980 likes | 1.44k Views
UNIVERZITET SINGIDUNUM Fakultet za hotelijerski i turistički menadžment. Menadžment u hotelijerstvu. Prof. Dr Slobodan Čerović Beograd 2009g. SAVREMENE TENDENCIJE U USLUŽNIM DELATNOSTIMA. LEVITT ukazuje na tri tehnologije
E N D
UNIVERZITET SINGIDUNUM Fakultet za hotelijerski i turistički menadžment Menadžment u hotelijerstvu Prof. Dr Slobodan Čerović Beograd 2009g.
SAVREMENE TENDENCIJE U USLUŽNIM DELATNOSTIMA LEVITT ukazuje na tri tehnologije • Meka (promene i uvođenje organizovanih i planiranih sistema u podelu rada specijalizacija - i organizacija poslovnih funkcija; podela rada Tvrde uvođenje opreme u oblast usluga (automatsko pranje, biranje telefona itd.) • Mešovitekombinacija prve dve (hrana pripremljena u fabrici se u restoranu samo isprži)
Transnacionalna preduzeća u uslužnim delatnostima 1)transnacionalna koorporacija sa jednom linijom usluga 2)transnacionalna koorporacija - uslužni konglomerati nastali proširivanjem linije usluga na veći broj kmplemetamih usluga (bankarstvo, osiguranje i sl.) 3) transnacionalna koorporacija - integrisani konglomerati sa raznovrsnim aktivnostima
TENDENCIJE U POSLOVNOJ ORIJENTACIJI HOTELSKIH I RESTORANSKIH PREDUZEĆA Zajednički akcenat svih promena bio je pre svega • razvoj poslovnih aktivnosti u međunarodnim razmerama, • novi pristup gledanja na poziciju preduzeća u tim okvirima.
Faze prerastanja od domaćeg ka globalnom (Keegan) • Prva faza - orijentacija na domaće tržište • Druga faza - početak intemacionalizacije poslovanja • Treća faza - obavlja poslovnu funkciju u drugim zemljama koje postaju ciljno tržište(počinje sa aktivnostima marketinga, sledi organizovanje proizvodnje, akasnije istraživačko razvojni poslovi) • Ćetvrta faza- postaje globalno, integrisano, svetsko preduzeće, povezuje globalne resurse i tržišta.
Poslovno ponašanje preduzeća • Etnocentrično - oslanja se na domaće tržište, dobit vraća u zemlju • Policentrično - diversifikuje svoje poslovne aktivnosti, osniva filijale, kultura uponašanju i odlučivanje, domaća • Regiocentrično - usmerava poslovanje ka potrošačima i resursima regiona, kulturaregionalna, koriste se ljudi iz regiona • Geocentrično - ceo svet potencijalno tržište
PROMENE U POSLOVNOJ ORJENTACIJI HOTELSKlH I RESTORANSKlH PREDUZEĆA • orijentaciji na međunarodno poslovanje • prilagođavanje svih aktivnosti preduzeća zahtevima tražnje i tržišnim tendencijama
Prilagođavanje hotelskih i restoranskih preduzeća ogleda se u : • proširivanju asortimana usluga • značajnom unapređenju tehnologije (kompjuterski, informacioni sistemi) • krupno organizovanim promenama (horizontalno i vertikalno povezivanje) • osetnim poboljšanjem u domenu prodaje
Faktori formiranja medunarodnih hotelskih lanaca • Interni • Eksterni
Eksterni a)ekspanzija tražnje za hotelskim uslugama (rast diskrecionog dohotka, životnog standarda, fond slobodnog vremena, motorizacija i urbanizacija) b) potreba da se ubrza privredni razvoj pojedinih regiona u svetu
Ciljevi i prednosti poslovanja u medunarodnom hotelskom lancu 1. Strategijskog i faznog karaktera 2. Višestruki - kombinacija više ciljeva i prednosti -uravnoteženosti novčane tokove -da se maksimiziraju prihodi hrane i pića -orijentacija ka poslovnim putovanjima -jaka kontrola
Razvijenost i vrste međunarodnih hotelskih lanaca 1. Koorporativni lanci - corporate chains 2. Upravljanje kompanije - management companies 3. Doborvoljne lance - volontary chainsl associatinns
Osnovni načini dosadašnjeg rasta i razvoja međunarodnih hotelskih lanaca 1 )direktno investiranje 2)ugovorni i drugi aranžmani (franšizing, ugovor o menadžmenu i dr.)
Franšizing • "Franšizom primalac franšize (franšizant), samostalni trgovac ili preduzetnik, priznaje franšizetu direktnu ili indirektnu naknadu prava da određene proizvode proizvodi i (ili) usluge plasira korišćenjem imidža, imena, zaštitnog znaka, opreme, obeležja, simbola ili drugih zaštitnih prava ftanšizera, kao i njegovih tehničkih i proizvodnih iskustava, vodeći računa o sistemu organizacije i marketiga koje je ftanšizer razvio, pri čemu franšizer garantuje franšizantu pomoć i savet, a i kontroliše održavanje svoje poslovne koncepcije i njeno sprovođenje putem instrukcija " Gross)
Franšizni hoteli u 10 najvećih hotelskih kompanija u 2005. godini
Može se podeliti na osnovu poslovnog pristupa: a) franšizing poslovnog fomata (celokupan poslovni odnos između davaoca i primaoca (restoraterstvo, renta - car) b) lnvesticioni franšizing (hotelski lanci Dewitt Coffman sve troškove ftanšize deli na • troškove investicije (osnovna cena nadoknada članarine) - troškove operacija
Ugovor o menadžmentu To je fleksibilan metod prenošenja neopipljivih znanja (know - how) Za osnovu je uzeta teorija o agencijskom poslovanju -naknada (management fee)
Strategijske alijanse Nazivaju se i"međukompanijskim kooperativama"-OLSSEN Dve vrste saveza: 1.Na strategijskom nivou organizacija (dobrovoljni lanci) (zajednički sistemrezervacij a i marketinga) 2.Na nivou operativnih jedinica - primer je tzv. Koncept među (unakrsnog) franšizinga. Radi smanjenja troškova - povećanja profita.
Akvizicija Podrazumevaju se svi oblici povezivanja (spajanja) pripajanja (merger) i preuzimanja (take over) Primeri: 1)Aviokompanij e i međunarodni hotelski lanci 2)Preduzeća ostalih privrednih delatnosti i hotelskih lanaca 3)Međunarodnih hotelskih lanaca međusobno
Formiranje hotelskih klubova i ostali oblici Najvažniji trendovi mogu da se grupišu u pogledu I namene II veličine objekta
Prema nameni i sardžaju 1) hotelski klubovi a) sport irekreacija b )stepen ekskluzivnosti 2) resort objekti i centri Smatraju se "produženom rukom" hotelskih klubova - odnosno posebnom verzijom 3)hoteli namenjeni održavanju raznih skupova Gomes deli na: konvencijske i konferencijalne 4)luksuzni i jeftini (budget) hoteli 5)youth hotel s ili centar za odmor (holiday centers)
Vremenski zakup (time sharing) Holloway – određuje kao šemu po kojoj se jedan apartman prodaje nekolicini kupaca koji time stiču pravo 1) vlasništva 2) sa klasičnim zakupom
Najvažniji faktori tražnje za uslugama restoranskih kapaciteta • razvoj međunarodnog i domaćeg turizma 2. način prevođenja vremena (garni hoteli) 3. razvoj saobraćaja (pružanje usluga na prevoznim sredstvima) 4. stil života (brza prehrana i kućna usluga)
Osnovni elementi koncepta restoranskog poslovanja -meni: 1) klasična jela i pića2) brza ishrana -strategija proizvodnje 1 )fabrička pripremljenost 2)samostalno –uslugasamoposluživanje (bife integral), dostava hrane, moto usluživanje -cene - u skladu sa navedenim promenama u asortimanu usluga -dekor i ambijent - posebni efekti, svetlosni, lovački, separei, restorani itd.
TENDENCIJE U POSLOVNOJ ORIJENTACJl PUTNIČKIH AGENCIJA Globalizacija poslovanja pratila su dva procesa: 1) Diferenciranje putničkih agencija na organizatore putovanja (turoperatore) i klasične posrednike najčešće familijarnog tipa 2) Nastanak i razgranavanje raznih oblika poslovnog povezivanja (horizontalno, vertikalno i konglomeratsko)
Karakteristike dosadašnjeg rasta i razvoja Tri značajne tendencije poslovanju 1 )intervalutni kursevi 2)deregulacija u vazdušnom saobraćaju 3)tendencije izazvane promenama u zahtevima tražnje koje su vodile ka specijalizaciji i diferenciranju organizatora putovanja
VRSTE ORGANIZATORA PUTOVANJA a)oni koji rade za masovno tržište b)turoperatori – specijalisti Osnove za dalju podelu mogu biti (Holloway): za određenu destinaciju • za korišćenje određene vrste transporta • za određene vrste smeštaja • za određene vrste segmenata • za određene sadržaje Takođe postoji i podela na: -domaće i incoming turopertatore
FAKTORI RASTA ORGANIZOVANIH PUTOVANJA 1. T ehnologij a prevoza 2. Promene u zakonodavstvu - čarter prevoz 3. Povećanje slobodnog vremena i rast prihoda domaćinstva 4. Ostali faktori (stimulativna putovanja)
NAČIN RASTA I RAZVOJA ORGANIZATORA PUTOVANJA 1. Zbog orijentacije u međunarodnom poslovanju u izboru pravaca rasta kombinuje se: - Ekspanzija i diversifikacija -Interni i eksterni metod 2. Ugovorni aranžmani -nisu u značajnoj meri korišćeni 3. Marka se koristi značajno za pozicioniranje 4. Srednji i manji turoperatori su upućeni na interni rast na bazi specijalizacije i razvoja marke.
F AKTORI RASTA KLASIČNIH PUTNIČKIH AGENCIJA A)Lanci (mreže) B)Konzorciji • Uticaj organizatora putovanja • Deregulacija u vazdušnom saobraćaju • Rast poslovnih putovanja • KRS
Poslovne operacije i uslužni program preduzeća • Potrošač je polazište i ishodište svake poslovne aktivnosti • Hotel je "drugi dom “ • Interpersonalni odnosi • Kvalitet
Izbor, vrste, kategorije i lokacije objekta Treba da se znaju • Tržišni potencijal • Tržišni segment • Lokacija i veličina • Stalnost poslovanja • Tržišna pozicija
Vrste hotelskih objekata ismeštaja i kriteriji za podelu Podele po sledećim kriterijumirna: -fizičkim karakteri stikama -tržišnoj nameni -vrsti usluga i načinu pružanja -vremenu poslovanja
Fizičke karakteristike • a) mali b) srednji c) veliki 2. a) građeni sa namerom b) građeni sa drugim namerama 3. a) vertikalni b) horizontalni c) posebni 4. starost objekta
Tržišna namena a) analitička 1. Komercijalni i nekomercijalni 2.Osnovni i komplementarni b) poslovna 1. tranzitni 2. resort 3. konvencionalni 4. konferencijalni 5. svratišta 6. motele - motor – hotele 7. rezidencijalne
Vrsta način pružanja usluga Kada se uzima vrsta i sadržaj • garni i klasičan Način na koji se pruža usluga • serevisiran • neservisiran
Vreme poslovanja • celogodišnj i • sezonski
Bitne novine • klasifikaciji i kategorizaciji se pristupa na nov celovit i savremen način • reguliše se zakonom i uređuje na normativoj osnovi 3. prihvaćena rešenja savremenih turističkih zemalja da nosilac posla budedržava 4. za osnovu se uzimaju uređenost, opremljenost i kvalitet usluga 5. preciziraju se simboli, označava kategoriju***** 6. pojačana kontrola
Najvažnijifaktori za izbor lokacije -razvijenost tržišta i udaljenost potrošača -ciljne grupe (segmeti) -blizina konkurencije -vrsta, kategorija i veličina objekta -razvijenost i blizina tržišta dobavljača -razvijenost i blizina tržišta radne snage -atraktivnost, pristupačnost i uređenost prostora -razvijenost ukupnih turističkih sadržaja destinacija -ciljevi rasta i razvoja preduzeća