MMF i međunarodne monetarne rezerve

1. BRETONVUDSKI SISTEM • MMF i međunarodne monetarne rezerve

2. MMF je dobio zadatak da obezbedi pozajmice zemljama koje se suoče sa problemima deficita bilansa tekućih transakcija. • Da bi se obezbedio zadovoljavajući iznos sredstava kod MMF-a, utvrđen je sistem kvota. • Svaka zemlja članica je dobila svoju kvotu koja je bila određena saglasno njenoj ekonomskoj snazi i relativnom učešću u međunarodnoj trgovini. • Kvota je služila kao osnova za zaduživanje kod MMF-a, ali i kao parameter za utvrđivanje glasačkih prava.

3. U 2008. godini je napuštena ranija i doneta nova formula za utvrđivanje kvota. • Cilj nove formule je da se lakše sagleda relativni položaj zemlje u svetskoj privredi. • Nova formula sadrži sledeće elemente: • (1) Četiri promenljive iskazane preko relativnih udela sa odgo-varajućim ponderima – BDP (50%), otvorenost (30%), varijabilnost (15%) i rezerve (5%); • (2) BDP - Y se izračunava kao kombinacija BDP-a iskazanog po tržišnim cenama i po paritetu kupovnih snaga, pri čemu BDP po tržišnim cenama ima ponder od 60%, a BDP po kupovnoj snazi ima ponder od 40%; • (3) Faktor kompresije od 0,95 primenjuje se na linearnu kombinaciju četiri navedene varijable.

4. Otvorenost - O se izračunava kao godišnji prosek zbira tekućih plaćanja i tekućih primanja u platnom bilansu (roba, usluge, dohoci i transferi) za period od pet godina. • Varijabilnost – V predstavlja varijabilnost tekućih primanja i neto tokova kapitala, a meri se kao standardna devijacija od centriranog trogodišnjeg trenda u periodu od 13 godina. • Rezerva – R predstavlja dvanaestomesečni prosek zvaničnih godišnjih zvaničnih rezervi (devizne rezerve, holdinzi SPV, rezervna pozicija kod MMF-a i monetarno zlato. Konačno, • k je faktor kompresije od 0,95. Ovaj faktor smanjuje disperziju izračunatih kvota, relativizujući u određenoj meri značaj veličine u formuli. Primenjuje se na nekomprimovanu izračunatu kvotu.

5. Kvota se može prikazati u vidu formule 8.1. • Q = (0,5*Y + 0,3*O + 0,15*V + 0,05*R)k(8.1) • Sredstva MMF-a prilikom osnivanja su iznosila 8,8 mlrd. US$. • Početkom septembra 2009. godine, ukupna sredstva MMF-a od kvota su iznosila 217,4 mlrd. specijalnih prava vučenja (oko 323 mlrd. US$). • Mada SAD i dalje imaju najveću kvotu, ona je opala sa polaznih 31% na 17% u 2008. godini. • Svakih pet godina vrši se revizija kvota u cilju usklađivanja sa promenama relativnog značaja zemalja u svetskoj privredi. • Prilikom trinaeste revizije kvota u januaru 2008. godine odlučeno je da se iznos kvota ne menja, jer je ocenjeno da je postojeći iznos kvota dovoljan da zadovolji likvidnosne potrebe MMF-a. • Najveći porast kvota je izvršen prilikom jedanaeste revizije u januaru 1999. godine, kada su povećene za 45%.

6. Prilikom stupanja u članstvo MMF-a, svaka zemlja je imala obave-zu da uplati članarinu jednaku njenoj kvoti. • Pri tome je svaka zemlja morala da uplati 25% svoje kvote u zlatu ili u konvertibilnim valutama i 75% u nacionalnoj valuti. • Kada povlači kredit od MMF-a, zemlja dobija konvertibilnu valutu, a za uzvrat deponuje kod Fonda dodatni ekvivalentni iznos nacionalne valute. • Fond je mogao da prima nacionalnu valutu sve dok stanje dotične valute ne dostigne 200% vrednosti kvote date zemlje. • Kada članica pozajmljuje sredstva od Fonda, ona pomoću domaće valute otkupljuje stranu valutu, a kada vraća zajam, zemlja pomoću konvertibilnih sredstava ponovo otkupljuje svoju valutu. • Danas se četvrtina kvote mora uplatiti u vidu specijalnih prava vučenja kada zemlja stupa u članstvo MMF-a, dok se ostalih 75% može uplatiti u na-cionalnoj valuti, po pozivu MMF-a.

7. Visina kvote zemlje članice određivala je maksimalni iznos zajmo-va koje članica može da primi od Fonda, kada joj nedostaju sredstva. • U početku je svaka zemlja mogla da pozajmi 25% svoje kvote godišnje, sve dok iznos ne dostigne 125% kvote. • Prva tranša koju je zemlja mogla da povuče nazivala se zlatnom tranšom, jer je bila jednaka uplaćenom delu članarine u zlatu ili konvertibilnim valutama (zlatna tranša danas se zove prva kreditna tranša). • Zlatnu tranšu zemlja je mogla da povuče po automatizmu, bez ikakvih uslovljavanja. Preostale četiri tranše (svaka tranša u ekvivalentnom iznosu od 25% kvote) označene su kao kreditne tranše, odnosno danas kao višekreditne tranše (upercredit tranches). • Njihovo povlačenje bilo je uslovljeno sprovođenjem odgovarajuće ekonomske politike koju je zahtevao MMF. • Dakle, maksimalni iznos pozajmice na osnovu kreditnih tranši (bez zlatne tranše) bio je ograničen na 100% od kvote (četiri više kreditne tranše).

8. Prilikom uzimanja kredita kod MMF-a, zemlja je morala da uplati sopstvenu valutu, čije stanje na računu MMF-a nije moglo biti veće od 200% od njene kvote. • Pošto je zemlja 75% svoje kvote već uplaćivala u nacionalnoj valuti, mogla je da povuče kredita od MMF-a u iznosu od 125% od kvote, uključujući i zlatnu tranšu. • Time bi stanje nacionalne valute kod MMF-a dostiglo 200% od kvote. • Kasnije, prilikom vraćanja kredita MMF-u, zemlja je pomoću konvertibilne valute otkupljivala svoju valutu sve dok njeno stanje kod MMF-a ne bi opalo na 75% od kvote.

9. Pošto danas MMF odobrava kredite po stand by aranžmanima do 100% od kvote godišnje i maksimalno (kumulativno) do 300% od kvote, sve kreditne tranše posle prve, nazivaju se višim kreditnim tranšama. • Sredstva povučena po osnovu kreditnih tranši mogu se koristiti za platnobilansne potrebe. • Povlačenje sredstava po osnovu viših kreditnih tranši odvija se po pravilu u okviru stand-by aranžmana. • Dugo vremena ova vrsta aranžmana je predstavljala osnovni vid pozajmljivanja sredstava kod MMF-a.

10. Zemlja koja traži sredstva od MMF-a je u obavezi da Fondu dostavi pismo o namerama (letter of intent)u kome će izložiti svoje viđenje mera iz oblasti fiskalne, monetarne i politike deviznog kursa, koje na-merava da sprovede u cilju stabilizacije privrede. • Prilikom otplate kredita MMF-u, zemlja je otkupljivala svoju valutu pomoću konvertibilne valute sve dok se stanje njene valute kod MMF-a ne svede na 75% kvote. • Ukoliko neka druga zemlja uzme kredit kod MMF-a u valuti date zemlje, i ukoliko stanje valute date zemlje kod MMF-a opadne ispod 75% kvote, onda data zemlja može da pozajmi sredstva od MMF-a u visini te razlike, a da pri tome nije u obavezi da otplati raniji zajam. • Ova mogućnost se označava kao super zlatna tranša.

11. Ukoliko zemlja pored zlatne tranše ima i super zlatnu tranšu, onda se zbir ove dve tranše, umanjen za iznos zajma kod MMF-a, označava kao neto pozicija zemlje kod MMF-a (net IMF position). • Dakle, neto pozicija zemlje kod MMF-a ustvari predstavlja razliku između kvote i iznosa zajma koji zemlja ima kod MMF-a u svojoj valuti. • Zlato koje je zemlja unela u MMF prilikom stupanja u članstvo označava se kao rezervna pozicija zemlje. • Neto i rezervna pozicija zemlje, zajedno sa deviznim rezervama i specijalnim pravima vučenja, čine međunarodne rezerve zemlje.

12. U slučaju da Fond ostane bez valute neke zemlje, trebalo je objaviti da je data valuta postala “retka” i dozvoliti drugim zemljama da je diskriminišu. • Ova mera je odražavala stav pregovarača prilikom osni-vanja MMF-a da je prilagođavanje bilo zajednička odgovornost i zemalja sa deficitom i sa suficitom.

13. Zahvaljujući toj činjenici, SAD su, posredstvom deficita njihovog platnog bilansa, postale glavni izvor rasta međunarodne likvidnosti. • Na taj način dolar je postao glavna svetska rezervna valuta, što je podstaklo analitičare da posleratni monetarni sistem označe kao dolarski standard. • U stvari, možda bi bilo najpreciznije da se kao dolarski standard označi period između 1968. i 1973. godine, jer je u tom razdoblju već bila ograničena razmena dolara u zlato. • Shodno tome, period 1944-1968. godine bi se mogao označiti kao zlatno-devizni standard.