7. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI

1. 7. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Socijalni rad u prevenciji bolesti zavisnosti

2. Odnos društva prema bolestima zavisnosti Formalna usaglašenost da se radi o masivan i ozbiljnomsocijalno medicinskom problemu • veoma širok obuhvat (skoro epidemija) među mladim (i sve mlađim) ljudima • povećan broj ekstremno teških i kriminogenihslučajeva Nejasno da li je bolest zavisnosti : • Lični problem i privatna stvar pojedinca, pa su lečenje i rehabilitacija stvar slobodne volje • Društveni problem zbog izrazitih efekata na širu okolinu, pa su lečenje i rehabilitacija organizovani i po potrebi obavezni i prinudni

3. Društvena reakcija na bolesti zavisnosti • Nije jedinstvena (nema doktrine, strategija tek usvojena, zakoni u izradi) • Aktivostinisu koordinisane • Medicinski aspekt - hipertrofisan, a nema dovoljno kadrova • Socijalno -politički pristup (sociološki, socio-ekonomski, politički, pravni, moralno-etički aspekti) - zapostavljen, atrofiran • U javnom mnjenju puno misticizma, senzacionalizma, neznanja, moralisanja

4. Odnos socijalnih službi i institucija prema bolesti zavisnosti U velikoj meri se prenosi stav društva • Socijalni radnici imaju aktivan stav samo kao članovi multi-disciplinarnog tima za lečenje BZ u zdravstvenim ustanovama • Sredstva i kadrovi za praćenje, istraživanje i proučavanje problema: ne planiraju se i ne izdvajaju • Nedovoljno adekvatno edukovanog kadra - nema dodatnog edukovanja i osposobljavanja za rad sa zavisnostima • „Evakuacija od sebe“  u specijalizovanemedicinske institucije

5. Socijalni rad i bolesti zavisnosti • Delatnost socijalnog rada usmerena je prema staranju i pružanju zaštite uz klasičnu primenu metoda i instrumenata socijalne zaštite • Zanemareni su metode i instrumenti za rešavanje socijalnih problema povezanih sa bolestima zavisnosti • Socijalni rad bi trebalo da se više angažuje u prevenciji BZ u: • obrazovanju • zdravstvu • stanovanju • kulturi • sportu i fizičkoj kulturi • socijalnom osiguranju (prof.M. Milosavljević)

6. Koncept socijalne vidljivosti Koncept socijalne vidljivosti – polazište za planiranje i izvođenje psihosocijalnih intervencija u prevenciji i lečenju bolesti zavisnosti Jasnoću socijalne vidljivosti određuju regulatorni mehanizmi jednog društva, koji se uobličavaju kroz: • socijalnu politiku • društvenu ideologiju • sisteme vrednosti društva • kohezivnost društva Pojavljuju se kao: • Nacionalna strategija • Projekti prevencije

7. Učiniti socijalno vidljivim sve faze i elemente procesa stvaranja BZ/1 Stvaranje BZ je s i s t e m s k i p r o c e s  usmeriti prevenciju i lečenje na elemente i faze u tom procesu, a ne samo na bolest kao ishod tog procesa Ključno: učiniti socijalno vidljivimsve faze i elemente ovog procesa: • KorišćenjePAS (eksperimentisanje) • Intoksikacija PAS - štetna (rizična) upotreba PAS • Zloupotreba PAS (abuzus) ili pretoksikomanska zavisnost • Apstinencijalni sindrom, van ili tokom procesa lečenja • Recidivizam - posle perioda duže apstinencije, ponovno uzimanje PAS i ponovno uspostavljanje svih simptoma BZ

8. Učiniti socijalno vidljivim sve faze i elemente procesa stvaranja BZ/2 Elementi socijalno patološkog obrasca ponašanja BZ se mogu prepoznati i biti “socijalno vidljivi” kroz regulatorne mehanizme dobro integrisanog društva postaju vidljivi i pojedinci koji imaju predznake BZ, čime se značajno proširuje značaj medicinskog modela

9. PREVENCIJA BOLESTI ZAVISNOSTI

10. Pojam prevencije Prevencija - združena primena medicinskih, psiholoških i socijalnih mera u cilju: uklanjanja štetnih posledica dejstva faktora rizika stvaranja uslova za rast i razvoj fizičkih i duhovnih sposobnosti obezbeđivanje pravovremene i odgovarajuće pomoćiugroženima (tretman, terapija, rehabilitacija) Podela na primarnu, sekundarnu i tercijarnu prevenciju

11. Primarna prevencija BZ PRIMARNA PREVENCIJA: sprečavanje nastanka poremećaja/bolesti, mera uspeha - smanjenje incidence oboljevanja • intervencije pre nego što se simptomi pojave Primarna prevencija BZ može biti: • U niverzalna:intervencije usmerene na javno mnjenje ili na celokupnu populaciju dece i mladih • S elektivna: intervencije koje imaju za cilj da obuhvate podgrupe ili populaciju koja je pod povećanim rizikom (npr. adolescenti, srednjoškolci i studenti) • I ndikovana: intervencije usmerene na pojedince sa vrlo visokim rizikom • Postojanje minimalnih znakova bolesti, ili • Postojanje bioloških markera - može se predvideti razvoj bolesti

12. Sekundarna prevencija BZ/1 SEKUNDARNA PREVENCIJA: postupci skraćenja trajanja poremećaja putem rane dijagnoze i efikasnog ranog tretmana rana intervencija Sekundarna prevencija BZ - rane intervencije sa osobama koje nemaju znake jasnog sindroma ili bolesti zavisnosti: • eksperimentisanje sa PAS • štetna / rizična upotreba / zloupotrebe (abuzus) PAS Osnovni stavovi sekundarneprevencije u psihijatriji: • Ulazak u zajednicuu cilju uvida u obim problema • Naglasak na tretmane u najkraćem mogućem vremenu • Priprema liste prioriteta • Uključivanjemultidisciplinarnog tima i članova zajednice

13. Sekundarna prevencija BZ/2 Efikasnost sekundarne prevencije povećava: podizanje svesti o poremećaju i ranim znacima rano otkrivanje poremećaja dostupnost usluga saradnja i koordinacija profesionalaca, institucija, službi, zajednice primena odgovarajućih preventivnih metoda, njihova razvijenost i raznovrsnost

14. Tercijarna prevencija BZ Tercijarna prevencija: suzbijanje i ograničavanje posledica poremećaja/bolesti i ponovno uspostavljanje sposobnosti koje su zbog bolesti izgubljene ili očuvanje onih koje su bile ugrožene Uspeh: smanjenje invaliditetabolesnika Tercijarna prevencija BZ obuhvata: • Prevenciju recidiva • Psihološku i socijalnu rehabilitaciju i reintegracijuzavisnika • Uključivanje u radne aktivnosti • Smanjenje štete

15. Mere smanjenja štete od BZ/1 Mere smanjenja štete (“harmreduction”) imaju za ciljsmanjenje ili prestanak negativnih posledica koje korišćenje PAS ili već razvijena zavisnost ima na • zdravlje pojedinaca • društvokao celinu Primenjuju se kada: • zavisnici/korisnici ne žele da prekinu sa uzimanjem droge • simptomi bolesti već postoje i kada su štetni događaji vrlo učestali

16. Mere smanjenja štete od BZ/2 Mere smanjenja štete od BZ obuhvataju: • Mere za sprečavanje štete za društvo zbog vožnje pod uticajem PAS: zabrana vožnjepod dejstvom PAS • Obezbeđivanje lekarske intervencije: prevencija infektivnih bolesti (hepatitis B i C,HIV) • Ohrabrivanje da se tražiregularna pomoć • Program zamene špricevaucilju redukcije rizika od infekcije hepatitisom B i C i HIV-om. • Ohrabrivanje da se pređe na oralnu ili nazalnuprimenu. Neki u ove mere svrstavaju i supstitucione programe (metadon, buprenorfin) sa ciljem redukovanja štetnosti heroina i drugih opijata…

17. Efekti programa smanjenja štete Ne postoji precizna statistika o efektima tretmana. U poređenju sa prirodnom istorijom zloupotrebe droge pokazuje se: • poboljšanje ili očuvanje zdravstvenog stanja • smanjenje smrtnostikorisnika droga • smanjenja kriminala povezanog sa korišćenjem droge • smanjenja izolacije i diskriminacije • smanjenja ekonomskih troškova izazvanih posledicama korišćenja droge.

18. Postulati uspešne prevencije BZ Dva ključna zahteva: • Integraciju svih savremenih znanja i naučnih podataka kojima raspolaže savremena adiktologija • Uspostavljanje partnerstva i koordinacije mnogih važnih segmenata društva-zdravstvo, prosveta, pravosuđe, policija, mediji NVO i druge institucije građanskog društva

19. Koraci u prevenciji BZ • Definisanje cilja • Razmatranja i razumevanje faktora rizika • Razmatranja i razumevanje faktora zaštite • Smanjenje ili prekidanje delovanja rizičnihfaktora • Izgradnja protektivnihfaktora • Procena efikasnostiprevencije

20. Protektivnifaktori i prevencija BZ Protektivni faktori (faktori zaštite): • uticaji koji modifikuju, poboljšavaju ili prekrajaju odgovor osobe na neki sredinski rizik koji povećava verovatnoću neadaptivnog odgovora • Ukazuju na puteve obezbeđivanja efikasne prevencije Protektivni faktori za bolesti zavisnosti mogu biti individualni i sredinski

21. Sredinski faktori zaštite U porodici: • Prvorođeno dete • Odrastanje u maloj porodici • Nizak konflikt između roditelja • Negujući odnosi između braće i sestara • Negujući odnosi sa proširenom porodicom • Vezanost za roditelje U neposrednoj sredini: • Socijalna podrška osoba van porodice • Posvećenost školi • Uključenost u konvencionalne aktivnosti • Verovanje u prosocijalne norme i vrednosti u sredini

22. Individualni faktori zaštite • Socijalne veštine i veštine rešavanja problema • Pozitivan stav • “Dobar” temperament • Visoka inteligencija • Nizak nivo stresa u detinjstvu

23. Primeri ciljeva programa prevencije BZ • Promocija zdravlja • Smanjivanjestigmatizacije • Ukidanje prepreka za pristuplečenju • Učenje veština (životnih, radnih, socijalnih..) • Davanje i primanje podrške • Razvijanje mreže podrške u vezi sa problemom

24. Literatura • Nastasić, P. (2011), Bolesti zavisnosti u adolescenciji. Beograd, Publikum, str. 79 - 94.