180 likes | 528 Views
10. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI. TRETMAN BOLESTI ZAVISNOSTI OD DROGA Beogradska škola sistemske terapije bolesti zavisnosti od droga Substitucioni programi. BEOGRADSKA ŠKOLA sistemske terapije bolesti zavisnosti OD DROGA.
E N D
10. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI TRETMAN BOLESTI ZAVISNOSTI OD DROGA Beogradska školasistemske terapije bolesti zavisnostioddroga Substitucioni programi
BEOGRADSKA ŠKOLAsistemske terapije bolesti zavisnosti OD DROGA Ključne faze u “beogradskoj školi “terapije bolesti zavisnostioddroga I INTENZIVNA FAZA (bolnički ili dnevno-bolnički tretman) II REHABILITACIONA FAZA III FAZA STABILIZACIJE U odnosu na SGPTA: uspostavljanje APSTINENCIJE zahtevnije , postiže se u INTENZIVNOJ FAZI TRETMANA
I INTENZIVNA FAZA/1 Primarni cilj: APSTINENCIJApo svaku cenu - spoljašnja pomoć snazi volje kupovanje vremena za oporavak CNS Dve podfaze: 1. detoksikacija i 2. stabilizacija apstinencije 1. DETOKSIKACIONA FAZA: obično 7-10 dana • Uspostavljanje apstinencije • Osnovne medicinske i psihijatrijske procene • Početak psiho-edukacije: uspostavljanje novog ritma svakodnevnog života - spavanja i budnosti, uzimanja obroka, aktivnosti i odmora tokom dana, planiranja aktivnosti • Ovo je faza sadašnjosti - ulazak u realan svet bez droge
I Intenzivna faza/2 • SVE DROGE IZUZEV OPIJATA: uslov terapije - detoksikacija na “nultu” upotrebu • OPIJATI: iako je najbolje da se postigne potpuna detoksikacija, u određenim slučajevima postoji mogućnost i uključivanja programa substitucije - primene potpunog ili parcijalnog opijatskog agonista/antagonista Apstinencijalni simptomi se mogu učiniti lakšim: • postepenim redukovanjem doze droge ili • supstitucijom potpunim ili parcijalnim agonistom (buprenorfin, metadon i dr.)
I Intenzivna faza/3 2. FAZA STABILIZACIJE APSTINENCIJE: obično 3-4 nedelje • Postizanje stabilne apstinencije („dovodjenje nivoa supstance u organizmu na nulti” ), • Kompletiranje dijagnostike i psihički i telesni oporavak • Detaljnija psiho-edukacija: učenje o samoj bolesti i o načinu i pravilima lečenja (kao kod alkoholičara) • Grupna terapija • Uključivanje porodice: zajednički sastanci porodice sa terapeutom i pacijentom
I Intenzivna faza/4 Ključna - saradnja sa porodicom: • zajednički sastanci porodice sa terapeutom i pacijentom • učešće porodice u edukativnim grupama • terapijski ugovor sa porodicom • sistemska porodična terapija Grupna terapija tokom intenzivne faze je zasnovana na: • principima grupnog rada, • sistemskom porodičnom pristupu i • kognitivno-bihejvioralnommodelu
I Intenzivna faza/5 FAZE u grupno-terapijskom radu u intenzivnoj fazi slične su fazama u tretmanu alkoholizma: • Početak: sličnost sa drugim ljudima i uvid u njihova rešenja - pomaže prihvatanju sebe i nalaženju rešenja • Veliko predstavljanje (faza prošlosti) - posle 2 - 3 nedelje: samokritična autobiografija – npr. zavisničko ponašanje i posledice, preuzimanje odgovornosti za lošu prošlost i bolju sadašnjost • Na kraju intenzivne faze (faza budućnosti): • rezime postignutog • planovi za budućnost i • strategije postizanja novog životnog stila
II REHABILITACIONA FAZA Običnotraje najmanje 1 godinu Cilj: izgradnja životnog stila bez droge i alkohola • Unutrašnja doživotna kontrola apstinencije • Razvoj unutrašnjih “direktiva” • Zamena akutne gratifikacijezrelim odbranama - “zadovoljstvo bez droge” • “Prolećno spremanje” života – rekonstrukcija životnog stila (pronaći svoje talente, zdravi odnosi sa drugima…) • Ponovo uspostavljanje snage prirodnih nagrada • Rešavanje problema svakodnevnog života • Produžena terapijska grupa – obavezni dolasci
III FAZA STABILIZACIJE Doživotna zabrana uzimanja PAS - visok rizik od recidiva ako ikad uzme drogu ili alkohol. Najopasnije: zaboravljanjeteškoća, pamćenje samo lepih stvari lažno samopouzdanje • Klubovi ili grupe samopomoći (npr. udruženje AA) • Održanje ređe ali kontiuniranepovezanosti sa terapijskom grupom /ustanovom • Održanje povezanosti terapeutom /članom terapijjskogtima U slučaju supstitutivnihprograma:redovni kontakti sa lekarom u lokalnim zdravstvanim centrima (domovima zdravlja isl.)
SUBSTITUCIONI PROGRAMI Supstitucioni programi u tretmanu bolesti zavisnosti su programi u kojima se za lečenje opijatske zavisnosti koristi supstanca sa svojstvima i dejstvom sličnim drogi koja se koristila (potpuni ili parcijalni opijatski agonist). • Kod nas se koristi metadon i buprenorfin. • Predstavljaju oblik produžnog programa • Preko 530 000 opijatskih zavisnika u EU uključeno je na supstitucione programe opijatskim agonistima • Uz primenu supstitucione terapije može se primenjivati i psihoterapija ili porodična terapija
Metadonskisupstitucioniprogram/1 Ciljevi i prednosti: • Redukcija konzumiranja ilegalnih supstanci • Redukcija intravenskog konzumiranja droga i posledica koje sa sobom nosi • Redukcija transmisivnihbolesti • Redukcija kriminalneaktivnosti • Poboljšanje socijalnog statusa • Smanjenje troškova uzrokovanih problematikom zavisnosti u društvu Ipak, i metadon stvara zaivisnost
Metadonskisupstitucioniprogram/2 Metadon naspram heroinu • Metadon - efikasan pri oralnoj upotrebi, heroin - najefikisnijipri intravenskojaplikaciji • Metadon ima daleko duže delovanje. • Metadon ima spor i postupan početak delovanja. • Metadonne dovodi do euforije, što je osnovni uzrok uzimanja heroina. • Negativni efekti konzumiranja metadona (od kojih je najveći stvaranje zavisnosti) su daleko ređi i imanju daleko manji intenzitet nego kod heroina
Metadonskisupstitucioniprogram/3 Uslovi za uključivanje: • starosni minimum: 21 godina života • višegodišnji zavisnički staž • jasno ispunjeni kriterijumi po MKB-10/ DSM-IV za postojanje opioidnezavisnosti • više bezuspešnih pokušaja lečenja (dispanzerski, bolnički)
Buprenorfinskisupstitucioni program Buprenorfin - polusintetskiopioid, sintetisaniztebaina.FDA je 2002. odobrila njegovu upotrebu za lečenje zavisnosti. Buprenorfinu odnosu na metadon: • Znatno ređedovodi do razvoja tolerancije • Daleko je manje adiktivan • Izuzetno mali rizik stradanja od predoziranja • Bolje je prihvaćenod strane mnogih lekara ali i samih zavisnika. • Buprenorfin se može davati ređe - 3 x nedeljno, dok se metadon daje svaki dan bolji kvalitet života zavisnika
Negativne strane supstitucionog programa • Većina pacijenata treba da prima terapiju tokom dugog vremenskog perioda (recidivantan karakter problema; ne eliminiše fizičku zavisnost) obeshrabrujuće • Negativne posledice na javne izdatke • Pacijent postaje zavisani od osobe koja ga propisuje • Dovodi do pasivnog stava lek postaje jedini mehanizam socijalne adaptacije • Smanjuje angažovano bavljenje pacijentima • Moguće su zloupotrebe i manipulacije u distribuciji leka • Produžava zavisnost od narkotika, smanjuje motivacijuadikta za lečenje i rehabilitaciju
Literatura • Nastasić, P. (2011), Bolesti zavisnosti u adolescenciji. Beograd, Publikum, str. 79 - 94. • Dostanić, Nataša (2012), Supstitucionaterapija u lečenju opijatske zavisnosti. Prezentacija za potrebe interne edukacije.