UPRAVLJANJE RIZIKOM I GREŠKAMA U RADU MEDICINSKIH SESTARA

1. UPRAVLJANJE RIZIKOM I GREŠKAMA U RADU MEDICINSKIH SESTARA Damjanović-Jungić Željka

2. Primarni cilj u radu svih zdravstvenih ustanova je da pruži sigurnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Sigurnost pacijenata i sigurnost osoblja su ključne komponente upravljanja rizikom.

3. Šta je to RIZIKu zdravstvenom sistemu ? «Verovatnoća ili mogućnost da se desi nešto opasno, da dođe do gubitka, povrede ili nekih drugih nepovoljnih posledica.» (Oxford Dictionary)

4. Šta je UPRAVLJANJE RIZIKOM? Upravljanje rizikom je mehanizam utvrđivanja izloženosti riziku u radu naročito u slučajevima kada nam je teško da prepoznamo situaciju koja može rezultirati lošim ishodom ili štetnim posledicama u budućnosti i način kako to kontrolisati.

5. Raspon nepovoljnih događaja u svetu se kreće od 3,2 do 16,6% svih hospitalizovanih pacijenata. • Svaki deseti pacijent u evropskim bolnicama pretrpi neku štetu i nepovoljan događaj koji je povezan sa negom i lečenjem u bolnici. Finansijski gubici su takođe ogromni. Ukupni gubici u SAD procenjuju se na 17 – 29 miliona $ godišnje.

6. CILJ UPRAVLJANJA RIZIKOM • Zaštitakorisnika zdravstvenih usluga • Zaštita ustanove i osoblja od krivičnog gonjenja. «Rizik nikada nećemo eliministi, ali ga možemo smanjiti na minimum i njime upravljati»

7. VRSTE RIZIKA: • rizik od povrede (osoblja, pacijenata) • finansijski rizik • rizik od gubitka ugleda • rizik od tužbi • rizik po kvalitet usluga koje se pružaju • rizik po okolinu

8. PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM Postoje četiri osnovna elementa: 1. identifikovanje 2. analiza 3. kontrola 4. finansiranje

9. Najbolji način da greške budu redukovane je da se «naciljaju» nedostaci sistema (rutina, procedure, organizacija), a ne da se optužuju pojedinci. U tom smislu bitno je razbiti dva mita: • Mit o savršenosti – ako se ljudi dovoljno trude, greška se ne može dogoditi. • Mit o kažnjavanju – ako kaznimo ljude koji čine greške, oni ih neće više činiti.

10. Zaključak je da je zdravstveni sistem, sam po sebi, visoko rizičan sistem i uvek uključuje rizike. Ali se ti rizici mogu redukovati analizom predhodnih incidenata i zato je veoma važno da oni budu prijavljivani. Za to je potrebna kultura otvorenosti, poštenje, jasna linija odgovornosti, upravljanje rizikom.

11. Značaj kulture otvorenosti • Potrebno je tražiti uzroke nastanka incidenta, oni svakako nisu samo u pojedincu. • Greške ne smeju da ostanu tajna jer mogu ozbiljno da naruše zdravstveno stanje pacijenta. U velikom broju slučajeva se može na vreme reagovati ukoliko je greška prijavljena, zato i važi izreka: « Ako priznaš grešku ja ću ti više verovati i biti sigurniji u tebe»

12. FAKTORI RIZIKA: • Organizacija i disciplina • Fiziološki faktori • Znanje • Veštine, stavovi, iskustvo • Radna sredina

13. Organizacija i kompetencije • Jasna organizaciona šema i precizno određene kompetencije zaposlenih smanjuju mogućnost pojave grešaka i propusta u radu. Potrebno je da postoji jasna podela posla u okviru ustanove, bolničkog odeljenja. • To se postiže kroz opis poslova i standardizaciju procedura.

14. Fiziološki faktori • Svako od nas ima biološki časovnik. Većina grešaka se dešava noću i u najangažovaniji deo radnog dana. Moramo računati na faktor zamora. Zato je potrebno poštovati radni raspored i izbegavati spajanje smena i stvaranje velikog viška radnih sati. • Prati nas nedostatak kadra koji značajno povećava šanse za pojavu grešaka u radu zbog prevelike opterećenosti onih koji rade.

15. Znanje • Nivo znanja se smanjuje sa godinama od trenutka završetka obrazovanja. To utiče na pojavu grešaka u radu naročito pri susretu sa novim tehnologijama. • Permanentna edukacija je različito rešena u mnogim zemljama. Zajedničko je da ona ne sme biti prepuštena pojedincu i mora biti obavezna. • Obavezan vid edukacije u zdravstvu koji uslovljava produženje licence za rad ima svoj smisao.

16. Veštine, stavovi i iskustva • Do grešaka u radu dolazi i zbog neveštosti, nespretnosti. Razlog je najčešće neiskustvo. Zato medicinske sestre početnici moraju biti postupno uvođene u posao, od jednostavnijih ka komplikovanijim sestrinskim procedurama. • Takođe postoje procedure koje se retko rade a iziskuju posebnu veštinu. Tada je potrebna posebna koncentracija i poštovanje pisane procedure koja mora biti uvek dostupna. • Prikrivanje sopstvenog neznanja i sujetno ponašanje može biti izuzetno štetno, zato uvek treba potražiti potrebnu informaciju na pravom mestu. • Informacije možete dobiti iz metodologija rada, pisanih procedura, ali i od iskusnih medicinskih sestara.

17. Izuzetno je važno da uvek budete svesni individualne odgovornosti u radu sa bolesnicima i da se nikada ne upuštate u sprovođenje nesigurnih procedura. To je procedura za koju sestra nema kompetencija, znanja i veština da sprovodi i mogu dovesti do ozbiljnih posledica po bolesnika , ali i medicinsku sestru («nikada ne preuzimajte posao lekara»).

18. Radna sredina • Neadekvatno radno okruženje, nedostatak sredstava za rad, nedovoljna obezbeđenost, pojava novih tehnologija. • Zato je potrebno uvek koristiti ono što je dostupno: zaštitnu opremu, poštovati procedure, obezbediti pacijente od pada, razraditi strategiju uvođenja nove metode rada itd.

19. ZNAČAJ PISANIH PROCEDURA Pisane procedure: • olakšavaju rad, • osiguravaju sigurno sprovođenje intervencija, • jasno određuju kompetencije medicinskih sestara • štite medicinsku sestru

20. ŠTA JE SIGURNA PROCEDURA? • To je ona procedura koja je zasnovana na pisanom uputstvu nastalom iz praktičnih iskustava u radu na osnovama znanstvenih činjenica. • Pisana procedura mora biti odobrena i akreditovana. • Cilj je dobrobit pacijenta i pružanje kvalitetne zdravstvene usluge. • Predstojeća dobrovoljna akreditacija zdravstvenih ustanova ide u prilog sigurnoj i kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti.

21. Najčešće intervencije kod kojih može doći do pojave grešaka koje mogu naškoditi pacijentu • Podela ordinirane terapije • Postupak oko davanja transfuzije krvi • Postupak uzimanja i obeležavanja laboratorijskih analiza • Briga o fizičkoj bezbednosti pacijenta, itd.

22. Potencijalne opasnosti iz radnog okruženja prema medicinskoj sestri • Rukovanje opasnim materijama (citostatici, radioaktivni, infektivni otpad i sl.) • Nepravilno rukovanje sredstvima za rad ( povređivanje zaposlenih, ubodi iglom i sl.) • Ne poštovanje sredstava zaštite na radu (zaštitne maske, naočare, mantili itd.)

23. CILJ ISTRAŽIVANJA • Utvrditi odnos i stav medicinskih sestara prema riziku i greškama u svakodnevnom radu MATERIJAL I METODE • Uzorak čini 30 ispitanika- medicinskih sestara. Instrument istraživanja je bio anketni upitnik. HIPOTEZA • Anketni upitnik je osmišljen sa namerom da medicinske sestre same identifikuju najkritičnije i najrizičnije pojave u svom radu i da shvate koji su načini upravljanja takvim pojavama.

24. Koje su moguće rizične situacije po vas na radnom mestu? • Kontakt sa zaraženom krvlju pacijenta (HIV, Hepatitis C i sl.) • Preopterećenost poslom naročito noću, kada radim sama na odeljenju • Kada jedna sestra u isto vreme mora da interveniše kod dva ili više kritičnih pacijenata a nema ko da joj pomogne • Loši međuljudski odnosi • Stres • Svakodnevno podizanje tereta • Mogućnost infekcije • Napraviću propust zbog prevelikog “pritiska” i brzine u radu • Loša saradnja i nedostatak kolegijalnosti

25. PREDLOG MERA • Identifikovati opasnosti na svakom radnom mestu • Napraviti evaluaciju rizika • Oformiti tim za upravljanje rizikom (lekar, medicinska sestra, pravnik) • Koristiti zaštitnu opremu • Poštovati standardne procedure • Obezbediti postojanje metodologije rada na svakom odeljenju • Propisati način uvođenja novih radnika u način rada odeljenja • Propisati uvođenje svake nove metode u rad • Obezbediti pacijente od padova i povređivanja • Voditi evidenciju nepovoljnih događaja i incidentnih situacija