Poglavlje II Novac i monetarna politika

1. Poglavlje IINovac i monetarna politika doc. dr Sandra Mašić

2. Kako finansije proučavaju monetarnu stranu svakog privrednog posla, to su one usko i nerazdvojno povezane sa pojmom novca. Finansije objašnjavaju način upotrebe novca u rešavanju dugova, instrumente i mere kojima se novac stvara, ograničava, poništava, raspoređuje novčana kupovna snaga jedne privrede. U izučavanju problematike monetarnog sistema potrebno je poći od novca kao jedne od osnovnih ekonomskih kategorija.

3. Bavićemo se: • Šta je novac? • Funkcijama novca. • Novcem u međunarodnim plaćanjima. • Promenom vrednosti novca. • Novacem i monetarnom politikom.

4. 1 Šta je novac? Na šta mislimo kada kažemo novac? - gotovina (Cash) - da li su to i transakcioni depoziti. - da li novac znači bogatstvo? Nekretnine, kola, jahte, avioni ... - da li je novac isto što i dohodak? Mesecni, godišnji (tok, a ne stok) Ekonomisti novac (novčanu masu) definišu kao opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja, kao i otplate duga.

5. Svetski novac Sredstvo plaćanja Štednja/ zaliha 2 Funkcije novca Sredstvo razmene Mera vrednosti

6. Dve osnove funkcije novca su: • Sredstvo razmene • Mera ekonomske vrednosti. Ovo su dve međusobno uslovljene funkcije novca, jer jedna roba ne ulazi u promet dok se prethodno ne utvrdi njena vrednost izražena u novcu, i odredi cena. Ukoliko roba nema cenu, ne može se razmeniti za novac i ostvariti funkciju prometa.

7. Vrednost roba i usluga se izražava u novcu. Izražavanjem u novcu dobijam cenu. Cena je novčani iskaz vrednosti robe/usluge. Omogućava poređenje vrednosti različitih roba (½ kg piletine vs. ½ kg ribe). Za razliku od prethodne funkcije novac se i fizički pojavljuje. 2 akta razmene (robe za novac i novca za robu). Bez novca bili bi visoki tranaskcioni troškovi, morala bi da postoji dvostruka konicidencija želja ... I Novac kao mera vrednosti II Novac kao sredstvo razmene

8. Štednja – akumuliranje radi daljeg investiranja Pretnja od obezvređivanja usled inflacije ukoliko se štedi u slamarici. Zaliha – garant likvidnosti i solventnosti, za izmirenje obaveza u budućnosti. Kupoprodaja robe na kredit. Kupac – dužnik Prodavac - poverilac III Novac kao štednja ili zaliha IV Novac kao sredstvo plaćanja

9. V Novac kao svetski novac Kao svetski novac, novac ima ulogu u međunarodnom prometu. Svetski novac su jake, konvertibilne valute $, €, £, CHF ... Preračunavanje jedne valute u drugu je prema paritetu novca. Paritet osnova konvertibilnosti. Vrednost novca jedne zemlje naspram vrednosti novca druge zemlje. npr. paritet prema zlatu €1 = 1 unca zlata 1 unca zlata = RSD 93 €/RSD = 1/93Valutni kurs ?

10. Platni sistem – način realizovanja transakcija u privredi. Paralelno sa razvojem platnog prometa se razvijala u forma novca. Razvoj platnog sistema Papirni novac Čekovi Robni novac (Commodity Money) Elektronsko plaćanje E-novac

11. U kojem se od sledeća tri iskaza krije definicija novca ekonomista? “Koliko si prošle nedelje zaradio novca?” “Kada idem u prodavnicu, obavezno proverim da li imam dovoljno novca.” “Ljubav prema novcu je koren svakog zla.” Tri lica proizvode tri proizvoda: Proizvod Proizvođač Jabuke Voćar Banane Uzgajivać banana Čokolada Poslastičar Ukoliko voćar voli samo banane, a uzgajivać banana samo čokoladu, a poslastičar samo jabuke, da li će među njima doći do bilo kakve trgovine kada je u pitanju robna razmena? Na koji bi način uvođenje novca koristilo trojci proizvođača? Pitanja:

12. Poređajte sledeću imovinu od najlikvidnije do najmanje likvidne: Transakcioni depoziti Kuće Gotovina Mašina za pranje veša Štedni depoziti Obične akcije Da li biste ostavili svoju čekovnu knjižicu i umesto nje koristili elektronska sredstva plaćanja da su vam na raspolaganju? Zašto?

13. 3 Novac u međunarodnim plaćanjima • Međunarodna plaćanja su ona koja se vrše između pojedinih zemalja, bilo da ih vrši država, stanovništvo ili privreda. • To su finansijske transakcije između zemalja po bilo kom osnovu, između deviznih rezidenata i nerezidenata. • Domaći rezidenti za domaća plaćanja koriste domaću valutu. • ? u kojoj valuti vrše plaćanja prema ino rezidentima. • Bitna dva pitanja: • Intervalutarnih odnosa • Platnog bilansa.

14. Valuta Valuta = vrednost Oznaka valute RSD, USD, EUR, CHF, GBP ... Valutni (monetarni, novčani) sistem zakonski određuje novčanu jedinicu, novčanu masu, valutni paritet ... Valuta označava: • monetarni sistem jedne zemlje, kojim se određuje osnovna novčana jedinica, kao zakonsko sredstvo plaćanja, • efektivan novac i novčanice, • zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji i strani novac (domaća i ino valuta).

15. Valuta podrazumeva samo efektivan novac – efektivu. • Pored funkcije kao zakonskog sredstva plaćanja u zemlji, valuta može da se nađe u funkciji međunarodnog sredstva plaćanja – svetski novac. • Sa aspekta sposobnosti da služi kao međunarodno merilo vrednosti, valute možemo podeliti na: • Konvertibilne – slobodna razmena, u neograničenim količinama. • Nekonvertibilne – za plaćanja u unutrašnjem platnom prometu. • Transferabilne – valute povezane u valutni blok, za međunarodna plaćanja (Euro). • Obračunske ili klirinške – za obračun međunarodnih plaćanja na bazi međunarodnog dogovora.

16. Devize • Novac jedne ekonomije u inostranstvu se javlja u dva oblika i to: - valuta (efektivan strani novac) - devize (kratkoročna potraživanja u ino novcu). • Devize su kratkoročna potraživanja koja jedna nacionalna ekonomija poseduje u valutama drugih ekonomija i to u obliku potraživanja banaka na računima kod ino banaka, HOV koje glase na ino valutu, čekovi i menice koje glase na ino valutu,a vučene su kod ino banaka. • Ino valute u rukama domaćih rezidenata nisu devize, već strana valuta.

17. Devizni kurs • Valutni kurs govori koliko novčanih jedinica domaće valute razmenjujem za određeni broj jedinica valute druge zemlje – cena novčane jedinice izražena u novčanim jedinicama druge zemlje. EUR/USD = 1,5 • Devizni kurs je vrednost ino valute, na koju glasi deviza, izraženo u domaćoj valuti. Postoji samo za ino valutu. Domaća valuta svoj devizni kurs ima samo u inostranstvu. €1 = RSD 93 $1 = RSD 64

18. Devizni kurs je važan jer uspostavlja vezu nivoa cena u zemlji i inostranstvu, tj. konvertuje ino cene u domaću valutu i obrnuto. • Kupovina robe iz inostranstva porazumeva razmenu dinara za stranu valutu, na deviznom tržištu, prema deviznom kursu. • Važno je da devizni kurs bude realan, ne potcenjen, ni precenjen. • Devizne kurseve, prema načinu formiranja, najgrublje je moguće klasifikovati na: • Fiksne kurseve – instrument za realizaciju ciljeva nacionalne monetarne politike. Promene ovog tipa kursa su devalvacija (pad vrednosti domaćeg kusa, 1:100) i revalvacija (rast vrednosti kursa, 1:80).

19. Fluktuirajući kursevi (plivajući) – formiraju se slobodno, pod uticajem ponude i tražnje za devizama na deviznom tržištu. Promene kursa se vrše depresijacijom (pad vrednosti domaćeg kusa, 1:100) i apresijacijom (rast vrednosti kursa, 1:80). • Rukovođeno plivajući Primer: Boca vina €1.000, devizni kurs je €1 = RSD 93 €1 = RSD 90, boca vina je RSD 90.000, a ne RSD 93.000 Apresijacija domaće valute znači jeftiniju stranu robu na domaćem tržištu i obrnuto, skuplju domaću robu na stranom tržištu.

20. Levi‘s farmerke €100, devizni kurs je €1 = RSD 93, = RSD 9.300 €1 = RSD 100, iste farmerke iznose sada RSD 10.000 Depresijacija domaće valute znači skuplju stranu robu na domaćem tržištu i obrnuto, jeftiniju domaću robu na stranom tržištu.

21. Bilans plaćanja Bilans plaćnja (platni bilans) oslikava ukupnost ekonomskih transakcija zemlje sa inostranstvom. Čine ga: * bilans tekućih transakcija * bilans kapitalnih transakcija. Stanje platnog bilansa određuje visinu deviznog kursa, na deviznom tržištu promenama ponude i tražnje za devizama, a s druge strane devizni kurs utiče na platni bilans (pitanje realnosti deviznog kursa). - Precenjen devizni kurs smanjuje konkurentnost izvoza i povećava sklonost ka uvozu, a što vodi deficitu platnog bilansa.

22. 4 Promena vrednosti novca Conclusion • Kada govorimo o vrednosti novca govorimo o njegovoj kupovnoj snazi, tj. masi roba/usluga koje se mogu kupiti za datu količinu novca, u nekom vremenskom periodu. • Kupovna snaga novca i cene su obrnuto proporcionalne veličine. cene  kupovna snaga novca ↓ cene ↓ kupovna snaga novca  • Kupovna snaga novca zavisi od zakona ponude i tražnje robnih fondova (R) i novčanih fondova (N). • Veličina novca u opticaju = robnom fondu, konkretnije O x B = R O – novac u opticaju B – brzina opticaja novca R – robni fond

23. DEFLACIJA – porast vrednosti novca, rast kupovne snage novca • Kada je R > N • Nastaje kada raste ponuda robe ili kada se novac povlači iz opticaja • Efekti: novca je manje u opticaju, cene su niže, kamate rastu, pad rentabilnosti, rast nezaposlenosti, dalje usporavanje opticaja novca i novac dodatno postaje skuplji.

24. INFLACIJA – pad vrednosti novca, pad njegove kupovne snage • Kada je N > R • Nobelovac Milton Frideman: “Inflacija je uvek i svuda monetarni problem”. • Obezvređivanje novca. • Efekti: novca je više u opticaju, rast cena ... • Mere za suzbijanje – kontrakovanje M, restriktivna monetarna politika.

25. 5 Novac i monetarna politika Conclusion Novčana masa i monetrani agregati • Novčana masa (M) suma svih finansijskih instrumenata koji imaju funkciju novca. • Monetarni agregati – mere novčane mase, klasifikovani prema kvalitetu i likvidnosti, monetarni indikatori i služe za vođenje monetarne politike i politike likvidnosti. • Postoji 5 monetarnih agregata, od čega su prva tri najznačajnija za prethodnom pomenute politike.

27. Kreiranje novčane mase Mehanizmi kreiranja novca: • kreditna aktivnost banaka • kupovina deviza od strane banaka • kupovina HOV od strane banaka • promene depozita banaka • zaduživanje države kod CB (centralne banke).

28. Ciljevi monetarne politike: 1. Postizanje i održavanje stabilnosti cena 2. Očuvanje finansijske stabilnosti (stabilnosti kamatnih stopa, finansijskog tržišta, deviznog tržišta) 3. Privredni rast 4. Visoka stopa zaposlenosti Osnovni instrumenti monetarne politike: 1. Operacije na otvorenom tržištu 2. Eskontna stopa 3. Obavezna rezerva Monetarna politikaPolitika države koja za zadatak ima regulisanje M u opticaju, različitim emisionim, kreditnim i deviznim instrumentima.

29. Strategija CB Ciljana stopa inflacije, kao godišnja procentualna promena indeksa potrošačkih cena, jedina je numerička smernica monetarne politike. Međutim, navedeni instrumenti monetarne politike ne utiču direktno na ciljeve monetarne politike. Prave se operativni i prelazni targeti.

30. Delovanje pre izgleda ovako:

31. 1. Operacije na otvorenom tržištu • Najtržišniji instrument kojim CB raspolaže. • Operiše se sa kratkoročnim HoV, a ne dugoročnim kako se ne bi uticalo na investicionu aktivnost i kapitalne odnose. • Kada CB na tržištu prodaje HoV, dolazi do povlačenja dela novca iz opticaja, dolazi do smanjenja kreditnog potencijala poslovnih banaka, dinar postaje skuplji. Dalje negativne posledice se otklanjaju suprotnom akcijom.

32. 2. Eskontna stopa • Cena primarnog novca. • Kamata po kojoj CB daje kredite poslovnim bankama. • Ukoliko CB obori eskontnu stopu, krediti za banke postaju jeftiniji, dalje se plasiraju povoljniji krediti privredi i stanovništvu, dolazi do rasta investicija, rasta DP. • Opasnost inflacija.

33. 3. Obavezna rezerva • Obavezna rezerva predstavlja deo sredstava koje su banke u obavezi da drže na posebnim računima kod CB. • Promenama stopa obavezne rezerve utiče se na smanjenje ili proširenje kreditnog potencijala poslovnih banaka i povlačenje, odnosno kreiranje dopunske likvidnosti banaka. • Ukoliko dođe do povećanja stope obavezne rezerve, smanjuje se kreditni potencijal banaka, dolazi do kontrakovanja M, dinar postaje skuplji.

34. U Brazilu, državi koja je pre 1994. godine imala visoku inflaciju, mnoge transakacije su obavljane radije u dolarima nego u domaćoj valuti – realima. Zašto? Koju od mera monetarnih agregata M1, M2, M3, čine najlikvidnija sredstva? Koja je najveća mera? Uporedite kontrolu novčane mase pomoću operacija na otvorenom tržištu, eskontne politike, i promena u obaveznim rezervama na osnovu sledećih kriterijuma: flaksibilnost, efikasnost, brzina sprovođenja. Pitanja

35. Hvala na pažnji!