ДОКТОРСКА ШКОЛА НА УКИМ НАУЧНО-ИСТРАЖУВАЧКА ЕТИКА - 5 UNIVERZALNATA ETIKA i JAVNATA

1. ДОКТОРСКА ШКОЛА НА УКИМ НАУЧНО-ИСТРАЖУВАЧКА ЕТИКА - 5 UNIVERZALNATA ETIKA iJAVNATA i KULTURNATA ULOGA NA NAU^NICITE

2. NULLIUS IN VERBA! (moto na Kralskoto dru[tvo) Nikomu ne treba da mu se veruva bez proverka, PROVERI SAM! - Sudewe vrz osnova na sopstveni dokazi - Donesuvawe sam re[enie za nasokata - Proverka na faktite od razni strani Otvorenost sprema ideite i uveruvawata (sli~no - sovremeniot duh, naukata i demokratijata)

3. NOVI OP{TI POJAVI VO ETIKATA (VA@NI ZA ^OVE{TVOTO, POSEBNO ZA NAUKATA) ?KOI SE?

4. UNIVERZALNA ETIKA • za prv pat vo istorijata • osnovna tendencija na UNESKO • od najdobrite normi na site narodi, od site epohi i od najistaknatite moralisti • realna, a ne virtuelna etika Mo`e (i mora) da se realizira!

5. UNIVERZALNA ETIKA (Vrednosti) • MIR!!! • NENASILSTVO • PO^ITUVAWE • RAZBIRAWE • SOLIDARNOST + ???

6. BIOETIKA {TO E DOBRO A {TO ZLO spored BIOETIKATA?

7. BIOETIKATA ZNA^I: - ~uvawe i - unapreduvawe na `ivoto NU@NO E PODOBRUVAWE NA GRI@ATA I NA ODGOVORNOSTA(= MORALOT) ZA DA SE IZBEGNUVAAT NEGATIVNI REZULTATI !!! !!!(ETIKA - NAUKA ZA OPSTANOKOT)

9. OBLASTITE NA BIOETIKATA • (raznovidni i se [irat) • - MEDICINSKA ETIKA и sl. • - EKOLO{KA ETIKA • - ZAVISNOSTI • - OLIMPISKA ETIKA • - DEFEKTOLOGIJA • - NAUЧNO-ISTRAЖUVАЧKA ETIKA (posebno vo biologijata, medicinata i hemijata) • - evtanazija - abortus - ve[taчko oploduvawe • - genetski intervencii (GMO), posebno vo hranata • - klonirawe • - BIOETIЧKO OBRAZOVANIE

10. Начела HOLIZAM DIVERZITET (BIOLO{KI I KULTURNI) PARCIJALNOST-INDIVIDUALIZACIJA ANTROPOCENTRIZAM BIOCENTRIZAM FIZIOCENTRIZAM

11. Definicii D-r Albert {vajcer UVA@UVAWE ZA @IVOTOT (Ehrfurcht vor dem Leben) Jas sum `ivot, koj saka da `ivee, srede `ivotot, koj saka da `ivee (Ich bin Leben, das leben will, inmitten von Leben, das leben will) Bioetikata e qubov sprema `ivotot. Svetski bioeti~ki kongres vo Tokio (1998)

12. ETI^KO OBRAZOVANIE (nov vid etika i pedagogija) Izgradba na li~nosta od MORALNA HETERONOMIJA kon ETI^KA AUTONOMIJA VA@NO! NU@NO!! NEZAOBIKOLNO!!!

13. ДОКТОРСКА ШКОЛА НА УКИМ НАУЧНО-ИСТРАЖУВАЧКА ЕТИКА - 5 JAVNATA i KULTURNATA ULOGA NA NAU^NICITE

14. NAUKATA DENES - se razviva mnogu, karakteristika na svetot - ogromen broj nau~nici, institucii i proekti - Univerziteti (razvieno visoko obrazovanie; obrzoven izlez) - razni (i novi) metodi i instrumentarii - internacionalna sorabotka - [iroko informirawe - nekolku stotici nau~ni disciplini - vo sekoja od niv i vo generalnite nau~ni oblasti mnogu teorii i znaewa, ~esto kapitalni

15. NАУКАТА МУ Е ПОТРЕБНА НА СВЕТОТ НАУЧНИОТ ПОГЛЕД СТАНУВА БАЗИЧЕН ЗА ЧОВЕЧКОТО МИСЛЕЊЕ (iako kritikata na naukata za loшata primena i za nekoi nehumani idei vodi i kon misticizam)

16. Etikata na naukata denes e del od naukata i od razvojot na svetot. Nejzinata razviena eti~ka potreba, doktrina i praktika vlijaat vrz razvojot na moralot (kako [to i naukata vlijae vrz pogledot na svetot i vrz `ivotot).

17. {TO E ZNA^AJNO VO NAUKATA I {TO PONUDUVA ETIKATA NA NAUKATA? • Visoki znaewa na nau~nicite • Potencijali i gri`a za re[avawe na problemite • Qubopitnost na nau~nicite i posvetenost kon istra`uvawata • Nivno vnimavaweto na svojot ugled kako li~nosti i dejci Toa e istovremeno inspiracija za sovremenata rabotna i gra\anska etika i za sekoj vid profesionalni etiki

18. Za seta etika • posebno e va`no • istaknuvaweto na nu`nosta da se vnimava na posledicite od nau~nite otkritija pri nivnoto preto~uvawe vo tehnika i vo korisni dela. • Nevnimavaweto vo modernata epoha ~esto vode[e kon: • - povreda na Prirodata • naru[uvawe na uslovite za `iveewe i • konflikti vo me\u~ove~kite relacii.

19. Никола Тесла Вселената е духовна, нашата половина е таква. Вселената е поморална од нас, затоа мора да го сознаеме нејзиното битие и својот живот да го усогласиме со неа.

20. Naukata ne go gradi svetot samo so svoite otkritija. Nau~nicite se tvorci na novite vizii na humanizmot, na etikata (odgovornosta) i na mirot. Универзалната етика е своевидна научна проекција, не само морална инспирација.

21. Pred `rtvite od nuklearnite i drugite oru`ja (= rezultat na nau~nite otkritija) - nau~nicite prvi krenaa zagri`en glas. Isto taka zaradi stradawata na Prirodata, opa\aweto na `ivotnite uslovi i nestanokot na raznite `ivi su[testva. Ova e predizvik za nau~nicite tie prvi da potsetat na `rtvite, da objasnat kakva e opasnosta za ~ove[tvoto i za opstojbata na Zemjata i da se posvetat kon pronao\awe metodi, soznanija i postapki za izbegnuvawe na problemite, t.e. za pozitivno ~ove~ko dejstvuvawe.

22. Prva cel na ~ove[tvoto i na nau~niot duh MIR (golem broj nau~nici se dobitnici na Nobelovata nagrada za mir, ima nau~ni inicijativi - Pagva[, Dijalog na civilizaciite, Deklaracija za globalnata etika…) Osnovnite vrednosti na nau~nicite denes se : - razbirawe - dijalog - novi normi za ~ove~koto humano odnesuvawe - sovest kako eti~ki znak i voditel - odgovornost za razvoj na pozitivni soznanija - re[avawe na va`nite te[kotii - korektno ocenuvawe na posledicite od otkritijata i nivno pravilno koristewe

23. DEKLARACIJA ZA GLOBALNA ETIKA 1. Obvrska da odgleduvame kultura na nenasilstvoto i da gi po~ituvame `ivite su[testva… Ne ubivaj! Po~ituvaj go `ivotot!... Nieden ~ovek nema pravo fizi~ki ili psihi~ki da ma~i drug ~ovek, da go ranuva ili ubiva... ^ove[tvoto nema da pre`ivee bez svetskiot mir!... Da se bide vistinski ~ovek, toa zna~i da im uka`uva[ vnimanie na drugite i da si gotov da im pomogne[.

24. DEKLARACIJA ZA GLOBALNA ETIKA 2. Obvrska da odgleduvame kultura na solidarnosta i spravedliv ekonomski sistem. ...Nieden ~ovek nema pravo vo niedna forma da krade od drugiot ~ovek, nitu da go prisvojuva negoviot imot, kako i imotot na zaednicata... Nema svetski mir bez svetska pravdina!... Treba da se otkrie smislata za umerenost i skromnost. Vo al~nosta ~ovekot ja gubi svojata du[a, svojata sloboda, svoeto spokojstvo i vnatre[en mir, a so toa i sé ona [to go pravi da bide ~ovek.

25. DEKLARACIJA ZA GLOBALNA ETIKA 3. Obvrska da odgleduvame tolerancija i da `iveeme vo vistina. ...Nieden ~ovek, niedna institucija, niedna dr`ava, niedna crkva nitu religiska zaednica nemaat pravo na lu\eto da im zboruvaat nevistina... Nema svetska pravdina bez vistinitost i ~ove[tina!... Mladite ve]e vo semejstvoto i vo u~ili[teto treba da se ve`baat vo vistinoqubivoto mislewe, zboruvawe i dejstvuvawe.

26. DEKLARACIJA ZA GLOBALNA ETIKA 4. Obvrska da odgleduvame ramnopravnost i partnerstvo pome\u ma`ite i `enite... Nieden ~ovek nema pravo da go svede drugiot na obi~en seksualen objekt, nitu da go dovede vo seksualna zavisnost. Seksualnoto iskoristuvawe i diskriminacija se edna od najlo[ite formi na ~ove~koto poni`uvawe... Nema vistinska ~ove~nost bez partnerstvo vo zaedni~koto `iveewe!

27. КУЛТУРАТА, ЕТИКАТА, НАУКАТА Kulturata kako etika e najbliska do duhot na naukata - specifi~nite karakteristiki i vrednosti na kulturata se del od psihologijata i moralot na nau~nicite. Naukata e javna dejnost i za nea va`at site idei, normi i ocenki za javnoto dejstvuvawe.

28. THE PRAYER OF THE UNITED NATIONS Oh Lord, our Planet Earth is only a small star in space. It is our duty, to transform it into a planet whose creatures are no longer tormented by war, hunger, and fear, by race, colour, and ideology. Give us courage and strenght to begin this task today so that our children and childrens’s children shall one day carry the name of HUMAN with pride.