Različiti pristupi u definisanju poljoprivrede

1. Različiti pristupi u definisanju poljoprivrede

2. Definisanje poljoprivrede – opšti pristup • Od primitivne → tradicionalne → moderne poljoprivrede • Poslednjih decenija XX veka transformacija poljoprivrede je veoma ubrzana • Stimulisana je tehničkim progresom i primenom moderne tehnologije u agroprivredi kao celini • ‚‚Zelena revolucija”- nagli zaokreti u poloprivredi; istinski su razbudili vekovima uspavanu tradicinalnu poljoprivredu i pomerili granice njenog poimanja • Shvatanje poljoprivrede se na dugom putu njene transformacije menjalo - od krajnje uskih do veoma širokih granica definisanja • Poistovećivanje sa proizvodnjom proizvoda namenjenih isključivo ishrani (ratarski proizvodi)

3. U okviru opšteg pristupa definisanju poljoprivrede razlikujemo dva gledišta: • Definicije koje uključuju samo primarnu poljoprivrednu proizvodnju • Definicije koje modernu poljoprivredu izjednačavaju sa agrobiznis kompleksom

4. Poljoprivreda je jednostavna proizvodnja sirovih produkata ili proizvodnja koja prerađivačkoj industriji isporučuje sirov materijal • Poljoprivreda je oblast proizvodnje u kojoj se proizvode, dorađuju ili prerađuju primarni proizvodi biljnog i životinjskog porekla radi zadovoljenja određenih čovekovih potreba → širi pristup (više aktivnosti koje se ne obavljaju samo na poljoprivrednom gazdinstvi) • Uže poimanje poljoprivrede → sinonim za zemljoradnju u kombinaciji sa stočarstvom • Širina poimanja poljoprivrede određena je stepenom opšte razvijenosti zemlje

5. Različiti aspekti definisanja poljoprivrede • Proizvodno - tehnološki i organizacioni pristup • Poslovno - pofesionalni pristup • Radno - kultni pristup • Ekološko – patriotski pristup • Agro - globalistički pristup

6. Proizvodno-tehnološki i organizacioni pristup Da li poljoprivreda obuhvata samo primarnu proizvodnju ili objedinjava međusobno povezane delatnosti primarnog, sekundarnog i tercijalnog sektora? • Poljoprivreda je vrlo složen sistem koji počiva na neraskidivim vezama i uzajamnim odnosima čitavog niza delatnosti • Složeni sistem – agroindustrijski kompleks (agroprivreda) – ne obuhvata se samo primarna poljoprivredna proizvodnja • Sinonim moderne poljoprivrede koju čini niz različitih delatnosti

7. Poslovno - pofesionalni pristup Da li je poljoprivreda način života ili biznis kao i svaki drugi biznis? • U periodu tradicionalnog shvatanja poljoprivrede ona se izjednačava sa načinom života • 70-tih godina XX veka - poljoprivredu ne treba posmatrati kao način života – to je način da se obezbedi zarada (egzistencija) • Problem: prezaduživanje farmera • 80-tih god. – način života i biznis (poslovni cilj: profit, dodatni ciljevi: održavanje stila života, prenošenje nasledstva na članove porodice, razvoj zajednice i sl.) Zanimanje poljoprivrednika = svaka druga profesija

8. Radno - kultni pristup Da li poljoprivrednici imaju “urođeni” pristup svome poslu? • Primenjuje se u razvijenim zemljama zapadne tržišne ekonomije • Za farmere je tipično isticanje zadovoljstva koje im pruža rad sam po sebi: • Obavljanje poslova u otvorenom prostoru • Posmatranje procesa rasta kod biljaka i životinja • Nezavisnost, susretanje sa izazovom i rizikom • Ekonomskim rezultatima poslovanja se daje niži prioritet

9. Ekološko - patriotski pristup Da li je bavljenje poljoprivredom prevashodno profesija ili je to svojevrsni identitet? • Za porodično gazdinstvo profit je poslovni cilj, ali upravitelji ovim gazdinstvom imaju dodatne ciljeve kao što je: održanje stila življenja, prenošenje gazdinstva putem nasleđa na članove porodice, negovanje dobrosusedskih odnosa i odgovornosti za opšti razvoj komune u kojoj se živi • Što ukazuje na zaključak da bavljenje poljoprivredom nije prevashodno profesija ili životna šansa, već je to svojevrsni IDENTITET.

10. Agro - globalistički pristup Da li konvencionalna poljoprivreda može na adekvatan način da odgovori izazovima globalnog problema na relaciji “hrana-siromaštvo-populacija”? • Maltus je krajem XVIII veka isticao da je oskudica hrane neizbežna • ‚‚Zelena revolucija” (tehnološki progres) – donekle odagnala sumnje u pogledu mogućnosti proizvodnje hrane za rastuću populaciju • UN, FAO, WTO – pokrenuta pitanja za prehrambenu bezbednost, kvalitet okruženja i održivost rasta i razvoja agrosektora

11. Pojmovno određenje termina poljoprivreda, agroprehrambeni sistem i agroprivreda • Poljoprivreda – se u savremenim uslovima upotrebljava za označavanje primarne poljoprivredne proizvodnje (biljne i stočarske) • Sirovinska osnova – prerade i finalizacije proizvoda • Proizvode – ne nabavljamo direktno od proizvođača • Lanac od proizvođača do potrošača uključuje mnoštvo dodatnih aktivnosti • Agroprehrambeni sistem – primarna poljoprivredna proizvodnja i prehrambena industrija • Prehrambena industrija – prerada sirovina poljoprivrednog porekla i njihova ponuda na tržištu

12. Moderna poljoprivreda (agroprivreda) – ne oslanja se samo na veze između proizvođača i potrošača (inputi za proizvodnju: mašine, gorivo, zaštitna sredstva i sl.) • Značajno je sagledati intenzitet veza između poljoprivrede i tržišta rada, tržišta kapitala i tržišta usluga • Agrobiznis, agrobiznis kompleks, agroindustrijski kompleks, agroprivreda = moderan sistem za proizvodnju i distribuciju hrane • Izum reči “agribusiness” se pripisuje John Davis-u, (zameniku ministra poljoprivrede u Ajzenhaurevoj vladi – SAD 1956. god) i vezuje se za proces vertikalne integracije u prehrambenom kompleksu i pitanje kontrole tržišta (uticaj države) • Kod nas je termin agroindustrijski kompleks lansiran početkom 1960-tih odakle se širio u drugim bivšim socijalističkim zemljama, danas zemljama u tranziciji

13. Definicija agrobiznisa: Agrobiznis predstavlja zbir svih operacija koje su vezane za proizvodnju i distribuciju vanpoljoprivrednih inputa, proizvodne operacije na farmi, te skladištenje, preradu i distribuciju poljoprivrednih sirovina i proizvoda od njih. Moderna poljoprivreda je homogena privredna delatnost koju obavljaju: sitne porodične farme, velike korporacije, kreditne institucije i drugi snabdevači inputima, marketing i prerađivačke firme, transportna mreža, veletrgovina, restorani i trgovina na malo.

14. Funkcionalna organizacija prehrambenog agrobiznisa u SAD – vidi se da kao složeni sistem za proizvodnju hrane i zadovoljenje zahteva potrošača uključuje brojne delatnosti koje su međusobno povezane i krajnje zavisne jedne od drugih