Deseta nedelja HARTIJE OD VREDNOSTI TRŽIŠTA KAPITALA

1. Deseta nedeljaHARTIJE OD VREDNOSTI TRŽIŠTA KAPITALA

2. Hartija od vrednosti - definicija • pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi; • samo onaj papir koji ispunjava sledeće uslove: - da se na papiru inkorporiše pravo po osnovu dužničko-poverilačkih odnosa (to pravo se ne može ostvariti ili preneti na drugog bez same isprave); • da ovaj papir poseduje sposobnost za promet (negocijabilnost);

3. Vrste hartija od vrednostisa stanovišta prenosa • HoV na ime; • HoV po naredbi: ček i menica; • HoV na donosioca; • HoV na ime i po naredbi NE TRGUJE SE na tržištu kapitala;

4. Hartije od vrednosti na donosioca 1. stvarno-pravne - sadrže stvarno pravo na pokretnim stvarima (založnica i skladišnica); • obligaciono pravne - sadrže neku tražbinu ili činidbu koje su izražene u izvesnoj svoti novca (obveznice, zapisi, certifikati); • HoV sa pravom učešća (akcijae); NA TRŽIŠTU KAPITALA NE TRGUJE SE STVARNO – PRAVNIM HoV, ODNOSNO HoV KOJE SE IZDAJU POVODOM PROMETA ROBA I USLUGA;

5. TRŽIŠNI MATERIJAL KOJIM SE TRGUJE NA TRŽIŠTU KAPITALA • akcije i druge vlasničke HoV; • dugoročne obveznice i druge dužničke dugoročne HoV; • kratkoročne obveznice i druge kratkororčne dužničke HoV; • trezorski, blagajnički i komercijalni zapisi; • sertifikati o depozitu; • jedinice institucija kolektivnog investiranja (fondova);

6. HARTIJE OD VREDNOSTI – ELEKTRONSKI ZAPISI • HoV kojima se trguje na tržištu kapitala su dematerijalizovani; • Dematerijalizovani finansijski instrumenti registruju se kao elektronski zapisi, odnosno elektronski upisuju na račune njihovih vlasnika; • poslove elektronskog upisa elektronskih zapisa obavlja Centralni registar;

7. ELEMENTI ELEKTRONSKOG ZAPISA • Dematerijalizovana HoV mora imati sledeće elemente upisane u Centralni registar: • oznaku vrste finansijskog instrumenta, • identifikacione podatke o izdavaocu, • ukupan broj izdatih finansijskih instrumenata, • ukupni nominalni iznos izdatih finansijskih instrumenata, ako finansijski instrument glasi na nominalni iznos, • datum upisa finansijskog instrumenta u Centralni registar;

8. CENTRALNI REGISTAR HoV • državna institucija koja obavlja poslove jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima HoV i o pravima iz HoV i poslove kliringa i saldiranja HoV; • novčani račun Centralnog registra otvara i vodi NBS - preko njega se izvršavaju novčane obaveze članova Centralnog registra po osnovu trgovanja HoV; • članovi Centralnog registra su sva investiciona društva koja o svojim transakcijama imaju obavezu da obaveštavaju Centralni registar;

9. KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI • Nadzire i kontrioliše funkcionisanje tržišta kapitala reguliše; • pravno lice, nezavisna i samostalna organizacija R Srbiječija nadležnost je između ostalog da: • odobrava uključivanje HoV u trgovanje i reguliše, vrši nadzor i prati poslove emitenata HoV;

10. daje i oduzima dozvole za obavljanje delatnosti investicionih društava i organizatora tržišta HoV - berzi; • daje dozvolu i reguliše, vrši nadzor i pratiposlove Fonda za zaštitu investitora, organizatora Fonda i članova Fonda; • 4. daje saglasnost na imenovanje članova uprave organizatora tržišta, investicionih društava i Centralnog registra; • 5. organizuje nastavu i polaganje ispita i izdaje dozvolu za obavljanje poslova brokera, portfolio menadžera i investicionog savetnika;

11. AKCIJA • vlasnička hartija od vrednosti; • prinos/povraćaj na akciju je dividenda: • imaju pravo da emituju akcionarska društva; • akcionarom se smatra fizičko ili pravno lice koje je zakoniti imalac akcije upisano u Centralni registar; • Vrste: • obične akcije; • priorietetne akcije;

12. OBIČNA AKCIJA Prava akcionara iz običnih akcija su: • pravo glasa; • pravo na dividendu u skladu sa rezultatima poslovanja; • pravo preče kupovine; • pravo na učešće u raspodeli ostatka stečajne mase, a nakon što se prethodno izmire obaveze prema svim ostalim poveriocima akcionarskog društva;

13. KLASE OBIČNIH AKCIJA • Podela na klase (klasa A, klasa B) u zavisnosti od prava na određeni broj glasova; • pravi se razlika između akcija: • bez prava glasa; • sa jednim pravom glasa; • sa pravom na više glasova;

14. PREFERENCIJALNA AKCIJA • ne nosi pravo glasa; • nosi pravo na fiksnu dividendu; • u slučaju stečaja AD vlasnici imaju pravo da naplate svoja potraživanja posle investitora u instrumente duga, ali pre vlasnika običnih akcija, zbog čega se i nazivaju prioritetnim akcijama; • Mogu biti kumulativne i participativne;

15. KUMULATIVNE I PARTICIPATIVNEPREFERENCIJALNE AKCIJE • Kumulativna prioritetna akcija daje svakom imaocu pravo na dividendu pre isplate vlasnicima običnih deonica, a dividenda se takođe može kumulirati i nakon nekoliko godina isplatiti; • Participativna prioritetna akcija daje pravo imaocu, osim prioritetne naplate dividende i pravo učešća u raspodeli dobiti;

16. KONVERTIBILNOST PREFERENCIJALNIH AKCIJA • ostvaruje se putem diskrecionog prava akcionara da u određenim vremenskim rokovima i utvrđenom odnosu mogu bez poteškoća konvertovati svoje preferencijalne akcije u obične akcije, te na taj način postati redovni akcionari;

17. JAVNA I PRIVATNA PRODAJA AKCIJA • Javna ponuda oglašava se u sredstvima javnog informisanja ili elektronskim putem i namenjena je najširoj javnosti; • privatna emisija namenjena je zaposlenima u preduzeću ili zatvorenom krugu investitora i oglašava se u sredstvima internog informisanja; Akcionarska društva koja vrše emisiju akcija preko javne ponude nazivaju se javnim društvima;

18. PROSPEKT JAVNOG DRUŠTVA • dokument koji sadrži sve informacije koje omogućavaju investitorima da izvrše objektivnu procenu imovine i obaveza, finansijskog stanja, poslovnih dobitaka i gubitaka, potencijalnih poslovnih rezultata izdavaoca i garanta ukoliko postoji, kao i prava iz tih hartija od vrednosti; • moraju biti dosledan, pregledan i razumljiv sa tačnim i potpunim informacijama; • može da se objavi nakon što ga odobri Komisija za HoV;

19. Vrednost akcije • Nominalna vrednost akcija - vrednost koju utvrđuje emitent u momentu emisije i koja je odštampana na akciji; • Knjigovodstvena vrednost akcije - računovodstvena kategorija koja se izračunava deljenjem ukupne knjigovodstvene vrednosti akcijskog kapitala sa ukupnim brojem akcija; • Tržišna vrednost akcije - cena po kojoj se trguje akcijama na tržištu;

20. Kapitalni dobici/gubici • ostvaruju se na sekundarnom tržištu kada akcionar prodaje – unovčava – utržuje akciju; - kapitalni dobitak – pozitivna razlika između tržišne cene i nominalne vrednosti akcije; - kapitalni gubitak – negativna razlika između tržišne cene i nominalne vrednosti akcije;

21. Obveznica • dužnička HoV kojom se njen izdavalac obavezuje da će investitoru isplatiti nominalnu vrednost – glavnicu sa pripadajućom fiksnom kamatnom stopom; (sa promenljivom kamatnom stopom nisu predmet analize); • Mogu da ih emituju korporacije i država; • Vrste obveznica: kuponske i diskontne; • Izdate sa varantom – pravom zamene za akcije;

22. Kuponske i diskontne obveznice • kuponske – nose pored nominalne vrednosti i kuponsku kamatnu stopu na “kuponu”; kupon- deo obveznice koji se nekada fizički odvajao od obveznice i nosio na periodičnu naplatu kamate kod izdavaoca;- češće ih emituju korporacije; • diskontne – u njihovoj nominalnoj vrednosti iskazanoj na obveznici uračunat je i prinos od kamate; - prodaju se uz diskont po ceni koja je manja od nominalne vrednosti sve do roka dopeća; češće ih emituje država;

23. Državne obveznice • sa rokom dospeća do 1 godine (treausury bills) – diskontne obveznice; • srednjoročne državne obveznice (treasury notes) sa rokom dospeća od 1 do 10 godina; • kuponske dugoročne obveznice (terasury bonds)sa rokom dospeća 10 i više godina;

24. Obveznice lokalnih vlasti • municipalne – servisiraju se iz budžeta lokalne vlasti; • prihodne obveznice (revenue bonds) - servisiraju se iz prihoda od investicije za čije finansiranje je raspisana emisija obveznica;

25. Kamata – prinos na obveznicu • u momentu emisije obeznice kamatna stopa na obveznice utvrđuje se u visini aktuelne tržišne kamatne stope; • tokom roka trajanja obveznice: • kada tržišne kamatne stope rastu cena obveznica pada; • kada tržišna kamatna stopa pada cena obveznice raste; • državne obveznice su najmanje rizične i zato nose najmanju kamatnu stopu;

26. Call klauzula na kuponskim obveznicama • Call klauzula - pravo izdavaoca obveznice da je otkupi pre roka dospeća – opoziva obveznica; • npr. ako su o. izdate sa kuponskom kamatom od 10%, a u međuvremenu tržišne kamatne stope opadnu na 5%, izdavalac opozive obveznice mogao bi da iskoristi svoje pravo i otkupi postojeće obveznice emisijom obveznica po nižoj kamatnoj stopi; • Cena za opoziv obično u visini nominalne vrednosti obveznice uvećane za jednogodišnju kamatu;

27. Put klauzula na kuponskoj obveznici • Obveznica sa pravom investitora da je proda izdavaocu pre roka dospeća; • izdaje se u slučajevima kada izdavalac hoće da ubedi investitora: • da će u slučaju pada njegovog boniteta na tržištu biti spreman da otkupi obveznice po nominalnoj vrednosti ili vrednosti većoj od nominalne; • da će u slučaju rasta tržišnih kamatnih stopa biti spreman da spreči da pad cena obveznica ugrozi investitora

28. Ostale dužničke HoV • Blagajnički zapisi - kratkoročne dužničke HoV sa rokom dospeća od 1 meseca do 12 meseci koje emituju banke radi obezbeđenja dopunskih izvora sredstava; kamata se obično plaća po dospeću zapisa; • Komercijalni zapisi - kratkoročne dužničke HoV sa relativno kratkim rokovima dospeća ( 15 do 30 ili 45 dana) koje emituju privredna društva; na emisiju komerc. zapisa banka može izdati bankarsku garanciju; • Depozitni certifikat (CDs)- bankarska potvrda o depozitu obično na rok 3, 6, 9 ili 12 meseci;

29. Trgovanje HoV • na regulisanom tržištu - multilateralni sistem koji organizuje, odnosno kojim upravlja organizator tržišta (berza); trgovina u skladu sa njegovim obavezujućim pravilima preko listinga ili van listinga; • multilateralnoj trgovačkoj platformi - multilateralni sistem koje može da organizuje, odnosno njime upravlja investiciono društvo; • OTC tržištu - sekundarno tržište za trgovanje koje podarzumeva pregovaranje između prodavaca i kupaca;