Javna sfera- zona napetosti

1. Javna sfera- zona napetosti prof. Snježana Milivojević Fakultet političkih nauka

2. Javna sfera- koncept • Domen socijalnog života u kome može da se formirati nešto približno javnom mnjenju • Pristup omogućen svim građaima • Aktivira se u svakom razgovoru u kome se pojedinici okupljaju i formiraju ‘javno telo’ (corpus politicum)

3. Građani deluju... • ne kao poslovni ili profesionalni ljudi sa ličnim interesima niti kao članovi institucija ograničeni propisima državne birokratije • kada se okupljaju bez ograničenja: garantovana sloboda okupljanja, udruživanja i izražavanja mišljenja o stvarima od javnog interesa

4. Javna sfera omogućava • Javni domen u kome politički rezonuju građani okupljeni u publiku • Diskurzivni prostor u kome se formiraju okviri za evaluaciju zajedničkog života • Javni forum u kome se definišu ‘konflikti’ i ‘teme’ od opšteg interesa

5. Privatna i javna sfera • Moderno društvo sa diferenciranim sferama • Situirana između privatne sfere (ekonomija i porodica) i sfere javne vlasti (država) • Privatni ljudi okupljeni u publiku , kojima je potrebna javnost regulisana propisima vlasti ali okrenuta protiv nje

6. Reprezentacijai kritika Nedemokratska društva: • javni i privatni domen organizuju se iz jednog centra • javnost ima 'reprezentativnu' a ne kritičku ulogu • medijum u kome se prikazuje vladarska pompa a ne prostor za javnu participaciju

7. Kontrola i kritika vlasti • Tek kad je politička kontrola ekisano omogućena demokratskim zahtevom da infromacije budu dostupne javnosti, javna sfera zadobija institucionalni uticaj na vlast kroz instrument zakonodavnih tela

8. Odlike javne sfere • Egalitarna -stoji i pada sa principom opšte dostupnosti • Racionalna- kvalitet javne debate, racionalni okviri rešenja • Suverena- sistemska i kritička kontrola vlasti, normativno zasnivanje konstitucionalne države

9. Nastanak i razvoj • Antička javna sfera- normativni uzor • Reprezentativna javnost u feudalizmu • Literarna javnost ranog kapitalizma • Liberalna buržoaska javnost • Javna sfera države blagostanja masovne demokratije

10. Istorijske okolnosti • Rani kapitalizam, razmena roba i ideja, nova tržišta • Teritorijalna ekspanzija: kolonijalna osvajanja i formiranje velikih država • Ekonomski razvoj, logika merkantilizma i politička reprezentacija, uspon butžoazije

11. Kulturne promene • Reformacija – uspon pismenosti bez formalne medijacije Crkve • Izazovi ustaljenom poretku papske dominacije i jurisdikcije • Novo, individualističko shvatanje sankcioniše sekularni autoritet i uverenje o ‘individui kao gospodaru svoje sudbine’

12. Društvene promene • Tokom XVII i XVIII veka nastaju nove socijalne institucije ‘literarne javnosti’ • Saloni u Francuskoj, kafane u Britaniji i Nemačkoj mesta gde je autoritet argumenata zamenio autoritet titule • Aktivna publika i javno mnjenje- forma političkog autoriteta u kojoj je građanstvo moglo da ospori aspolutnu vlast

13. Nastanak štampe • Štampa- najeminentnija institucija javnosti • Od pisaca novosti, čuvara vesti, trgovaca mnjenjem do poslovne štampe • Javni značaj privatnih interesa

14. Izmenjene okolnosti • ‘Institucionalna konfiguracija’ XXI veka savim drugačija • Sfera nije neutralna- prostor stalnih hegemonijskih sukoba • Promena dinamike privatnog i javnog • Novi mediji i nove forme medijacije

15. Civilno društvo • Javnost u polju civilnog društva, drugačijem od onog u kome se strukturirala liberalna buržoaska javnost • Nekada je klasna ulaznica garantovala ostvarivost zahteva javnosti, ali je i isključivala mnoge iz javnog domena • Civilno društvo osnova drugačije javne sfere

16. Javnost ne maršira • Razgraničiti totalitarnu mobilizaciju masa od demokratskih pokreta koji nastaju u civilnom društvu (Habermas) • Spektakl anarhično oslobođenih komunikacionih sloboda