Nema jasnog zaključka o tome koji je od ova dva režima superioran

1. Fleksibilannasuprotfiksnomdeviznomkursu,EvropskimonetarnisistemikoordinacijamakroekonomskihpolitikaFleksibilannasuprotfiksnomdeviznomkursu,Evropskimonetarnisistemikoordinacijamakroekonomskihpolitika • Nemajasnogzaključka o tome koji je od ova dvarežimasuperioran • sistem u komepostojisamojednavaluta • i gde između svih oblasti u zemlji važi permanentno fiksni devizni kurs. • To je idealanslučaj – optimalna valutna zona na nivou celog sveta

2. Pažljivimpregledomteorijskihargumenatakojipokrećuobestrane ne dolazi sedo bilokakvogjasnogzaključka o tome da je jedanod ova dvarežimasuperioran • ranih 1970-ih u doba sloma Bretonvudskog sistema fiksnihkursevavećinaekonomistanaginjalaprelaskunafleksibilnideviznikurs. • Međutim, usled velikih fluktuacija deviznih kurseva u poslednje tri decenije, • danasprevagu imaju fiksni ili rukovođeni kursevi. • Izgleda da ekonomisti čestoimaju u viduočigledneslabostipostojećihrežimaidačestoidealizujunjegovualternativu • Ovo je u očitojsuprotnostisamanjeilivišestalnimpreferencijamaposlovnog • sveta, bankaraidržavnihčinovnikakojipreferirajufiksnikurs, ili u najmanjuruku,svakirežimkursa u komesufluktuacijeveomaograničene

3. Konačno, o tome dali je boljirežimfleksibilnihilifiksnihdeviznihkurseva, možemnogozavisitiod same zemljeiuslova pod kojima se odvija • Niko ne bi mogaodaosporiprednostisistema u komepostojisamojednavaluta • i gde između svih oblasti u zemlji važi permanentno fiksni devizni kurs. (npr dolar u Njujorku se može zameniti za dolar u San Francisku ili u bilo kom drugom delu SAD.) • Ali ondadebata o fiksnomvsfleksibilni kurs postajedebatao tome šta je to optimalnavalutnazona (optimumcurrency area), • ilikoliko se možeproširitipodručjepokrivenofiksnimkursom pre negoštonedostacifiksnogkursanadmašenjegoveprednosti.

4. Argumenti u koristfleksibilnogdeviznogkursa • 1. Tržišna efikasnost Pri istinskifleksibilnomdeviznomkursu se deficit ilisuficit u platnombilansu Automatskikorigujekrozdepresijacijuiliapresijaciju • bezikakvedržavneintervencije • bez gubitka ili akumulacijedeviznihrezervi.

5. Prva prednost – tržišna efikasnost • Platnobilansnaravnoteža se možepostićiiprifiksnom kursuako sve domaće cene budu fleksibilne. • Ali efikasnije je,odnosno, manjekoštada se promenisamojednacena (tj. deviznikurs) negoda sedozvolipromenasvihdomaćihcenada bi došlo do uravnoteženjaplatnogbilansa. • Zaključivanje je isto kao pri uvođenju letnje vremenske šeme, kada je lakše promenitivreme nego pomerati sve sastanke i događaje jedan sat unapred. Nadalje, domaće cenesurigidneidalekoodsavršenofleksibilnih, naročitonadole.

6. U prevodu • Ako se smanje cene svih proizvoda, smanjice se i plate!!! • Fleksibilni kurs, nasuprot tome, ublažavašpekulacije,štoumirujefluktuacijedeviznogkursa. • Svepreostalefluktuacijedeviznogkursa setadamoguhedžovatiuz male troškove.

7. Ako je fiksan i previsok • možedoći do toga dazemljaizvozivišenegošto bi izvozilapriravnotežnomkursu. • U ekstremnimslučajevimamožečakdoćido izvozaonihdobara u kojimazemljauopšteinemakomparativneprednosti. • Tojest, roba može biti jeftinija u poređenju sa konkurentnim stranim robama (kada se izraze u istojvaluti) • pripotcenjenomkursu • mada bi priravnotežnomkursusvakakobilaskuplja. • To udaljavazemljuodnajefikasnijeupotreberesursaismanjujekoristiodmeđunarodne specijalizacije

8. Argumenti za fleksibilni Tržišna efikasnost Ekonomska politika Monetarna politika ima dejstvo Posvećuje se rešavanju pitanja inflacije i nezaposlenosti Ne troše se devizne rezerve Ali sve ovo važi ako je kurs TF a ne – NTF (non truly flexible) • Efikasnije je menjati jednu cenu • Smanjuje se opseg za spekulacije • Zemlja proizvodi u skladu sa komparativnim prednostima, a ne u skladu sa potcenjenim kursom

9. Argumenti u korist fiksnog kursa • Manje neizvesnosti • Stabilizujuće špekulacije • Cenovna disciplina, takozvani argument sidra

10. Fiksni - stopa rasta realnog BDP bila mnogo veća, inflacija je bilazatrećinuveća, dok je stopanezaposlenostibilamnogoniža u periodufiksnihdeviznihkurseva • Ali treba biti oprezan u tumačenju

11. ZastupnicirežimafleksibilnogkursapriznajudafleksibilnikursevimogubitiinflatornijiZastupnicirežimafleksibilnogkursapriznajudafleksibilnikursevimogubitiinflatorniji • Međutim, do toga dolazi jer pri fleksibilnom kursu • svakazemljamožedaizaberekakavćetrejd-of danapravi

12. Fleksibilni štiti od spoljnih šokova, ail • fleksibilnideviznikursevisuinflatorniji • imaju slabije stabilizirajuće dejstvo • slabije su prilagođeni situacijama gde se zemljesuočavajusavelikimunutrašnjimšokovima

13. režim fiksnog deviznog kursa bolji je za male otvorene privrede • kojeobavljajurazmenusajednomilisanekolikovelikihzemalja • u kojimasuporemećajiuglavnommonetarneprirode. • režimfleksibilnihdeviznihkurseva se činisuperiornim u slučaju • velikih, relativnozatvorenihzemalja • sadiversifikovanomrazmenom • i sa različitim preferencijama po pitanju izbora između niže stopenezaposlenostiinižestopeinflacije • ikoje se suočavajusaporemećajimakojipotičuizinostranogrealnogsektora.

14. Optimalna valutna zona, Evropski monetarni sistem iEvropskamonetarnaunija • Teorijuoptimalnevalutne zone razvilisuMandel iMcKinonšezdesetihgodinaprošlogveka. • Mi smoposebnozainteresovanizaovuteorijuzbog toga štodobroosvetljavakonflikt u izboru između fiksnog i fleksibilnog deviznog kursa.

15. Optimalnavalutnazonailiblokodnosi se nagrupuzemalja • čijesunacionalnevalutevezanekrozsisteme • permanentnofiksiranih • deviznihkurseva • iuslova pod kojima bi takvazonapredstavljalaoptimum. • Šta bi bio uslov? • Jedinstvena fiskalna politika, npr

16. Optimalna valutna zona: • eliminišeneizvesnostpromene kursa • podstičeproizvodnuspecijalizaciju, spoljnotrgovinsketokove i investiranje među regionima i zemljama. • podstiče proizvođače da čitavu zonu tretiraju kao jedinstveno tržište i da ondaostvaruju dobit po osnovu rasta ekonomije obima. • imašansedaostvarivećucenovnustabilnost • neočekivanišokovi u različitimregionimajednidrugepotiru • možepodstaćiprivredne subjektedanovackoristekaometodzačuvanjebogatstvaikaosredstvorazmene, dokihsnažnoobeshrabrujeda se upuštaju u neefikasnebarterekoji se češćeodvijaju u inflatornimambijentima. • Optimalna valutna zona takođe smanjuje troškove intervencijanadeviznomtržištu

17. najveći nedostatak optimalne valutne zone leži u tome što zemlje članice nemogu da vode nezavisne stabilizacione politike, koje bi bile prilagođene njihovim preferencijama i njihovim specifičnim okolnostima. Na primer, ako je neki region ili neka zemlja u okviru optimalne valutne zone u depresiji, trebalo bi primeniti ekspanzivnu fiskalnu i monetarnu politiku da bi se smanjila nezaposlenost, dok bi nekom prosperitetnijemregionu u istom tom trenutku možda više odgovarala restriktivna politika, nebi li se tako smanjili inflatorni pritisci.

18. Optimalnavalutnazonabićesvepovoljnijerešenje pod sledećimpretpostavkama: • što veća mobilnost resursa između različitih zemalja članica • što veće strukturnesličnosti, • štovećaspremnostda se uspostavibliskakoordinacijafiskalnih, monetarnihi ostalih politika između zemalja članica.

19. Nekekoristikojenastajuformiranjemoptimalnevalutne zone • mogu da se dobiju, u nešto slabijoj formi, i uvođenjem fiksnog deviznog kursa. • Na tajnačin, argumenti u koristoptimalnevalutne zone istovremenosuargumenti u koristfiksnog, a protivfleksibilnogdeviznogkursa.

20. Evropskimonetarnisistem (1979-1998) • 1) zajedničkavaluta – ECU (EuropeanCurrency Unit) definisanakaoponderisaniproseksvihvalutačlanica; • 2) Valutesvihzemaljačlanicasmelesudafluktuirajumaksimalno do ± 2.25 odstookosvogpariteta • Tako je EMS formirankaofiksni, aliprilagodljivirežimdeviznogkursagdevalute zemalja članica zajednički plivaju u odnosu na dolar. • Od septembra 1992. godine, međutim, ovaj sistem je napadnut i avgusta 1993. se dozvoljeni interval fluktuacijapovećava sa 2.25 na 15% • (3) Predviđeno je da zemljamačlanicama bude obezbeđena kratkoročna i srednjoročna platnobilansna podrškaodstraneestablišmentaEMCF (European Monetary Cooperation Fund)

21. Ako bi deviznikursdosegao do graniceintervala • onda bi se troškovisimetričnodeliliizmeđu zemlje sa slabom i zemlje sa jakom valutom. • Na primer, ako bi francuski franakdepresirao u odnosu na nemačku marku, • i to sve do svoje gornje granice, onda je • francuskacentralnabankamoraladaprodajesvojedeviznerezervenemačkihmaraka, • a nemačka centralna banka (Bundesbank) je morala da obezbedi kredit u nemačkim markamafrancuskojcentralnojbanci.

22. Valutnakrizaevropskogmonetarnogsistemaiz 1992-1993. godine • Septembra 1992. godineUjedinjenoKraljevstvoiItalijanapustilesumehanizamdeviznogkursa (exchange mechanism - ERM), • što je bilopraćenodevalvacijom • španskepezete, portugalskogeškudošaiirskefunte

23. Nemačka podigla kamatnu stopu • Radizaustavljanjainflatornihpritisaka (kojisunastali u procesurekonstrukcijeIstočneNemačke) • To je ojačalo su nemačku marku • UK iItalijasuproceniledasutroškoviočuvanjapariteta u okviruERMpostalinepodnošljivovisokitesuganapustile. • To je omogućilodanjihovevalutedepresirajua da se kamatne stope spuste, što je, i jedno i drugo, stimulisalo rast.

24. Prerastanje u monetarnuuniju – tri etape • Prvaetapa, koja je počelajula 1990 • konvergencijaekonomskihperformansi • kooperacijamonetarnihifiskalnihpolitika • ukidanjesvihrestrikcija u unutarevropskimtokovima kapitala. • Druga etapa (Maastricht) decembra 1991. godine • stvaranjeEMI-ja(European Monetary Institute, EMI) kaoprethodniceEvropskojcentralnojbanci(ECB) • koja bi joščvršćecentralizovalamakroekonomskepolitikezemalja-članica • smanjilamarginenjihovihdeviznihkurseva • Treća etapa sastojala se u zaokruživanju • monetarne unije ili do 1997. ili do 1999. godine – jedinstvena valuta

25. To je značilodaćezemlječlanicemorati • da se odreknusuverenitetanadsvojomnovčanomponudomimonetarnompolitikom. • Nadalje, višenisuimalepunusloboduninadsvojimfiskalnimpolitikama. • Centralnebankesvakezemljedobilesuulogukojapodsećaulogu pojedinačnih Federal Reserve banaka.

26. Mastriški sporazum • (1) stopainflacijene sme da pređe 1.5 procentni poen iznad prosečne stope inflacije tri zemlje kojeimaju najmanju inflaciju; • (2) budžetski deficit ne sme da pređe 3 odsto BDP; • (3)ukupan državni dug ne sme da pređe 60 odsto BDP; • (4) dugoročna kamatna stopane smedapremašujezavišeoddvaprocentnapoenaprosečnukamatnustopuiz trizemljesanajnižomstopominflacije; • (5) dvegodine pre pristupanjanjenprosečnideviznikurs ne smedaodstupa višeod 2,25%odprosečnevrednosti EMS

28. Ali i drugi su pravili “izlete”... • samo suFrancuskaiLuksemburgispunilisvekriterijume. • Nemačka - usled troškovaujedinjenjaimala budžetski deficit od 5%BDP • Italija -sabudžetskimdeficitomod 10%BDP idugomvećimod 100% BDP, nije bila zadovoljila niti jedan od ovih slova. • Do 1998, međutim, najvećibrojčlanica EU je ispuniooveitakosustvoreniuslovizaistinskumonetarnuuniju.

29. UjedinjenoKraljevstvo, DanskaiŠvedskasuodlučileda ne • učestvuju u ovomprocesujernisuhteledaizgubekontrolunadnovčanomponudomimonetarnompolitikom, alisuzadržalepravoda to učinekasnije.

30. 1997 - Paktzastabilnostirast (Stability and Growth Pact - SGP). • zahtevaoda se budžetskideficit zemaljačlanicasmanjinaispod 3 odstoBDP, • takoda u slučajurecesijezemljamožedavodiekspanzivnufiskalnupolitiku, a daistovremenoostaneispodlimitaod 3 odsto. • Zemljekoje bi prekršileovofiskalnoograničenjeplaćale bi visokekazne.

31. 2000-2003, mnogezemljeprobilesuovaj limit • Krajem 2003. godinetrebalo je aktiviratikaznene mere protivFrancuskeiNemačke, • ali je pobedilarealpolitikaipakt je ‘suspendovan’, • što je kasnijeEvropskisudpravdeproglasionelegalnomakcijom.

32. U čitavomperiodupregovoraUjedinjenoKraljevstvo je upornopokušavaladausporikretanje ka većojekonomskojipolitičkojuniji • izstrahadaćeizgubitijošviše • suvereniteta. • UjedinjenoKraljevstvo je odbilo • daobećadaćeuzetievrozasvojunacionalnuvalutu • ilidaćeprihvatitiradnozakonodavstvoEvropskeUnije.

33. zašto? • Razlike u kulturi • Da li je UK dobila od te politike? • Nekada jeste, nekada nije • U proseku, isti bi verovatno bio ishod

34. prvogjanuara 1999. godinenastao • evro (€) kaozajedničkavaluta 11 zemaljaevrozone • Austrija, Belgija, Nemačka,Finska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Španija, Portugal i Holandija).

35. Koristi i troškovi od uvođenja evra • 1) nestanakkonverzije (štedičak 30 milijardiUS$ godišnje); • (2) nestanak valutnih fluktuacija među zemljama članicama; • (3) bržaekonomskaifinansijskaintegracija; • (4) mogućnostdaECBvodiekspanzivnijumonetarnu • politiku • (5) većaekonomskadisciplina u zemljama • poputGrčkeiItalije; • (6) emisionadobitodštampanjaevra kao međunarodne valute • (7) smanjeni troškovi pozajmljivanjana međunarodnom finansijskom tržištu; • (8) rastući ekonomski i političkiznačaj EUdnim odnosima

36. Najozbiljnija negativna posledica uvođenja evra • nastaje kada se samo u jednoj ili u • nekolikozemaljadogodirecesijailinekidrugiasimetričnišok. • zemlja pogođena šokom ne može da koriguje devizni kurs niti da upotrebi monetarnupolitiku, a prostor za fiskalnu politiku jeveomaograničen.

37. U takvojsituacijitazemljailitagrupazemaljamoradasačekada se taj problem rešisamodsebe, postepeno, vremenom • U SAD, ako je neki region u recesiji, nekiće se radnicitrenutnoodselitiidoćiće do velikefiskalneredistribucije (jerćepadatiizdavanjazaosiguranje od nezaposlenosti).

38. Ispitno pitanje • Šta može u izvesnojmeriposlužitikaosupstitutneadekvatnojmobilnostiradai time pomoći uprevazilaženjuposledica asimetričnog šoka, kad već nema seljenja? • Velika mobilnost kapitala unutar evrozone

39. Deviznavećaidolarizacija • Aranžmanideviznogveća (valutniodbor, currency board arrangements) suekstremna • forma fiksnogdeviznogkursa • Ili prihvatanjenekezajedničkevalute • Ili - dolarizacija (tj. prihvatanjedolarazanacionalnuvalutu).

40. U aranžmanimadeviznog • veća, zemljarigidnofiksira (čestozakonom) svojuvalutu • zastranuvalutu, • zaspecijalnaprava vučenja • ili za neku kompozitnu valutu, • a njena centralna banka u osnovi prestaje dafunkcioniše.

41. Deviznavećaimajuodlikezlatnogstandarda • u smisludazahtevajustopostotnupokrivenostnacionalnenovčaneponude. • U aranžmanudeviznogvećaponudanovcarasteiliopadasamokaoodgovornaplatnobilansnisuficit (priliv) deviznihrezervi • Kao rezultatstopainflacijeikamatnastopa se formiraju pod uslovimakojivladaju u zemljiizkoje je zemlja • preuzelavalutu.

42. Ključnaprednostvalutnogodbora • u tome štomožedaobezbedikredibilitet • štodovodi do nižihkamatnihstopainižeinflacije u zemlji. • Nedostatakvalutnogodboraje u nemogućnosticentralnebankeda • (1) vodinezavisnumonetarnupolitiku, • (2) delujekao „krajnjipoverilac”, ida • (3) prikupljaemisionudobit

43. Dolarizacija • Zemlje preuzimajuvalutunekedrugezemljeiproglašavaju je zasvojusopstvenu. • Madasvakazemljamožedakoristivalutubilokojedrugezemlje, ovajprocesobičnoimanazivdolarizacija

44. Da li Srbija treba da preuze evro? • Ne može (politički) • Ne treba?

45. Koristiitroškovidolarizacije • Sličnideviznom veću, alisujošizraženiji • ovde se zemljaodričeiod „izlaznestrategije” jošvišenego uaranžmanudeviznogveća. • (1) izbegavanje potrebeda se hedžujedeviznirizik, • (2) prihvatanjestopeinflacijesličneonoj u SAD • (3) izbegavanjedeviznihkriza

46. troškovi • 1) troškovizamenedomaćevalutedolarom (LatinskaAmerika 4-5 odstoBDP); • (2) gubitaknezavisnostimonetarnepolitikeipolitikedeviznogkursa • (3) gubitakmogućnostidadomaćacentralnabankafunkcionišekaokrajnjipoverilac

47. Raspon deviznog kursa, prilagodljivi paritet, puzajući pariteti rukovođeno plivajući kurs