340 likes | 467 Views
Kriterijumi za donošenje investicionih odluka. Statičke metode Dinamičke metode. Kriterijumi za donošenje investicionih odluka. Postoji razlika između kriterijuma za donošenje investicionih odluka i metoda za ocenu efekata investicija
E N D
Kriterijumi za donošenje investicionih odluka Statičke metode Dinamičke metode
Kriterijumi za donošenje investicionih odluka • Postoji razlika između kriterijuma za donošenje investicionih odluka i metoda za ocenu efekata investicija • Kriterijumi za donošenje investicionih odluka su zahtevi da se postigne cilj, koji donosilac odluka investiranjem želi da ostvari • Ciljem je određen karakter efekata kojim semeri doprinos investicije • Efekat investicije je određena veličina ili vrednost • Kriterijum je zahtev za maksimiranjem ili minimiziranjem ovih veličina ili vrednosti, tj. efekata investicija • Metode za ocenu efekata investicija se koriste za obračun efekata investicija
Metode za ocenu efekata investicija • Metode za ocenu efekata ili efektivnosti investicija dele se na: • Statičke • Dinamičke • Statičke metode - ne uvažavaju vremensku dimenziju novca • Dinamičke metode - uvažavaju vremensku dimenziju novca
Statičke metode za ocenu efekata investicija • Najviše korišćene statičke metode za ocenu efektivnosti investicija su: • Period povraćaja • (Prosečna) računovodstvena stopa prinosa
Period povraćaja • Vreme koje je potrebno da se ulaganja u neki projekat nadoknade iz priliva gotovine iz neto ekonomskog toka projekta • Neto ekonomski tok projekta je razlika između priliva i odliva gotovine (iz odliva se izuzimaju otplate kredita, ako se projekat finansira iz kredita)
Period povraćaja • s – neto priliv gotovine • t – broj godina potrebnih da se neto priliv gotovine izjednači sa vrednošću ulaganja • YoPo - ulaganje
Period povraćaja • Dva vrste odnosa između projekata: • Ekonomski nezavisni projekti – prihodi koje obezbeđuju ne zavise od drugih • Međusobno iskuljučivi – prihod jednog projekta nestaje ako se prihvati drugi • Nezavisni projekat je prihvatljiv ako je njegov period povraćaja kraći od kriterijuma utvrđenog za nadoknadu uloženog kapitala • Međusobno iskuljučivi – prihvata se projekat čiji je period povraćaja kraći
Period povraćaja: nedostaci • Pokazuje likvidnost projekta (a ne metod ocene) • Ne uvažava vremensku dimenziju novca • Zanemaruje se neto priliv gotovine posle perioda povraćaja
(Prosečna) računovodstvena stopa prinosa • (Prosečna) računovodstvena stopa prinosa je odnos očekivanog dobitka od projekta i ulaganja u projekat • Najčešće se izražava kao odnos između prosečnog godišnjeg dohodka i prosečnog godišnjeg iznosa ulagaja u projekat tokom njegovog trajanja, odnosno
Prosečna računovodstvena stopa prinosa • U slučaju nezavisnih investicionih projekata prihvata se projekat čija je prosečna računovodstvena stopa prinosa veća od kriterijumom utvrđene stope prinosa • U slučaju međusobno isključivih projekata prihvata se projekat čija je stopa prinosa najviša • Nedostaci: • Nema nočanog toka • Nema vremenske dimenzije novca
Dinamičke metode za ocenu efekata investicija • Dinamičke metode – zasnivaju se na vremenskoj vrednosti novca • Naviše korišćene dinamičke metode za ocenu efekata investicija su: • Metod sadašnje vrednosti • Indeks rentabiliteta • Metod interne stope prinosa
Vremenska vrednost novca: sadašnja i buduća vrednost • 1 dinar danas i 1 dinar za godinu dana nemaju istu vrednost • 1 dinar koji se ostvari danas vredi više od 1 dinara u sledećoj godini, jer može da se uloži u posao koji će doneti određeni prinos • 1 dinar u sledećoj godini vredi manje od 1 dinara sada • Sadašnja vrednost 1 dinara zavisi od prinosa koji na 1 dinar danas može da se ostvari kroz godinu dana
Sadašnja vrednost • Sadašnja vrednost 1 dinara, koji će se zaraditi za godinu dana je 91 para, uz godišnju kamatu od 10% • Ili, 91 para danas će, za godinu dana imati vrednost od 1 dinara uz kamatu od 10% godišnje • Svođenje buduće vrednosti 1 dinara na njegovu sadašnju vrednost zove se diskontovanje • Diskontovanje je inverzno u odnosu na kamaćenje • Diskontni faktor 1/ (1+i)je izraz kojim se množi buduća vrednost novca da bu se dobila njegova sadašnja vrednost
Buduća vrednost • Buduća vrednost 1 dinara, uz kamatnu stopu od 10%, donosi prinos od 0,10 dinara, što iznosi 1,10 dinara • Ulaganje 1,10 dinara na kraju sledeće godine donosi prinos od 0,21 dinar • Buduća vrednost 1 dinara za dve godine je 1,21 • Buduća vrednost 1 dinara za n godina se dobija njegovim noženjem sa (1 + n)n
Metod sadašnje vrednosti • Najšire prihvaćen kriterijum za donošenje investicionih odluka • Više varijanti ovog kriterijuma i različite varijante sadašnje vrednosti: • Sadašnja vrednost potrošnje - Wo • Sadašnja vrednost inicijalnog dohotka - WoY • Sadašnja vrednost proizvodnih rezultata - WoP
Metod sadašnje vrednosti • Pretpostavke: • Postojanje T+1 vremenskih perioda na koje se može razložiti tok dohoka (ili prihoda) • Kamatna stopa se ne menja od jednog do drugog vremenskog perioda • Prihvata se skup projekata kojim se maksimira sadašnja vrednost proizvodnih rezultata
Sadašnja vrednost proizvodnih projekta • Dostignuto bogatstvo je zbir inicijalnog bogatstva i sadašnje vrednosti skupa prihvaćenih projekata – WoP = WpY + WoQ • Maksimiranje dostignutog bogatstva pri datom inicijalnom bogatstvu postiže se maksimiranjem sadašnje vrednosti skupa proizvodnih projekata • Prihvata se skup projekata čija je ukupna sadašnja vrednost najveća
Neto sadašnja vrednost • Neto sadašnja vrednost je razlika između sadašnje vrednosti neto novčanog priliva (priliva iz ekonomskog toka projekta) i sadašnje vrednosti ulaganja u projekta, tj. vrednosti investicije
Neto sadašnja vrednost • U slučaju nezavisnih projekata prihvata se projekat čija je neto sadašnja vrednost veća od sadašnje vrednosti ulaganja u projekata, odnosno veća od nule - NSV > 0 • U slučaju međusobno isključivih projekata prihvata se projekat čija je neto sadašnja vrednost najveća
Ideks rentabiliteta • Ideks rentabiliteta je varijanta metoda neto sadašnje vrednosti gde se sadašnja vrednost prihoda od projekta i sadašnja vrednost ulaganja izražavaju u indeksnoj formi (relativno) • U slučaju nezavisnih projekata prihvata se projekat čij je indeks sadašnje vrednosti veći od jedan - ISV > 1 • U slučaju međusobno isključivih projekata dolaze do izražava nedostaci ovog metoda - prihvatanje projekta čiji je ISV najviši ne mora da bude i najbolja odluka, jer on zanemaruje apsolutnu veličinu ostvarenih rezultata
Metod interne stope prinosa • Zavisnost između sadašnje vrednosti investicija i diskontne stope • Metod interne stope prinosa je utvrđivanje diskontne stope, kojom se sadašnja vrednost svodi na nulu • Interna stopa prinosa (ς) skupa projekata – diskontna stopa kojom se sadašnja vrednost proizvodnih transformacija svodi na nulu
Interna stopa prinosa • Kod članova niza qo, ..., qT postoji bar jedna promena predznaka članova – realne investicije qo<0 • Kod inicijalnog dohotka y0,...yT i proizvodnih rezultata po,...pT svi članovi niza su nenegativni i stoga ne postoji interna stopa prinosa ovih nizova
Interna stopa prinosa izdataka i koristi projekta • Interna stopa prinosa izjednačava sadašnju vrednost očekivane koristi (ili priliva gotovine) iz ekonomskog toka projekta sa sadašnjom vrednošću investicionih izdaka (ili troškova projekta) • Ako se st razloži na komponentnu koristi (ili priliva gotovine) bt i na komponentnu investicionih izdataka (ili troškova) ot onda je interna stopa prinosa jednaka
Interna stopa prinosa • U slučaju nezavisnih projekata prihvata se projekat čija je interna stopa prinosa veća od kamatne stope, odnosno od cene kapitala – (ς> i) • U slučaju međusobno isključivih projekata prihvata se projekat čija je interna stopa prinosa veća,uz uslov da je ona veća od kamatne stope, tj. od cene kapitala
Interna stopa prinosa: nedostaci • Primena interne stope prinosa u slučaju međusobno isključivih projekata može da dovede do neoptimalnih odluka i zato se daje prednost kriterijumu neto sadašnje vrednosti • Nedostaci interne stope prinosa javljaju se kod analize više vremenskih perioda zbog promenljivosti kamatne stope u vremenu i kada dolazi do više od jedne promene predznaka članova niza toka gotovine projekta, što je prikazano na slici
Interna stopa prinosa: nedostaci • Na slici je prikazan projekat sa inicijalnim izdacima, prihodom u periodu 1 i novim izdacima u periodu 2 i njegov tok gotovine menja predznak od -/+/- • Grafik prikazuje zavisnost sadašnje vrednosti projekta Vo od visine diskontne stope i • Ovaj projekat ima dve interne stope prinosa ς1 i ς2 i njegova sadašnja vrednost je pozitivna kada se diskontna stopa kreće u intervalu od ς1 do ς2 • Produžavanjem vremenskog perioda – više internih stopa prinosa