130 likes | 545 Views
Socijalni rad sa starima. Kada sam imao 5 godina, mojoj majci je bilo 25 Smatrao sam je veoma starom ; Kada sam imao 25 godina, a ona 45 , Samatrao sam je starom. Kada sam imao 45 godina, ona je imala 65, Smatrao sam je mladolikom . Kada sam ja imao 48 godina, moja majka je umrla,
E N D
Kada sam imao 5 godina, mojoj majci je bilo 25 • Smatrao sam je veoma starom; Kada sam imao 25 godina, a ona 45, • Samatrao sam je starom. Kada sam imao 45 godina, ona je imala 65, • Smatrao sam je mladolikom. Kada sam ja imao 48 godina, moja majka je umrla, • I smatrao sam da je umrla vrlo mlada (Max von der Grün)
Pojmovna razgraničenja • Starost i satrenje su predstavljali su predmet interesovanja • u literaturi, umetnosti, nauci • U filozofiji starost je povezivana sa mudrošću i autoritetom • U medicini sa bolešću i fiziološkim promenama, odakle se razvila posebna nauka – • gerijatrija (Ignac Našer- američki lekar, 1905; L. Lazarević) • Interdisciplinarni pristup problemu doveo je do razvoja posebne nauke • gerontologije • (geron- stara grčka reč koja označava ne samo starog čoveke već i prednosti koje stiče zahvaljujući godinama • logos- nauka
Geronotologija • Izučavanje fenomena starenja postaje važan društveni i naučni problem • Kada od pojedinačnog pitanja (i problema starih ljudi) • Nastane velika grupacija stanovništva sa raznolikim potrebama i problemima • Što se odražava na porodicu i društvo u celini (ekonomija, socijalno osiguranje, zdravstvo,...) • Kraj XIX i početak XX veka doveo je do drastičnih demografskih promena u svim zemljama (sa različitim intenzitetom) • Na tim osnovama razvija se • naučno izučavanje problema • i razvoj prakse za njegovo rešavanje
Predmetno određenje • Formalno konstituisanje gerontologije kao nauke nastalo je relativno kasno- prva polovina XX veka (i pored duge tradicije) • Razvija se iz gerijatrije- • proširivanjem predmeta (starenje čoveka, promene u društvu) istraživanja i razvojem specifičnih metoda • Multidisciplinarni pristup obezbeđuje korišćenje saznanja drugih nauka (biologija, biohemija, medicina, psihologija, sociologija, socijalna politika) • Gerontologija je nauka o životu, koji se shvata kao “biti” i “iščeznuti” (Davidovski, 1966) • U nauci i danas postoje različita shvatanja odnosa gerontologije (izučavanje zdrave i normalne pojave) i gerijatrije (potološki fenomeni)
Faze razvoja • Razvoj nauke o starenju (gerontologije) • Sredinom XX veka naglasak je bio na posmatranju "patoloških promena" koje nastaju bolešću, fiziološkim promenama i drugim "gubicima" koje nosi starost. • Kasnije je " gubitaka" zamenjen "modelom kompetencije". • Danas se govori o "specifičnim transakcijama u starosti”i aktivnom starenju • koje obuhvataju personalne resurse starog čoveka, odnosno socijalne i ekološke uslove okruženja u kome čovek živi. • Prva istraživačka institucija osnovana je u SAD (Baltimor) 1940. godine • Prvo gerontološko udruženje osnovano je u njujorku 1912. • Međunarodna asocijacija nacionalnih društava formirana je 1946. u Francuskoj • Prvi međunarodni gerontološki kongres održan je 1950.
SOCIOLOGIJA PSIHOLOGIJA Gerontosociologija Gerontopsihologija BIOLOGIJA PEDAGOGIJA MEDICINAGERONTOLOGIJATEOLOGIJA Gerijatrija pSIHIJATRIJAFILOZOFIJA Gerontopsihijatrija FARMAKOLOGIJADEMOGRAFIJA Gerijatrijska istraživanja Struktura i dinamika starenja PREDUZETNIŠTVO NACIONALNA EKONOMIJA Budžet starih Politika penzija
Razvoj posebnih disciplina • Gerontologija (kao najopštija nauka o starenju i starosti) • posmatra čoveka kao jedinstvo bioloških, psiholoških i socijalnih karakteristika ličnosti • Na tim osnovama vrši se podela gerontologije- koja je vremenom prevaziđena • Jer je teško razlikovati normalan, zdrav proces starenja i proces starenja sa patološkim karakteristikama (gerontologija-gerijatrija) • Danas se gerontologija uglavnom deli na: • Biološku • Medicinsku • Socijalnu gerontologiju • Pri čemu se one posmatraju kao jedinstvo promena koje se javljaju u čovekovom životu i razvoju
Socijalna gerontologija • Ne postoji jedinsvena definicija • Ali se u određenju polazi od potrebe proučavanja uticaja bioloških, psiholoških, socijalnih i ekonomskih faktora na procese starenja i starosti, jedinke kao socijalnog bića i stanovništva, odnosno društva u celini • Klark Tibis (američki naučnik, 1960) određuje SG kao naučnu disciplinu gerontologije, kao opšte nauke o procesima starenja i starosti koja se bavi : • Promenama socijalnh karakteristika i uslova, statusa i uloga pojedinaca u drugoj polovini njihovog puta • Prirodom i procesima prilagođavanja, razvojem ličnosti i mentalnim zdravljem osobe koja stari; • Biološkim i psihološkim procesima starenja u meri u kojoj oni utiču na socijalne sposobnosti i funkcionisanje u poznoj dobi života
Sadržaj Socijalna gerontologija je multidisciplinarnog karaktera i ona se deli na • Teorijsku (bazičnu)- proučavanje socijalnih aspekata procesa starenja čoveka, uticaj društva i društvenih uslova, individualne, biološke i psihološke promene, socijalne karakteristike, metode merenja i istraživanja,... • Primenjenu – programi razvoja kao odgovori na osnovne potrebe starih, institucionalna zaštita, zdravstvena zaštita i nega, rehabilitacija, savetovanje, planiranje i programiranje akcija i strategija države i civilnog društva
Evropski gerontološki kongres (Berlin, 1999) • Polazeći od potrebe povezivanja ekonomske i socijalne politike država članica EU i demografskih promena, na kongresu su definisane grupe problema koje se tiču: • Istraživanja demografskih trendova (starenje stanovništva “stara Evropa”) • Obezbeđivanje međugeneracijske solidarnosti • Smanjivanja (eliminisanje) diskriminatornog odnosa prema starim ljudima • Razvoj institucionalne mreže za podršku i pomoć starima (porodica, država, NVO, drugi akteri) • Stvaranje uslova za “aktivnu starost” i promene odnosa prema starima u društvu (kao pasivnih posmatrača i konzumenata usluga)