NEPOTPUNA KONKURENCIJA: MONOPOL, OLIGOPOL I MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA

1. NEPOTPUNA KONKURENCIJA: MONOPOL, OLIGOPOL I MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA PREDAVANJE 9 Prof. dr Jovo Jednak

2. Definisanje monopola i uslovi privređivanja na tržištima nesavršene konkurencije • Tržišna moć i monopol. • Suština tržišne moćije mogućnost da se menjaju cene proizvoda. • Da bi naveli potrošače da kupuju više, proizvođači moraju da snižavaju cene. • Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda. • Na primer, Koka-kola u uslovima nepotpune konkurencije može svoje limenke da prodaje za 0,40 ili 0,50 evra. Kada bi preduzeće pokušalo da prodaje svoje limenke za 10 evra, ono bi prpalo. Dakle, reč je o nekom stepenu slobode odlučivanja pri određivanju cena. • Monopol, kao kontrast ovome, ima značajnu kontrolu nad cenom koju naplaćuje - ima tržišnu moć.

3. Definisanje monopola i uslovi privređivanja na tržištima nesavršene konkurencije 2. . Monopol kao industrija • Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod. • Sa svojom dozvolom novi vlasnik svih ribnjaka u Srbiji i Crnoj Gori može uskratiti pristup oksidacionoj opremi drugih firmi i tako postati jedini snabdevač ribom na ovom širem regionalnom području. • Takvu firmu nazivamo monopol – reč je o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište dobrima.

4. Definisanje monopola i uslovi privređivanja na tržištima nesavršene konkurencije • Konkurentne firme su statno pod pritiskom drugih fimi u industrji da smanje troškove i poboljšaju kvalitet proizvoda. Takođe, moraju da brinu o novim ulascima i prodorima u njihovoj industriji i ishodima koji vrše pritisak na cene. • S druge strane, monopolista poseduje igralište i može da postavi pravila igre kako želi

5. Definisanje monopola i uslovi privređivanja na tržištima nesavršene konkurencije • Monopolistička firma jeste industrija. • Otuda postoji samo jedna kriva tražnje za koju treba brinuti, a to je kriva tržišne (industrijske) tražnje. • U situacijama kada imamo monopol, krivoj tražnje koja se odnosi na firmu je identična krivoj tržišne tražnje za neki proizvod, tj. ima silazni nagib

6. Definisanje monopola i uslovi privređivanja na tržištima nesavršene konkurencije Sli­ka br. 9–1. Potpuna konkurencija ima horizontalnu krivu, a nepotpuna konkurencija ima si­la­zni na­gib kri­ve tra­žnje s kojom je preduzeće suočeno Pano (a): preduzeća na tržištu potpune konkurencije nailaze na horizontalnu krivu: d, d i može duž nje prodati koliko god hoće, a da ne obori tržišnu cenu. Pano (b): preduzeća na tržištu nepotpune konkurencije se suočavaju s krivom tražnje koja ima silazni nagib, budući da povećanje prodaje potiskuje cenu prema dole. Ukoliko suparnici tog preduzeća sni­ze svoje cene, a ono nije dobro zaklonjeni monopolist, kriva tražnje za njegovim proizvodima se pomera osetno ulevo do d’, d’.

7. Struktura tržišta i nesavršena konkure • 1.Monopol • Osnovnije oblik nepotpune konkurencije. • Postoji samo jedan prodavac s potpunom kontrolom nad celom privrednim sektorom • Na dugi rok, nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata.

8. Struktura tržišta i nesavršena konkure • 2. Duopol • Dve firme, mogu biti bukvalno samo dve firme na tržištu, da dominiraju i da na taj način kontrolišu cenu i autpu. • Zajedno mogu kontrolisati 80-90% tržišta • Primer, Coca cola i Pepsi • Više vole da koriste pametno reklamiranje, nego da snize cene, da bi kupce odratili jedna od druge

9. Struktura tržišta i nesavršena konkure 3. Oligopol i ravnoteža na oligopolističkom tržištu • Oligopol može imati jasno određenu granicu u proizvodnji i cenama. Na primer, 11 nacija uključenih u OPEC. • Drugi tip oligopola čini privredni sektor u kome je samo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda

10. Struktura tržišta i nesavršena konkure • Prepreke ulaska mogu biti: • a)privredne prepreke kao što su patenti i pristupi tehnologiji, ulaganje kapitala u prepoznatljiv brend i sl. i • b)strateške prepreke

11. Struktura tržišta i nesavršena konkure • Kod donošenja važnih odluka - određivanje cena, definisanje obima proizvodnje ili investiranja u nove proizvodne kapacitetete – preduzeće mora pokušati razlučiti, kako će najverovatnije reagovati njegovi konkurenti. • Ravnoteža na oligopolističkom tržištu - Nešova ravnoteža

12. Struktura tržišta i nesavršena konkure • Konkurentno tržište je u ravnoteži kada je količina ponude jednaka traženoj količini. • Svako preduzeće posluje najbolje što može - prodaje sve što proizvode i maksimizira profit, te i nema razloga za promenu cena i obima proizvodnje. • Slično tome, monopolist je u ravnoteži kada je granični prihod jednak graničnom trošku.

13. Struktura tržišta i nesavršena konkure • Svakopreduzeće nastoji poslovati najbolje što može uzimajući u obzir što rade konkurenti. Stoga je potrebno pretpostaviti da će i ti konkurenti poslovati najbolje što mogu uzevši u obzir što radi prvobitno pomenuto preduzeće

14. Struktura tržišta i nesavršena konkure 4. Monopolistička konkurencija. • U uslovma nepotpune konkurencije postoji i kategorija diferenciranih prodavaca. • To je slučaj kada veći broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode. • Ova diferencijacija obično proizilazi iz lokacije. Ljudi štede vreme i idu do najbližeg prodajnog mesta. • Ili, kad je u pitanju kvalitet, na primer, krompir koji se bolje ili lošije prži, ili zaštitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pića.

15. Struktura tržišta i nesavršena konkure 4. Monopolistička konkurencija. • a) preduzeća konkuriraju prodajom blago diferenciranih proizvoda, koji su međusobno zamenljivi, ali nisu savršeni supstituti i • b) ulazak i izlazak na tržište je slobodan. Novom preduzeću je relativno lako ući na tržište sa vlastitim markama proizvoda, kao što i postojeća preduzeća mogu lako otići sa tržišta, ako njihovi proizvodi postanu neprofitabilni

16. Struktura tržišta i nesavršena konkure Tabela 9-1. Struktura tržišta Većina sektora je nepotpuno konkurencijska mešavina monopola i konkurencije, što stvara olakšice pomoću kojih se onemogućava ulazak novih preduzeća u industriju. Tako postojeća preduzeća zadržavaju visoke cene i monopolski profit na duži vremenski period. U potpunoj konkurenciji proizvođači prihvataju tržišne cene i prisvajaju ekonomski profit.

17. Struktura tržišta i nesavršena konkure 5. Monopson. Do sada je prednost analize tržišne moći bila samo prodajna strana tržišta, a ne i kupčeva strana. • Monopson predstavlja tržište na kojem postoji samo jedan kupac, a oligopson je tržište sa nekoliko kupaca.

18. Struktura tržišta i nesavršena konkure • Ako ste konkurentski kupac nemate uticaja na cenu i u tom slučaju sve kupljene jedinice imaju jednaku tržišnu cenu dobara. • Cena po jedinici dobra je prosečni izdatak kupca i on je za sve jedinice isti. • Ovo znači, da je granični izdatak jednak prosečnom izdatku, a to je jednako tržišnoj ceni dobara. • Ako ste konkurentski kupac nemate uticaja na cenu i u tom slučaju sve kupljene jedinice imaju jednaku tržišnu cenu dobara. • Cena po jedinici dobra je prosečni izdatak kupca i on je za sve jedinice isti. • Ovo znači, da je granični izdatak jednak prosečnom izdatku, a to je jednako tržišnoj ceni dobara.

19. Izvori monopola • a)Ekskluzivna kontrola važnih sirovina. • b)Ekonomije razmereobima Grafikon br. 9-1. Prirodni monopol Kada kriva dugoročnih prosečnih troškova (LAC) opada udesno i nadole, to je uvek jeftinije za pojedinačnu firmu da usluži celu industriju – na slici LAC (Q’)

20. Izvori monopola • c) Patenti • d)Mrežna ekonomija • e)Vladine licence ili franšize

21. Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima • Monopolisti ne povećavaju zaradu na isti način. Oni se još uvek drže saveta „da nikad ne treba proizvoditi ništa što košta više nego što donosi novac”. • Ali koliko god zvučalo čudno, ono što je donelo novac dodatnom prodajom, u ovom slučaju nije cena.

22. Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima • Samo za potpuno konkurentske firme cena jeste jednaka marginalnom prihodu (P = MR). • Situacija u monopolu je drugačija. Firma je toliko velika da njeni rezultati proizvodnje umnogome utiču na cene na tržištu. • Treba imati na umu da je monopolista suprotstavljen krivoj tržišne tražnje, koja je uvek opadajuća. • Kriva tržišne tražnje pretstavlja cenu koju dobija monopolista po prodajnoj jedinici proizvoda. • A to je u stvari monopolistov prosečni prihod (AR).Prema tome, tražnja je jednaka prosečnom prihodu(D = AR). • Kao posledica toga, monopolista može prodati dodatne proizvode samo ako „smanji cene”.

23. Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima

24. Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima • Grafikon br. 9-2. Tražnja, ukupni prihod i elastičnost tražnje za monopolistu • Da bi monopolista povećao prodaju, potrebno je da snižava cenu (gornji pano). Ukupni prihod raste sa količinom, dostiže maksimalnu vrednost, i onda počinje da opada (srednji nivo). Nivo količine za koju je cenovna elastičnost jedinica, odgovara srednjoj tački krive tražnje, gde je veličina ukupnih prihoda maksimalna.

25. Grafikon br. 9-3. Cena prevazilazi marginalni prihod u monopolu Ako firma mora da snizi cenu da bi prodaladodatni autput, marginalni prihod je manjiod cene. Na primer, ako ova firma želi da poveća prodaju sa 1 na 2 korpe za sat, cena morabiti smanjena sa 13 na 12 evra. Marginalni prihod druge korpe je zato samo 11 evra. Ovo je pokazano u redu B u tabeli, tačkom B na grafiku. Tabela br 9-2. Međuodnos cene, ukupnih i marginalnih prihoda Količina prodatog autputa raste kako se cena snižava. Istovremeno se povećava ukupni prihod, kao i marginalni prihod koji postepeno opada. Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima

26. Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i određivanjecena na monopolskim tržištima • 1. Maksimiranje profita i profit monopolista. • Monopolista najpre identifikuje veličinu autputa koja povećava profit (odluka o proizvodnji), a potom određuje koja je cena odgovarajuća toj količini proizvodnje (autputa). • Monopolista povećava profit pri autputu gde je MR = MC

27. Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i određivanjecena na monopolskim tržištima • 2. Odlučivanje o proizvodnjiu funkciji maksimiranja profita • Konkurentne firme donose odluke o proizvodnji tako što lociraju presecanje krivih marginalnog troška i cene. Međutim, monopolista traži veličinuautputa u kojoj je marginalni trošak jednak marginalnom prihodu

28. Grafikon br. 9-4. Maksimiranje profitaNajprofitabilnija veličina autputa je prikazana presekom marginalnog prihoda i marginalnog troška (tačka E). U ovom slučaju, presek marginalnog prihoda i marginalnog troška je pri autputu 4 kor­pe za sat. Tačka G ukazuje na to da će potrošači platiti 10 evra po korpi za ovoliki autput.Ukupni profiti je jednak ceni (10 evra) minus prosečni ukupni trošak (8 evra) = 2 €, pomnožen sa prodatom količinom (4 jedinice autputa) = 8 evra. Veličina profita prestavljena je površinom osenčanog pravougaonika A, B, G, C. Zatamljena polja (levo i desno od tačke E) su izgubljeni profiti zbog prevelikog ili premalog obima proizvodnje

29. Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i određivanjecena na monopolskim tržištima • 3.Monopolistička cena • presek krivih marginalnog prihoda i marginalnog troška (tačka E) utvrđuje autput koji maksimira profit; • kriva tražnje nam govori koju će najvišu cenu potrošači biti spremni da plate za određenu količinu autputa (tačka G).

30. Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista • Grafikon br 9-5. Prisvajanje potrošačevog viška od strane monapolista • U uslovima kada preduzeće može naplaćivati samo jednu cenu svim kupcima, to je cena P* pri obimu prizvodnje Q*. U najpovoljnijem slučaju, preduzeće želi naplaćivati višu cenu potrošačima (P1) koji su spremni platiti višu cenu od P*, te na taj način pridobiti deo potrošačevog viška, obeležen područjem A krive tražnje. Takođe, preduzeće će želeti prodavati proizvode potrošačima koji su spremni platiti nižu cenu (P2), ali samo ako to ne utiče na sniženje cena za druge potrošače. Na taj način, preduzeće takođe može prisvajati deo potrošačevog viška obeležen područjem B krive tražnje.

31. Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista • 2. Savršeno diskriminirajući monopolistaili cenovna diskriminacija prvog stepena • U idealnom slučaju, preduzeće bi htelo naplaćivati različitu cenu, odnosno najvišu cenu svakom svom kupcu koji je spreman platiti za kupljen proizvod. • Ovu najvišu-maksimalnu cenu nazivamo rezerervacijskom cenom kupca. • Praksa naplaćivanja rezervacijske cene svakom kupcu naziva se savršena diskriminacija prvog stepena.

32. Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista • Slika br.9-2. Savršeno diskriminirajuće cene i savršeno diskriminirajući monopolista • Pano (a). Ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po različitoj ceni (najvišoj -rezervacijskoj), on će ostvariti maksimum prihoda, ako je kupac spreman da to plati. U ovoj situaciji monopolista uzima (prisvaja) sav potrošačev višak. Pano (b). Kriva marginalnog prihoda koju monopoli­ta može diskriminisati je isto što i njegova kriva tražnje. Maksimiranje profita je pri autputu Q*, gde se seku kriva SMC i tražnja D, D. Ekonomski profit (П) je prikazan osenčenim poljem A, B, C, E, pano b.

33. Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista • 3. Diskriminacija cena drugog stepena. • Još jedan oblik diskriminacije cena je praksa po kojoj mnogi prodavci formiraju ne samo jednu cenu nego prave raspored po kojem cena opada u skladu sa količinom koju kupujete • Primer struja

34. Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista Slika br. 9-3. Diskriminacija cena drugog stepena Prodavac nudi prvi blok potrošnje od (0 do Q1) po višoj ceni (P1) drugi blok (Q1 do Q2) po nižoj ceni (P2) treći blok po još nižoj ceni (P3) itd. Čak i tada diskriminacija drugog stepena ne pokušava da prilagodi veličinu autputa karakteristikama pojedinaca ili specifičnihgrupa. To često omogućava monapolisti da zadrži znatan udeo potrošačevog viška (osenčen deo). Slika br. 9-4. Perfektna prepreka Kada je prepreka ulaska savršena, preskaču je samo kupci koji postaju pogodni za diskutnu cenu (PL), jer oni nisu spremni da plate normalnu (regularnu) cenu (PH). Savršena prepreka ne pokazuje značajnijetroškove za one koji je preskaču.

35. Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista • 4. Preskočni model diskriminacije cena • Drugi oblik diskriminacije cena, koji se sastoji od tehnike koja podstiče najveći broj najelastičnijih kupaca da se identifikuju. Ovo je preskočni model diskriminacije cena. Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i učini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je preskoče. Logično je da će oni kupci koji su osetljiviji na cene biti spremniji da preskoče prepreku. • Primer, rabat

36. Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum:dilema zatvorenika i oligopolističko utvrđivanje cena • Matrica isplata. • Po Nešovoj ravnoteži svako preduzeće donosi odluke uz koje postiže maksimalan profit, uzimajući u obzir akcije konkurenata. • Pitanje je:Zašto ne biste odredili tu cenu ako će konkurent uraditi isto? • Ako konkurent uradi isto oboijca zarađujete više novca. • Problem suštinske prirode je da vaš konkurent verovatno neće izabrati cenu na odgovarajućem nivou. Zašto? • Zato što bi imao više koristi da odabere nižu cenu, čak i kada bi znao da ćete vi odrediti cenu na dogovorenom nivou.

37. Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum:dilema zatvorenika i oligopolističko utvrđivanje cena • Na primer, pretpostavimo da svako preduzeće ima fiksni trošak 20 $, nema varijabilnog troška, a krive tražnje su im sledeće: tražnja preduzeća 1: Q1 = 12 - 2P1 + P2 tražnja preduzeća 2: Q2 = 12 - 2P2 + P1

38. Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum:dilema zatvorenika i oligopolističko utvrđivanje cena • U Nešovoj ravnoteži svako preduzeće naplaćuje cenu od 4 $ i zarađuju profit od 12 $, • dok u slučaju sporazuma, oba preduzeća prodaju po 6 $ i zarađuju profit od 16 $. • Sada pretpostavimo da preduzeća menjaju tajni sporazum, tako da preduzeće 1 naplaćuje 6 $, što je dogovorena cena , u nadi da će preduzeće 2 učiniti isto. • Ako preduzeće 2 učini isto, zaradiće profit od 16 $. Ali šta će se dogoditi, ukoliko cenu od 6 $ preinači u cenu od 4, $? • U ovom slučaju preduzeće 2 zarađuje profit od 20 $, odnosno: П2 = P2 Q2 – 20 = (4) [12 – (2) (4) + 6] - 20 = 20 $, • a preduzeće 1 zaradilo bi manji profit, samo: П1= P1 Q1 – 20 = (6) [12 – (2) (6) + 4] - 20 = 4 $.

39. Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum:dilema zatvorenika i oligopolističko utvrđivanje cena • Dakle, ako bi preduzeće 1 naplaćivalo 6 $, • a preduzeće 2 samo 4 $, profit preduzeća 2 porastao bi na 20 $, očito na štetu preduzeća 1, čiji će profit pasti na 4 $. • Slično, kada bi, preduzeće 2 naplaćivalo 6 $, • a preduzeće 1 samo 4 $, preduzeće 1 bi zaradilo 20 $ profita, a preduzeće 2 samo 4 $. • Reč je o teoriji igara, odnosno donošenja strateških odluka, tj. odluka kod kojih se uzimaju u obzir međusobne akcije i reakcije.

40. Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum:dilema zatvorenika i oligopolističko utvrđivanje cena

41. Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum:dilema zatvorenika i oligopolističko utvrđivanje cena 2. Dilema zatvorenika. • Dilema zatvorenika ilustruje problem u kojem se susreću oligopolistička preduzeća. • Ono glasi: dva zatvorenika optužena su za učestvovanje u zločinu. • Oni se nalaze u odvojenim ćelijama i ne mogu međusobno komunicirati. • Od svakog se traži priznanje. • Ako oba priznaju, svaki će dobiti zatvorsku kaznu od pet godina. A ako ni jedan ne prizna, optužba će teško dokazati zločin, tako da mogu očekivati nagodbu i dobiti kaznu od dve godine. • S druge strane, ako jedan od njih prizna, a drugi ne - onaj koji je priznao dobiće samo jednu godinu, dok će drugi ići u zatvor na deset godina.

42. Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum:dilema zatvorenika i oligopolističko utvrđivanje cena

43. Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum:dilema zatvorenika i oligopolističko utvrđivanje cena • Kada bi se mogli dogovoriti da ni jedan ne prizna zločin (na način koji bi bio obavezujući), tada bi svako išao u zatvor na dve godine. • Međutim, oni ne mogu razgovarati, a čak i kada bi mogli, da li bi verovali jedan drugome. • Ako zatvorenik A ne prizna, on rizikuje da njegov bivši saučesnik to iskoristi. • Najzad, bez obzira šta bi uradio zatvorenik A, zatvorenik B je na dobitku ako prizna. • Isto tako, zatvorenik A uvek je u prednosti ako prizna, tako da zatvorenik B mora brinuti, da će, ako prizna, biti iskorišćen. • Stoga će verovatno oba zatvorenika priznati i otići u zatvor na pet godina.

44. Teorija igara i konkurencija u odnosu na tajni sporazum:dilema zatvorenika i oligopolističko utvrđivanje cena • Primer • proizvodnje i izvoza nafte zemalja Iraka i Irana

45. Monopolistička konkurencija, ulazak konkurenata na tržište i efikasnost gubitaka od monopola • 1. Monopolistička konkurencija i ulaženje konkurenata na tržište • Grafikon 12-6 prikazuje konačnu dugoročnu ravnotežu tipičnog prodavca ribe u uslovima monopolističke konkurencije. • Tražnja je pomerena ulevo i kriva D’, D’ prolazi kroz krivu prosečnih troškova (ATC’) tog preduzeća (ali nikad iznadnje). • Tačka G’ predstavlja dugoročnu ravnotežu, jer su profiti jednaki nuli i niko više nema interesa da ulazi u sektor, niti da ga napuštaju oni koji su već u njemu.

46. Monopolistička konkurencija, ulazak konkurenata na tržište i efikasnost gubitaka od monopola Grafikon br. 9-6. Nesmetano ulaženjebrojnih monopolističkih konkurenata anulira profitIzvorna kriva tražnje uz koju tipičan prodavac ribe ostvaruje profit, krivu D, D (na grafikonu br. 12-4), pomera dole i levo (D’D’) ulaženjem novih suparnika u sektor. Ulaženje prestaje tek kad je svaki od prodavaca postavljen u dugoročnu ravnotežu kod koje nema razlike u profitima kao što je ona u tački G’. Pri dugoročnoj ravnoteži, cena ostaje iznad MC’, a svaki je proizvođač na levoj silaznoj deonici svoje dugoročne krive ATC’.

47. Monopolistička konkurencija, ulazak konkurenata na tržište i efikasnost gubitaka od monopola • 2. Efikasnost gubitaka od monopola Slika br. 9-5. Gubitak blagostanja zbog jedinstvene (jedne) cene monopolisteMonopolista koji naplaćuje jednu (istu) cenu svim kupcima proizvodiće (Q*) i prodavati po ceni (P*). Konkurentska industrija pokušaće po istim troškovima, proizvodiće Qc i prodavati po ceni Pc. Upoređujući je sa rezultatom savršene konkurencije, jedinstvena cena monopola ima za rezultat gubitak potrošačevog viška koji je jednak polju П + S1. Pošto monopolista zarađuje profit П, trošak za društvo je S1, nazvan „mrtvotežinski gubitak od monopola”.

48. Monopolistička konkurencija, ulazak konkurenata na tržište i efikasnost gubitaka od monopola • 3. Oligopolističko utvrđivanje cena • a) Rigidnost cena (otpornost cena na promene). Slika br. 9-6.Izlomljena kriva tražnje Svako preduzeće veruje da, kada bi povećalo svoju cenu iznad sadašnje cene P*, ni jedan konkurent ne bi sledio taj postupak pa bi izgubio veći deo prodaje. Svako preduzeće takođe veruje da bi druga preduzeća sledila njegov primer u slučaju da snizi cenu, tako da bi njegova prodaja porasla samo u meri do koje bi porasla tržišna tražnja. Kao posledica toga kriva tražnje D, Dpreduzeća lomi se kod cene P*, a njegova kriva graničnog prihoda MR prkida se u toj tački. Ako se granični trošak poveća sa MC na MC', preduzeće će proizvoditi na istom obimu proizvodnje Q* i naplaćivati istu cenu P*.

49. Monopolistička konkurencija, ulazak konkurenata na tržište i efikasnost gubitaka od monopola Slika br. 9-7. Dominantno preduzeće određuje cenu Dominantno preduzeće određuje cenu, a ostala preduzeća prodaju onoliko koliko žele po toj ceni. Kriva tražnje dominantnog preduzeće, DD, razlika je između krive tržišne tražnje, D i ponude malih preduzeća, SF. Dominantno preduzeće proizvodi količinu QD kod tačke gde je njegovi granični prihod MRD jednak graničnom trošku, MCD. Odgovarajuća cena je P*. Pri ovoj ceni, mala preduzeća prodaju QF, tako da je ukupna prodaja QT

50. Monopolistička konkurencija, ulazak konkurenata na tržište i efikasnost gubitaka od monopola • b) Cenovno signaliziranje i cenovno preduzetništvo • Oblik implicitivnog dogovaranja kod kojeg preduzeće najavljuje porast cena (na primer, u štampi) u nadi da će ga slediti drugi, naziva se signaliziranje cena. • Model određivanja cene kod kojeg jedno preduzeće redovno najavljuje promenu cena, koju zatim prate druga preduzeća naziva se cenovno predvodništvo. • c) Model dominatnog preduzeća.