Istraživanje kao proces rešavanja problema

1. Istraživanje kao proces rešavanja problema Faze istraživačkog procesa Havelka, Nenad i sar. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholoških istraživanja. 25-82 strane

2. Empirijska istraživanja – teorijski i praktični značaj EMPIRIJSKO ISTRAŽIVANJE – delatnost usmerena na rešavanje saznajnih i praktičnih problema. • Oblik društvene delatnosti (odvija se u određenom društvenom kontekstu) • Bazična istraživanja: cilj je razumevanje i objašnjenje određenih aspekata ljudskog ponašanja • Aplikativna istraživanja: cilj je primena nalaza u funkciji rešavanja praktičnog problema • Istraživanje možemo posmatrati na dva načina: • Kao proces komunikacije između različitih aktera, sa različitim ulogama (naručilac – istraživač – ispitivač - ispitanik) • Kao proces rešavanja problema – sastoji se iz niza intelektualnih aktivnosti

3. Istraživanje kao proces komunikacije Naručilac – identifikuje probleme i odlučuje se za istraživanje Istraživač – formuliše problem, metode i razvija projekat Ispitivač – obezbedjuje standardnost uslova ispitivanja Ispitanik – daje odgovore, prihvata uslove ispitivanja

4. Izbor teme istraživanja • Od čega zavisi da li neko pitanje postaje predmet istraživanja? • Da li na dato pitanje već postoji odgovor? • Da li je odgovor moguć bez novih istraživanja? • Alternativa: sekundarna analiza • Da li je odgovor moguće dati u naučnim okvirima, sada? • Da li je traženje odgovora socijalno poželjno (u skladu sa vladajućim normama/ideologijom/predstavom društva o sebi)???

5. Faze istraživačkog procesa Okvirno određenje problema Pripremna faza Faza projektovanja Faza izrade instrumenta Izvođenje istraživanja Obrada i analiza podataka Pisanje izveštaja o istraživanju

6. Okvirno određenje problema • Formulacija problema • Smeštanje u određenu oblast/i društvenih nauka • Tematski, teorijski i metodološki kontekst proučavanja • Isti problem – moguće različite perspektive • Problem izbora adekvatne oblasti? - ona koja je dostigla najviše domete u proučavanju datog problema Na primer: Šta ljude privlači / odbija na Facebook profilu? Faktori prve impresije prilikom na osnovu Facebook profila Zašto se ljudi tvrdoglavo drže svog mišljenja, čak i kada je pogrešno? Činioci održavanja stavova / otpora promeni stavova

7. Faze istraživačkog procesa Okvirno određenje problema Pripremna faza Faza projektovanja Faza izrade instrumenta Izvođenje istraživanja Obrada i analiza podataka Pisanje izveštaja o istraživanju

8. Sadržaj pripremne faze Rad u biblioteci • Proučavanje relevantne naučne i stručne literature Rad na terenu • Neposredno upoznavanje sa raznim vidovima ispoljavanja pojave Idejna skica • Na osnovu saznanja iz prethodnih faza

9. Rad u biblioteci Opšti cilj: rad “na sebi” • unapređenje sopstvenih znanja i kompetencija Specifični cilj: pregled literature vezane za temu našeg istraživanja Čitanje je fokusirano na određene informacije • kako se fenomeni definišu • kako se operacionalizuju • kakvi su nalazi dobijeni – kakvi su zaključci • na koja pitanja nije odgovoreno

10. Mogući izvori podataka • Bibliotečki katalozi • Predmetni/naslovni • Autorski • Opšte i specijalne bibliografije • Popisi radova objavljenih u određenom periodu • Referentni časopisi Danas su uglavnom ovi izvori dostupni putem Interneta – u formi baza podataka / virtuelnih biblioteka.

11. Internet izvori Strani sajtovi: • www.apa.org– American Psychological Association • http://www.doaj.org – Directory of open access journals (besplatan pristup jednom broju časopisa) • http://thomsonreuters.com/web-of-science/- Thomson Reuters (ranije ISI) Web of knowledge (platforma za istraživače) • Prvi korak mogu biti standardni pretraživači! (Google, Google Scholar, Yahoo...) • Zgodno za početak, ali nisu garant kvaliteta

12. Navođenje referenci Reference navoditi prema harvardskom sistemu (APA standardi)! • Knjiga: Kaldor, M. (2003). Global Civil Society: An Answer to War.Cambridge: Polity Press. • Citiranje poglavlja iz zbornika radova: Lazarsfeld, P. and H. Menzel (1963). Mass Media and Personal Influence. In W. L. Schramm (Ed.) The Science of Human Communication (pp. 94 – 115). New York: Basic Books • Članak u časopisu Bar-Tal, D. (2001).Why Does Fear Override Hope in Societies Engulfed by Intractable Conflicts as It Does in the Israeli Society? Political Psychology, 22, 601-627 ZLATNO PRAVILO NAVOĐENJA REFERENCI: samo reference na koje se pozivate u tekstu se navode na listi – svaka referenca navedena u listi mora biti pomenuta i u tekstu!

13. Rad na terenu Neposredno upoznavanje sa pojavom koja se izučava, na mestu gde se ona normalno javlja • Razgovor sa “ekspertima” • Uvid u lokalne izvore podataka • Posmatranje pojave u prirodnim uslovima • Formiranje mreže terenskih saradnika

14. Idejna skica istraživanja Idejna skica, idejni projekat, projektni zadatak, nacrt projekta... • Korak između formulisanja ideje i razrađenog projekta za realizaciju istraživanja Dvostruka uloga idejne skice: • Preliminarno određenje predmeta, cilja i metoda istraživanja • Služi kao osnova za dogovor sa naručiocem

15. Idejna skica Struktura idejne skice: • Šta će biti predmet istraživanja: • formulacija problema, cilj, zadaci • Kako će se istraživanje izvesti • mogući metodološki pristupi koji omogućavaju da dođemo do odgovarajućih rešenja • Potrebno vreme, saradnici, sredstva Idejna skica treba da bude maksimalno jasna i precizna!

16. Faze istraživačkog procesa Okvirno određenje problema Pripremna faza Faza projektovanja Faza izrade instrumenta Izvođenje istraživanja Obrada i analiza podataka Pisanje izveštaja o istraživanju

17. Struktura projekta • Teorijski deo • Metodološki deo • Materijalno-finansijski deo

18. Teorijski deo projekta • Formulacija problema (konkretnija i preciznija) • Polazište: uočavanje intelektualne ili praktične teškoće (kontradiktorni rezultati, praznine u znanju...) • Pregled i ocena dosadašnjih saznanja • Opšta formulacija i analiza problema (koje aspekte ćemo uključiti, a koje ne i zašto) • Postavljanje ciljeva istraživanja • Teorijski – aplikativni • Formulacija zadataka i/ili hipoteza • Klasifikovanje i definisanje promenljivih

19. Postavljanje zadataka ili hipoteza Zadatak ili hipoteza? • Zadatak je pitanje, hipoteza iskaz • Kada nemamo valjanu argumentaciju za hipoteze, postavljamo zadatke Hipoteza: iskaz koji na proverljiv način govori o vezi dve ili više varijabli • Funkcija: usmeravanje istraživanja na određene činjenice i odnose među njima (daje fokus) Hipoteze treba argumentovati: • Logički – relevantnost, proverljivost, plodnost, jednostavnost • Teorijski – dedukovana iz opšte ili posebne teorije i omogućava dalje dedukcije • Empirijski – na osnovu nalaza ranijih istraživanja

20. Klasifikacija promenljivih Dizajn istraživanja: popis svih varijabli i specifikacija njihovih odnosa • Funkcija u istraživanju: • Nezavisne – pojave koje prethode drugim pojavama (antecedenti) • Zavisne – pojave koje želimo da ispitamo – efekti ili konsekvence pojava koje su klasifikovane kao nezavisne varijable Pažnja: Problematična podela! • U korelacionim istraživanjima ne možemo utvrditi kauzalne odnose – prediktorske i kriterijumske varijable (najšire značenje) Medijatorske i moderatorske varijable • Medijatori – posreduju odnos dve varijable (npr. bes posreduje odnos frustracije i agresivnosti) • Moderatori – menjaju povezanost u interakciji sa NV (npr. situacioni okidači agresivnosti)

21. Klasifikacija promenljivih • Priroda pojava: • Socio-demografske (starost, pol, obrazovanje...) • Psihološke dispozicione (stavovi, vrednosti, sposobnosti, znanja ...) • Psihološke bihejvioralne (ispoljavanje određenog ponašanja, na primer altruističkog ili agresivnog) • Atributi – da li se odnosi među modalitetima mogu matematički izraziti • Kvalitativne (npr. vrednosne orijentacije, shvatanje nacionalne vezanosti...) • Kvantitativne (npr. stavovi, interesovanja, vrednosti...) • Odnos među modalitetima • Kontinuirane (starost, inteligencija, stav prema vegetarijanstv) • Diskontinuirane (pol, zanimanje, religijska opredeljenost) • Način posmatranja i merenja • Neposredno dostupne • Posredno dostupne – prepoznaju se na osnovu indikatora (većina psiholoških varijabli)

22. Metodološki deo projekta • Izbor opšte metode • Operacionalne definicije promenljivih • Izbor tehnika za prikupljanje podataka • Preuzimanje gotovih instrumenata • Adaptacija instrumenata (proveriti metrijske karakteristike!) • Kreiranje novih instrumenata • Nacrt uzorka • Plan obrade podataka • Plan realizacije istraživanja

23. Operacionalne definicije promenljivih Funkcija: definisati promenljivu na način koji omogućuje izbor ili izradu adekvatne tehnike za njeno izazivanje, posmatranje i registrovanje Struktura operacionalne definicije (optimalna) • Izazivanje pojave • U eksperimentima, dok u neeksperimentalnim istraživanjima uključujemo osobe sa relevantnim svojstvima • Posmatranje i registrovanje pojave • Direktno ili preko indikatora (opazivih pokazatelja) • Merenje bitnih svojstava pojave Bitno pitanje: korespondencija teorijske i operacionalne definicije • Da li ono što nazivamo nrp. dogmatizmom ili agresivnošću zaista opravdano možemo tako zvati

24. Plan obrade podataka Cilj: izraziti logičku i sadržinsku strukturu istraživanja u terminima tehnika za obradu podataka Pristup obradi podataka • Opšti cilj istraživanja • Klasifikacija podataka • Kovarijacije parova ili grupa promenljivih – međusobni odnosi • Složeniji oblici obrade – testiranje hipoteza, funkcionalni i kauzalni zaključci • Karakter pojava Imati u vidu veličinu i reprezentativnost uzorka, kao i tehničke uslove

25. Plan realizacije istraživanja • Prvo pitanje: gde ćemo pronaći ispitanike? • Obezbediti potrebna odobrenja za ispitivanje • Obezbediti prostorne, vremenske i druge uslove • Pripremiti ispitivače (anketare) • Isplanirati pripremu podataka i obradu • Odrediti kako će se vršiti kontrola Kvalitet podataka koje ćemo dobiti direktno zavisi od organizacije izvođenja istraživanja!

26. Materijalni deo projekta • Saradnici (koliko, u kojim fazama) • Oprema, instrumenti i potrošni materijal • Terenski rad (putovanja, angažovanje saradnika u drugim sredinama) • Način prezentacije rezultata istraživanja (glavni nalazi, elaborat...) • Iz toga sledi finansijski predračun

27. Faze istraživačkog procesa Okvirno određenje problema Pripremna faza Faza projektovanja Faza izrade instrumenta Izvođenje istraživanja Obrada i analiza podataka Pisanje izveštaja o istraživanju

28. Izrada instrumenata • U SP istraživanjima se često dešava da je neophodno konstruisati jedan ili više instrumenata. • Osnovu izrade instrumenta čini konceptualna analiza problema – operacionalno definisanje promenljivih i utvrđivanje indikatora pojava.

29. Faze istraživačkog procesa Okvirno određenje problema Pripremna faza Faza projektovanja Faza izrade instrumenta Izvođenje istraživanja Obrada i analiza podataka Pisanje izveštaja o istraživanju

30. Izvođenje istraživanja Preliminarno, probno, pilot istraživanje • 5% do 10% konačnog uzorka • Provera glavnih odluka u okviru projekta (tehnika uzorkovanja, instrumenata, situacije ispitivanja, plana obrade... Glavno istraživanje • Projekat + eventualne korekcije na osnovu rezultata pilot istraživanja • Važno: ispitivači treba da poštuju uputstva dobijena od istraživača • Protokoli o toku ispitivanja • Kontrola rada ispitivača

31. Faze istraživačkog procesa Okvirno određenje problema Pripremna faza Faza projektovanja Faza izrade instrumenta Izvođenje istraživanja Obrada i analiza podataka Pisanje izveštaja o istraživanju

32. Obrada i analiza podataka Pregled celokupnog empirijskog materijala • Eliminisanje nepotpunih i nevalidnih upitnika • Sređivanje (po saradnicima, teritorijalnim jedinicama, prirodnim grupama) • Numeracija Kodiranje podataka i unošenje u bazu Realizacija plana obrade • Deskriptivna analiza (mere distribucije, centralne tendencije, korelacije) • Statističko zaključivanje (značajnost razlika, povezanosti, faktorska analiza, ANOVA....)

33. Faze istraživačkog procesa Okvirno određenje problema Pripremna faza Faza projektovanja Faza izrade instrumenta Izvođenje istraživanja Obrada i analiza podataka Pisanje izveštaja o istraživanju

34. Osnovna struktura izveštaja • Identifikacija izveštaja – naslov, rezime, ključne reči • Uvodni deo – osvrt na neposredni povod ili okolnosti pod kojima je istraživanje nastalo • Predmet istraživanja – sadržaj istraživanja, definisanje pojmova, postavljanje zadataka i hipoteza • Istraživački postupak – obrazloženje izbora metode istraživanja, korišćene tehnike, odluka o obradi podataka • Rezultati istraživanja – plan izlaganja rezultata, analize, diskusija i interpretacija • Zaključci • Literatura • Prilozi

35. Pisanje izveštaja o istraživanju.Vrste izveštaja Elaborat • Namenjen naručiocu • Iscrpan i detaljan, sadrži kompletnu dokumentaciju o istraživanju Monografija • Namenjena naučnoj javnosti • Više varijanti: tim istraživača piše zajedno ili svako određeni deo koji se zajednički razmatraju • Zbornik radova – zasebna celovita saopštenja povezana tematski i metodološki Članak • Najčešći oblik naučnog izveštaja • Pregledni članak, o izradi i adaptaciji instrumenata ili, obično, rezultati istraživanja Saopštenje • Na naučnim skupovima, obično se objavljuje u knjizi rezimea • Veoma koncizno (vreme izlaganja je ograničeno) Istraživanje dobija svoj puni smisao tek kada su nalazi saopšteni naučnoj i stručnoj javnosti!