Statistika tr žišta rada

1. Statistika tržišta rada

2. Statistika tržišta radaSadržaj predavanja • Osnovni indikatori tržišta rada • Karakteristike zaposlenosti • Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji • Radno vreme • Karakteristike nezaposlenosti • Pregled osnovnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada 2

3. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Osnovni kontingenti stanovništva na tržištu rada Tri osnovna indikatora tržišta radasu: • Stopa aktivnosti • Stopa zaposlenosti • Stopa nezaposlenosti 3

4. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • U pogledu učešća na tržištu rada svaki pojedinac se može naći u jednom od tri međusobno isključujuća statusa: • zaposlen • nezaposlen • neaktivan 4

5. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Zaposleno lice je: • Lice koje ima plaćeni posao i radi za poslodavca • Samozaposleno je (npr. obućar, advokat ili individualni poljoprivrednik) • Lice koje učestvuje u porodičnom poslu bez direktne naknade 5

6. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Nezaposleno lice je: • Lice koje ne radi, ali aktivno traži posao • Spremno je da ga prihvati u skladu sa uslovima na tržištu rada 6

7. Statistika tržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Neaktivno lice: • Ne radi i ne traži posao (domaćice, penzioneri, lica sa ličnim prihodom, nesposobni za rad, studenti, učenici) To su lica: • Koja žele i mogu da rade ali su obeshrabrena pa ne traže posao • Lica koja žele ali ne mogu da rade zbog školovanja, ličnih i porodičnih razloga, bolesti ili iz drugih razloga • Lica koja ne žele da rade • Lica stara 75 i više godina

8. Statistika tržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Zaposleni (E) i nezaposleni (U) čine raspoloživu radnu snagu u zemlji LF=E+U • Veličina radne snage ne govori ništa o intenzivnosti rada • Zaposleni se uključuju u radnu snagu bez obzira na njihov broj časova rada • Zaposleni i nezaposleni predstavljaju grubu meru agregatne ponude rada

9. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Stanovništvo radnog uzrasta obično obuhvata osobe starosti između 15 i 64 godine ili stanovništvo starije od 15 godina (odraslo stanovništvo) • U potencijalnu radnu snagu računaju se osobe od 15 do 74 godine prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) i Evrostatu • Stanovništvo radnog uzrasta (15+, ili 15−64) obuhvata aktivno stanovništvo tj. zaposlene i nezaposlene i deo neaktivnog stanovništva (samo starosti 15+, ili 15−64) 9

10. Statistika tržišta radaOsnovni indikatori tržišta radaUkupno stanovništvo prema aktivnosti 10

11. Statistika tržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Definisanje radne snage prema različitim izvorima podataka • Anketa o radnoj snazi (ARS) je osnovni i najpotpuniji izvor podataka o statusu lica na tržištu rada širom sveta • Druga dva važna izvora podataka o radnoj snazi su: • Ankete poslovnih jedinica (uključiv i ankete o samozaposlenima) • Administrativni registri javnih službi za zapošljavanje

12. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Anketa o radnoj snazi omogućava sagledavanje osnovnih karakteristika tržišta rada i njegovih učesnika jedne zemlje • Sadrži dve vrste podataka o osnovnim kontingentima stanovništva na tržištu rada koji se zasnivaju na dva koncepta 12

13. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Prvi koncept se odnosi na subjektivnu ocenu pojedinca (koji se anketira) da li je zaposlen ili nezaposlen, ili neaktivan • Prednost samodeklarisanja ispitanika o svom statusu na tržištu rada jeste njegova jednostavnost • Zasniva na shvatanju pojedinca o njegovoj uključenosti na tržištu rada • Osnovni nedostaci dobijenih rezultata su subjektivnost i nemogućnost međunarodnog poređenja po zemljama i tokom vremena 13

14. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Drugi koncept polazi od objektivne, stvarne uključenostipojedinca na tržištu rada koji je definisala Međunarodna organizacija rada • Zaposleni su sva lica preko određene starosne granice: • Koja su radila neki plaćeni posao najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici • Koja nisu radila ali su imala posao sa koga su odsustvovala 14

15. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Prednost ovog koncepta jeste međunarodna uporedivost : • podataka o osnovnim kontingentima stanovništva na tržištu rada • relativnih mera tj. pokazatelja koji se izračunavaju na osnovu ovih podataka • Ova definicija je u skladu s definicijom zaposlenosti koja se koristi u nacionalnim računima 15

16. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • U Srbiji ARS prikuplja podatke o osnovnim kontingentima stanovništva starog 15 i više godina na tržištu rada i njihovim karakteristikama na uzorku od 8.000 domaćinstava • Pitanja se postavljaju svakom članu domaćinstva starom 15 i više godina • o subjektivnoj oceni njihovog statusa na tržištu rada • o njihovoj stvarnoj aktivnosti na osnovu kojih se mogu definisati osnovni kontingenti stanovništva na tržištu rada prema definiciji MOR-a 16

17. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Status nekog lica na tržištu rada prema definiciji MOR-a određuje se: • Na osnovu aktivnosti koju je obavljalo u referentnoj sedmici • Ne na osnovu njegove subjektivne ocene o svojoj uključenosti na tržištu rada 17

18. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Primer: • Lice je odgovorilo da je student u pitanju o samodeklarisanju • Obavljalo je neki plaćeni posao u toku posmatrane sedmice (najmanje jedan sat) • Prema definiciji zaposlenosti MOR-a biće klasifikovano u zaposlene, a ne u neaktivano stanovništvo, kao što to lice smatra da jeste 18

19. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Definiciji MOR-a na osnovu podataka ARS Zaposleni su: • Lica koja su obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi) najmanje jedan sat u referentnoj sedmici • Lica koja su imala zaposlenje ali su u toj sedmici bila odsutna s posla • Članovi domaćinstva koji pomažu u vođenju porodičnog posla ili poljoprivrednog imanja bez direktne naknade (pomažući članovi domaćinstva) 19

20. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Kategorija zaposlenih obuhvata: • Zaposlene za platu koji rade za poslodavca • Samozaposlene (mogu zapošljavati druge radnike, ali i ne moraju) • Pomažuće članove domaćinstva 20

21. Statistika tržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Definicija MOR-a na osnovu podataka ARS Nezaposleni su: • Lica koja u referentnoj sedmici nisu obavljala plaćeni posao pod uslovom da su u poslednje četiri sedmice aktivno tražila posao i da su bila u mogućnosti da počnu da rade u naredne dve sedmice, ako bi im neko ponudio posao • Lica koja nisu tražila posao u poslednje četiri sedmice, jer su našla posao na kojem treba da počnu da rade najkasnije za tri meseca

22. Statistika tržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Definicije radne snage na osnovu podataka administrativnih evidencija zasnovane su na njihovom formalnom, registrovanom statusu • Osoba je zaposlena ako je u tom statusu registrovana: • Kod poslodavca • Kao poslodavac • Kao samozaposlena • Osoba je nezaposlena ako je registrovana kao nezaposlena kod odgovarajuće javne službe za zapošljavanje

23. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Podaci o registrovanom broju zaposlenih u Srbiji se dobijaju: • Na osnovu istraživanja o zaposlenima kod pravnih lica (RAD-1) • Putem ankete za dopunu ovog istraživanja koja obuhvata zaposlene kod pravnih lica koja imaju manje od 50 zaposlenih (ARAD-1) • Podaci o privatnim preduzetnicima, samozaposlenima i licima zaposlenim kod njih (RAD-15) 23

24. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Ova istraživanja se zasnivaju na administrativnim evidencijama: • U istraživanju o zaposlenima kod pravnih lica koriste se podaci o broju zaposlenih iz kadrovske evidencije o zaposlenima • U istraživanju o broju privatnih preduzetnika i samozaposlenih koriste se podaci iz matične evidencije o aktivnim osiguranicima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje 24

25. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Administrativni podaci obuhvataju samo registrovane zaposlene za razliku od ARS koja obuhvata ukupnu zaposlenost • ARS obuhvata sledeće kategorije zaposlenih koje ne obuhvataju administrativni izvori podataka: • samozaposleni u poljoprivredi • pomažući članovi domaćinstva • zaposleni u policiji i odbrani • zaposleni po ugovoru o delu • privremeno ili povremeno zaposleni • zaposleni u neformalnoj ekonomiji 25

26. Statistika tržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Razlike u broju nezaposlenih prema NSZ i ARS: • Veći je broj registrovanih nezaposlenih prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nego stvarno nezaposlenih prema ARS • Metodološke razlike • Veliki broj nezaposlenih registrovan je samo zbog beneficija (pomoć za nezaposlene, socijalna pomoć i sl.), a angažovan je u sivoj ekonomiji i ne traži aktivno posao

27. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Na osnovu osnovnih kontingenata stanovništva na tržištu rada možemo definisati osnovne indikatore tržišta rada • Stopa aktivnosti (a) - procentualno učešće aktivnog stanovništva (A) u stanovništvu radnog uzrasta (15+ ili 15−64 godine) i definiše se na sledeći način: • Stopa participacije 27

28. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Stopa zaposlenosti (e) predstavlja procentualno učešće zaposlenih starosti 15-64 (E15-64) u stanovništvu radnog uzrasta (15−64 godine) i definiše se: 28

29. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Stopa nezaposlenosti (u) predstavlja procentualno učešće nezaposlenih (U15-64) u aktivnom stanovništvu (A15-64) i definiše se: • Često se stopa nezaposlenosti pogrešno definiše i tumači 29

30. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Stopa neaktivnosti predstavlja procentualno učešće neaktivnih u stanovništvu radnog uzrasta • Ona se izračunava i kada se od 100% oduzme stopa aktivnosti • Zbir stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti nije jednak 100% • imenioci ova dva indikatora su različiti • imenilac kod stope zaposlenosti nije aktivno stanovništvo kao kod stope nezaposlenosti, već stanovništvo radnog uzrasta 30

31. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta radaKretanjestopeaktivnosti, stopezaposlenostiistopenezaposlenosti (15-65 godina), 2004−2012, Srbija (%) Izvor: RZS, Anketa o radnoj snazi 31

32. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta radaKretanjestopeaktivnosti, stopezaposlenostiistopenezaposlenosti (15-65 godina), 2004−2012, Srbija (%) Izvor: RZS, Anketa o radnoj snazi

33. Statistikatržišta rada Karakteristike zaposlenosti Kretanje zaposlenosti i bruto domaćeg proizvoda Elastičnost zaposlenosti u odnosu na ekonomski rast ili radna intenzivnost rasta meri: • kako se zaposlenost menja s promenom autputa • koliko će se procentnih poena promeniti zaposlenost ako se BDP promeni za jedan procentni poen • Ovaj indikator se često koristi za rasvetljavanje veze između ekonomskog rasta, zaposlenosti i smanjenja siromaštva 33

34. Statistikatržišta rada Karakteristike zaposlenosti Karakter ekonomskog rasta • Da li je rast BDP-a radnointenzivan - zasnovan pretežno na rastu zaposlenosti ili se rast BDP-a pre svega duguje rastu produktivnosti rada? • Odgovor na ovo pitanje treba tražiti u nizu specifičnih uslova koji preovlađuju u datoj zemlji 34

35. Statistikatržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a (ε) - procentualna promena broja zaposlenih do koje dolazi s promenom BDP-a za jedan procenat (arc elastičnost) • Brojilac izražava procentualnu promenu zaposlenosti Ei u zemlji i između perioda 0 i perioda 1 • Imenilac izražava odgovarajuću procentualnu promenu bruto domaćeg prozvoda označenu sa Yi 35

36. Statistikatržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Alternativni metod izračunavanja elastičnosti zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a polazi od zaposlenosti koja je data kao linearna logaritamska funkcija BDP-a: ln L=β0+ β1lnY • Regresioni koeficijent β1 predstavlja elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a, izražava se u procentnim poenima (point elasticity) 36

37. Statistika tržišta radaKarakteristike zaposlenosti • Ovako izračunata elastičnost meri za koliko procentnih poena će se promeniti zaposlenost ako se BDP promeni za beskonačno malo • U regresionu jednačinu mogu se uključiti brojni faktori koji pored BDP-a mogu uticati na zaposlenost • Elastičnost od 0,5 znači da rast BDP-a od jednog procentnog poena dovodi do rasta zaposlenosti od 0,5 procentnih poena

38. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Optimalna „radna intenzivnost rasta“ za neku zemlju zavisi od nekoliko faktora: • ekonomskog rasta • obim viška radne snage • stopa rasta radne snage • stope nezaposlenosti • stope aktivnosti • stope siromaštva (posebno među zaposlenima)

39. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Zemlje koje imaju manji rast BDP-a potrebno je da obezbede višu elastičnost zaposlenosti nego zemlje koje imaju veće stope rasta BDP-a • Zemljama s većim stopama rasta radne snagepotrebna je veća elastičnost zaposlenosti • U zemljama s visokim procentom siromašnih potrebne su veće vrednosti elastičnosti zaposlenosti nego u razvijenijim zemljama

40. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Elastičnost zaposlenosti – veza zaposlenosti i produktivnosti rada Yi=Ei*Pi Yioznačava BDP, Ei, zaposlenost, Piproduktivnost rada za zemlju i (BDP po zaposlenom) • Za male promene BDP-a važi: ΔYi=ΔEi+ΔPi • Ekonomski rast u jednoj zemlji može biti postignut: • Povećanom zaposlenošću i/ili • Povećanom produktivnošću rada

41. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti ΔYi=ΔEi+ΔPi • Obe strane jednačine podelimo sa rastom BDP-a • ε je elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a

42. Statistika tržišta radaKarakteristike zaposlenostiProcene elastičnosti zaposlenosti za svet i region

43. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • U Srbiji koristi ekonomskog rasta prenele su se na stanovništvo putem rasta produktivnosti i rasta zarada, ne putem rasta zaposlenosti • U periodu ekonomske krize pad zaposlenosti je bio znatno veći od pada BDP-a (12,5% prema 4,7%) • Elastičnost zaposlenosti u tom periodu je bila čak 2,6

44. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Zaposleni prema sektorima • Ukazuje na stepen razvijenosti zemlje Zaposleni prema tri osnovna sektora ekonomske aktivnosti: • Poljoprivreda • Industrija • Usluge

45. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Razvijene zemlje karakteriše: • Dominantno učešće zaposlenih u sektoru usluga • Zaposlenost u industriji je relativno mala • Zaposlenost u poljoprivredi marginalna Srednje razvijene zemlje karakteriše nešto manje učešće zaposlenih u sektoru usluga, a veće učešće zaposlenih u industriji i poljoprivredi Nerazvijene zemlje karakteriše dominantno učešće zaposlenih u radno intenzivnom sektoru poljoprivrede

46. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Agregiranje delatnosti u tri sektora (poljoprivreda, industrija, usluge) izvršeno je na osnovu Međunarodne standardne klasifikacije delatnosti (ISIC rev. 2 i 3) • Sektor poljoprivrede obuhvata: • poljoprivredu, lov, šumarstvo i ribarstvo • Sektor industrije obuhvata: • vađenje rude i kamena, • prerađivačku industriju, • građevinarstvo i • proizvodnju električne energije, gasa i vode

47. Statistika tržišta radaKarakteristike zaposlenosti • Sektor usluga obuhvata: • Trgovinu na veliko i malo, • restorane i hotele, • saobraćaj, • skladištenje i veze, • finansijske i usluge osiguranja, • poslove sa nekretninama, • poslovne usluge, • društvene i lične usluge

48. Statistikatržišta rada Karakteristike zaposlenosti Sektorska struktura zaposlenosti pruža informacije o: • Kretanjima zaposlenih od poljoprivrede i drugih radno-intenzivnih aktivnosti ka industriji i ka sektoru usluga • Kretanjima radne snage iz ruralnih područja u urbana • Razdvajanju rasta produktivnosti u okviru datog sektora od rasta produktivnosti kao posledica kretanja zaposlenih od manje ka više produktivnim sektorima

49. Statistikatržišta rada Karakteristike zaposlenostiUčešće zaposlenosti po sektorima u ukupnoj zaposlenosti, EU i Srbija, 2009. (%) *NACE − Statistička klasifikacija ekonomskih aktivnosti u Evropskoj zajednici(Statistical Classification of Economic Activities in the European Community). Izvor: Eurostat (2011), European Economics Statistics

50. Statistikatržišta rada Karakteristike zaposlenosti • U Srbiji, zaposlenost u poljoprivredi je tradicionalno veoma visoka, a u uslugama znatno niža od evropskog proseka • U EU izuzetak je Rumunija (skoro 30%) • Učešće zaposlenosti u industriji (zajedno sa građevinarstvom) je na nivou proseka zemalja EU