1 / 208

ISPITNI DEO GRADIVA PRIVREDNA DRUŠTVA

ISPITNI DEO GRADIVA PRIVREDNA DRUŠTVA. PREDMET ZAKONA. NOVI ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA (sl .glasnik RS”, br.36/11 i 99/11 ) STUPIO NA SNAGU 1. februara 2012. g., ČIME JE PRESTAO DA VAŽI ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA IZ 2004. GODINE.

traci
Download Presentation

ISPITNI DEO GRADIVA PRIVREDNA DRUŠTVA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. ISPITNI DEO GRADIVAPRIVREDNA DRUŠTVA

  2. PREDMET ZAKONA • NOVI ZAKONO PRIVREDNIM DRUŠTVIMA (sl.glasnik RS”, br.36/11 i 99/11) STUPIO NA SNAGU 1. februara 2012. g., ČIME JE PRESTAO DA VAŽI ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA IZ 2004. GODINE. • Ovim zakonom uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročitonjihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak idruga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

  3. POJAM I REGISTRACIJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA • Privredno društvo je pravno lice koje obavljadelatnost u cilju sticanja dobiti. • Društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

  4. DELATNOST PRIVREDNIH DRUŠTAVA • Društvo ima pretežnu delatnost, a može obavljati i sve druge delatnosti kojenisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom,odnosno statutom. • Posebnim zakonom može se usloviti registracija ili obavljanje određenedelatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnogorgana.

  5. FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA • Pravne forme društva su: 1) ortačko društvo; 2) komanditno društvo; 3) društvo s ograničenom odgovornošću; 4) akcionarsko društvo.

  6. ČLANOVI DRUŠTVA • Lica koja osnivaju društvo i lica koja mu naknadno pristupe su: 1) u ortačkom društvu - ortaci; 2) u komanditnom društvu - komplementari i komanditori; 3) u društvu s ograničenom odgovornošću – članovi društva sa ograničenomodgovornošću; 4) u akcionarskom društvu - akcionari. Član društva može biti fizičko i pravno lice.

  7. OSNIVAČKI AKT, STATUT I UGOVORI U VEZI SA DRUŠTVOM • Osnivački akt je konstitutivni akt društva koji ima formu odluke o osnivanjuako društvo osniva jedno lice ili ugovora o osnivanju ako društvo osniva više lica. • Osnivački akt i statut sačinjavaju se u pisanoj formi i registruju se u skladu sa zakonom o registraciji. • Osnivački akt ortačkog društva, komanditnog društva i društva s ograničenom odgovornošću menja se odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skupštine, u skladu sa ovim zakonom. • Akcionarsko društvo pored osnivačkog akta ima i statut kojim se uređuje upravljanje društvom i druga pitanja u skladu sa zakonom o privrednim društvima, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

  8. IZMENE OSNIVAČKOG AKTA I STATUTA • Osnivački akt ortačkog društva, komanditnog društva i društva s ograničenom odgovornošću menja se odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skupštine, u skladu sa zakonom o privrednim društvima. • Osnivački akt akcionarskog društva ne menja se. • Statut akcionarskog društva menja se odlukom skupštine, odnosno drugogorgana. • Zakonski zastupnik društva je u obavezi da nakon svake izmene osnivačkogakta, odnosno statuta sačini i potpiše prečišćeni tekst tih dokumenata. • Izmene osnivačkog akta i statuta, kao i prečišćeni tekstovi tih dokumenatanakon svake takve izmene, registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

  9. UGOVORI U VEZI SA DRUŠTVOM • Član društva može zaključiti ugovor sa jednim ili više članova istog društvakojim se regulišu njihovi međusobni odnosi u vezi sa društvom, ako ovim zakonomnije drugačije određeno. • Ugovor se zaključuje u pisanoj formi. • Ugovorom članovi društva koji su ga zaključili moguurediti: 1) posebne obaveze tih članova prema društvu; 2) prava i obaveze tih članova u vezi sa prenosom udela odnosno akcija; 3) kako će glasati u skupštini, po određenim ili svim pitanjima; 4) način preraspodele dobiti između tih članova; 5) način rešavanja blokade u odlučivanju; 6) druga pitanja od značaja za njihove međusobne odnose.

  10. DEJSTVA UGOVORA U VEZI SA DRUŠTVOM • Ugovor proizvodi dejstvo isključivoizmeđučlanovadruštva koji su gazaključili. • Ugovor u slučaju ortačkog društva naziva se ugovorortaka, u slučaju komanditnog društva i društva s ograničenom odgovornošću ugovorčlanova, a u slučaju akcionarskog društva ugovor akcionara.

  11. ODGOVORNOST ZA OBAVEZE DRUŠTVA • Članovi društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama ovogzakona koje uređuju pojedine pravne forme društva, kao i u slučajevima iz člana 18.ovog zakona (Probijanje pravne ličnosti).

  12. PROBIJANJE PRAVNE LIČNOSTI • Komanditor, član društva s ograničenom odgovornošću i akcionar, kao izakonski zastupnik tog lica ako je ono poslovno nesposobno fizičko lice, kojizloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti odgovara za obaveze društva. • Smatraće se da postoji zloupotreba naročito ako to lice: 1) upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen; 2) koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova ličnaimovina; 3) koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva; 4) radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako jeznalo ili moralo znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze. • Poverilac društva može podneti tužbu protiv ovih lica nadležnom sudu prema sedištu društva u roku od šest meseci od dana saznanja zazloupotrebu, a najkasnije u roku od pet godina od dana zloupotrebe.

  13. SEDIŠTE DRUŠTVA • Sedište društva je mesto na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom ili odlukomskupštine. • Odluku o promeni sedišta donosi skupština, ako osnivačkim aktom, odnosnostatutom nije drugačije određeno. • Adresa sedišta društva registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

  14. POSLOVNO IME • Privredno društvo posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnimimenom koje je registrovalo u skladu sa zakonom o registraciji. • Poslovno ime obavezno sadrži naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedištedruštva. • Naziv je karakteristični deo poslovnog imena po kome se to društvo razlikujeod drugih društava.

  15. OZNAČAVANJE PRAVNE FORME U POSLOVNOM IMENU • Pravna forma se u poslovnom imenu označava na sledeći način: 1) za ortačko društvo: „ortačko društvo” ili skraćenicom „o.d.” ili „od”. 2) za komanditno društvo: „komanditno društvo” ili skraćenicom „k.d.” ili„kd”. 3) za društvo s ograničenom odgovornošću: „društvo s ograničenomodgovornošću” ili skraćenicom „d.o.o.” ili „doo”. 4) za akcionarsko društvo: „akcionarsko društvo” ili skraćenicom „a.d.” ili„ad”. • Uz poslovno ime privrednog društva u postupku likvidacije dodaje se oznaka„u likvidaciji”.

  16. OGRANIČENJA U POGLEDU POSLOVNOG IMENA • Poslovno ime društva ne može biti takvo da: 1) vređa javni moral; 2) može izazvati zabludu u pogledu pravne forme društva; 3) može izazvati zabludu u pogledu pretežne delatnosti društva. • Poslovno ime koje ne ispunjava navedene uslove ne može seregistrovati u registru privrednih subjekata.

  17. ZAŠTITA NAZIVA DRUŠTVA • Naziv društva ne sme biti istovetan nazivu drugog društva i mora se razlikovati od naziva drugog pravnog lica tako da neizaziva zabludu o identitetu sa drugim društvom.

  18. ZASTUPANJE I ZASTUPNICI • Zakonski (statutarni) zastupnici društva u smislu ovog zakona su lica koja suovim zakonom kao takva određena za svaki pojedini oblik društva. • Zakonski zastupnik društva može biti fizičko lice ili društvo registrovano uRepublici Srbiji. • Društvo mora imati najmanje jednog zakonskog zastupnika koji je fizičko lice • Osim zakonskih zastupnika, zastupnici društva u smislu ovog zakona su i lica koja su aktom ili odlukom nadležnog organa društva ovlašćena da zastupaju društvo i kao takva registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

  19. PUNOMOĆNICI PO ZAPOSLENJU • Lica koja kao zaposleni u društvu rade na poslovima čije obavljanje uredovnom poslovanju uključuje i zaključenje ili ispunjenje određenih ugovora ilipreduzimanje drugih pravnih radnji, ovlašćena su da kao punomoćnici društvazaključuju i ispunjavaju te ugovore, odnosnopreduzimaju te pravne radnje ugranicama poslova na kojima rade bez posebnog punomoćja. • Pod pojmom zaposlenog u smislu ovog zakona smatra se fizičko lice koje je uradnom odnosu u društvu, kao i lice koje nije u radnom odnosu u društvu, akoobavlja funkciju u društvu.

  20. PROKURA • Prokura je poslovno punomoćje kojim društvo ovlašćuje jedno ili više fizičkihlica da u njegovo ime i za njegov račun zaključujupravne poslove i preduzimaju druge pravne radnje. • Izuzetno, prokura se može izdati i samo za ogranak društva. • Prokura je neprenosiva i prokurista ne može dati punomoćje za zastupanje drugom licu. • Prokura se izdaje odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosnoskupštine, ako osnivačkim aktom odnosno statutom nije drugačije određeno. • Prokurista se registruje u skladu sa zakonom o registraciji

  21. OGRANIČENJA PROKURE • Prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja da: 1) zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa sticanjem,otuđenjem ili opterećenjem nepokretnosti i udela i akcija koje društvo poseduje udrugim pravnim licima; 2) preuzima menične obaveze i obaveze jemstva; 3) zaključuje ugovore o zajmu i kreditu; 4) zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred arbitražom

  22. ODGOVORNOST I OGRANIČENJA ZA ZASTUPNIKE, PUNOMOĆNIKE PO ZAPOSLENJU IPROKURISTE • Zastupnik društva, punomoćnik po zaposlenju i prokurista odgovaraju za štetukoju nanesu društvu prekoračenjem granica svojih ovlašćenja • ne odgovaraju zaštetu ako su postupala u skladu sa odlukom nadležnog organa društva, odnosno akosu njihove radnje naknadno odobrene od strane tog organa.

  23. IMOVINA I KAPITAL DRUŠTVA • Imovinu društva u smislu ovog zakona čine stvari i prava u vlasništvu društva,kao i druga prava društva. • Neto imovina (kapital) društva jeste razlika izmeđuvrednosti imovine i obaveza društva. • Osnovni (registrovani) kapital društva je novčana vrednost upisanih ulogačlanova društva u društvo koja je registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

  24. ULOZI U DRUŠTVO • Ulozi u društvo mogu da budu novčani i nenovčani i izražavaju se u dinarima. • Nenovčani ulozi mogu biti u stvarima i pravima, ako zakonom za pojedine forme društava nije drugačije određeno. • Po osnovu preuzete obaveze unošenja uloga u društvo, lica stiču udeo odnosno akcije društva. • Ulozi koji su uplaćeni, odnosno uneti u društvo postaju imovina društva.

  25. UTVRĐIVANJE VREDNOSTI NENOVČANOG ULOGA • Vrednost nenovčanog uloga utvrđuje se: 1) sporazumno od strane svih članova društva; 2) putem procene, u skladu sa ovim zakonom. • U javnim akcionarskim društvima vrednost nenovčanog uloga utvrđuje seisključivo putem procene. • Vrednost nenovčanog uloga u društvo procenjuje ovlašćeni sudski veštak,revizor ili drugo stručno lice koje je od strane nadležnog državnog organa RepublikeSrbije ovlašćeno da vrši procene vrednosti određenih stvari ili prava. • Procenu može vršiti i privredno društvo koje ispunjavazakonom propisane uslove da vrši procene vrednosti stvari ili prava koja su predmetprocene.

  26. PREDUZETNIK • Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. • Fizičko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, uređenu posebnim propisom, smatra se preduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisom to određeno. • Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu ovog zakona.

  27. POSLOVNO IME PREDUZETNIKA • Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom. • Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, opispretežne delatnosti, oznaku „preduzetnik” ili „pr” i sedište i adresu. • Poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje od naziva drugogpreduzetnika tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom,odnosno zabludu u pogledu predmeta poslovanja preduzetnika.

  28. DELATNOST PREDUZETNIKA • Preduzetnik može da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene zakoje ispunjava propisane uslove, uključujući i stare i umetničke zanate i poslovedomaće radinosti. • Ministar nadležan za poslove privrede bliže određuje poslove koji se u smisluovog zakona smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaćeradinosti, način sertifikovanja istih i vođenje posebne evidencije izdatih sertifikata.

  29. POSLOVOĐA I OSTALI ZAPOSLENI • Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovnosposobnom fizičkom licu (u daljem tekstu: poslovođa). • Poslovođenje može biti opšte ili ograničeno na jedno iliviše izdvojenih mesta obavljanja delatnosti. • Poslovođa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika i ima svojstvo zakonskog zastupnika u skladu sa ovim zakonom. • Poslovođa se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

  30. PREKID OBAVLJANJA DELATNOSTI • Preduzetnik je u obavezi da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakneobaveštenje na mestu u kome obavlja delatnost. • Prekid obavljanja delatnosti se registruje u skladu sa zakonom o registraciji ine može se utvrđivati retroaktivno.

  31. IMOVINA I ODGOVORNOST ZA OBAVEZE • Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnostiodgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče uvezi sa obavljanjem delatnosti. • Odgovornost za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.

  32. GUBITAK SVOJSTVA PREDUZETNIKA • Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednihsubjekata. • Brisanje preduzetnika iz registra vrši se zbog prestanka obavljanja delatnosti. • Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti odjavom ili po sili zakona. • Brisanje iz registra se ne može vršiti retroaktivno.

  33. PRESTANAK PO SILI ZAKONA • Preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledećim slučajevima: 1) smrću ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti; 2) istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na određenovreme; 3) ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine, na osnovuzahteva za brisanje preduzetnika iz registra koji podnese Narodna banka Srbije iliPoreska uprava; 4) ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracijepreduzetnika; 5) ako mu je pravnosnažnom presudom, izvršnom odlukom nadležnogorgana ili suda časti komore u koju je učlanjen izrečena mera zabrane obavljanjadelatnosti; 6) u slučaju prestanka važenja odobrenja, saglasnosti ili drugog aktanadležnog organa koji je u skladu sa ovim zakonom, posebnimzakonom propisan kao uslov za registraciju; 7) u drugim slučajevima propisanim zakonom.

  34. KONTINUITET OBAVLJANJA DELATNOSTIOD STRANE NASLEDNIKA • U slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, naslednik,odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva (bračni drug, deca, usvojenici iroditelji) koji je pri tom i sam poslovno sposobno fizičko lice može nastaviti obavljanjedelatnosti na osnovu rešenja o nasleđivanju ili međusobnog sporazuma o nastavkuobavljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosno članovi porodičnogdomaćinstva • Lice je dužno je da u roku od 30 dana od dana smrtipreduzetnika prijavi nastavak obavljanja delatnosti registru u skladu sa zakonom oregistraciji. • Poslovno sposobni naslednik može nastaviti obavljanje delatnostipreduzetnika i za života preduzetnika ako to pravo vrši na osnovu raspodelezaostavštine za života u skladu sa propisima kojima se uređuje nasleđivanje.

  35. NASTAVAK OBAVLJANJA DELATNOSTI U FORMIPRIVREDNOG DRUŠTVA • Preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formiprivrednog društva, pri čemu se shodno primenjuju odredbe o osnivanjudate forme društva. • Nakon gubitka svojstva preduzetnika tofizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale uvezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.

  36. ORTAČKO DRUŠTVO • Ortačko društvo je društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. • Ako ugovor o osnivanju društva ili drugi ugovor između ortaka sadrži odredbu o ograničenju odgovornosti ortaka prema trećim licima, ta odredba nema pravno dejstvo. • Osnivački akt (ugovor o osnivanju). • Pored osnivačkog akta, ortačko društvo može imati i ugovor ortaka društva kojim se uređuje naročito poslovanje i upravljanje društvom.

  37. UGOVOR O OSNIVANJU ORTAČKOG DRUŠTVA sadrži: 1) ime, jedinstveni matični broj i prebivalište ortaka koji je domaće fizičkolice, odnosno ime, broj pasoša ili drugi identifikacioni broj i prebivalište ortaka koji jestrano fizičko lice, odnosno poslovno ime, matični broj i sedište ortaka koji je domaćepravno lice, odnosno poslovno ime, broj registracije ili drugi identifikacioni broj isedište ortaka koji je strano pravno lice; 2) poslovno ime i sedište društva; 3) pretežnu delatnost društva; 4) označenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka. • Ugovor o osnivanju može da sadrži i druge elemente od značaja za društvo iortake. • Izmene i dopune ugovora o osnivanju društva vrše se jednoglasnom odlukomsvih ortaka društva, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno

  38. ULOG I UDEO • Ortaci u društvo unose uloge jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanjunije drugačije određeno. • Izuzetno, nenovčani ulog ortaka može biti iu radu i uslugama. • Ortaci stiču udele u društvu srazmerne svojim ulozima u društvo, akougovorom o osnivanju nije drugačije određeno. • Ortak nije dužan da poveća ulog iznad iznosa određenog ugovorom oosnivanju , ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. • Ortak ne može smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka.

  39. PRENOS UDELA • Udeo se prenosi pisanim ugovorom zaključenim između prenosioca isticaoca, kao i na drugi način propisan zakonom. • Potpisi na ugovoru overavaju se u skladu sa zakonomkoji uređuje overu potpisa. • Sticalac udela stiče udeo danom registracije prenosa udela u skladu sazakonom o registraciji.

  40. PRENOS UDELA IZMEĐU ORTAKA • Prenos udela između ortaka je slobodan, ako ugovorom o osnivanju nijedrugačije određeno.

  41. PRENOS UDELA TREĆIM LICIMA • Ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno, ortak ne može bezsaglasnosti ostalih ortaka: 1) preneti svoj udeo trećem licu, što obuhvata i unos tog udela kaonenovčanog uloga u drugo privredno društvo; 2) dati svoj udeo u zalogu trećem licu. • Ako ortaci ne daju saglasnost na prenos udela trećem licu, ortak kome jesaglasnost za prenos udela uskraćena može istupiti iz društva.

  42. ODGOVORNOST KOD PRENOSA UDELA • Prenosilac udela i sticalac udela odgovaraju neograničeno solidarno za sveobaveze prenosioca udela prema društvu na dan registracije prenosa udela u skladusa zakonom o registraciji, osim ako se svi ortaci ne sporazumeju drugačije.

  43. POSLOVOĐENJE • Svaki ortak ima ovlašćenje za obavljanje radnji u redovnom poslovanjudruštva (poslovođenje). • Radnje koje ne spadaju u redovno poslovanje društvamogu se obavljati samo uz saglasnost svihortaka, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. • Izuzetno, ako je ugovorom o osnivanju ili ugovoromortaka određeno da su jedan ili više ortaka ovlašćeni za poslovođenje, ostali ortacinemaju ovlašćenje za poslovođenje.

  44. POSLOVOĐENJE OD STRANE VIŠE ORTAKA • Ako ovlašćenje za poslovođenje ima više ortaka, svaki ortak je ovlašćen dapostupa samostalno, ali se drugi ortak ovlašćen za poslovođenje može usprotivitipreduzimanju određene radnje u kom slučaju ta radnja ne može biti preduzeta. • Ako je ugovorom o osnivanju određeno da ortaci ovlašćeni za poslovođenjepostupaju zajedno: 1) za preduzimanje svake radnje potrebna je saglasnost svih ortakaovlašćenih za poslovođenje, osim ako bi nepreduzimanje radnje usled nedostupnostinekog od ortaka moglo prouzrokovati štetu društvu; 2) svaki ortak je dužan da postupa po instrukcijama svakog od ostalihortaka ovlašćenih za poslovođenje.

  45. ODUZIMANJE OVLAŠĆENJA ZA POSLOVOĐENJE ORTAKA • Ovlašćenje za poslovođenje ortaka može se oduzeti odlukom nadležnog sudapo tužbi društva ili svakog od ortaka ako se utvrdi da za to postoje opravdani razlozi,a naročito: 1) nesposobnost ortaka da pravilno vodi poslove društva; 2) teža povreda dužnosti prema društvu

  46. PRAVA ORTAKA • Pravo na naknadu troškova • Pravo na raspodelu dobiti • Pravo na informisanje

  47. ODLUČIVANJE ORTAKA DRUŠTVA • Ortaci odluke donose jednoglasno, ako ugovorom o osnivanju nije drugačijeodređeno. • Ako je ugovorom o osnivanju određeno da se određene ili sve odluke donosevećinom glasova, svaki ortak ima jedan glas, ako ugovorom o osnivanju nijedrugačije određeno. • Za donošenje odluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti društva,kao i odluke o prijemu novog ortaka u društvo neophodna je saglasnost svih ortaka.

  48. ZASTUPANJE DRUŠTVA • Svaki ortak je ovlašćen da samostalno zastupa društvo, ako ugovorom oosnivanju nije drugačije određeno. • Ako su dva ili više ortaka ovlašćeni da zastupaju društvo zajedno: 1) oni mogu da ovlaste jednog ili više ortaka da zastupaju društvo uodređenim poslovima ili određenoj vrsti poslova; i 2) izjava volje trećih lica učinjena bilo kom od ortaka ovlašćenih dazastupaju društvo zajedno smatraće se da je učinjena društvu. • Ugovorom o osnivanju može se odrediti da svaki ortak koji je ovlašćen dazastupa društvo može zastupati društvo samo zajedno sa prokuristom.

  49. ISKLJUČENJE ORTAKA, ISTUPANJE ORTAKA • Na isključenje ortaka shodno se primenjuju odredbe ovog zakona oisključenju člana društva s ograničenom odgovornošću. • Ortak može da istupi iz društva podnošenjem pisanog obaveštenja oistupanju ostalim ortacima. • Pisano obaveštenje podnosi se najmanje šest mesecipre isteka poslovne godine, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. • Ortak koji podnese pisano obaveštenje o istupanju, istupa iz društva istekom poslovne godine u kojoj je obaveštenje dato (danistupanja). • Pravo ortaka iz ovog člana ne može se ograničiti niti isključiti.

  50. PRESTANAKORTAČKOG DRUŠTVA • likvidacija društva usled: • isteka vremena na koje je osnovano • odluke ortaka • sudske odluke • otvaranja stečaja nad ortakom koji je pravno lice, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno • ako je u društvu ostao samo jedan ortak, a u roku od tri meseca od danakada je u društvu ostao jedan ortak društvu ne pristupi novi ortak • nastupanja bilo kojeg drugog razloga određenog ugovorom o osnivanju. • zaključenje stečaja društva • statusne promene

More Related