Ekonomija Seminarski rad Tema: Oligopol

1. EkonomijaSeminarski radTema: Oligopol Profesor: Studenti: Dr Miroslava Petrevska Jović Milica 5-2 Đaković Nataša 5-19

2. Sadržaj: • Uvod • Izvori oligopola • Karakteristike oligopola • Uticaj oligopola • Podela oligopola • Nesporazumni oligopol • Sporazumni oligopol • Oligopol i teorija igara • Oligopol i efikasnost u privredi • Zaključak

3. Uvod: • Reč oligopol je izvedena iz grčke reči“olioi”, što znači “malo” i “polist”, što znači “prodavac”. • Oligopol predstavlja takvo tržišno stanje u kome dominira nekoliko proizvođača homogenog ili diferenciranog proizvoda. • Kada su proizvodi homogeni, radi se o čistom oligopolu. Suprotno,u slučaju kada na tržištu postoji proizvodnja diferenciranih proizvoda koji se ne mogu međusobno supstituisati, radi se o diferenciranom oligopolu.

4. Uvod: • Ono što je važno za sve oblike oligopola je to da imaju veliki uticaj na tržištu. • Oligopoli se najčešće javljaju u teškoj industriji, kao što su: proizvodnja čelika, mineralnih sirovina, nafte, automobila, aviona, lekova, kompjutera i drugih proizvoda. Oligopol je predodređen za one grane gde su prisutna velika ulaganja i gde postoji ekonomija obima.

5. Izvori oligopola • Pri donošenju tih odlukaučesnik u oligopolističkojkonkurenciji nalazi se u međusobnoj zavisnosti sa drugim učesnicima na tržištu, zbog čega mora voditi računa o mogućim reakcijama drugih na njegoveodluke i obratno. Čim preduzeće počne voditi računa o tome kakve će odluke donositi, sobzirom na moguće reakcije drugih preduzeća, ekonomska analiza ulazi na teren strategijskihigara. U vezi sa definicijom oligopola postavlja se pitanje, šta znači “malo prodavača“ iligrupa prodavača? Koji je to broj prodavača zbog kojeg tržište gubi karakter savršenekonkurencije?

6. Karakteristike oligopola • Na osnovu čega razgraničiti oligopol od velikog broja prodavača sadiferenciranim proizvodom? Treba istaći da je ovo razgraničavanje prilično teško, jer poredbroja tržišnu strukturu determinišu i drugi faktori. Budući da naoligopolističkom tržištusamo mali broj preduzeća prodaje homogen ili diferenciran poroizvod, delovanje svakog odnjih utiče na ostala preduzeća u grani. • Bitnu oznaku oligopola čini međusobna zavisnost injihov pojedinačni uticaj na količinu i cenu proizvoda. Za razliku od savršenog konkurentačiji je uticaj na cenu zanemarljiv, oligopol značajno utiče na formiranje tržišne cene.

7. Karakteristike oligopola • Savršena konkurencija i čisti monopol su dvaekstremna tržišna stanja. • Potupuna ilisavršena konkurencija je više hipotetičko stanje nego stvarnost. • Monopol (jedan prodavac ili kupac) takođe je redak slučaj. U većini privrednih grana na tržištu raznih zemalja dominiranekoliko preduzeća, odnosno oligopolija. • Oligopolska preduzeća nastaju sa više osnova. Glavni faktori, koji određuju oligopolskustrukturu na tržištu su tehnološki i troškovni uslovi privrednog sektora.

8. Karakteristike oligopola • Stepen snage malog broja velikih preduzeća u privrednomsektoru izražava sekoncentracijskim odnosom. Taj odnos izražava procenat ukupne prodaje najvećih preduzeća u • nekom privrednom sektoru. • Ako grupa od četiri preduzeća ima koncentracijski odnos 100,tada se sigurno radi o oligopolu. Isto tako, učešće od 50% i 60% ukupne prodaje, odnosnoproizvodnje u privrednom sektoru upućuje na zaključak o oligopolu. • Međutim, koncentracijski odnosi moraju se tumačiti oprezno, jer mogu precenititržišnu moć najvećih preduzeća u nekoj delatnosti. • Na primer, ako je uvoz slobodan, tadakoncentracijski odnos ne može biti indikator za zaključivanje o oligopolskoj poziciji, iako semože raditi samo o dva preduzeća.

9. Uticaj oligopola • Koncentracijski odnos za pojedine proizodeizračunat za celu zemlju, može biti vrlo nizak i upućivati na potpunu konkurenciju, ali ako seradi o proizvodima lokalnog tržišta, to može biti oligopol. • Bitnuoznaku oligopola čini međusobna zavisnost i njihov pojedinačni uticaj na količinu i cenuproizvoda. Za razliku od savršenog konkurenta, čiji je uticaj na cenu zanemarljiv, oligopolznačajno utiče na formiranje tržišne cene. Ali, preduzeće u oligopolističkoj tržišnoj strukturinije samo u delatnosti kao monopol koji istovremeno vodi i politiku cena i politiku obimaproizvodnje. • Zato kod oligopola koji prodaju identičan proizvod, samostalna politika nijemoguća. Ta samostalnost je donekle moguća kod oligopola sa diferencijacijom proizvoda.

10. Uticaj oligopola • Budući da se cenovna konkurencija vodi razornim ratovima cena, oligopolisti,suparništvo i konkurenciju radije premeštaju u domen diferencijacije proizvoda, reklame,dizajna i pružanja brze i efikasne usluge. • To je necenovna konkurencija. Ali i ovde akcijajednog brzo se uzvraća reakcijom drugog. • S obzirom da oligopolisa zna da će njegoveaktivnosti uticati na druge oligopoliste u grani, svako preduzeće mora uzeti u obzir mogućureakciju konkurenata kad odlučuje o cenama, stepenu diferencijacije, obimu reklame i sl.

11. Podela oligopola: • Budući da konkurenti mogu reagovati na mnogo različitih načina, ne postoji jedinstven negoviše modela oligopola, koji se temelje na reakciji konkurenata na akcije drugih. Zbog toga,donošenje odluka kod oligopola je mnogo složenije nego u ostalim oblicima tržištne strukture. • Zavisno od toga da li se oligopolisti sporazumevaju ili ne imamo nesporazumni isporazumni oligopol.

12. Nesporazumni oligopol • Postoji više modela nesporazumnog oligopola,a to su: • model Francuskog ekonomiste Antoana Kurnoa, • Edgevortov model, • Svezijev i • Šamberlanov model.

13. Sweezyev model • Ovaj model poznat je u ekonomskoj literaturi pod nazivom “model izlomljene krivepotražnje“. Uveo ga je Paul Sweezy ( Pol Svizi ) 1939 godine da objasni rigidnost oligopolskihcena. • Objašnjenje za ovu pojavu Sweezy je našao u činjenici da bi oligopolist, koji bi povećao cenu izgubio većinu svojih kupaca,jer druga preduzeća u sektoru ga ne bi u tom sledila. Isto tako, oligopolist ne bi mogao povećati svoj udeo na tržištu sniženjem cene, jer bi to učinili ubrzo i njegovi konkurenti. Zbog toga su oligopolisti svesni međuzavisnosti, pa iako se ne sporazumievaju o cenama, održavaju cene nepromenjene čak i onda kada se uslovi potražnje i troškovi proizvodnje menjaju.

14. Sweezyev model • Prema Sweeziyju, oligopolisti susreću krivu potražnje koja ima lom pri postojećoj ceni. Po tome se ovaj model i zove “model izlomljene krive potražnje“.

15. Sporazumni oligopol • Dok kod sporazumnog oligopola razlikujemo sledeće podele: • Kartel • Liderstvo u određivanju cena • Necenovna konkurencija.

16. Kartel • Oligopoli se mogu sporazumevati, bilo javno, tajno iliprećutno, odnosno implicitno. Umnogim državama sporazumevanje o cenama i podeli tržišta je zabranjeno, ali isto tako u nekimdržavama ti su sporazumi legalni. • Pored toga postoje i međunarodni karteli, koji određujujedinstvene cene, dele tržište i sporazumevaju se o kvotama proizvodnje. • Da bi izbegli razornosuparništvo ratom cena oligopolisti se tajno, ili gde to zakoni ne zabranjuju, i javno sporazumevajuo cenama, kvotama proizvodnje, podeli tržišta i podeli profita. • Takva organizacija oligopolističkihpreduzeća zove sekartel.

17. Kartel • Postoje dve vrste kartela: centralizovani kartel i kartel zapodelu tržišta. • Centralizovani kartel se zasniva na formalnomsporazumu oligopolista nekog homogenogproizvoda kojim se određuje cena, kvote proizvodnje njegovih članova i udeli u profitu. • Kartel za podelu tržišta daje svakom članu isključivo pravo da deluje na određenomregionalnom tržištu. • Ucentralizovanom kartelukriva potražnje i kriva graničnog prihoda su kao kodmonopola. Da bi dobili zajednički granični trošak, kartel ubraja, vodoravno, granične troškove svojihčlanova. Tamo gde takav granični trošak seče krivu grančnog prihoda kartela određuje seukupna proizvodnja i cena proizvoda. • Da bi minimizirao troškove proizvodnje, kartel diferentno raspoređuje proizvodnju na svoje članove, na osnovi njihove efikasnosti.

18. Loše strane Kartela • Loša strana kartelskih sporazuma, sa stanovišta opšteg interesa, je očigledna jer kartelostvaruje, ili teži da ostvari manjom količinom, a visokom cenommonopolske profite. • Zato je u većini država sporazumevanje cenama zabranjeno. • Međutim, i u samom modelu postojeelementi slabosti, tako da se ti sporazumi narušavaju. Članovi kartela su skloni nepoštovanju sporazumaprodajući više od svoje kvote. Pored toga visoki profiti privlače i druga preduzeća ugrupaciju kojoj pripada kartel.

19. Liderstvo u određivanju cena • Liderstvo u određivanju cena ili cenovno predvođenje je jedan od načina ponašanjaoligopolista, kojim se izbegava rat cenama i tajno sporazumevanje. Rat cenama vodi dosmanjenja profita svakog oligopoliste, a tajni sporazumi su pod udarom državne kontrole. Liderstvoje u stvari jedan način prećutnog sporazumevanja, gde svi oligopolisti određuju cenu koju jeodredilo vodeće preduzeće sa ulogom lidera. Preduzeće – cenovni predvodnik – započinje sapromenom cene a potom ga ubrzo slede sva ostala preduzeća u privrednom sektoru. Cenovnipredvodnik, ili lider je obično najveće – dominantno preduzeće u određenoj proizvodnji.

20. Liderstvo u određivanju cena • U ovom modelu peduzeće – lider određuje cene koje maksimalizuju njegove profite, s tim daomogućava svim ostalim preduzećima koja ga slede da prodaju koliko žele po toj ceni, a potom,lider – preduzeće podmiruje preostalu potražnju. Zato preduzeća sledbenici se ponašaju kaosavršeni konkurenti koji se prilagođavaju datoj ceni. • Razlika je u tome što tu cenu nije odredilotržište potpune konkurencije nego vodeći oligopolista. A on je podešava tako da maksimalizuje svojeprofite.

21. Necenovna konkurencija • Necenovna konkurencija na oligopolističkim tržištima analizira se pomoću teorije igara. • U tom pristupu, oligopolista pretpostavlja da njegovi suparnici uvek biraju najbolju strategiju,a zatim razvija najbolju vlastitu kontrastrategiju.

22. Oligopol i teorija igara • Teorija igara obuhvata sve strategije i cenovne i necenovne konkurencije tako da sepomoću ove metode mogu analizirati svi oblici oligopolske konkurencije, odnosno svi obliciponašanja u oligopolskoj strukturi. • Zbog značaja koji teorija igara ima u analizi oligopola ona se posebno obrađuje. • Svaki igrač postavlja svoj cilj i bira strategiju svoje igre. Njegov protivnik se ponaša naisti način. Zato, konačni ishod igre zavisi istovremeno od strategija svih učesnika. Što jebolju strategiju igrač izabrao, to će biti bolji i njegov rezultat.

23. Oligopol i teorija igara • U teoriji igara, rezultat svakog igrača zove se isplata. • U oligopolskoj konkurencijirezultat je profit ili gubitak oligopoliste. • Rezultati su određeni strategijama oligopolista iograničenjima sa kojima se susreću. Ograničenja mogu biti razna kao na primer carine,raspoloživa tehnologija i cene faktora. • U teoriji igara, pored vlastitog cilja i mogućih akcija bitno je poznavati ili bar pretpostavljati,ciljeve i akcije suparnika. • Isto tako treba znati da i drugi igrač na isti način analizira ciljeve istrategije onog prvog.

24. Oligopol i efikasnosti u privredi • Oligopolija je dominantno tržišno stanje u privredama razvijenih zemalja. Tu tržišnustrukturu čine krupne korporacije u većini privrednih sektora. Zato je korisno sagledati glavnaobeležja krupne korporacije, odnosno većeg oligopolističkog preduzeća savremene privrede. • Neke oligopolske situacije imaju negativne posledice za efikasnost. • Međutim na prigovore da oligopoli određuju cene previsoko, količine proizvodnje preniskoda ostvaruju visoke profite, itd. postoje i suprotna mišljenja. • Pa čak i neke analize u američkojprivredi pokazuju da na nivou privrede postoje vrlo male razlike u monopolističkim sektorima u odnosu na sektore u kojima prevladava potpuna konkurencija.

25. Oligopol i efikasnosti u privredi • Pri tome trebaimati u vidu aktivnost države na suzbijanju monopolizma i prednost krupnih preduzeća daorganizuju inovacionu aktivost. • Mada je tačno da oligopoli uzrokujuneefikasnost jer njihove cene leže iznad graničnih troškova, inovacije koje stvaraju krupnapreduzeća više nego potiru ove gubitke. • Pored ovoga treba imati u vidu i različita tržišta jer oligopol koji deluje na nekomlokalnom tržištu, gradu ili regiji, nije isto što i oligopol koji deluje na tržištu države ilimeđunarodnom tržištu.

26. Zaključak • Oligopol je najrasprostranjeniji oblik tržišne strukture u prerađivačkoj industriji. Čistioligopol sa homogenim proizvodom javlja se često u proizvodnji čelika i aluminijuma. • Izdosadašnjeg izlaganja problematike oligopola videli smo da oligopolisti mogu donositirazličite odluke u cilju maksimalizovanja svojih profita. • Oligopolska preduzeća nastaju sa više osnova. Glavni faktori koji određuju oligopolskustrukturu na tržištu su tehnološki i troškovini uslovi privrednog sektora. • U većini privrednihgrana na tržištu raznih zemalja dominira nekoliko preduzeća, odnosno oligopolija.