SPORTSKI TRENING Osnoven informacije PROF. DR FRANJA FRATRI Ć

1. SPORTSKI TRENING Osnoven informacije PROF. DR FRANJA FRATRIĆ

2. PLANIRANJE STRUKTURE I SADRŽAJA KONDICIONOG TRENINGA KONTROLA KONDICIONOG TRENINGA (Osnovni principi, neposredni trenažni efekat, kumulativni trenažni efekat)

3. Jedan trening i trenažni dan

4. Osnovne informacije • Pri svakodnevnom treniranju, jedan trening traje od početka napora do početka napora narednog treninga; • Kod 2 treninga u toku 24 h, faza oporavka je nepotpuna; • Višekratko spajanje trenažnih dana sa dva ili više treninga dovodi do kumulacije zamora; • Potreba obraćanja pažnje na trenažne dane(prioritet obaranje opterećenja ili produžavanje faze oporavka); • Svaki trening mora biti: • Jasno i precizno definisan (mora imati cilj, količinu i intenzitet rada, izbor trenažnih sredstava i metoda, određen odmor); • Cilj svakog treninga mora biti deo pod cilja ciklusa kojem pripada; • Ako je trening “bogat” i dobro struktuiran ali van cilja ciklusa onda je štetan.

5. Osnovne informacijeKATABOLIČKA FAZA • Čine je uvodni i glavni deo treninga; • Uvodni deo: (faza zagrevanja i obično traje oko 40 min; opšti i specifični deo, potreba harmoničnog uklapanja i nadovezivanja); • Glavni deo: (Predstavlja usmerenost treninga posvećena: Tehnici, Taktici, Koordinaciji, Gipkosti, Brzini, Snazi, Izdržljivosti, kao i kombinaciji pomenutih svojstava; Potreba vođenja računa o redosledu – (Prvo rad na koordinaciji i brzini, a na kraju na izdržljivosti).

6. Osnovne informacijeANABOLIČKA FAZA • Odgovara fazi hlađenja organizma tj. postepeno smanjivanje intenziteta rada (rastrčavanje, rasplivavanje, lagane vežbe opuštanja, masaže i sl.); • Nakon I faze oporavka sledi; • II faza oporavka: • Traje do početka sledećeg treninga, • Faza nije u neposredno u vezi sa samim treningom, • Veoma značajna u pripremi za naredni trening, • Značajan uticaj na efikasan proces transformacije i adaptacije, • Pravilna ishrana ima ogromnu važnost.

7. KONTROLA KONDICIONOG TRENINGA Osnovni principi

8. Osnovne informacije • Kontrola je deo kognitivne djelatnosti čoveka, kod kojeg se skupljaju informacije i procjenjuje stvarno stanje datog objekta, s obzirom na njegov usmereni (unapred planiran) razvoj i usavršavanje; • Glavni deo kontrole u sferi vrhunskog sporta je optimizacija trenažnog i takmičarskog procesa, na osnovu objektivne informacije o efektima primenjenih uticaja na sportistu; • Predmet kontrole: Glavni faktori sportskog dostignuća tj. oni parametri (karakteristične crte, osobine, svojstva...), ljudske motorike, koji značajno koreliraju sa sportskim postignućem; • Merni parametri motorike se dele na tri nivoa: Integralni, kompleksni, diferencijalni.

9. Osnovne informacije • VRSTE KONTROLE: • Operativna, (informacije o neposrednoj adaptaciji organizma tj., o njegovim reakcijama u procesu konkretne trenažne jedinice – pojedinačni trening); • Tekuća, (ima osnovni zadatak utvrđivanje promena u stanju sportiste u toku 24 h, pre svega dinamike procesa oporavka u mikrociklusima pripreme); • Etapna, (informacije o kumulativnom efektu trenažnih opterećenja, tj. o treniranosti i sportskoj formi). Ova vrsta kontrole ima naglašeno kompleksan karakter i obuhvata sve osnovne komponente glavnih faktora sportskog postignuća. • Metodika kontrole obuhvata tri predmetne oblasti: Merenje, Procena i Optimizacija.

10. Osnovne informacijeShema 1. Kontrola trenažnog procesa

11. Osnovne informacije • Forme kontrole treba da odgovore na nekoliko pitanja: • Kakvo je trenutno stanje sportiste i kakav rezultat se može očekivati na predstojećim takmičenjima (bliska budućnost); • Kakva je cena ovog rezultata za organizam; • U kojoj mjeri su bile iskorišćene potencijalne mogućnosti sportiste, tj. da li je pri takvom nivou treniranosti moguće očekivati bolji rezultat; • Da li je moguće i da li je neophodno i u kojoj meri je potrebno, menjati trenažno i takmičarsko opterećenje; • Rešavanje ovih zadataka ima veliku praktičnu vrijednost.

12. Kontrola NEPOSREDNOG trenažnog efekta Metodika i tehnologija • Sistemaska kontrola opterećenja “doza efekat” ima važan istraživački značaj; • Neposredna operativna delatnost trener – sportista; • Spoljašnje komponente opterećenja; • Reakcije organizma kao odgovor na vežbu; • Funkcionalna adaptacija organizma; • Porast treniranosti.

13. Kontrola NEPOSREDNOG trenažnog efekta Metodika i tehnologija • Telemetrijska registracija pulsa (Fc) pomoću tkz. Pulsmetra; • Merenje ne samo intenziteta, nego i obima opterećenja (pojedine vežbe, serije, moduli...); • Upotreba portabil “laktatanalajzera”, nekoliko sec. Meri koncentraciju laktata (La) u krvi; • Upoređenje Fc, La, sa nekim dinamičkim i kinematskim parametrima sportskog postignuća; • Kontrola funkcionalnog opterećenja izuzetno efikasna.

14. Kontrola NEPOSREDNOG trenažnog efekta Metodika i tehnologijaRezultati istraživanja na košarkašima reprezentacije Bugarske (Cv.Željaskov, V.Kjole, 1993)

15. Kontrola NEPOSREDNOG trenažnog efekta Metodika i tehnologijaRezultati istraživanja na košarkašima reprezentacije Bugarske • Uglavnom zona submaksimalnog i maksimalnog inteziteta; • Srednja vrednost 32 zapisa 169,8 otk/min.; • Zona aerobnog konfora do 135 oko 11,8% odi.v. 3-4 min.; • 30,5 % sa pulsom 135-165 ud/min; • 57,2 % visoki intenzitet oko 23 min.)

16. Kontrola NEPOSREDNOG trenažnog efekta Metodika i tehnologijaRezultati istraživanja na košarkašima reprezentacije Bugarske

17. Kontrola KUMULATIVNOG trenažnog efektaMetodika i tehnologija • Ima prioritetan značaj za strateško upravljanje trenažnim procesom; • Najuopštiji kriterijum ovog efekta je nivo i stabilnost sportskih dostignuća; • Fizička kondicija-Biološko stanovište: Povećanje energetskih potencijala organizma i mogućnosti za njihovo racionalno korišćenje i obnavljanje (aerobni, anaerobno - glikolitički, anaerobno - alaktatnim); • POKAZATELJI MOĆI: Maksimalna količina energije za jedinicu vremena koju može da obezbijedi svaki od nevedenih izvora. Određuje se posebnim kriterijumima: • Za Aerobnu moć – maksimalna potrošnja kiseonika VO ₂ max i kritični intenzitet rada (kritična brzina trčanja i ost.), kod kojeg se dostiže maksimalna potrošnja kiseonika; • Za Glikolitičku moć - laktatni kiseonički dug, u odnosu na trajanje rada, kao i maksimalna koncentracija mlečne kiseline u krvi, višak CO₂, promene u puferskim svojstvima krvi (Ph, La,BE i dr.); • Za Alaktatnu moć - alaktatni kiseonički dug, razgradnja KrP u angažovanim mišićima

18. Kontrola KUMULATIVNOG trenažnog efektaMetodika i tehnologija • POKAZATELJI KAPACITETA: • Ukupna količina rada koji može biti realizovan za račun jednog ili drugog izvora energije. Posebni kriterijumi: • Za kapacitet aerobnih procesa – ukupna količina unetog kiseonika iznad nivoa mirovanja u toku celokupnog vremena trajaja rada, kao i proizvod kritične moći (rad kritičnim intenzitetom) i ukupnog vremena rada; • Za glikolitički kapacitet – veličina laktatnog kiseoničkog duga, koncentracija laktata u toku rada, izdvajanje CO₂ i veličine puferskih rezervi krvi; • Za alaktatni kapacitet – veličina kiseoničkog duga i ukupne rezerve KrP u mišićima.

19. Kontrola kumulativnog trenažnog efektaMetodika i tehnologija • POKAZATELJI EFIKASNOSTI: • Predstavlja odnos između neposredno izmerenih energetskih gubitaka i veličine izvršenog rada (odnos VO₂ max i kritičnog intenziteta rada); • Obično svi pokazatelji su vezani za Funkcionalnu dijagnostiku; • Dijagnostička vrijednost veća kada se koriste maksimalna stepenasta opterećenja do otkaza – na biciklergometru ili tredmilu; Anaerobni prag, mehanički ekvivalent za mlećnu kiselinu idr.

20. Vrednost dijagnostičkih procedura • Integralni kriterijumi treniranosti; • Aerobni prag (koncentracija La - 2 mmol); • Anaerobni prag (La – 4 mmol), vrhunski sportisti nalazi se u dijapazonu 75%-90% VO₂max; • Pad ispod ovog nivoa je ozbiljan indikator opadanja treniranosti; • Pomeranje AnP na 4,0 mmol La pri većim vrijednostima VO₂max iznad 80 %, siguran pokazatelj dobre treniranosti; • Visoki stepen funkcionalnih mogućnosti.

21. Pitanja za vežbanje • Objasniti osnovu planiranja strukture i sadržaja kondicionog treninga? • Kontrola efekata kondicionog treninga - osnovni principi, neposredni i kumulativni trenažni efekat? • Testiranje u sportu? • Metodologija konstruisanja testova za procenu biomotornih dimenzija? Literatura: Fratrić, F: 2006 i 2011, teorija i metodika sportskog treninga sa dijagnostikom, Sudarov, N., Fratrić, F: 2008, Testiranje sportista, Pokrajinski zavod za sport

22. HVALA NA PAŽNJI