PRIVATI Z ACIJA I MONOPOLI

1. PRIVATIZACIJA I MONOPOLI EKONOMIKA TRANZICIJE

2. REZIME Za uspeh privatizacije važna jekonkurencija Za efekte privatizacije i restrukturisanja – važna jekonkurencija Različiti modeli razvijenih tržišnih privreda uvek podrazumevaju –konkurenciju Za efikasnu alokaciju resursa potrebna jekonkurencija (konkurentsko tržište) ŠTA SA MONOPOLIMA ?

3. Problem monopola (a) Jedan slučaj neuspeha tržišta GLAVNA IDEJA REGULACIJE JE DA SE INTERVENIŠE KOD MONOPOLA JER POSTAVLJA CENE IZNAD OPTIMALNOG NIVOA TROŠAK-PRIHOD pm MC AC D MR Monopolski profit Q

4. MC AC D MR Q Problem monopola (b) Ukupni gubitakza društvo

5. Tržišni neuspesi Monopol Eksternalije Asimetrija informacija Odgovor na tržišne neuspehe REGULACIJA

6. Ekonomska Kontrola cena Ulazne barijere Svojinsko restrukturisanje – jačanje javnog sektora Socijalna Potrošački kriterijumi: kvalitet, usmeravanje dobitaka ka socijalnim dobrobitima itd. REGULACIJA PROBLEM: potpuna regulacija (preduzeće u javnom sektoru, kontrola cena, zabrana ulaza) – podržava monopolsko ponašanje

7. Nalazi u literaturi • 60-ih i 70-ih 20.veka uočeno u SAD da prevelika regulacija obara efikasnost (Pera, 1989) • Zatvorenost tržišta eliminisala svu potencijalnu privatnu konkurenciju (Yarrow, 1985) • Regulacija se pokazala manje kao javni interes a više kao interes lobista (Stigler, 1971) • I sama regulisana preduzeća vrše pritisak na državu kako bi očuvala kontrolu nad tržištem (Sappington i Stiglitz, 1987)

8. Postoje: Prirodni (niži troškovi proizvodnje) Državni (usled zaštite države) Veliki udeo u tržištu Prirodni monopol: kada jedan proizvođač izaziva najmanje troškove (opadajući ATC) zbog obima i obuhvata ATC Q PRIRODNI MONOPOL Svi monopoli nisu isti Dakle, postoje 'neizbežni' monopoli

9. Regulacijska mera: kontrola cena • Waverman (1975): problem promene tražnje i troškova – kada P=ATC a MC>ATC regulaciju je bolje zameniti konkurencijom (jer se izgubila ekonomska prednost prirodnog monopola) • Yarrow (1985): regulatori efikasno odrede cenu monopolu ali drže cene dobavljača na nižem nivou i tako monopolu obezbedjuju prirast profita koji mu ne pripada

10. Koju cenu odrediti ? Da li p=MC ? Ako p=MC, a MC<ATC (prirodni monopol) onda p ne pokriva troškove Šta uraditi ? Subvencija ? Zahteva poreze i proizvodi društveni gubitak Ako p=ATC, onda nema podsticaja za smanjenje troškova ATC Primer: regulacija cene prirodnog monopola D MC gubitak

11. Efekti regulacije na blagostanje • Problem: spečavanja gubitka društvenog blagostanja zbog monopola • Ideja: pravilnom regulacijom ostvareni dobici mogu se preusmeriti ka rastu društvenog blagostanja • Potrebno je cenu odrediti na nivou MC=ATC

12. Pm MCr Pr MR D Q Pm MC=AC Pr Pm MR D Pr Q MC=AC MR D Q Efekti regulacije Neefikasnost, asimetrija informacija Dobitak odregulacije (– trošak regul.) Talokov trošak – lobiranje za takvu zaštitnu regulaciju Cena koja donosi profit monpolu + MCr Neefikasnost

13. Efekti regulacije na blagostanje • Talokov trošak: troškovi koji monopol ima u aktivnostima koje sprovodi kod državnih organa u borbi za očuvanje monopolske pozicije (Tullock, 1967) • Monopol se bori za što manje efikasne regulacije (tzv. Regulaciona zaštita) • Monopol može da poveća profit i na osnovu nedovoljne informisanosti regulatora • Znači regulacija izaziva troškove veće od ušteda

14. Regulacijski neuspesi • Regulacija neophodna ali proizvodi probleme: • Potencijalno proširenje regulacijske baze (interesne grupe, interes firme za regulaciju, za barijere ulasku) • Regulacijska zamka (spajanje interesa regulatora i regulisanog) • Averch-Johnson-ov efekat (kad država reguliše odnos profita i kapitala tada postoji jak podsticaj monopola ka prevelikoj akumulaciji kapitala radi povećanja profita) • Politički ciljevi (javni izbor; primer cena električne energije) Šta treba da reši regulacija regulacija = pravila koja podstiču/sprečavaju neke ekonomske odluke... Zato, sloboda ek. agenata = veća efikasnost

15. Problemi • Državna preduzeća: cilj nije maksimizacija profita već vlada mora da obezbedi ciljeve na koje se obavezala (zaposlenost, rast) i ima interes da pobedi na izborima. • Gubitak se nadoknađuje iz prihoda države (porezi, takse, carine) • Informisanost regulatora: • strateške manipulacije • nema mogućnost poređenja sa drugima (troškovi, tehnologija, organizacija, tržište) Začaran krug: nedostatak info – regulacija – smanjenje efikasnosti

16. Pitanje 1 Kako izvršiti deregulaciju ako imamo tržišni neuspeh, npr. monopol ? Pitanje 2 Kako sprovesti privatizaciju ako nemamo konkurenciju nego monopol ? Prednost deregulacije Pošto je regulacija nedovoljno efikasna, ekonomisti preferiraju deregulaciju. Ipak, ostaju dva pitanja ŠTA ĆEMO PREDUZETI ?

17. Rešenja • Kontestabilnost tržišta i deregulacija • Privatizacija sa nekim oblicima regulacije • Preduzeće u mešovitom vlasništvu sa odgovarajućim programom regulacije

18. 1. Kontestabilnost • Konkurentsko tržište → veliki broj kupaca – potrošača i prodavaca – proizvođača • Tržište je kontestabilno ako je moguće uspostaviti konkurisanje • Kontestabilno tržište → ulaz i izlaz bez troškova; broj nije važan • Uslovi: slobodan ulaz i izlaz i nema sprečavanja ulaska niti podsticanja izlaska npr. cenom • Pretnja ulaskom održava efikasni nivo cene (p=MC) i autputa

19. Tranziciona ekonomija • Sloboda ulaska preduzeća privatnosvojinske strukture i liberalizacija cena • Znači kontestabilno tržište se postiže: privatizacijom, liberalizacijom, deregulacijom • Međutim ideja kontestabilnosti ne mora biti potpuno efikasna pa je potrebno uz privatizaciju uvesti neke oblike regulacije radi postizanja konkurentnosti tržišta

20. 2. Privatizacija sa nekim oblicima regulacije • Opasnost da preduzeća sa velikom tržišnom moći onemogućavaju konkurentnost i kontestabilnost te se primenjuje: • asimetrična regulacija između pridošlica i starosedeoca (kontrolisane cene: price cap (AT&T) ili usporavanje promena cena (British Telecom, British Gas)u odnosu na indeks cena na malo za konstantu x koja je npr. stopa rasta produktivnosti u zemlji kako bi se i monopol naterao da obezbedi bar toliki rast)

21. 3. Analiza monopolske delatnosti/firme • Kakva je priroda monopola; da li je (a) prirodni, (b) državni ili (c) udeo u tržištu • Ako (b) ukidanje zabrane ulaska i slične mere • Ako (c) strana konkurencija ili dekompozicija • Ako (a), prvo analiziramo da je li sve u preduzeću prirodni monopol (PM) • Drugo, izdvajamo delove koji nisu PM i usmeravamo ih na konkurentsko tržište (dekompozicija) • Treće, zadržavamo PM pod državnomkontrolom KAKAV JE NAJČEŠĆI OBLIK PRIRODNOG MONOPOLA?

22. Prirodni monopol  mreža • Ekonomski, PM → ekonomija obima → opadajući ATC • Praktično → mreže, npr. vodovod, naftovod, dalekovod, pruga itd. Privatizacija/deregulacija • Standardno rešenje → deo koji je PM (mreža) ostaje u državnom (javnom) vlasništvu, • ostale delatnosti se privatizuju i deluju na konkurentskom tržištu (proizvodnja, distribucija, saobraćaj npr. vozovi), • kao posebne, konkurentske kompanije, • upravljanje mrežom se organizuje tako da postoje ekonomski podsticaji → efikasnost

23. Mogućnosti privatizacije • Delovi koji mogu da deluju samostalno na konkurentskom tržištu (EPS i pekara!?) • Nova preduzeća nastala dekomponovanjem (paketi/PTT) • Delovi koji nisu prirodni monopol • Parcijalna privatizcija (zlatna akcija i sl.) • Očekivani rezultat: veća efikasnost • Privatizacija i efikasnija regulacija

24. Primer: elektroprivreda • Bar tri posebna (ekonomski i tehnološki) dela: • Proizvodnja električne energije • Prenos • Distribucija (trgovina) • Bar tri posebna preduzeća, odnosno, • Proizvodnja (više proizvođača; privatizacija) • Prenos (mreža državna, upravljanje i privatno) • Trgovina (više preduzeća, distribucija i kupovina od proizvođača /raznih/ sa prenosne mreže)

25. Franšiza (franchising) i ugovaranje(contracting) • Davanje prava nekom operatoru da vodi posao i upravlja (prirodnim) monopolom • Konkurentsko tržište za dobijanje prava • Utvrđuju se uslovi – npr. kvalitet, razvoj, nekada i cena (max) • Prihvata se najbolja ponuda • Podsticaj za operatora → data cena podstiče smanjenje troškova = veća efikasnost • Primer: upravljanje vodovodom

26. ZAKLJUČAK • Tržišni neuspesi generišu regulaciju • Regulacija takođe, pokazuje neuspehe • Deregulacija poželjna u konkurentskom okruženju • Monopoli: odvojiti prirodni od ostalih • Razdvojiti monopolski deo od konkurentskih • Konkurentski – privatizacija i deregulacija • Monopol može biti privatizovan uz efikasnu regulaciju • Prava na upravljanje prirodnim monopolom • Parcijalna privatizacija