ISPITNI DEO GRADIVA

1. ISPITNI DEO GRADIVA POSLOVNO PRAVO

2. PREDUZETNIK • Fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti (uključujući umetničke zanate i stare zanate i poslove domaće radinosti) • Indiviualni poljoprivrednik nije preduzetnik • Fizičko lice koje u vidu zanimanja obavlja delatnosti slobodne profesije, smatra se preduzetnikom • Preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom • Ime pod kojim se registruje sadrži dodatak “preduzetnik” ili ”pr”

3. PRESTANAK SVOJSTVA: • Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti • Odjava • Mera zabrane obavljanja delatnosti • Protek vremena • Neobavljanje delatnosti duže od 1 godine • Stečaj ili likvidacija ili promene pravne forme u privredno društvo

4. ORTAČKO DRUŠTVO • Predstavlja privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom • Odgovornost ortaka je solidarna, celokupnom njihovom imovinom • Osnivački akt (ugovor o osnivanju) • Pored osnivačkog akta, ortačko društvo može imati i ugovor ortaka društva kojim se uređuje naročito poslovanje i upravljanje društvom

5. ULOG ORTAKA U DRUŠTVO • Može biti u: • Novac • Stvari • Prava • Rad • Usluge • Ortaci ulažu uloge jednake vrednosti

6. PRENOS UDELA • Prenos udela među ortacima je slobodan • Prenos trećim licima iziskuje saglasnost svih ortaka • Ortaci imaju pravo preče kupovine (ukoliko to pravo ne iskoriste, a ne daju saglasnost za prenos udela trećem licu, ortak može udeo preneti trećem licu i bez te saglasnosti)

7. ODLUČIVANJE, POSLOVOĐENJE I ZASTUPANJE U ORTAČKOM DRUŠTVU • Odlučivanje u sferi upravljanja: • Većinom od ukupnog broja glasova ortaka • Osim o pitanjima prijema novog člana, kao i o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti društva, kada je za donošenje odluke potrebna saglasnost svih ortaka • Poslovođenje – donošenje tj.zaključenje pravnih poslova u okviru redovne delatnosti društva • Poslovođenje može biti preneto na jednog ili više ortaka, može biti: • Sa samostalnim istupanjem • Sa zajedničkim istupanjem

8. Ortaci dobit dele i gubitke snose srazmerno visini uloga (tj. na jednake delove), ako drugo nije ugovoreno • Ovlašćenje za zastupanje ima svaki ortak • U slučajevima kada su dva ili više ortaka ovlašćeni za zastupanje, pretpostavlja se samostalno istupanje, osim ukoliko nije ugovoreno zajedničko istupanje

9. PRESTANAK SVOJSTVA ORTAKA • Zakon predviđa razloge za prestanak svojstva ortaka i za prestanak ortakluka: • Istekom vremena ili ispunjenjem cilja • Odlukom ortaka • Stečajem ili likvidacijom • Neobavljanjem delatnosti neprekidno u periodu od dve godine • Sudskom odlukom o prestanku

10. ISTUPANJE ORTAKA IZ DRUŠTVA • Ukoliko jedan ortak istupa iz društva, njegov se udeo raspodeljuje ostalim ortacima na jednake delove • Ortaci koji ostaju dužni su da ortaku koji istupa isplate , u novcu, ono što bi primio na osnovu obračuna koji bi se napravio kada bi u vreme njegovog istupanja društvo prestalo da postoji

11. KOMANDITNO DRUŠTVO • Predstavlja društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno loce odgovara neograničeno ua njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor)

12. OSNIVANJE I ULOG U KOMANDITNO DRUŠTVO • Pored osnivačkog akta (ugovor o osnivanju) komanditno društvo može imati i ugovor ortaka društva kojim se uređuje, naročito, poslovanje i upravljanje društvom • Ulog komplementara i komanditora može biti: • novac • stvari • prava • pad • usluge

13. PRENOS UDELA U KOMANDITNOM DRUŠTVU • Komplementar ne može preneti ceo ili deo svog udela na treća lica, bez saglasnosti svih komplementara i komanditora • Komanditor slobodno može preneti svoj udeo • Komplementari i komanditori učestvuju u deobi dobiti i snošenju gubitaka društva srazmerno procentu svog udela u društvu

14. POSLOVOĐENJE U KOMANDITNOM DRUŠTVU • Funkcija poslovođenja: • Jedan ili više komplementara vode poslove komanditnog društva • Komanditor ne može vršiti poslovođenje društva

15. KORPORACIJE • Marshall- ova definicija iz 1819.godine: “veštačko biće, nevidljivo, nedodirljivo, i koje postoji samo u mislima pravnika i zakona” • Korporacije u pravu Velike Britanije: • Period 1500-1700 godine (Povelja kao legislativni dokument kojim se dozvoljava osnivanje korporacije) • Period posle 1700.godine (donose se zakonodavni opšti akti kojima se omogućava osnivanje korporacija) • U SAD- korporacije se osnivaju nakon 1787.godine, usled čega se uz nezavisnost razvija i sopstveno korporativno pravo

16. OSNOVNE ODLIKE KORPORACIJA • Centralizovan menadžment • Trajnost postojanja • Ograničena odgovornost akcionara • Sloboda prenosa akcija

17. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Akcionarsko društvo je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica, u svojstvu akcionara, radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom a čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije • Akcionarsko društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom

18. OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUŠTVA • Ugovorom ili odlukom o osnivanju (koji treba da sadrže): • Firma; sedište; delatnost društva • Oznaka osnivača; vreme trajanja društva • Oznaka da li je društvo zatvoreno ili otvoreno • Visina osnovnog kapitala • Broj izdatih akcija, njihovu nominalnu/računovodstvenu vrednost, vrste akcija i prava akcionara date klase • Opis nenovčanih uloga i pripadajući im broj i vrsta akcija • Troškovi osnivanja; posebna prava osnivača

19. Akcionarsko društvo, pored osnivačkog akta može da ima i statut kojm se detaljnije uređuju odnosi u poslovanju i upravljanje društvom • Statut donosi upravni odbor, ako osnivačkim katom nije predviđeno da to čini skupština akcionara

20. ULOG AKCIONARA I PROCENA ULOGA • Ulog akcionara može biti u: • Novcu • Stvarima • Pravima, ali ne i u radu i uslugama • Izuzetno, nenovčani ulog može biti u radu ili uslugama za društvo u zatvoreno akcionarsko društvo • Procenu uloga vrši jedan ili više ovlašćenih procenjivačakoji može biti: • ovlašćeno fizičko lice ili • privredno društvo ovlašćeno za reviziju

21. UPIS I UPLATA ULOGA • Ugovoreni ulozi u novcu uplaćuju se do registracije akcionarskog društva i to najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno, 50% računovodstvene vrednosti kod akcija bez nomnlne vrednosti, a ostatak se uplaćuje najkasnije u roku od dve godine od dana registracije društva

22. ZATVORENO I OTVORENO AKCIONARSKO DRUŠTVO • Zatvoreno akcionarsko društvo: • Može imati najviše 100 akcionara • Akcije se slobodno prenose • Nema javnog poziva za upis i uplatu akcija • Novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 10.000 eura • Otvoreno akcionarsko društvo: • Novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 25.000 eura • Javni poziv za upis i uplatu akcija • Vrste otvorenog akcionarskog društva: kotirano i nekotirano

23. OSNIVAČKA SKUPŠTINA AKCIONARSKOG DRUŠTVA • Nadležnost osnivačke skupštine: • Utvrđuje da su akcije upisane i uplaćene • Bira prvog direktora ili članove upravnog odbora • Potvrđuje procenu vrednosti nenovčanih uloga • Odlučuje o posebnim pravima osnivača • Odlučuje o odobravanju ugovora koje su osnivači zaključili pre registracije društva, a u vezi sa osnivanjem društva

24. POJAM PROMOTERA • Pravo SAD, za razliku od našeg, poznaje kategoriju promotera • Ugovori koje promoter najčešće zaključuje su: lizing, prodaja, zakup, zapošljavanje • Ako akcionarsko društvo ne zaživi, promoteri imaju zajedničku ličnu odgovornost za ugovore, osim ako ih treća strana ne izuzme od odgovornosti • Ukoliko je korporacija formirana, promoter ostaje odgovoran, osim ako strane ne uđu u novaciju • Novacija predstavlja sporazum pomoćo koga korporacija pristaje da preuzme promoterovu odgovornost uz saglasnost treće srane (u našem pravu; preuzimanje duga) • Najniža nominalna vrednost akcije ne može biti manja od iznosa koji se dobija kada se dinarska protivvrednost od 5 eura zaokruži brojem deljivim a 10

25. AKCIJE • Hartije od vrednosti su istovremeno izdati prenosivi elektronski dokumenti izdavaoca koji glase na ime, iz kojih za zakonite imaoce proizilaze jednaka prava i obaveze • Hartije od vrednosti se izdaju, prenose i evidentiraju u obliku elektronskog zapisa i informacionom sistemu Centralnog registra hartija od vrednosti • Komisija za hartije od vrednosti utvrđuje posebne elemente pojedinih vrsta hartija od vrednosti, u tom smislu i akcija • Akcionarko društvo može da vodi knjigu akcija

26. VRSTE AKCIJA U AKCIONARSKOM DRUŠTVU • Akcionarsko društvo može izdavati: • Obične akcije • Preferencijalne (povlašćene) akcije Obične akcije uvek predstavljaju jednu klasu akcija i imaju istu nominalnu vrednost ili su bez nominalne vrednosti Povlašćene akcije mogu biti podeljene u dve ili više klasa sa različitim pravima (stopa dividende, različita prava na isplatu imovine akcionarskog društva pri likvidaciji..i dr.) Broj glasova akcionara sa povlašćenim akcijama ne može biti jednak ili preći broj glasova akcionara sa običnim akcijama

27. Akcionarsko društvo može emitovati i druge hartije od vrednosti, uključujući zamenljive obveznice i varante • Zamenljive obveznice i varanti ne mogu se izdati u većem broju od broja odobrenih (neizdatih ) akcija • Akcionarsko društvo ne može izdavati akcije: • Na donosioca • Po nižoj emisionoj ceni u odnosu na nominalnu vrednost akcija Akcionarsko društvo, pored izdatih, može imati neizdate (odobrene) akcije

28. PRAVA IMALACA OBIČNIH AKCIJA • Pravo pristupa pravnim aktima • Pravo učešća u radu skupštine društva • Pravo glasa, tako da jedna akcija daje pravo na jedan glas • Pravo na isplatu dividende • Pravo prečeg sticanja akcija iz novih emisija i zamnljivih obveznica • Pravo raspolaganja svih vrsta (zaloga, prodaja, poklon)

29. VARANTI • Varanti su hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na sticanje određenog broja akcija određene vrste i klase po određenoj ceni • Zamenljive obveznice i varanti ne mogu se izdati u većem broju od broja odobrenih (neizdatih) akcija

30. VRSTE OBVEZNICA • Obveznice na bazi hipoteke (kada je hipoteka stavljena nad imovinu poslovanja) • Zajmovne obveznice (kada obveznice nisu osigurane nekom određenom imovinom, već za bazu imaju opštu imovinu) – predstavljaju obećanje da će biti isplaćene • Zamenljive obveznice (one koje nose proviziju koja se može zameniti za obične akcije)

31. ZAKON PREDVIĐA SLUČAJEVE KADA SE AKCIJE MOGU IZUZETNO IZDATI ISPOD NOMINALNE VREDNOSTI • U slučaju reorganizacije • Radi ostvarenja prava preče kupovineimalaca običnih akcija (vrednost tako izdatih akcija ne može biti niža od 90% od njihove tržišne vrednosti) • Radi realizacije prava imalaca varanata i zamenljivih obveznica • Izdavanje akcija brokereu ili drugom posredovniku u cilju preprodaje po tržišnoj vrednosti, po vrednosti manjoj od tržišne vrednosti , ali ne više od iznosa posedničke provizije koja ne može biti veća od 10% tržišne vrednosti tih akcija • Iznos iznad nominalne vrednosti po kojoj se akcije mogu izdati je premija emisije

32. STICANJE I REŽIM SOPSTVENIH AKCIJA • Sopstvene akcije – akcije koje akcionarsko društvo stiče od sopstvenih akcionara • One ne mogu preći 10% njegovog osnovnog kapitala, osim: • Ako društvo ima rezerve kje se mogu koristiti u te namene • Ako se stiču akcije bez naknade, koje su u potpunosti plaćene • Ako se stiču akcije u postupku prinudne prodaje na osnovu sudske odluke, za plaćanje duga akcionarskom društvu od strane akcionara ako nema drugog načina naplate • U slučaju statusnih promena

33. Sopstvene akcije koje kacionarsko društvo stekne do iznosa 10% dužno je da otuđi u roku od jedne godine, a ako akcije stekne preko tog iznosa, onda u roku od tri godine od dana sticanja • U protivnom, upravni odbor dužan je da ih poništi, čime se smanjuje osnovni kapital • Sopstvene akcije ne daju: • Prava glasa • Pravo na dividendu • Ne računaju se u kvorum

34. POVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALA • Do povećanja osnovnog kapitala može doći na osnovu odluke skupštine akcionara, osim u alučaju odobrenog kapitala, kada takvu odluku može doneti i upravni odbor • Do povećanja osnovnog kapitala može doći: • Novim ulozima • Pretvranjem zamenljivih obveznica i varanata u akcije (uslovno povećanje kapitala) • Iz sredstava društva • Pri povećanju osnovnog kapitala vrši se: izdavanje novih akcija ili povećanje nominalne vrednosti postojećih akcija

35. POVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALA IZDAVANJEM NOVIH AKCIJA I NOVIM ULOZIMA • Izdavanje novih akcija otvorenog akcionraskog društva može biti u vidu: • Zatvorene emisije (namenjena je postojećim imaocima akcija i zmanljivih obveznica i varanata, te ograničenom broju profesionalnih investitora) • Otvorene emisije (namenjena je licima koja nemaju pravo prečeg upisa) • Akcije iz nove emisije izdaju se po tržišnoj vrednosti • Akcije iz emisija kojom se osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva uvećava novim ulozima, koje se izdaju po višoj emisionoj ceni od nominalne vrednosti, daju višak- premiju emisije • Zatvoreno akcionarsko društvo može da vrši zatvorene emisije

36. USLOVNO POVEĆANJE KAPITALA • Skupština akcionara može doneti odluku o uslovnom povećanju kapitala radi realizacije prava imalaca zamenljivih obveznica i varanata za nihovu konverziju u akcije • Iznos takvog povećanja ne može preći polovinu osnovnog kapitala akcionarskog društva

37. POVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALA IZ SREDSTAVA DRUŠTVA • Skupština otvorenog akcionarskog društva može odlučiti da se osnovni kapital društva poveća pretvaranjem rezervi i neraspoređene dobiti u osnovni kapitala društva • Pravo na besplatne akcije imaće: • Postojeći akcionari društva • Upisnici akcija, tj.akcionari sa delimično uplaćenim akcijama • Imaoci zamenljivih obveznica

38. SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA • Odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi: • Upravni odbor – poništenjem sopstvenih akcija • Skupština akcionara – po drugim osnovima • Osnovni kapital se može smanjiti u: • Redovnom postupku • Pojednostavljenom postupku • Postupku smanjenja radi pretvaranja u rezerve

39. U redovnom postupku : • Poništenjem stečenih akcija i povlačenjem i poništenjem akcija u posedu akcionara • Smanjenjem nominalne vrednosti akcija, ili računovodstvene vrednosti, kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost • Isplatom uplaćenog iznosa akcionarima za akcije koje nisu u potpunosti uplaćene i neizdavanjem tih akcija

40. Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva može da se smanji u redovnom postupku samo do iznosa minimalnog osnovnog kapitala • U protivnom, pokreće se postupak stečaja ili likvidacije • Izuzetno, i to je mguće ako se istovremeno pokrene postupak za povećanje osnovnog kapitala po drugom osnovu, ali da se ne vrši ulozima u stvarima ili pravima

41. U pojednostavljenom postupku radi poktivanja gubitaka može se vršiti samo ako društvo ne raspolaže neraspoređenom dibiti i rezervama koje se mogu koristiti za te namene • U postupku smanjenja radi pretvaranja rezerve-koje ne prelazi 10% osnovnog kapitala za pokrivanje budućih gubitaka ili za povećanje osnovnog kapitala iz sredstava društva

42. ORGANI AKCIONARSKOG DRUŠTVA • Zatvoreno akcionarsko društvo: • Skupština • Direktor ili upravni odbor • Može imati izvršni odbor, • Može imati internog revizora ili odbor revizora • Otvoreno akcionarsko društvo: • Skupština • Upravni odbor • Izvršni odbor • Interni revizor, odbor revizora ili nadzorni odbor, ako je kotirano akcionarsko društvo a ako nije onda ove organe može, a ne mora imati

43. SKUPŠTINA AKCIONARSKOG DRUŠTVA • U našem pravu, skupštinu čine akcionari: • Svaki akcionar ima prava da: • Učestvuje u radu skupštine • Podnosi predloge i dobija odgovore u vezi pitanjima iz dnevnog reda • Postavlja pitanja u vezi sa dnevnim redom • Skupština može biti : • Redovna • Vanredna (na zahtev upravnog odbor, likvidatora društva, po pisanom zahtevu akcionara sa njamnaje 10% akcija sa pravom glasa)

44. SKUPŠTINA AKCIONARA ODLUČUJE O: • Izmenama osnivačkog akta • Statusnim promenama, promeni pravne forme, prestanku društva • Izboru i razrešavanju člaonva upravnog odbora, revzora i određivanju nagrade istima • Raspodeli dobiti i pokriću gubitaka • Usvanju finansijskog i drugih izveštaja upravnog odbora, revizora i nadzrnog odbora • Sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti • Predmetima podnetim od starne upravnog odbora

45. Kvorum za donošenje odluka čine akcionari koji posedujeu većinu od ukupnog broja običnih akcija sa pravom glasa o prdmetnom pitanju (obična većina) • Odluke se donose : • Prostom većinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa o određenom pitanju • Kada je propisana kvalifiokavana onda 2/3 glasova akcionara koji poseduju akcije sa pravom glasa npr. Promena osnivačkog akta)

46. Akcionari ma koje klase akcija imaju pravo da glasaju kao grupa • Sednice skupštine akcionra društva koje nema više od 10 akcionara mogu se održavati putem konferencijkske veze • Ako akcionarsko društvo ima više od 100 članova, glasanja e je tajno kao i uvek kada to zahtevaju akcionari sa najmanje 10% prava glasa o određenom pitanju, kada se odlučuje o:

47. Izboru i rezrešenju direktora, ili člana upravnog odbora, revizora ili likvidacionog upravnika • Finansijksim izveštajima, uzveštajima o poslovanju i usvajanju sistema nagrađivanja direktora ili člana upravnog odbora

48. MOGUĆNOST POBIJANJA ODLUKE SKUPŠTINE PRED NADLEŽNIM SUDOM POSTOJI: AKO: • Skupština nije sazvana po propisu • Odluka nije doneta na propisan način • Odluka je suprotna propisima (zakonu, osnivačkom aktu ili statutu)

49. UPRAVNI I IZVRŠNI ODBOR • Može se govoriti o tzv.” troglu” korporativnog upravljanja • Njega čine: • Skupština akcionara, organ upravljanja (upravni odbor), i izvršni organ • U engleskom pravu se govori o board-u direktora – sastavljen od izvršilaca (izvršni direktori), a ponekad i o neizvršnih direktora

50. U Nemačkoj prisutan je model two-tier boarda-a direktora, koji podrzaumeva formiranje nadzornog odbora sastavljenog od predstavnika akcionara, zaposlenih, koji predstavljaju menadžment odbor radi detaljne podele u poslovima upravljanja kompanijom