Finansijska strategija I planiranje poreza

1. Finansijska strategija I planiranje poreza

2. Vezan je za određenu ličnost i pogađa njene zbirne prihode • Tri koncepta oporezivanja. • Oporezivanje cedularnim porezom na dohodak • Oporezivanje sintetičkim porezom na dohodak • Mešoviti sistem oporezivanja Cedularni – uveden nekon Francuske revolucije • La cedule- označavaju pojedinačne vrste prihoda • Svaki prihod poreskog obveznika oporezuje se pojedinačno nezavisno od činjenice po kom osnovu je ostvaren taj prihod • Serija pojedinačnij poreza na dohodak

3. Globalni sistem oporezivanja – svi prihodi poreskogobveznika terete se sveobuhvatnim porezom • Vodi računa o ekonomskoj snazi poreskih obveznika, njegovim ličnim, profesionalnim i porodičnim prilikama Mešovito oporezivanje – kombinacija cedularnog i globalnog oporezivanja. Cedularno oporezivanje određenih prihoda, na koje se kasnije nadovezuje komplementarni porez na dohodak koji se plaća na kraju godine tzv. romanski tip oporezivanja jer je bio dugo godina u primeni u romanskim zemljama (Francuska, Belgija, Italija, Portugalija)

4. Nedostaci cedularnog oporezivanja • Ne može se ostvariti pravičnost • Diferencijalni tretman pojedinih vrsta prihoda • Pružanje specifičnog poreskog tretmana za pojedine kategorije prihoda sveden je na minimum Prednosti cedularnog oporezivanja: • Jednostavnost sa aspekta administrativne i tehničke primene Prednosti globalnog oporezivanja: • Postiže se ravnomernost u oporezivanju • Izdašnost

5. Rasprostranjenost poreske obaveze • Rezidenstvo • Državljanstvo • Izvor dohotka Rezidenstvo – lica koja su rezidenti određene zemlje su neograničeno odgovorni za svoju poresku obavezu (za sve prihode koje ostvare u zemlji i inostranstvu) Nerezidenti – lica koja nisu rezidenti određene zemlje su ograničeno odgovorni za svoju poresku obavezu (za prihode koje ostvare samo na teritoriji zemlje čiji su nerezidenti) Rezidenstvo – stalno ili privremeno prisustvo nekog lica na određenoj teritoriji Poresko rezidenstvo se utvrđuje za svaku fiskalnu godinu Uobičajno rezidenstvno postoji ukoliko neko lice boravi u određenoj državi duže od određenog vremenskog limita (npr. u Italiji duže od 6 meseci)

6. Državljanstvo – državljanin jedne zemlje koji ima prebivalište u drugoj zemlji plaća porez na pojedine prihode ostvarene u u drugim zemljama onoj zemlji čiji je državljanin (princip koji važi u SAD) • Izvor dohotka – teritorija na kojoj je ostvaren dohodak • U pojedinim zemljama porez na dohodak plaćaju i društva lica • Poreski položaj društva lica (ortačko društvo i komanditna društva) zavisi od sistemskih zakona kojima je uređen njihov pravni položaj – činjenica da li im je trgovačkim pravom priznat samostalni pravni status ili ne • anglosakonsko i germasnko trgovačko pravo im ne priznaje samostani pravni status (Italija, Švedska, Belgija) • Romansko trgovačko pravo im priznaje samostalni pravni status (Francuska, Španija, Belgija) • Postoje i specijalni režimi oporezivanja (Mađarska, Nemačka, Portugal)

8. Specijalni režim oporezivanja – Mađarska Od 1. jula 2003. godine Pojednostavljeni režim preduzetničkog poreza Opcioni sistem oporezivanja – društva lica se opredeljuju samostano da li će biti oporezovana porezom na dohodak fizičkih lica ili porezom na dobit korporacija Uslovi: • Godišnji promet za dve godine manji od 99 322 evra • Ne obavlja nijedu aktivnost koja je regulisana specijalnim carinskim ili drugim propisima • Nije dodeljen EU PIB • Bankarski račun u Mađarskoj • Nije povezano lice i ne učestvuje u upravljanju i kontroli druge kompanije • Osnivači su isključivo fizička lica

9. PORESKA OSNOVICA • Oporeziv dohodak – zbir neto prihoda poreskog obveznika ostvarenih u toku godine • Dohodak za oporezivanje – dohodak umanjen za zakonska izuzeća • Princip enumeracije – nabrajanje izuzimanja • Dohodak grupisan u tri grupe: dohodak od rada, dohodak od kapitala i ostali prihodi • Dohodak od rada – aktivan dohodak odnosno naknada za obavljanje nesamostalnih ličnih usluga • Dodatna primanja – različiti oblici naknada koje se isplaćuju zaposlenima u obliku bonusa, akcija, roba, kirije za stan i sl. • Dohodak od kapitala – pasivan dohodak odnosno zbir prihoda koje lice ostvaruje bez aktivnog učestvovanja u određenom poslovnom poduhvatu (prihodi od nekretnina, kamate, dividende, prihodi od hartija od vrednosti i sl. )

10. Oporezivanje dohotka od kapitala: • oporezivanje konačnim analitičkim porezom na dohodak (porez po odbitku), • oporezivanje u okviru globalnog poreza na dohodak fizičkih lica, • oporezivanje analitičkim porezom na dohodak, a zatim u okviru godišnjeg oporezivanja dohotka, • potpuno ili delimično poresko izuzeće dohotka od kapitala. Različiti poreski tretman u zavisnosti od vrste prihoda koji ulaze u poresku osnovicu Prihodi od zakupnine – prihodi od rentiranja nepokretne imovine Realni prihodi od zakupnine – iznos preciziran u ugovoru Inputirana zakupnina – pretpostavljeni iznos zakupnine koji bi vlasnik mogao ostvariti da određenu nepokretnost rentira (Holandija, Španija, Švedska, Italija )

11. Zakupnine se uključuju u oporezivi dohodak po prinicpu neto vrednosti • Neto vrednot znači da se od ukupne vrednosti zakupnine odbijaju triškovi neposredno povezani sa očuvanjem i održavanjem nepokretnosti (troškovi hipotekarnog zajma, amortizacije, osiguranje i sl) • Kapitalni dobitak – pozitivna razlika između prodajne cene imovine i njene nabavne vrednosti • Oporezivanje kapitalnog dobitka: • kapitalni dobici se oporezuju sa ostalim oblicima prihoda (Austrija, Danska, Finska, Nemačka, Italija, Luksemburg, Portugalija, Španija, Švedska), • poseban porez na kapitalne dobitke (Belgija, Francuska, Grčka, Irska i Velika Britanija), • dualni sistem (dvostruke poreske skale: jedna za dohodak od rada i druga za dohodak od kapitala).

12. Ukoliko se kapitalni dobici integrišu u oporeziv dohodak na njih se primenjuju progresivne poreske strukture • Razlika između kratkoročnog kapitalnog dobitka i dugoročnog kapitalnog dobitka • Krakoročni – pozitivan rezultat od prodaje imovine u kratkom roku, smatraju se špekulativnim dobicima • Propisuje se vremenski interval na osnovu koga se razlikuju ove dve vrste kapitalnih dobitaka • Vremenski interval za kratkoročne kapitalne dobitke od nekretnina od 2-10 godine, za ostalu imovinu od 6 meseci do godinu dana • Eksplicitno se navode kapitalni dobici koji ne podležu oporezivanju • Prebijanje kapitalnih gubitaka od kapitalnih dobitaka (Danska, Hrvatska, Luksemburg, Švedska, Velika Britanija) • Porez na kapitalni dobitak kao samostalni poreski oblik pojavljuje se u Belgiji, Francuska, Grčka, Irska, Holandija i Velika Britanija)

14. Poreske olakšice – u vidu poreskog kredita za povlašćene kategorije štednje (Irska) ili u vidu neoporezivog minimuma (Luksemburg 1500 evra, Irska 5210 evra, Belgiji 1500 evra, Danska na štedne uloge u korist dece, Holandija 17 600 evra) Povoljniji tretman državnih obveznica – Poljska, Češka, Slovačka i Bugarska Dvostruke poreske skale – Holandija • I grupa- dohodak od rada – stope 32,5% do 52% • II grupa – dohodak od kapitala (dividende i kapitalni dobici) za poreskog obveznika koji direkno ili indirektno učestvuje u upravljanju korporacijom i ukoliko njegovi udeli iznose najmanje 5% - poreska stopa 25% • III grupa- dohodak od kapitala (prihodi od štednje i investiranja) – poreska stopa 30%

15. Identifikovanje prihoda od samostalne delatnosti (bussines income) • Prihodi od samostalne komercijalne i industrijske delatnosti, poljoprivrede i šumarstva • Prihodi od samostalne delatnosti oporezuju se prihodom na dohodak građana – ne uvode se zasebni poreski režimi, već specijalne poreske olakšice • Cedularno oporezivanje – najčešće prihoda od kapitala, mnogo manje prihoda od rada (npe. porez na zarade). • Porez na zarade – Austrija, Nemačka, Luksemburg, Nemačka, Švedska, Srbija

16. Poreske stope • Stope proporcionalne • Prilikom poređenja koriste se marginalne poreske stope – pokazuju za koliko se povećava poreska obaveza ako se poreska osnovica poveća za jednu novčanu jedinicu • Najniža marginalna poreska stopa pokazuje stopu koja se primenjuje za prvu poresku jednicu • Najviša marginalna poreska stopa pokazuje stopu koja se primenjuje na poslednju poresku jedinicu

19. Standardni i nestandardni odbici • Standardni poreski odbici – poreske olakšice koje se odobravaju svakom poreskom obvezniku koji ispunjava određene zakonske uslove • Određeni kao normirani odbici • Pojavljuju se u dva poreska oblika: -kao odbici za koje se umanjuje poreska osnovica • u obliku poreskih kredita STANDARDNI PORESKI ODBICI: -neporezivi minimum Oslobađanja po osnovuizdržavanih članova porodice Starosno oslobađanje Oslobađanje za izdržavane članove porodice sa smetnjama u fizičkom i psihočkom razvoju

20. NESTANDARDNI PORESKI ODBICI • Zavise od veličine rashoda koje je poreski obveznik imao • Princip enumeracije – nabrajanja • Nestandardni poreski odbici priznaju se celosti (celokupna visina rashoda koji je nastao) • Ili delimično (u fiksnom iznos ili do određenog nivoa) Nestandardni poreski odbici koji se priznaju u celosti: • Troškovi nabavke lekova, ortopedskih pomagala, lečenja, rehabilitacije i sl. • Plaćeni porezi i druge javne dažbine • Doprinosi za socijalno osiguranje Nestandardni poreski odbici koji se priznaju delimično: • Troškovi usavršavanja i školovanja poreskog obveznika ili izdržavanih članova • Donacije u kulturi, obrazovanju i za druge javno korisne aktivnosti • Premije za životno osiguranje