1 / 55

Uticaj klimatskih promena na pojavu bolesti poljoprvedenog bilja Prof. dr Mirko Ivanović

Uticaj klimatskih promena na pojavu bolesti poljoprvedenog bilja Prof. dr Mirko Ivanović Poljoprivredni fakultet Zemun. Uvodne napomene. Globalna promena klime je n a jkritičniji problem koji stoji pred čovečanstvom u budućnosti jer promene utiču na kopneni i vodeni život na planeti.

etana
Download Presentation

Uticaj klimatskih promena na pojavu bolesti poljoprvedenog bilja Prof. dr Mirko Ivanović

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Uticaj klimatskih promena na pojavu bolesti poljoprvedenog bilja Prof. dr Mirko Ivanović Poljoprivredni fakultet Zemun

  2. Uvodne napomene

  3. Globalna promena klime je najkritičniji problem koji stoji pred čovečanstvom u budućnosti jer promene utiču na kopneni i vodeni život na planeti

  4. DA SE PODSETIMO Šta je efekat staklene bašte - greenhouse effect ? Sunce zrači toplotu. Ona dospeva na zemlju. Deo te toplote se odbija u atmosferu i biva absorbovan od: H2O, CO2, CH4, N2O, O3 i dr. i zagreva je. Taj stepen zagrejanosti atmosfere se zove efekat staklene bašte.

  5. Efekat staklene bašte – politički problem

  6. Nauka traži : CO2 na nivo 1990.god. Politika: Smanjenje potrošnje fosilnih goriva šteti ekonomiji

  7. BROJKE

  8. Broj ljudi na planeti

  9. Danas: ~ 6.697.428,26

  10. Procenjuje se da planeta može da ishrani ~11 milijardi ljudi

  11. CO2 u atmosferi

  12. Sadašnja koncetracija CO2 = 383 ppm 2 x 360 ppm povećanje to za 1,5 do 4,5 oC

  13. 2007. u atmosferu ispušteno 10 milijardi t CO2

  14. Stanje klimatskih promena Za proteklih 100 godina temperatura povećana 0,5 ± 0,2oC Projektovano stanje do 2100. godine Povećanje za 1do 4,5oC

  15. Gubici od bolesti biljaka u svetu 9-16% U SAD potrošnja fungicida 5 milijardi $

  16. Gubici od štetnih organizama u poljoprivredi U svetu 25-45% U Srbiji oko 33% Bolesti oko 11% Štetočine oko 11% Korovi oko 11%

  17. BOLEST

  18. Bolest kod biljaka je složen patološki proces, koji se javlja pri postojanju međudejstva biljke (domaćina), parazita i faktora spoljašnje sredine i koji se manifestuje pojavom simptoma ili smanjenjem kvaliteta prinosa

  19. Biljna bolest - rezultanta u obliku trouglakoja nastaje u međudejstvu patogena, biljke domaćina i uslova spoljne sredine “Trouglu” bolesti se može dodati i četvrta dimenzija –VREME. Biljna bolest se može predstaviti piramidom.

  20. UTICJ KLIMATSKIH PROMENA

  21. Treba biti obazriv pri prihavtanju preporuka za suzbijanje bolesti u jednim klimatskim uslivima i njihovoj primeni u drugm.

  22. Klimatske promene mogu imati: • Neutralan uticaj • Pozitivan uticaj • Negativan uticaj na biljne bolesti

  23. Tri moguća činioca klimatskih promena su: • Povećenje temperature • Povećanje vlažnosti • Povećana koncentracija CO2

  24. Cilj prezentacije da pokaže kako povećanje CO2 i izmenjeni nivo padavina i temeperature utiču na biljne bolesti i njihovu kontrolu. Većina istraživanja koji se tiču klimatskih promena se odnose na promenu pojedinačnih meteoroloških činilaca i njihov uticaj na biljke, patogene ili interakciju biljka i patogena u kontrolisanim uslovima. U stvarnosti situacija je drugačija. Jer višestruki klimatski i biološki činioci simultano variraju i dinamičnoj spoljnoj sredini.

  25. Klimastke promene utiču na: • Geografsku rasprostranjenost biljaka • Geografsku rasprostranjenost patogena • Izmene fiziologije odnosa biljke i patogena • Izmene efikasnosti kontrole bolesti • Štetnost bolesti

  26. Smatra se da će kukuruz 2050. godine moći da se gaji u Finskoj

  27. Uticaj povećanja temperature

  28. Zagrevanje može povećati osetljivost biljaka prema patogenima prema kojima do sada nisu bile osetljive. Biljke gajene u izmenjenim (pogoršanim) klimatskim uslovima su pod stresom i podložnije su napadu bolesti.

  29. Alternaria spp.

  30. Povećanje to utiče na raniju pojavu bolesti, pa je potrebno veći broj tretiranja

  31. 1999.god.

  32. Primarna infekcija 29.04.1999.

  33. Novinski izveštaji

  34. Povećanje temperature utiče na bolje preživljavanje insekata vektora virusa. Primer: Virus žute patuljavosti ječma (Barley yellow dwarf virus (BYDV), virusi krompira, šećerne repe i dr.

  35. Za svaki stepen oC povećanja prosečne temperature zaštitu krompira od Ph. infestans treba produžiti za 10-20 dana

  36. Uticaj niskih temperatura

  37. Direktno dejstvo mraza - izmrzavanje

  38. Indirektno dejstvo mraza Pucanje kore i prodiranje bakterija Bakterijske Rak-rane Sušenje tokom vegetacije

  39. Uticaj povećane koncentracije CO2

  40. Dvostruka uloga CO2

  41. Pozitivan uticaj Uticaj CO2 na prinos CO2 = 360 ppm 2x360 prinos veći za 12- 30%

  42. Negativan uticaj • Povećana koncentracija CO2 utiče na bolji porast biljaka • atime na povećanu vlažnost u usevu, a to sve utiče na • jaču pojavu bolesti: • rđa • pepelnica • pegavosti • plamenjača

  43. Povećanje biomase usporava njenu razgradnju, a viša temperatura omogućuje lakše preživljavanje patogena na biljnim ostacima i tako povećava količinu prezimelog inokuluma za inokulaciju narednog useva.

  44. Žetveni ostaci

  45. Uticaj povećanja vlažnosti 2008. GODINA

  46. Trulež cele glavice Fusarium Botrytis

  47. Kako povećanje temperature može uticati na patogena i na bolest Temperatura potencijalno može uticati na pojavu biljnih bolesti preko biljke domaćina i preko patogena. Naučno je dokazano da biljka domaćin, kao što je pšenica ili ovas, su mnogo osetljivije prema rđama sa povećanjem temperature. Uopšte uzeto, gljive se najbolje razvijaju na umerenim temperaturama. U klimatskim zonama sa hladnijom zimom, u slučaju povećanja temperature dobio bi se duži period pogodan za infekciju. U tom slučaju infekcija, na primer krompira sa Phytophthora infestans bi se ranije ostvarivala,a to znači da bi za zaštitu trebalo obavljati veći broj tretiranja.

More Related