEDNJEG OBROKA (RATE) • AKO UGOVOR NIJE ISPUNJEN ZBOG RAZLOGA VIS MAJOR, KAPARA SE VRAĆA.
KAPARA • AKO UGOVOR NIJE ISPUNJEN KRIVICOM STRANE KOJA JE DALA KAPARU, POVERILAC MOŽE: 1) ZAHTEVATI ISPUNJENJE UGOVORA I NAKNADU ŠTETE ZBOG NEISPUNJENJA (KAPARA SE MOŽE URAČUNATI U NAKNADU ŠTETE) 2) RASKINUTI UGOVOR I ZADRŽATI KAPARU.
KAPARA • AKO UGOVOR NIJE ISPUNJEN KRIVICOM STRANE KOJA JE PRIMILA KAPARU, DAVALAC KAPARE MOŽE: 1) ZAHTEVATI ISPUNJENJE UGOVORA I NAKNADU ŠTETE ZBOG ZADOCNJENJA; • ODUSTATI OD UGOVORA, ZAHTEVATI NAKNADU ŠTETE I POVRAĆAJ KAPARE; • ODUSTATI OD UGOVORA, ZAHTEVATI POVRAĆAJ KAPARE I ISPLATU DVOSTRUKOG IZNOSA DATE KAPARE (BEZ POSEBNOG PRAVA NA NAKNADU ŠTETE).
ODUSTANICA • NOVČANA VREDNOST KOJA JEDNA STRANA PLAĆA DRUGOJ ZA SLUČAJ DA ODUSTANE OD ISPUNJENJA ZAKLJUČENOG UGOVORA. • MOŽE SE UGOVORITI ZA JEDNU ILI OBE UGOVORNE STRANE. • ISPLAĆUJE SE NEZAVISNO OD KRIVICE UGOVORNE STRANE (RAZLIKA U ODNOSU NA KAPARU). • ISPLAĆUJE SE SAMO AKO STRANA IZJAVI DA ODUSTAJE OD UGOVORA PRE ISTEKA ROKA ZA ISPUNJENJE OBAVEZE. • VIŠE SREDSTVO IZLASKA IZ UGOVORA, NEGO SREDSTVO OBEZBEĐENJA.
ZALOGA • STVARNO SREDSTVO OBEZBEĐENJA • DAVANJE POKRETNE ILI NEPOKRETNE STVARI (ILI ISPRAVE KOJA OMOGUĆAVA ISKLJUČIVO RASPOLAGANJE NA STVARI) OD STRANE DUŽNIKA KAO GARANCIJA DA ĆE SE ISPUNITI OBAVEZE UTVRĐENE U UGOVORU. • U SLUČAJU NEISPUNJENJA OBAVEZE, POVERILAC SE, NAKON UPOZORENJA DUŽNIKU, MOŽE NAPLATITI IZ ZALOŽENE STVARI.
RETENCIJA • STVARNO SREDSTVO OBEZBEĐENJA • DRŽANJE DUŽNIKOVE STVARI U POSEDU POVERIOCA, SVE DOK NE ISPUNI SVOJU OBAVEZU. • PRAVO RETENCIJE SE JAVLJA SAMO KADA JE DUŽNIK U DOCNJI SA ISPUNJENJEM SVOJE OBAVEZE (OSIM AKO DUŽNIK NIJE POSTAO INSOLVENTAN). • U SLUČAJU NEISPUNJENJA OBAVEZE, POVERILAC SE, NAKON UPOZORENJA DUŽNIKU, MOŽE NAPLATITI IZ STVARI U POSEDU.
CESIJA • NIJE SREDSTVO OBEZBEĐENJA! • USTUPANJE POTRAŽIVANJA IZ UGOVORA (PROMENA POVERIOCA). • PRENOS POTRAŽIVANJA SE VRŠI POSEBNIM UGOVOROM. • PREDMET CESIJE: PRENOS SVAKOG POTRAŽIVANJE, OSIM ONOG ČIJI JE PRENOS ZABRANJEN ZAKONOM, ILI KOJE JE VEZANO ZA LIČNOST POVERIOCA, ILI KOJE SE PO SVOJOJ PRIRODI NE MOŽE PRENOSITI. • ZA CESIJU NIJE POTREBNA SAGLASNOST DUŽNIKA, OSIM AKO OSNOVNIM UGOVOROM NIJE DRUGAČIJE UREĐENO, ALI DUŽNIK MORA BITI OBAVEŠTEN O CESIJI. • OSNOVNIM UGOVOROM SE MOŽE UREDITI I ZABRANA PRENOSA POTRAŽIVANJA.