Priroda etičke argumentacije

1. Priroda etičke argumentacije Racionalni pristupi

2. Čovek nije istkao tkanje života, on je samo nit u njemu. Šta god čini tkanju, čini sam sebi (poglavica Sijetl) • Mi postajemo mi sami samo kroz druge (Lav Vigotski) • Potrebna su dva tela da bi se stvorila jedna duša. Jedna duša se gradi zahvaljujući drugom telu i duši (Boris Sirilnik) • Svaka subjektivnost je intersubjektivna (Gabriel Marsel) • Ja se ne može odvojiti od njegovih interpersonalnih veza, ono što sam ja za sebe deo je onoga što sam za druge (Ronald Dejvid Leng) • Životni problemi “pacijenata” moraju se se sagledati u etičkom i društvenom odnosu (Tomas Sas)

3. Etičke teorije Dva glavna pristupa moralnom rasuđivanju: Utilitarizam ili konsekvencijalizam Ispravnost ili neispravnost jedne radnje zavisi od njenih posledica Deontološki pristup Temeljne moralne kategorije kao što su dužnost, pravda i prava ne zavise od posledica.

4. Utilitaristički pristup Neka radnja je ispravna ako proizvodi, ili teži da proizvodi, najveću moguću meru dobra za najveći broj ljudi na koje ta radnja utiče Pravac koji naglašava služenje javnom dobru ili većini u društvu. Bira onu opciju kojom se pozitivni efekti iskorišćavaju do maksimuma a negativne posledice svode na najmanju moguću meru.

5. Treba da izaberemo ono što stvara dobro za više ljudi a ne ono što maksimalizuje dobro malog broja njih, jer onaj prvi izbor maksimalizuje ukupno dobro na duže staze.

6. Na primer, odluke u porodici: Želimo da idemo na zimovanje, ali znamo da nam je isto tako potrebna i nova zimska garderoba Kako ćemo odlučiti šta ćemo da uradimo? Uzećemo u obzir primarne potrebe, razlikovaćemo dnevne i dugoročne potrebe i želje. Pokušaćemo da proračunamo šta je za celu porodicu najkorisnije i da uravnotežimo naše želje i finansijske mogućnosti I vlasti i firme koje nastoje da posluju “domaćinski” prosuđuju na taj način.

7. Zastupnici utilitarizma ukazuju na to da oni samo opisuju stvari koje svi racionalni ljudi čine kad donose moralne odluke. Utilitaristička teorija morala čini eksplicitnim postupke i metode koje ljudi u moralnom prosuđivanju i delovanju koriste spontanoi intuitivno Utilitaristička etička analiza pritom odmerava dobre i loše posledice po svakoga na koga određena radnja ima uticaja

8. Prema mišljenju utilitarista, naše radnje ili postupci nisu dobri ili loši sami po sebi. Oni dobijaju moralnu vrednost tek kad se posmatraju udruženi sa svojim posledicama. Rodonačelnici utilitarizma su engleski mislioci Džeremi Bentam (18 vek) i Džon Stjuart Mil (19 vek)

9. Bentam: hedonistički utilitarizam ili utilitarizam zadovoljstva Princip traženja zadovoljstva i izbegavanja bola Aritmetika zadovoljstva: intenzitet, trajanje, izvesnost, blizina, plodonosnost i čistota analizirane vrednosti

10. Primer “nečistog” zadovoljstva trenutnog zadovoljstva praćenog neprijatnošću: zadovoljstvo u prekomernom piću Plodonosnost zadovoljstva: mogućnost da nam neka naša radnja, na primer veština koju učimo, donese “dividende” Uračunati i zadovoljstvo drugih Posledice naših radnji se prostorno šire u koncentričnim krugovima i vremenski u budućnost

11. Mnogi od naših postupaka utiču na društvo kao celinu. Kad raskinem ugovor ili prekršim datu reč, delujem ne samo na sebe i osobu koja je direktno pogođena, već i na sve one koji tome prisustvuju ili čuju za to. To su realne posledice koje moraju biti uključene u proračun.

12. Nedostaciutilitarističkogpristupa 1. Željama većine daje stalno prednost,dok manjina može ostati nezadovoljna ili biti oštećena 2. Nije moguće uvek predvideti sve posledice neke odluke. Predviđanje tačnih ishoda je van ljudskih mogućnosti. 3. Utilitarna kalkulacija je neizvesna i može biti predugačka i komplikovana 4. Značaj naših motiva i namera u proceni moralnosti naših postupaka nije uzeta u obzir

13. 5. Ne objašnjava na zadovoljavajući način pojam pravde (primer, bilo bi moralno ispravno osuditi nevinog čoveka ako bi to proizvelo dobre posledice, recimo sprečilo društvene nemire) 6. Dopušta različite mogućnosti manipulacije ljudima u ime korisnosti

14. Odgovori na primedbe na nedostatke utilitarizma Utilitarizam pravila (ili načela) Ne sprovodimo obično opsežne utilitarističke moralne kalkulacije, ne proračunavamo sve buduće posledice u svakoj pojedinačnoj radnji, već primenjujemo moralna pravila na određenu klasu radnji Primer: držimo se date reči i ispunjavamo svoja obećanja bez potrebe da proračunavamo svaki put dobre i loše posledice takvih postupaka. Ispunjavanje date reči ili obećanja je moralno načelo.

15. Utilitarizam postupaka je sporan Može se desiti da kršenjem pojedinačnog obećanja ostvarimo neku neposrednu korist Loše posledice će ipak uvek prevagnuti nad tom korišću Očigledno je da su posledice nekih vrsta ili klasa postupaka, u celini uzevši, pre loše nego dobre Zato je korisno i dobro pridržavati se nekih zajedničkih (opštih), proverenih moralnih pravila

16. Dobar razlog za odobravanje nekog pravila jeste da bi njegovo sveopšte prihvatanje, uopšte uzevši, imalo dobre posledice

17. Pored hedonističke verzije postoji i eudemonistička verzija utilitarizma Sva suštinska dobra ne mogu se svesti samo na jednoobrazno zadovoljstvo i bol. Temeljna vrednost na osnovu koje se prave životna predviđanja nije zadovoljstvo, već ljudska sreća. U moralnim proračunima moramo uzeti u obzir sva suštinska, vredna ljudska dobra kao što su znanje, ljubav, prijateljstvo, istina i sl Širi se i koncept korisnosti i uzimaju se u obzir suštinske ljudske potrebe

18. Sa stanovišta eudemonističkog utilitarizma ne može biti odobreno da se osudi nevin čovek U ime temeljnih ljudskih potreba i vrednosti (npr. pravda) Sveopšte loše posledice takvog čina po pojedince i zajednice bi uvek prevagnule nad trenutnom i kratkoročnom koristi Utilitarizam zahteva brižljivu, objektivnu i nepristrasnu analizu naših postupaka, koja uključuje ne samo neposredne i lične, već dugoročne i opšte posledice

19. Ne treba brkati koristoljubivi i utilitaristički proračun Primer kroistoljubivog proračuna: kad odmeravamo dobre i loše posledice izvođenja izvesne radnje u odnosu na sebe same. Utilitaristička etička analiza odmerava dobra i loša dejstva neke radnje na sve osobe na koje ta radnja ima uticaja

20. Deontološki pristup • Deontološki pristup tvrdi da etikom treba da upravlja osećaj ispravnosti i dužnosti, a ne posledice i rezultati • Naša moralna obaveza nam ukazuje šta je ispravno činiti • Moralnost je posebna vrsta spoznaje, koja ima sopstvenu logiku.

21. “Dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem: zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni”. (Imanuel Kant, Kritika praktičnog uma)

22. Deontolozi tvrde da se prava i pravda ne mogu izvesti iz utilitarističkog proračuna, tj. da ne zavise od odmeravanja posledica radnji. Oni su uopšteno obavezujući sami po sebi, koliko god da koštalo njihovo zadovoljenje, sa stanovišta probitačnosti Etika dužnosti

23. Osnovna ljudska prava ne mogu se prosto nadjačati razlozima korisnosti Jedno pravo može biti nadjačano samo drugim pravom, ili pravima koja su temeljnija. Primer: robovlasnik, odbegli rob i čovek koji krije roba. Pravo na istinu (istinitu informaciju) naspram prava na život. Pravo na život preteže.

24. Negativna prava: zahtevaju od drugih da se uzdrže od delovanja na određene načine; štite jedinku od osujećivanja bilo od strane vlasti bilo od strane drugih ljudi. Pozitivna prava: traže i od vlasti i od drugih jedinki da nosiocu prava obezbede izvesna dobra ili mogućnosti. U pravičnom društvu, moralna i zakonska prava se u značajnom stepenu preklapaju

25. Šta stoji u korenu moralnih izraza kao što su dužnost, zadatak, obaveza i odgovornost? Dužnost: dugujemo određena ponašanja drugima Zadatak: drugi kao drugo ja, nam zadaje obavezu Obaveza: postojanje drugih nas obavezuje na određeno ponašanje Odgovornost: odgovoramo drugima za svoje postupke.

26. DUŽNOST ILI MORALNA OBAVEZA, PRAVA i PRAVDA SU MOĆNI IZRAZI I NJIHOVA UPOTREBA SADRŽI SNAŽNE ZAHTEVE!

27. Temelji deontološke etike u evropskoj kulturi: Starogrčki mislioci (Sokrat, Platon, stoičari) Judeo-hrišćanski pogled na svet Nemački filozof Imanuel Kant (18. vek) Mnoge teorije savremenih mislilaca koje u središtu svojih istraživanja imaju koncepcije pravde i ljudskih prava Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima

28. Kant - svi teorijski i praktični interesi ljudskog uma mogu se sažeti u 3 osnovna pitanja 1. Šta mogu da znam? 2. Šta treba da činim? 3. Čemu mogu da se nadam? U Kritici praktičnog uma (1788) Kant pokušava da utvrdi šta daje opštost i nužnost našoj moralnoj delatnosti Dokazuje da ono što je moralno i racionalno važi za sve ljude podjednako

29. Jednu radnju ne čini moralnom zbir njenih korisnih posledica, već samo činjenica da je ona u skladu sa moralnim zakonom koji obavezuje i propisuje ispravnu moralnu praksu. Moralni zakon nije nešto što možemo da poštujemo po svom ličnom nahođenju ili ličnim ciljevima. MORALNI ZAKON OBAVEZUJE BEZUSLOVNO SVAKO LJUDSKO BIĆE

30. Kantov kategorički imperativ Najviše moralno načelo koje utvrđuje formu koje moraju da imaju sve moralne radnje. Tvori kriterijume kojima možemo da proverimo da li je neka radnja moralna ili nije. Pruža nam čvrstu logički zasnovanu ali i praktično primenljivu odbranu od relativističke greške

31. Da bi jedna radnja bila moralna mora da zadovolji tri kriterijuma ili uslova: • Mora biti podložna pretvaranju u dosledno univerzalnu • Mora poštovati racionalna bića kao cilj po sebi • Mora proizlaziti iz autonomije racionalnih bića

32. Analiza prve formulacije Kantovog kategoričkog imperativa

33. Formulacija univerzalnog moralnog zakona: “Postupaj samo prema onoj maksimi za koju možešželeti da postane opšti zakon” To znači da bi jedna radnja bila moralna za mene, ona mora biti moralna za svakog

34. Provera Primer 1: hoću da ubijem nekoga u gnevu Pravilo bi glasilo: “Ubijaj druge kad god si na njih ljut (ili kad proceniš da su nitkovi)” Da li ovo pravilo može da postane dosledno univerzalno? Proba je u tome da li u pravilu postoji unutrašnja doslednost kad se ono primeni na svakog.

35. Primenljivo bi bilo i na mene Međusobno bi se svi poubijali. Ako postane univerzalno, to pravilo vodi do sopstvenog gašenja, i tu mu leži nedoslednost.

36. Pravilo “Poštuj ljudski život”. Ako bi pravilo postalo univerzalno, svako bi poštovao život svakog drugog. Pravilo je u sebi dosledno jer svi možemo bez smetnji da poštujemo ljudski život beskonačno. Univerzalna primena pravila ne vodi njegovom uništenju

37. Ali šta je sa ubistvom u samoodbrani? Pravilo samoodbrane bi glasilo: “Ubij nepravičnog napadača ako je to jedini način da odbraniš nedužan život, bilo vlastiti bilo tuđ”. Ovo pravilo se može univerzalizovati i posle racionalnog razmišljanja, svako bi ga prihvatio.

38. Pravilo “Laži!”. Može li ono postati dosledno univerzalno? Ako bi svako lagao, niko nikom ne bi verovao. A ako niko nikom ne bi verovao, mogućnost laganja bi nestala. Pravilo samo sebe ukida. Ono je nemoralno

39. Kontra primer: “Govori istinu!” Ako svi govorimo istinu, svako svakom može da veruje. Možemo da nastavimo da govorimo istinu beskonačno. U tom pravilu nema nedoslednosti kad se univerzalizuje. Pravilo je dakle moralno.

40. Slučaj mita. Pravilo je “Podmićuj!” Ako pokušamo da ga univerzalizujemo, ubrzo uviđamo da je u sebi protivrečno. Ako bi podmićivanje postalo univerzalno pravilo ne bi više bilo podmićivanje već sveopšti način poslovanja

41. Podmićivanje dejstvuje samo na pozadini nepodmićivanja jer je to način sticanja posebne prednosti, privilegije. Ako bi svako uvek dolazio do te povlastice na ovaj način, to više ne bi bila povlastica. Sveopšte podmićivanje je u sebi protivrečno. Otud, podmićivanje je nemoralno i pada već na prvom kriterijumu provere

42. Druga formulacija Kantovog kategoričkog imperativa

43. Poštovanje ljudskih bića kao ciljeva po sebi “Postupaj tako da ljudskost u sopstvenoj ličnosti kao i u ličnosti svakog drugog čoveka nikad ne upotrebljavašsamo kao sredstvo, već uvek i kao svrhu”. Neotuđiva univerzalna prava – samim rođenjem Ljudska bića nisu samodovoljna, te su stoga uzajamno povrediva.

44. Upotrebiti drugog znači tretirati ga kao sredstvo za postizanje svog cilja, a ne i kao subjekt. Postvarenje čoveka Po Kantu, imamo moralnu obavezu da poštujemo i svoje lično dostojanstvo. Psihologija potvrđuje taj uvid: onaj ko nema samopoštovanja nema poštovanja ni prema drugima i obrnuto

45. Treća formulacija kategoričkog imperativa

46. Moralni zakon je samonametnut i samoprihvaćen Moralni smo kad slobodno biramo da moralno postupamo, a ne kad nas neko drugi ili strah od kazne i odmazde prisiljavaju na to. Ljudska sloboda je racionalna sloboda samoodređenja. Autonomija ličnosti ne znači da smo nezavisni jedni od drugih i od društvenih konvencija, već da imamo sposobnost samokontrole

47. Ljudska bića su kadra da koče i nadziru svoje nagone, strasti i porive, i da ispituju svoje postupke pre nego što ih počine (kao i da se kaju posle počinjenih postupaka) Sposobnost racionalnog bića da tako postupa nosi sobom obavezu da tako postupa a to tvori njegovu slobodu. Zapovest “Ispuni svoju dužnost”= “Učini se slobodnim”

48. Neracionalna bića: “programiraju” ih nadražaji i nagoni. Sposobnost nadvladavanja nagona i nadražaja čini slobodu ljudskih bića. Nema većeg ropstva od robovanja svojim nagonima, strastima ili željama, hirovima i usko shvaćenim interesima. Moralna sloboda je ujedno racionalna sloboda samousavršavanja

49. Iz racionalnosti ljudskih bića proizlazi univerzalnost moralnog zakona Ako želimo da saznamo da li su neko pravilo, načelo ili maksima moralni, zapitajmo se da li bi ono što to pravilo nalaže bilo prihvatljivo svim racionalnim bićima koja delaju racionalno. Sva će racionalna bića uvideti da ne žele da ubistvo, laganje i krađa budu univerzalni zakoni jer će se onda primenjivati i na njih.

50. Proba moralnosti nekog pravila nije da li ga ljudi zaista prihvataju. Provera je da li bi ga sva racionalna bića, koja misle racionalno, prihvatila bez obzira na to jesu li počinioci ili žrtve (jer u svakom momentu od počinioca mogu postati i žrtve) Ali kao što niko ne može da nas prisili da budemo racionalni tako nas niko ne može prisiliti da budemo moralni. To ne obezvređuje razum i moral