Monetarne i javne finansije

1. 1 Monetarne i javne finansije

2. 2

3. 3 POJAM I SU�TINA FINANSIJA PRVI DEO

4. 4 Finansije predstavljaju naucnu disciplinu koja izucava pojave, odnose i institucije u vezi sa:* kreiranjem,* prikupljanjem,* raspodelom,* tro�enjem i * upravljanjem novcanim sredstvima. Osnovni cilj je zadovoljenje licnih, op�tih i zajednickih potreba dru�tva.

5. 5 Na francuskom (la finance) - oznacava novcane poslove pojedinaca ali i prihode i rashode dr�ave Na nemackom jez. Finanzen � dr�avno poslovanje vezano za prihode i rashode Na Engleskom � finance � poslovi u nac. privredi Na srpskom: dva znacenja

6. 6 1. Aktivnost u pribavljanju, raspolaganju, upravljanju, prometu i upotrebi novca i zasnivanju imovinskih odnosa izmedu pravnih i fizickih lica 2. Naucna disciplina koja proucava odredene ekonomske kategorije.

7. 7 Finansije nastaju sa nastankom robno-novcanih odnosa Podrazumevaju: poslove tekucih naplacivanja i isplate u gotovom novcu, sve aktivnosti vezane za kredite sve aktivnosti vezane za osiguranje kupovina i prodaja valuta i deviza, emisiju i povlacenje novca rad banaka sve poslove privredene aktivnosti

8. 8 �Finatio� je latinska rec iz koje je proistekao pojam finansija i koji se danas kao takav upotrebljava u gotovo svim jezicima sveta. oznacava � placanje Financia i financia pecuniaria su izrazi koji su se razvili iz pojma finatio, i oznacavaju placanje, placene iznose u novcu.

9. 9 Finansije kao naucna disciplina Finansije kao naucna disciplina temelje svoje izucavanje na osnovnim ekonomskim principima. Osnoni interes finansija danas je � javni ili dru�tveni interes. Funkcionalnost finansija se zasniva na principima:racionalnosti, efikasnosti, ekonomicnosti, privrednoj i socijalnoj stabilnosti, solidarnosti, uzajamnosti, demokraticnosti, federalizmu, op�tosti itd.

10. 10 Finansije kao i svaka naucna disciplina imaju svoju: Teoriju � (cine je ekonomska, politicka, socijalna, obrazovna, kulturna i dr. dejstva) Politiku � (finansijsku politiku) koja je deo dru�tvene i ekonomske politike i cine je institucije, instrumenti, mere i mehanizmi Neophodno je definisati stanje i ciljeve finansijske politike

11. 11 Finansije se dele na: mikrofinansije i makrofinansije

12. 12 Predmet izucavanja finansija Finansijska ekonomika � izucava finansijsko poslovanje firme da bi se izvr�ilo finansiranje uz najmanje tro�kove Finansijska politika � primenjena nauka o finansijama Finansijsko pravo � skup pravnih propisa kojima se reguli�u pitanja iz oblasti finansija

13. 13 Makrofinansije obuhvataju sledece oblasti: Monetarne finansije, Javne � dru�tvene finansije, Bankarstvo, Medunarodne finansije, Osiguranje. Monetarno-kreditna politika predstavlja skup nacela, pravila, kriterijuma,stavova u regulisanju kreditnih odnosa, izvora kredita,nosilaca, korisnika kredita, uslova kreditiranja.

14. 14 Mikrofinansije obuhvataju izucavanje funkcija finansija na nivou preduzeca. Zadatak izucavanja finansija je da blagovremeno pribave novcana sredstva za zadovoljenje odredenih potreba u delokrugu rada dr�avnih organa (dr�avna administracija,sudstvo,odbrana,policija,...), dru�tvenih delatnosti (nauka,obrazovanje, kultura, zdravstvo.

15. 15 Monetarne finansijePojam i su�tina novca Njegovo pojavljivanje i upotreba pocinje sa pojavom robne razmene. Do tada se razmena obavljala neposredno � trampom. Funkciju op�teg ekvivalenta su obavljali stoka, so, krzno, tekstil i sl. Pojavljuje se metal sa odredenom te�inom, uz utiskivanje odredenih znakova.

16. 16 Prvi sistem se naziva penzatarskim (metali sa odredenom te�inom) Drugi sistem se naziva numerickim (metal sa utisnutim znakom) Pojavljuje se zlato u ulozi op�teg ekvivalenta koji pocinje da uspe�no re�ava problem funkcionisanja razmene zbog osobina koje poseduje ato su: postojanost, retkost, deljivost,pri cemu se ne menja odnos zbira delova i celine. Zlato ima vrednost i upotrebnu vrednost.

17. 17 Vrednost ima jer je za njegovu proizvodnju utro�en ljudski rad Upotrebnu vrednost � jer se mo�e koristiti u razlicite svrhe Zlato je dugo imalo dominantnu ulogu novca a ima je i danas ali u manjoj meri. Danas postoje i druge vrste novca:papirni,kreditni,depozitni novac.

18. 18 VRSTE I VREDNOST NOVCA METALNI NOVAC Za�to metali preuzimaju funkciju op�teg ekvivalenta? Zbog svojih osobina: laka prenosivost, trajnost, deljivost, moguce ih je topiti. Osim zlata i srebra kao novac je kori�ceno i gvo�de i bakar. U starom veku su novcu pripisivana posebna svojstva i simbolizovao je bo�anstva.

19. 19 Zbog toga su na monete utiskivani likovi raznih bo�anstava,ili likovi vladara. U XV veku sa pocetkom merkantilizma u Evropu pocinju da pristi�u vece kolicine plemenitih metala (poreklo iz trgovinskih odnosa i osvajackih pohoda) U XVII veku dr�ava po prvi put preuzima na sebe �izdavanje� kovanog (metalnog) novca, sa tacno odredenim oblikom, te�inom i kvalitetom (kolicinskim odnosom razlicitih metala u svom sastavu). Tako je nastala moneta. (kovani novac tacno odredenog sastava te�ine i kvaliteta).

20. 20 Kovanje i promet novca donosili su redovne prihode dr�avnoj, tj. vladarevoj kasi,kada se po prvi put javljaju poku�aji krivotvorenja novca, �to se smatralo najte�im zlodelom protiv dr�ave , veleizdajom i ka�njavalo smrtnom kaznom (smrtna kazna za tajno kovanje novca vodi poreklo jo� iz rimskog prava). .

21. 21 Clanom 169. Zakonika cara Du�ana (1354.g), smrtna kazna spaljivanjem za tajno kovanje novca postala je deo srednjevekovnog srpskog krivicnog prava. Smatralo se najte�im krivicnim delom protiv dr�ave. Pre Du�anovog zakonika nema pisanih tragova o ka�njavanju smrtnom kaznom za ovakva dela u na�im krajevima.

22. 22 U XVIII veku raspolo�ive kolicine zlata nisu mogle da prate potrebe industrijske revolucije. U ovakvim uslovima napu�ta se metalizam (upotreba metala za izradu novca) i prelazi se na izradu,izdavanje i upotrebu papirnog novca.

23. 23 PAPIRNI NOVAC Posle sloma metalizma nastupa razdoblje zlatnog standarda i stvaranje i upotreba papirnog novca (XVII vek). Papirni novac je prvi put upotrebljen 1690.god.u dr�avi Masacusets. Pocetkom XVIII veka pojavljuje se u Francuskoj, a kasnije i u drugim zemljama.

24. 24 Tek sa pojavom novcanica (banknota) sa zlatnim va�enjem, papirni novac poprima karakter prometnog sredstva. U pocetku su papirne novcanice bile zamenljive za zlato, ali je kasnije usledilo vece odstupanje vrednosti papirnih novcanica od zlatnog pokrica.

25. 25 Razlikujemo 3 standarda: Cisti zlatni standard (vrednost papirnih novcanica u opticaju bila je za oko 1/3 iznad raspolo�ive kolicine zlata, jer su procene pokazivale da se toliko novcanica nikada ne povuce iz opticaja i zameni za zlato)

26. 26 Zlatnopolu�ni standard (vrednost papirnih novcanica u opticaju je 2/3 iznad raspolo�ive kolicine zlata, s tim da vi�e nije bila svaka novcanica zamenljiva za zlatni novac, nego samo za iznos novcanica u vrednosti jedne zlatne poluge.

27. 27 Zlatno devizni standard (vrednost papirnih novcanica u opticaju mogla je biti za oko 2/3 iznad raspolo�ive kolicine, ali sada ne samo zlata nego i deviza. Pocinju se osnivati berze novca, na kojima se uporeduje odnos jedne valute prema drugoj (tzv. �kotiranje valuta�) na kojima je utvrdivana razlika izmedu vrednosti zlata i vrednosti papirnih novcanica pojedinih valuta.

28. 28 Uspostavlja se valutni kurs � odnos vrednosti zlata i vrednosti papirnih novcanica pojedinih valuta. Uvodi se mehanizam tzv. zlatnih tacaka, preko kojih su valutni kursevi odra�avali odstupanje pojedinih nacionalnih valuta od jedinstvene medunarodne vrednosti zlata. Ovaj mehanizam zlatnih tacaka se temeljio na zakonskom pravu zamene papirnih novcanica za zlato.

29. 29 Uvodi se mehanizam gornje i donje zlatne tacke: 1. Gornja zlatna tacka predstavlja izvoz zlata � postoji takav nivo valutnog kursa pri kome se sva placanja inostranstvu podmiruju izvozom zlata, jer je to za izvoznika povoljnije nego da kupuje drugu valutu kod centralne banke.

30. 30 2. Donja zlatna tacka predstavlja uvoz zlata � znaci da je nivo valutnog kursa takav da se isplati zameniti valutu u inostranstvu i uvesti zlato u zemlju, jer razlika izmedu valutnog kursa i zlatnog pariteta pokriva tro�kove unosa (dovoza) zlata. Konvertibilnost je bila na snazi do 30-tih godina pro�log veka ali je znacila zamenljivost papirnog novca za zlato a tek kasnije konvertibilnost znaci medusobnu razmenljivost razlicitih nacionalnih valuta.

31. 31 KREDITNI NOVAC Pojavljuje se dopunsko sredstvo placanja � priznanica ili certifikat o zlatu Nije postojala obaveza prihvatanja priznanice o zlatu kao sredstva placanja, vec je bilo zasnovano na dobroj volji poverioca, kao izraza njegovog poverenja u mogucnost zamene papira za zlato. Izdavale su ih samo poznate i solidne banke, cime su se iste obavezivale da ce donosiocu priznanice isplatiti naznaceni iznos u zlatu.

32. 32 Papirne novcanice zamenljive za zlato su �tampale posebne banke ovla�cene od strane dr�ave � emisione banke. Kako banknote nisu bile dovoljne za pokrice potreba robnog prometa, kao dopunsko sredstvo placanja se pojavljuje kreditni novac (papirne novcanice, cekovi, menice i dr.) Kreditni novac nije imao pravi status novca, vec je tretiran kao �novcani surogat� (zamena novca)

33. 33 Funkcije novca 1. Funkcija mere vrednosti 2. Funkcija prometnog sredstva 3.Funkcija sredstva placanja 4. Funkcija novca kao sredstva za zgrtanje blaga 5. Funkcija svetskog novca Funkcija novca kao konzervatora vrednosti Funkcija novca kao izraza solventnosti i likvidnosti Funkcija novca kao garanta slobode konzuma

34. 34 1. Ova funkcija proistice iz delovanja zakona vrednosti prema kome se vrednost svake robe odreduje kolicinom dru�tveno potrebnog rada za proizvodnju te robe. F.mere vrednosti je u tome �to se vrednost svake robe izra�ava u novcu i predstavlja cenu te robe.

35. 35 2. Ova funkcija se ispoljava u tome �to je posredovanjem omogucena razmena robe. Imalac bilo koje robe mo�e tu robu zameniti za bilo koju drugu robu posrednim putem, tako �to prvo zamenjuje svoju robu ili usluge za novac, kojim onda mo�e kupiti robu koju �eli.

36. 36 3. Ova funkcija proistice iz cinjenice da se ne mora poklapati vreme kupovine sa vremenom placanja. Pored kupovine postoje i druge usluge, obaveze i sl. Cije se placanje mo�e odlo�iti. To je posledica razvoja proizvodnih snaga sa sve vecom podelom rada i pojavom kreditnih odnosa. Novac kao takav u sbi sadr�i funkciju plate�nog sredstva.

37. 37 4. Ova funkcija je nastala iz okolnosti da se novac kao zamena za bilo koja dobra i robe koje imaju vrednost i upotrebnu vrednost, mogao cuvati da bi se tro�io onda kada njegovom imaocu odgovara. U dana�nje vreme, kada su razvijeni �tedno-kreditni odnosi, cuvanje novca je sve rede. Novac se ula�e u �tednju, koja vlasnicima donosi kamate.

38. 38 5. Ova funkcija novca je nastala iz sve vece potrebe da se na osnovumedunarodne podele rada vr�i razmena izmedu pojedinih zemalja. U pocetku je zlato obavljalo funkciju svetskog novca (zbog svoje vrednosti i upotrebne vrednosti) i postalo univerzalna roba jednaka za sve, bez ogranicenja na zemlju proizvodaca. U savremenim uslovima medunarodna razmena se naravno ne vr�i putem zlata, vec preko ovla�cenih nacionalnih banaka.

39. 39 Medunarodno placanje se vr�i na osnovu kurseva valuta, koji predstavljaju odnos vrednosti jedne valute prema drugoj, ili prema zlatu, zavisno od postignutog dogovora izmedu zemalja ucesnica u razmeni.

40. 40 1. Funkcija novca kao izraza solventnosti i likvidnosti i 2. Funkcija novca kao garanta slobode konzuma, predstavljaju novije funkcije novca (prema nekim autorima to i nisu nove funkcije nego su samo izvedene iz nekih od pet �starih� funkcija novca).

41. 41 Prva funkcija novca proistice iz mogucnosti da se novac koji se poseduje ne mora odmah koristiti, jer postoji mogucnost njegovog cuvanja i anga�ovanja prema nahodenju njegovog imaoca. F-ja novca je i u tome �to se pomocu njega izra�ava stanje solventnosti i likvidnosti.

42. 42 Likvidnost se odnosi na kratkorocnu vremensku uskladenost, tj. sposobnost banke da odgovori dospelim obavezama u odredenom roku. Princip solventnosti daje primat dugorocnoj vremenskoj uskladenosti tj. stalnoj sposobnosti banke da svoje obaveze isplati u celini.

43. 43 Nelikvidnost nastaje u slucaju kad kod odredenog subjekta (preduzeca, banke) nastupi stanje neuskladenosti izmedu izmirenja obaveza i naplate potra�ivanja. Ako nastane dugotrajnija nemogucnost izmirenja obaveza, nastupa stanje insolventnosti, gubi se solventnost subjekta, �to za sobom povlaci mnoge posledice, pa i sam stecaj.

44. 44 Druga funkcija se sastoji u tome �to se za novac mogu kupiti sve vrste roba i usluga koje su izlo�ene prodaji bez ogranicenja. Ogranicenje postoji samo u izuzetnim prilikama, kada se organizuje racionirano snabdevanje ili kada se kupovina obavlja radi nedozvoljene trgovine.

45. 45 Kupovna moc novca se izra�ava odnosom jedinica novca prema odredenoj kolicini robe ili meri usluga, odnosno, koliko se robe ili usluga mo�e dobiti za odredenu kolicinu novca. Kupovna moc novca se mo�e meriti i izra�avati na unutra�njem i medunarodnom tr�i�tu

46. 46 Na unutra�njem tr�i�tu kupovna moc se meri odnosom ukupnih robnih fondova i njihove strukture s jedne i novcanih fondova s druge strane. Posmatranje kretanja kupovne moci: -staticki -dinamicki

47. 47 Staticki kupovna moc novca se odreduje po tome koliko se u jednom periodu mo�e kupiti robe ili dobiti usluga za odredenu kolicinu novca. Dinamicki se kupovna moc novca prati tako �to se na osnovu statistickih metoda prikupljanja,obrade i analize podataka prate cene najva�nijih proizvoda i usluga i vr�i njihovo uporedivanje.

48. 48 Kupovna moc novca se najce�ce meri indeksom cena na malo i indeksom tro�kova �ivota. Na medunarodnom tr�i�tu kupovna moc novca se meri prema mogucnosti koliko se jedinica stranog novca mo�e dobiti za jedinicu domaceg novca, ili koliko se daje jedinica domaceg novca za jednu jedinicu stranog novca.

49. 49 Novcani sistemi predstavljaju skup zakonskih propisa koji reguli�u sva pitanja koja se odnose na novac jedne zemlje. Po pravilu odredeni monetarni sistem va�i na teritoriji jedne zemlje, ali mo�e i obuhvatati i teritoriju vi�e zemalja (monetrana unija). Primer EU i � i SAD i $. Ako monetarni sistem va�i na teritoriji jedne zemlje onda se govori o monetarnom suverenitetu.

50. 50 Monetarne unije predstavljaju vi�i stepen privredne i dru�tvene integracije izmedu zemalja. Zakonom i propisima se reguli�u najbitnija pitanja vezana za monetarne sisteme jedne zemlje. Najva�nija pitanja koja se reguli�u monetarnim sistemom su:

51. 51 Naziv nacionalne valute Oblik novca Apoeni u kojima ce se novac kovati i �tampati Materijalna supstanca za koju je novac vezan i odnos novca prema toj supstanci, paritet itd.

52. 52 Osnovna podela novcanih sistema vr�i se na dve grupe i to na: metalisticki ili vezani novcani sistem i papirni ili slobodni novcani sistem

53. 53 METALISTICKI ILI VEZANI NOVCANI SISTEM Predstavlja takav sistem u kome je zakonom uredeno da novcana jedinica sadr�i odredenu kolicinu nekog metala ili da je vezana, odnosno pokrivena tim metalom. U zavisnosti od toga da li je novac vezan za jedan, dva ili vi�e metala razlikujemo:

54. 54 Monometalisticko Bimetalisticko i Multimetalisticko va�enje

55. 55 Monometalisticko va�enje je ono va�enje kada je novac od jednog metala ili kada je novcana jedinica vezana samo za jedan metal. Tako postoji monometalizam zlata i monometalizam srebra Monometalizam se naziva jo� i zlatnim standardom, a za njegov pocetak se uzima 1774.godina, ali je pravi monometalizam u Engleskoj uveden tek 1816.god.

56. 56 Monometalizam se javlja u tri vida: U vidu zlatnih valuta, zlatnih poluga i zlatnih deviza Monometalizam zlatnih valuta je novcani sistem u kojem se novcanice kuju od zlata sa odredenom kovnickom stopom, cime se odreduje broj novcanica koji se iskiva od jednog kilograma zlata, finoca legure itd.

57. 57 Monometalizam zlatnih poluga, je novcano va�enje gde ne postoje novcanice od zlata, vec se novcanice u odredenim iznosima i pod odredenim uslovima mogu zameniti samo za zlatne poluge. Sistem zlatnih deviza je strani novac koji ima zlatno pokrice i koji se mo�e konvertovati (pretvoriti) u zlato.

58. 58 Bimetalisticko va�enje je takvo novcano va�enje u kome se novac kuje od dva metala, najce�ce zlata i srebra. Postoje: puno, paralelno i hromo va�enje. Puno � novcanice(i od srebra i od zlata) su potpuno ravnopravne kao sredstvo placanja

59. 59 Paralelno � je sistem gde zakonom nije zagarantovan odnos vrednosti izmedu dva metala, nego se njihov odnos slobodno formira na tr�i�tu. Hromo va�enje � postoje dve vrste metalnog novca koje nisu medusobno ravnopravne.(na pr. zlatnim novcem se mo�e kupiti sve, a srebrnim samo odredene robe)

60. 60 Multimetalisticki sistem se karakteri�e po tome �to se novcanice iskivaju od vi�e vrsta metala. Ovaj sistem je nestabilan jer ne postoji stabilan odnos izmedu vrednosti pojedinih novcanica.

61. 61 PAPIRNO ILI SLOBODNO VA�ENJE U sistemu papirnog va�enja, novac nije vezan za zlato ili neki drugi metal �to znaci da nije ni konvertibilan. Zove se slobodno va�enje jer ne postoji obaveza zamenjivanja novca za zlato. Kako se dinamika cena prati preko njihovih indeksa, slobodno, papirno va�enje se naziva jo� i indeksnim va�enjem.

62. 62 KVANTITATIVNA TEORIJA NOVCA D.Rikardo polazi od teorije radne vrednosti, Vrednost novca i plemenitih metala tretira kao vrednost ostalih roba, gde vrednost i novca i roba zavisi od kolicine dr. potrebnog rada potrebnog za njegovu proizvodnju.

63. 63 Osnovna postavka kvantitat. Teorije novca je tvrdnja da je ukupna kolicina novca u opticaju jednaka ukupnoj vrednosti ekonomskih transakcija izvr�enim tim novcem, tj.:N = R*C, N � kolicina novca R � roba C - cene

64. 64 Iz prethodnog obrasca sledi da je C=N/R, �to znaci da svako povecanje kolicine novca u opticaju, uz nepromenjenu kolicinu robe, dovodi do povecanja op�teg nivoa cena, u cemu i jeste su�tina kvantit. teorije novca. Fi�er dalje razraduje ovu teoriju tako da C=N/R sada glasi M*V=P*T

65. 65 gde je: M-novcana masa P-nivo cena V-brzina opticaja novca T-obim ekonomskih transakcija

66. 66 Mar�alova varijanta kvantitativne teorije novca Mar�al pa�nju usmerava na brzinu opticaja novca Uvodi koeficijent �k�=1/V (V-brzina opticaja novca)- �to je veca brzina opticaja novca to je koeficijent manji. Mar�alov zakljucak je da odnos izmedu kolicine novca i nivoa cena nije direktan, i zavisi od kamatne stope i marginalne efikasnosti kapitala, tj. od profitne stope.

67. 67 KEJNSOVO SHVATANJE KVANT. TEORIJE NOVCA Kejnzijanska dohodna teorija smatra da su osnovni uzroci kretanja cena nemonetarne prirode: kretanje nadnica, deficit bud�eta itd Umesto monetarne politike, kejnzijanci preporucuju primenu fiskalne politike i politike nadnica. Isto tako, kejnzijanci smatraju da je primena monetarne politike neophodna samo u slucaju regulisanja kamatne stope.

68. 68 Savremena kvantit. teorija novca Njen utemeljivac je Milton Fridman koji je na teoriju postavio na osnovu empirijskih istra�ivanja. Smatra da postoji jaka veza izmedu kretanja kolicine novca i kretanja cena kao i ostalih ekonomskih kategorija. Fridman polazi od toga da je kvantitativna teorija u su�tini teorija tra�nje novca.

69. 69 Prema njemu imovina se mo�e dr�ati u pet razlicitih oblika: 1) novac kao oblik potra�ivanja 2) obveznice 3) akcije 4) fizicka dobra 5) ljudski kapital.

70. 70 Veoma je interesantno mi�ljenje Fridmana o tome da novac nije samo sredstvo razmene vec i "ne�to �to omogucuje ljudima da razdvoje akt kupovine od akta prodaje". Kako je Milton Fridman pristalica kvantitativne teorije novca, on smatra da postoji takva zakonitost u odnosima kolicine novca i cena kakva postoji u prirodnim zakonima fizike.

71. 71 METALISTICKA TEORIJA NOVCA Metalisticka teorija novca je poznata pod nazivom novcani metalizam. Naziv metalizam podrazumeva jedan vid teorije novca, koja polazi od shvatanja da novac mora da ima "pokrice" u nekoj robi, tako da osnovni izvor vrednosti novca bude vrednost robe koja vr�i funkciju sredstva razmene i sredstva placanja.

72. 72 Pristalice ove teorije isticu da se novac mora sastojati od nekog plemenitog metala ili da ima pokrice u takvom metalu, tako da izvor njegove prometne vrednosti cini prometna vrednost toga metala. Sistem zlatnog va�enja sa opticajem zlatnika bio je klasicni primer novcanog metalizma, jer su pored zlatnika u opticaju bile i banknote koje su imale stoprocentno pokrice u zlatu

73. 73 DR�AVNA TEORIJA NOVCA Interesovanje dr�ave za pravo izdavanja novca Usvajanje zakonske regulative Ova teorija je jednostrana, jer novac shvata iskljucivo kao pravnu kategoriju, a mora se priznati da je ekonomski pojam novca va�niji od njegovog pravnog pojma

74. 74 NOMINALISTICKA TEORIJA NOVCA Nominalisticka teorija novca, ili tzv. nominalizam, polazi od principa da je novcana obaveza jednom zauvek odredena brojem novcanih jedinica. To znaci da je nominalna vrednost u stvari vrednost izra�ena brojem novcanih jedinica. Novcana jedinica ne mora imati materijalnu vrednost, ali svaki komad novca mora imati svoju nominalnu vrednost.

75. 75 Nominalizam se ne posmatra samo kao teorija o novcu, vec se veoma cesto shvata i kao monetarno-politicki pravac. Sa stanovi�ta takvog shvatanja, nominalizam znaci da sve promene u cenama poticu od promena vrednosti robe, pa cak i u onim slucajevima kada dolazi do promena op�teg nivoa cena, �to je znak da je promena vrednosti nastala kod novca, a ne kod robe.

76. 76 POJAM I VRSTE INFLACIJE �Ko pojave posmatra u njihovom poreklu i razvoju dobice najjasnije podatke o njima.� Aristotel Inflatio-naduvavanje ili nadimanje (1864.g)

77. 77 Prema nalazima istra�ivaca koji su analizirali arheolo�ke podatke iz drevnog grada Mesopotamije, jednog od najstarijih kulturnih, politickih i trgovackih centara civilizacije, prva inflacija u istoriji se dogodila u Vavilonu. Nju je, prema tvrdnjama ovih naucnika, izazvao legendarni osvajac Aleksandar Veliki, koji je dovlacio plen sa svojih osvajackih pohoda, najce�ce u srebru. Ova inflacija je, prema nalazima, trajala oko jedne decenije. ("Politika" 30.01.2002. god.)

78. 78 Problem inflacije nastaje kada se kolicina novca menja bez odgovarajucih promena na strani ponude robe, tako da takve promene deluju na rast cena. Kada se povecanje mase novca zaustavi, dolazi do zaustavljanja rasta cena na nivou formiranog novcanog opticaja. ili drugim recima: kolicina novca ? kolicina robe

79. 79 VRSTE INFLACIJE Inflacija se mo�e razlikovati prema sledecim karakteristikama: 1. prema jacini ili intenzitetu 2. po du�ini svog trajanja 3. po poreklu svog primarnog nastanka 4. po svom odrazu, odnosno uticaju na cene 5. prema nacinu nastanka.

80. 80 1) Prema intenzitetu: lake (2-5%), srednje (5-15%) i hiperinflacije. 2) Prema du�ini trajanja inflacionog procesa:sekundarne- dugo traju, jednokratne- vi�i rast cena, hronicne-o�trije i dugorocnije. 3)Prema poreklu: uvezena i domaca

81. 81 4) Prema mogucnosti odraza na cene:aktivna i neaktivna 5) Prema nacinu nastanka : namerna i hotimicna. Osim prethodnih postoje jo� i : prigu�ena otvorena hiperinflacija monetarna inflacija inflacija tro�kova reprodukcije

82. 82 Prigu�ena ili kontrolisana inflacija - nastaje kao posledica primene stabilizacionih mera ekonomske politike. Osnovne mere koje se primenjuju kao stabilizacione su ogranicavanje rasta cena, propisana veca �tednja, racionalisana potro�nja i investicije.

83. 83 Cilj ovih mera jeste da se da se ubla�i ili zaustavi op�ti rast cena. Primena administrativnih mera u kontroli inflacije deluje samo privremeno da bi se smanjio (ali ne i potpuno uklonio) inflacioni jaz. Njihova primena dovodi do stvaranja prikrivene ili progu�ene inflacije.

84. 84 Sa prestankom delovanja mera administrativne kontrole inflacije, vi�ak novcane tra�nje se izliva na tr�i�te. Tako se manifestuje povecana tra�nja za robama. Medutim zalihe roba su na tr�i�tu MANJE od novcane tra�nje, pa se ponuda i tra�nja izravnavaju kroz porast nivoa cena. Tako prikrivena prelazi u otvorenu infalciju.

85. 85 Otvorena inflacija Kada se i pored primene mera antiinflacione politike u privredi javlja permanentan (stalan) rast cena � govorimo o otvorenoj inflaciji. Ova kategorija inflacije gotovo da ne postoji u praksi, vec samo u teroriji, zato �to danas postoje veoma razvijene mere antiinflacione politike.

86. 86 Ovaj tip inflacije ne pogada podjednako sve sektore i grane privrede. Zbog toga dolazi do disproporcija u razvoju privrede i raspodeli ND. Ovaj tip inflacije se cesto vezuje za postojanje tzv. �inflatornih ocekivanja�. Najce�ce se otvorena pretvara u galopirajucu ili hiperinflaciju.

87. 87 Hiperinflacija Onda kada inflacioni proces poprimi veliku brzinu, pri cemu kupovna snaga novca naglo opada zbog dnevnog porasta cena � nastipa HIPERINFLACIJA. Vezan je za preveliku bud�etsku potro�nju i finansiranje javnih potreba preko kreditne ekspanizije.

88. 88 Kada privreda i stanovni�tvo izgube poverenje u domaci novac, pretvaraju sve ili skoro sve novcane zalihe u realna dobra ili u neku drugu valutu.. Novcani dohoci se brzo tro�e , potro�nja je prevelika, nastupaju nesta�ice. Plate se isplacuju najpre mesecno, pa nedeljano ili ce�ce. Kupuje se sve do cega se dode. Cene i dalje veoma brzo rastu, a kupovna moc novca i dalje opada.

89. 89 Hiperinflacija konacno vodi ka slomu celokupnog monetarnog sistema, zato �to novac vi�e nije u stanju da uspe�no vr�i ni jednu svoju novcanu funkciju. To vodi haosu u celokupnoj privredi i na kraju uni�tenju celokupnog ekonomskog sistema. Hiperinflacija se zavr�ava valutnom reformom, kada se umesto stare i potpuno obezvredene valute uvodi nova novcana jedinica.

90. 90 Monetarna inflacija Naziva se jo� i inflacija kupovne snage ili inflacija tra�nje. Su�tina ove inflacije je u tome da postoji vi�ak agregatne tra�nje u odnosu na robne fondove, iz cega sledi rast cena koji treba da ih uravnote�i.

91. 91 Inflacija tra�nje je posledica neadekvatnog delovanja monetarnog sistema, koji kreira suvi�nu kolicinu nekonvertibilnih novcanica. Uzroci: ekspanzija bankarskih kredita za pokrice bud�etskog deficita ekspanzija kredita preko enormnog rasta potro�ackih kredita kod bankarskog sistema, i dr.

92. 92 Inflacija tro�kova reprodukcije Inflacija se ne mora javiti uvek kao posledica vi�ka novcane tra�nje iznad robnih fondova. Mo�e nastati i u situaciji kada postoji ravnote�a izmedu ponude roba i novcane tra�nje, to jest kada je T=P. Inflacija tro�kova reprodukcije nastaje kada pojedini tro�kovi u reprodukciji izazivaju rast cena.

93. 93 Ti tro�kovi su tro�kovi materijala, nadnica, profita, amortizacije. Porast tro�kova proizvodnje izaziva rast cena � pa tro�kovi �guraju� cene navi�e. Osnovni faktori koji dovode do pojave ovog tipa inflacije su: Povecanje nadnica i licnih primanja iznad produktivnosti rada, Monopoli i oligopoli � nepostojanje konkurencije gde se cene utvrduju autonomno a njihovo povecanje se lancano prenosi na ostale grane.

94. 94 Porast profita, odnosno stope akumulacije kod nas,navodi preduzeca na to da u vec formiranom odnosu plata i profita porast ovih kategorija ostvaruju kroz rast cena. Monetarna politika mo�e: 1. da i dalje bude takva da u du�em periodu dovede do usporavanja stope rasta neiskori�cenih kapaciteta i nezaposlenosti,

95. 95 2. da se pode�ava novonastalim procesima, cime objektivno podr�ava proces inflacije. Znaci: da li da suzbija inflaciju nastalu bez porasta agregatne tra�njei da je dopuni novom kolicinom novca, ili ne. U principu monetarna politika nije efikasna protiv inflacije tro�kova.

96. 96 Uzroci nastanka inflacije Mogu biti: pad proizvodnje i smanjenje robnih fondova autonomni rast cena neravnomerna raspodela ND platni bilans (pasivni i aktivni)

97. 97 ANTIINFLACIONE MERE Tr�i�no-politicke mere (ogranicavanje tra�nje svodenjem zarada na nivo povecanja produktivnosti rada) Monetarno-politicke mere (povecanje eskontne stope,povecanje stope obaveznih rezervi banaka kod emisione banke, prodaja hartija od vrednosti i mere novcane reforme)

98. 98 Mere fiskalnog karaktera (uravnote�enje bud�eta, povecanje poreza i drugih da�bina,raspisivanje dr�avnog zajma, mere u oblasti carina) Koje ce se mere preduzimati, kakvog intenziteta i metoda kombinovanja zavisi od dru�tvenih odnosa, uzroka nastanka i jacine inflacije, mogucnosti da se odredene mere sprovedu)

99. 99 Deflacija i deflaciona politika Pojam i priroda deflacije Deflacija je pojava suprotna inflaciji karakteri�e se opadanjem op�teg nivoa cena. To je poremecaj monetarne ravnote�e, tj. stanje kada efikasna novcana tra�nja zaostaje za ponudom roba (ponuda je veca od tra�nje)

100. 100 Deflacija je retka pojava, daleko reda od inflacije. Karakteri�e je proces kontrakcije (povlacenja) novcanog volumena

101. 101 UZROCI I FAKTORI DEFLACIJE Deflacija mo�e biti izazvana: monetarnim faktorima, finansijskim faktorima, realnim faktorima reprodukcije, politickim (neekonomskim) faktorima

102. 102 Posledice i oblici delovanja deflacije Posledice: PAD TRA�NJE, SNI�AVANJE CENA �SKUP� NOVAC � KAMATNA STOPA VISOKA PAD RENTABILNOSTI STAGNACIJA PROIZVODNJE PORAST NEZAPOSLENOSTI

103. 103 Posledice mogu biti direktne: pad realizacije robe, porast zaliha pad proizvodnje i zaposlenosti povecanje izvoza i opadanje uvoza sni�enje cena na domacem tr�i�tu bankrotstvo banaka i preduzeca

104. 104 i indirektne, koje se manifestuju kroz preraspodelu dohotka u privredi, najce�ce prema neproizvodnim i rentijerskim slojevima u dru�tvu

105. 105 DEVALVACIJA I DEPRESIJACIJA Devalvacija predstavlja zakonsko smanjenje vrednosti domace valute u odnosu na standard, koji mo�e da bude zlato ili neka cvrsta strana valuta. Spada u veoma znacajne mere monetarnih promena.

106. 106 1. Sprovodi se u slucaju kada je domaca valuta precenjena u odnosu na zlato ili strane valute.Ovim aktom se nivo valute dovodi na raniji nivo cime se priznaje fakticko stanje polo�aja nacionalne valute. 2. Mo�e se sprovoditi i u cilju povecanja konkurentnosti domace robe na ino-tr�i�tu pa se zato naziva i konkurentnom devalvacijom.

107. 107 Efekti od devalvacije su ogranicenog dejstva.Korist od devalvacije traje sve dok i druge zemlje ne preduzmu slicne mere, posle cega se poni�tava stecena prednost. Kao posledica devalvacije se javlja pobolj�an platni bilans, domaci izvoznici za ostvarene devize dobijaju veci iznos domace valute, itd.

108. 108 Depresijacija predstavlja smanjenje vrednosti domace valute, koje je ostvareno na tr�i�tu. I devalvacija i depresijacija su smanjenja vrednosti domace valute u odnosu na strane valute, s tim �to se devalvacija sprovodi na osnovu formalno-pravnih akata, a depresijacija delovanjem ponude i tra�nje na tr�i�tu.

109. 109 REVALVACIJA I APRESIJACIJA Revalvacija predstavlja povecanje deviznog kursa (intervalutarne vrednosti) domace valute u odnosu na valute drugih zemalja koje se sprovodi formalno-pravnim aktom monetarnih vlasti. Revalvacija je mera supotna devalvaciji.

110. 110 Revalvacija se sprovodi u dva slucaja: 1. ako je usled rata ili ekon. kriza do�lo do obezvredivanja domace valute 2. ako je valuta neke zemlje zbog njenog izuzetnog napretka bitno pobolj�ana. Efekti revalvacije su: povecanje uvoza, i smanjenje izvoza uravnote�enje platnog bilansa

111. 111 Apresijacija je povecanje deviznog kursa (intervalutarne vrednosti) domace valute, ali na tr�i�tu (delovanjem ponude i tra�nje), a ne formalno-pravnim aktima monetarnih vlasti. Ako je apresiranost domace valute dugotrajna, neophodno je reagovanje monetarnih vlasti (kroz revalvaciju � zvanicnu potvrdu stanja na deviznom tr�i�tu).

112. 112 ZAMENA NOVCA Inflacija mo�e da dostigne takve razmere da se mora primeniti mera zamene novca kao potpuna novcana reforma. To se cini obicno posle krupnih dogadaja kao �to su ratovi, krize, sjedinjavanje vi�e teritorija sa razlicitim monetarnim sistemima u jedan, isl.

113. 113 Potpunoj novcanoj reformi slicna je denominalizacija novca, ali se od nje razlikuje. Sprovodi se reforma kojom se pored postojecih novcanica uvode novcanice koje su za nekoliko puta veceg pariteta u odnosu na dotada�nje.

114. 114 Nazivaju se �novim� ( na pr.novi dinari),jedno vreme su u prometu sa starim, a posle izvesnog vremena se �stare� novcanice potpuno povlace iz prometa. Sistem denominalizacije uveden je kod nas 1965. i 1993.godine, i jedno vreme je postojao naziv �novi� i �stari�, ali je vremenom nestao prefiks �novi�.

115. 115 NOVCANO TR�I�TE Predstavlja susret ponude i tra�nje novca i novcanih sredstava, pri cemu se vr�i njihovo izravnavanje uz kamatnu stopu koja predstavlja cenu novca i novcanih sredstava.

116. 116 Novcano tr�i�te se mo�e podeliti na: novcano tr�i�te (ponuda i tra�nja kratkorocnih novcanih sredstava za obavljanje kratkorocnih poslova) -ponuda i tra�nja za novcem mo�e da se javi: izmedu banaka i nebankarskog sektora (stanovni�tva), i izmedu samih banaka

117. 117 tr�i�te kapitala (novcano tr�i�te u �irem smislu), ovde se pojavljuju tzv.specijalne banke koje se bave prikupljanjem sredstava na du�i rok. I ako su tr�i�te novca i tr�i�te kapitala, podeljena tr�i�ta medu njima postoji povezanost jer mo�e doci, pod odredenim uslovima do prelivanja kapitala sa jednog na drugo.

118. 118 MONETARNI AGREGATIDEFINICIJA MONETARNIH AGREGATA Monetarni agregati su monetarni indikatori koji slu�e za: odredivanje kvaliteta i funkcija novca u privredi, vodenje monetarne politike, vodenje politike likvidnosti privrede i dr. sektora

119. 119 Motivi dr�anja novca i njegove funkcije u privredi mogu biti: Transakcioni (kada se novac koristi za obavljanje transakcija) Spekulativni (kada se novac dr�i u cilju spekulacije na finansijskom tr�i�tu) Motiv predostro�nosti (kada se novac dr�i kao rezerva za slucajeve vanrednih okolnosti)

120. 120 Najce�ce kori�ceni agregat u monetarnoj analizi i ekonomskoj politici je M1 (novcana masa) i monetarna masa ili primarni novac M0. Primarni novac M0 Novcana masa M1 Likvidna sredstva M2 Ukupna likvidna sredstva M3 Monetarni volumen-ukupni depoziti M4 Monetarni potencijal M5

121. 121

122. 122 KREIRANJE NOVCANE MASE Povecanje novcane mase bankarski sektor nebankarski sektor

123. 123 Smanjenje novcane mase nebankarski sektor bankarski sektor

124. 124 Postoji kreditiranje unutar bankarskog sektora (kada se banke kreditiraju medusobno),ali tada ne dolazi do povecanja novcanje mase.

125. 125 TOKOVI FORMIRANJA NOVCANE MASE Prema metodologiji Narodne banke na nivo novcane mase uticu: dinarske transakcije, devizne domace transakcije i devizne transakcije sa inostranstvom

126. 126 Dinarske transakcije

127. 127 Devizne domace transakcije

128. 128 Devizne transakcije sa inostranstvom Obuhvataju obaveze prema inostranstvu, potra�ivanja od inostranstva i razliku koja proistice iz ukupnih primanja od inostranstva i ukupnih placanja inostranstvu.

129. 129 Brzina opticaja novca je dinamicka kategorija kojom se izra�ava stepen pokretljivosti novcane mase u odredenom vremenskom periodu. Masa novca u privredi je vrlo promenljiva i dinamicna kategorija na koju uticu: *oscilacije privredne aktivnosti *brzina opticaja novca u privredi *dru�tveni proizvod

130. 130 Obrazac za izracunavanje optimalne novcane mase glasi: N =SRC+D-(K+P)/Bo pri cemu simboli znace: N � optimalna novcana masa SRC � suma robnih cena D � dospela placanja K � prodaja na kredit P � medusobno prebijanje Bo � brzina obrta

131. 131 FAKTORI KOJI UTICU NA BRZINU OPTICAJA NOVCA Brzina opticaja novca se mo�e definisati kao prosecno vreme zadr�avanja novcanih sredstava kod nebankarskih transaktora.

132. 132 Faktori koji uticu na brzinu novcanog opticaja su: nivo dohotka taransaktora oscilacije u dohotku stabilnost cena mogucnosti transaktora za dobijanje kredita frekvencija placanja finansijska disciplina tehnika placanja

133. 133 MERENJE BRZINE OPTICAJA NOVCA Postoje razliciti indikatori na osnovu kojih se meri brzina opticaja novca. Zajednicko im je da se uporeduju sa prosecnom novcanom masom i izra�avaju odredenu privrednu i finansijsku aktivnost (obim novcanih transakcija,DBP)

134. 134 U svrhu analize merenja brzine opticaja uzimaju se vremenski periodi koji mogu biti razlicite du�ine (godina, polugodi�te, kvartali, meseci i periodi manji od jednog meseca). Ako se meri brzina novcanog opticaja za period od godinu dana, obicno se uzima prosecna godi�nja novcana masa, ciji se prosek racuna na bazi mesecnih stanja.

135. 135 Ovaj iznos se dobija tako �to se za svaki mesec u godini izvede novcana masa, koja se sabere i podeli sa 12. Dobijeni kolicnik tako daje prosecnu godi�nju novcanu masu. Monetarno planiranje i monetarna politika koji se zasnivaju na pretpostavci stabilne brzine nocanog opticaja, dovode do gre�aka u odr�avanju dinamicke optimalne novcane mase.

136. 136 Dokazano je da je stabilnost brzine opticaja novca na du�i rok veca, dok se suprotno tome monetarna politika sprovodi kratkorocno.

137. 137 Primarni novac Primarni novac cini ukupan iznos likvidnih obaveza centralne banke prema ostalim bankama i nebankarskom sektoru koji ima depozite po videnju kod centralne banke.

138. 138

139. 139 Izvori primarnog novca koji se nalaze u pasivi centralne banke sastoje se od depozita banaka i neposrednih komitenata centralne banke i gotovog novca u opticaju koji se nalazi kod stanovni�tva. Aktiva bilansa centralne banke sadr�i tokove kreiranja primarnog novca.

140. 140 Kreiranje primarnog novca centralna banka vr�i na tri nacina: 1. davanjem kredita ostalim bankama 2. neposrednim davanjem kredita odredenim komitentima i 3. deviznim transakcijama.

141. 141 Meduzavisnost primarnog novca i novcane mase Primarni novac se sastoji od depozita ostalih banaka i nebankarskih sektora koji se vode kod CB i gotovog novca u opticaju, a novcana masa od depozita po videnju i gotovog novca u opticaju. Znaci: i primarni novac i novcana masa sadr�e gotov novac u opticaju.

142. 142 Kako, zbog postojanja mno�tva banaka u bankarskom sistemu CB nije u mogucnosti da direktno utice na regulisanje novcane mase kao glavnog monetarnog agregata, ona to cini preko monetarnog multiplikatora. Monetarni multiplikator je koeficijent koji se dobija kada se novcana masa podeli sa primarnim novcem.

143. 143 Meduzavisnost izmedu primarnog novca, novcane mase i monetarnog multiplikatora se izra�ava ovako: M = N/N� N� = N/M N= M* N� N-novcana masa N�- primarna emisija, M-monetarni multiplikator

144. 144 Kada je stabilan monetarni multiplikator, koji pretpostavlja kretanje primarne emisije i novcane mase, CB je u stanju da planira buduci nivo novcane mase preko primarne emisije i monetarnog multiplikatora. Ako je u nekom periodu monetarni sistem bio stabilan, u tom slucajuje potrebno da se poveca novcana masa za onoliko za koliko se planira povecanje DBP.

145. 145 Tako, ako se predvida povecanje DBP za 10%, uz stabilnost monetarnog sistema, mo�e se u istom procentu planirati primarna emisija i novcana masa.