TRGOVINSKA POLITIKA

1. TRGOVINSKA POLITIKA Jovana Ubović 04/777

2. Uvod • Međunarodna ekonomska integracija unapređujei ograničava trgovinu. • Trgovina je liberalizovana među državama članicama, ali je takođe ugrožena sa trećim zemljama.

3. Oblici • Trgovinu sprečavaju carinske tarife, kvote, necarinske barijere i prepreke mobilnosti faktora, međunarodna ekonomska integracija uklanja, bar delom ove poremećaje. • Teorijski oblici međunarodne integracije: • Sporazum o preferencijalnoj carinskoj trgovini – carine između država potpisnica niže • Delimičana carinska unija – kada države učesnice zadržavaju svoje početne tarife na uzajamnu trgovinu i uvode zajedničku spoljnu carinsku tarifu prema trećim zemljama • Zona slobodne trgovine – uklanjanje svih carinskih i kvantitativnih ograničenja na uzajamnu trgovinu, a pri tome svaka država u ovoj zoni zadržava sopstvenu tarifu prema trećim zemljama

4. Oblici • Carinska unija – države učesnice ne samo da uklanjaju carinska i kvantitativna ograničenja, već uvode i zajedničku spoljnu carinsku tarifu na trgovinu sa trećim zemljama • Zajedničko tržište – pored carinske unije postoji slobodna mobilnost faktora proizvodnje • Ekonomska unija – pored zajedničkog tržišta, već i harmonizaciju budžetske, monetarne, regionalne, saobraćajne i drugih politika • Potpuna ekonomska unija – pretpostavlja unuju sa jedinstvenom ekonomskom politikom i nadnacionalnom vladom sa velikim ovlašćenjima na području ekonomije. Ne postoje adminstrativne barijere kretanju roba, usluga i faktora.

5. Oblici medjunarodne ekonomske integracije

6. Vrste integracije Prema vrsti sporazuma: • spontana ili tržisna integracija – nastaje pod uticajem delovanja TNK, banaka i drugih finansijskih institucija • formalna ili institucionalna – zahteva zvanični sporazum između vlada kako bi se uklonila sva ograničenja Prema carinskim tarifama: • robna diskrimainacija – različite stope se zaračunavaju različitim robama • diskriminacija zemlje – ista roba podležerazličitim carinskim stopama na osnovu zemlje porekla

7. Statički model • Statički model razmatra uticaj obrazovanja carinske unije na privredne tokove i potrošnju u integrisanim drzavama. • Predpostavke: • postoje samo tri države (država A obrazuje carinsku uniju sa državom B, a država C predstavlja sve druge države na svetu); • jednake tarifne stope (uklanja moguće neslaganje u početnom nivou zajedničke spoljne tarife); • Pmt = (1+t) Pm Pmt – cena uvezene robe za domace potrosace; Pm – cena uvezenog dobra; t – tarifa, pri cemu je t = 0

8. Statički model • trgovinski bilans je u ravnoteži; • savršena konkurencija; • troškovi proizvodnje po jedinici su konstantni; • fiksna količina faktora proizvodnje potpuno je uposlena; • sve države imaju isti pristup tehnologiji; • ekonomije su statičke sa neprmenljivim očekivanjima; • sva dobra i usluge su homogeni; • sva dobra imaju jediničnu dohodovnu elastičnost; • ne postoje dobra koja nisu predmet razmene; • nema zaliha; • ne postoji neizvesnost; • predpostavka da država koja nije uključena u carinsku uniju, nece primeniti retrorzivne mere prema integrisanim državama.

9. Statički model • Model delimične ravnoteže Međunarodna trgovina javlja se kao odgovor na uzroke koji se zasnivaju na nacionalnim razlikama u sledećim najvažnijim elementima: • početna raspodela faktora, • tražnja, • uticaj domaćeg tržišta, • funkcije proizvodnje, • ekonomija obima, • stope rasta i povećanje dohotka, • raspodela dohotka, • struktura tržišta i konkurencija, • devizni kursevi • ......

10. Statički model • Predpostavimo da tri države proizvode istu robu, ali sa različitim nivoima efikasnosti: njihove proizvodne funkcije se razlikuju. • Primeri modela delimične ravnoteže: • Jedinični trošak proizvodnje robe izražene u evrima: • Cena uvezene robe izražena u evrima sa carinskom tarifom u državi A:

11. Statički model • Obrazovanje carinske unije podstiče stvaranje trgovine, koja nastaje kao posledica promena od skupljeg ka jeftinijem izvoru ponude. • Ako uz stvaranje trovine unutar carinske unije dođe do porasta uvoza iz trećih zemalja zbog povećanog rasta, kao što je bio slučaj u EU, takva sitacija opisuje se kao dvostruko stvaranje trgovine. • Skretanje trgovine funkcioniše u suprotnom smeru od stvaranja trgovine. Najeftiniji strani dobavljač zamenjuje se u korist relativno skupljeg partnera iz carinske unije.

12. Statički model • Uticaj međunarodne ekonomske integracije na trgovinske tokove možemo ilustrovati kroz dva primera: • Britanija kada se pridružila EU 1973.god., udeo njenog uvoza iz drugih država partnera EU značajno se povećao u toj deceniji. • Trgovina između Meksika i SAD udvostručila se u periodu od pet godina koji je prethodio stvaranju NAFTE 1994.god.

13. Statički model • Nakon stvaranja carinske unije obrasci potrošnje se menjaju. • Međudržavna zamena nastaje kada jedna država zameni drugu kao izvor ponude nekog dobra. • Međurobna zamena se dešava kada se jedna vrsta roba zameni, barem na granici, za drugu vrstu roba što nastupa kao posledica promene relativnih cena.

14. Statički model • Zaštita • Postoje dva dobra razloga da se upute zamerke trgovinskim ograničenjima: • nove barijere trgovini mogu izazvati kaznene mere onih stranih država u kojima domaći izvoznici već imaju interes • ako postoji repromaterijal, sve trgovinske barijere podižu cene uvoznih inputa, prema tome one deluju kao porez na izvoz

15. Dinamički model • Razmatranje o dinamičkim efektima, ovde će se ograničiti na ekonomiju obima, specijalizaciju i odnose razmene. • Specijalizacija i ekonomija obima • Ekonomija obima odnosi se na odnos između potrebnih faktora proizvodnje i obima proizvodnje sa uticajem koji vrše na troškove (tehnički uticaj na obim proizvodnje, obrađivanje složenih informacija, upravljanje, kontrola i poboljšanje nezavisnih aktivnosti i iskustvo).

16. Dinamički model • Uzrok neiskorišćenih ekonomija obima: • unutrašnje necarinske barijere • konkurencija • tehnološke promene • Ekonimja obima je najveća u oblasti saobraćajne opreme, elektronike, kancelarijskih mašina, hemijskih proizvoda i drugih industrijskih proizvoda. • Vrste ekonomije obima: • spoljašnja • unutrašnja

17. Dinamički model • Postojanje konkurentskih preduzeća sa ekonomijom obima zaštićeno je barijerama ulaska i izlaska sa tržišta. • Neki od zahteva za ulazak su: • visoki zahtevi u pogledu kapitala, • diferencijacija proizvoda, • propisi, • istraživanje i razvoj i drugi. • A za izlazak: • prošli nepovratni troškovi, • trajna specijalizovana sredstva, • državna pomoć….

18. Dinamički model • Odnosi razmene • odnos količine uvoza koji se može dobiti u zamenu za izvoz može se predstaviti formulom T=Px / Pm T - odnos ramene Px – cena dobra koje država izvozi Pm – cena dobra koje država uvozi

19. Dinamički model • Dimenzije efekata odnosa razmene: • spoljašnja dimenzija - ako carinska unija dovoljno velika da utiče na svoje odnose razmene podjednako na strani izvoza i uvoza, onda ona određuje međunarodne cene roba; • unutrašnja dimenzija - integrisani partneri nisu samo saveznici u svojim vezama sa trećim zemljama, već i konkurenti na unutrašnjem tržištu.

20. Zašto se države integrišu? • integrišu se da bi obezbedile pristup tržištima država partnera • da bi osigurale i učvrstile reforme upravljenje na domaće tržište • trgovinske barijere mogu da se prilagode u skladu sa preferencijama uključenih država • poverenje među državama učesnicama • veća konkurentnost, mogućnost rasta • ovi sporazumi mogu se upotrebiti kao pregovaračko sredstvo • efekti odnosa razmene i dobici za izvoznike

21. Zašto se države integrišu? • Diskriminacija u trgovini nije prošla. Integracija može da pomogne, dopuni i olakša multilateralnu trgovinu: • ako su ulaganja i trgovina unutar grupe slobodna • ako se zajedničke spoljne barijere trgovini ne povećavaju u odnosu na situaciju pre integracije • ako grupa smanjuje svoje spoljne barijere na trgovinu, ulaganje i mobinost faktora • ako grupa nije zatvorena, i ako se širi • ako unutrašnja pravila su jasna • ako postoji efektivan i pouzdan način za rešavanje sporova

22. Zašto se države integrišu? • Nove inicijative za integraciju zasnivaju se na različitim osnovama: • gotovo sve države rešile su da prihvate i primene tržišno zasnovane reforme i ekonomsku politiku, i pozdravile strana ulaganja • integrisana međunarodna proizvodnja koju su stvorile i proširile TNK • uzastopne runde trgovinskih pregovora GATT-a i STO gotovo su uklonile carinske tarife i kvote

23. Svetska trgovinska organizacija i međunarodna trgovina • Najnovije runde trgovinskih pregovora GATT-a • Dilonova runda, donela je relativno skromno smanjenje carina. • Kenedijeva runda, tu se desio značajan pomak kada su tarife na industrijsku robu smanjenje u proseku za 35 %. • Tokijska runda, smanjila je carine na industrijske proizvode u proseku za trećinu. Uključivanje poljoprivrednih proizvoda i necarinskih barijera u pregovore bio je veliki uspeh.

24. Svetska trgovinska organizacija i međunarodna trgovina • Urugvajska runda • osnivanje STO 1995. god. STO je jedina multilateralna institucija koja moze da ograniči poslovanje velikih trgovinskih blokova. • Glavni rezultat Urugvajske runde ukratko su: • Carine na industrijsku robu smanjene su za nešto više od trećine (38%) • Jedno od važnijih pitanja je bilo pitanje trgovine poljoprivrednim proizvodima, postavljen je okvir za dalje pregovaranje • Potrebno je da razvijene države smanjuju podršku poljoprivrednom sektoru za 20%, a zemlje u razvoju 13,3% • Carine treba da se smanje i za tekstilne proizvode (sa 15,5% na 12,1 %) • STO treba da sastavi pravila o poreklu robe, kako bi bila prihvatljiva za sve države članice • Odobrava primenu antidampiških carina, ukoliko oštećena zemlja dokaže da joj je naneta šteta uvozom • Novi sporazum GATT, treba da obezbedi liberalizaciju trgovine uslugama • Treba uvesti i dodatna prava na zaštitu intelektualne svojine

25. Svetska trgovinska organizacija i međunarodna trgovina • Runda iz Dohe • Pocela je 2001.god. razlikuje se od prethodnih rundi, zbog toga sto od 149 zemalja koje su učestvovale, 100 bile zemlje u razvoju. • Glavne oblasti pregovaranja bile su: • Poljoprivreda • Usluge • Intelektualna svojina • Strana direktna ulaganja • Pravila konkurencije • Javna nabavka • Elektronska trgovina • Jeftiniji lekovi koji se izdaju na recept • Životna sredina

26. Necarinske barijere • Necarinske barijere su sve mere drugačije od carinskih tarifa koje utiču na međunarodnu trgovinu, funkcionišu kao uvozne kvote, ali ne donose prihod vladi. • Antidamping • Ako vlada uoči da se ili da će verovatno neko dobro iznenada da se uveze u tu zemlju u velikoj količini, ona moze da uvede antidampinšku carinu. Strani izvoznici mogu ovo da izbegnu promenom geografije proizvodnje. • Mere antidampinga primenjuju se samo 5 godina ukoliko se naknado ne utvrdi da su damping i kršenje pravila opet uvedeni.

27. Necarinske barijere • Damping • Šta ako država proizvodi i izvozi proizvod koji se ne prodaje na domaćem tržištu? • Nanošenje štete • Utvrđivanje štete koja se nanosi domaćoj industriji može se meriti sa čak većim mogućnostima za nerazborite hirove i zloupotrebu od strane ‘oštećene’ industrije i vlade koja sprovodi istragu.

28. Necarinske barijere • Javna nabavka • Vlada je na svim nivoima značajan potrošač roba i usluga. Može da zaštiti domaće poslovanje i zaposlenost ili da utiče na geografiju proizvodnje i podrži mlade industrije. • Tehnički standardi • Tehnički standardi razlikuju se od carinskih tarifa po tome sto oni povecavaju proizvodnju. Prava namera ovih standarda kao skrivenih bariera trgovini je u mnogim slučajevima zaštita nacionalnog proizvođača. • Da bi se izborila sa različitim standardima EU ima tri pristupa: • međusobno priznavanje, • harmonizacija standarda, • novi pristup.

29. EU u svetskoj trgovini • Uvoz • glavni partner – SAD • najvažniji uvozni artikli bilisu mašinerija i saobraćajna oprema, mineralna goriva i maziva • Izvoz • glavno izvozno tržište – SAD • najvažniji izvozni artikli bili su mašinerija i saobraćajna oprema, mineralna goriva, maziva i hemijski proizvodi • Razmena unutar EU • Unutrašnja razmena grupe integrisanih zemalja, često se uzima kao jedan od prvih pokazatelja njihove integracije.

30. EU u svetskoj trgovini • SAD • SAD se nalazi na predposlednjem mestu u pogledu povlastica u trgovini. • Problemi: • poljoprivredni sektor • Ispravnost prehrambenih proizvoda i genetski modifikovani organizmi • bankarstvo • Unilateralizam • Ostali problemi:javna nabavka,visoke carinske tafire za određenu robu iz uvoza,poreski zakoni,mnoštvo standarda,prava intelektualne svojine i dr.

31. EU u svetskoj trgovini • EFTA • Ekonomski odnosi između EU i EFTE može se podeliti na 4 perioda: • osnivanje ove dve institucije, • smanjenje broja država članica EFTA i prvo proširenje EU, • stvaranje evropskog ekonomskog prostora, • izabrane zemlje članice EFTA postaju punopravni članovi EU. • Cilje EFTE nije bio da stvori jake integracione veze između svojih članica već da pronađe način uzajamnog postojanja sa EU na obostrano zadovoljstvo.

32. EU u svetskoj trgovini • Evropski ekonomski prostor • osnovan je 1. januara 1994. • EEP je bio zamišljen kao vrsta čekaonice u kojoj bi države članice EFTE bile van EU izvestan period dok se odredbe Ugovora iz Mastrihta ne primene do kraja u EU. Za njih važe zakoni EU, ali nemaju političku snagu da na njih utiču. • Sporazum o EEP, uključuje pre svega 4 osnovne vrste slobode kretanja (roba, usluga, kapitali i ljudi), na drugom mestu su horizontalne politike (životna sredina, istrazivanje, razvoj, obrazovanje i potrišačka politika). • Sporazum ne uključuje oblasti: poljoprivrede, ribarstva i zajedničkih finansijskih politika, EMU, odbrane, spoljne politike...

33. EU u svetskoj trgovini • Srednja i Istočna Evropa • Zvanične veze između EU i zemalja u tranziciji dugo nisu postojale. • Ova situacija nastavila se sve do kraja hladnog rata 1989. proces tranzicije uneo je značajnu promenu u tim odnosima. • Deset zemalja u tranziciji pristupilo je EU kao punopravni članovi

34. EU u svetskoj trgovini • Japan • Između EU i Japana ne postoje preferencijalni trgovinski sporazumi. • EU često stavlja naglasak na protekcionizam: • Japan može veći deo svog izvoza da usmeri na tržište SAD • output japanskih kompanija koje posluju u SAD EU može da posmatra kao japanski, a ne američki, po poreklu.

35. EU u svetskoj trgovini • Povlašćeni partneri • Sporazumi koje EU nudi svojim spoljnim partnerima imaju dve zajedničke karakteristike: • odnose se na režime liberalne trgovine i • ako su partneri na nižem nivou ekonomskog razvoja od država EU, EU nudi asimetrične sporazume.

36. EU u svetskoj trgovini • Piramida privilegija koje EU daje u trgovini

37. Hvala na pažnji!