160 likes | 313 Views
IX MAKROEKONOMSKI MENADŽMENT. 1. Pojam i priroda makroekonomskog menadžmenta. U teorijskom pristupu menadžmentu, pored ostalog, moguće je naći osnovu za razlikovanje pojmova mikromenadžmenta i makromenadžmenta.
E N D
1. Pojam i priroda makroekonomskog menadžmenta • U teorijskom pristupu menadžmentu, pored ostalog, moguće je naći osnovu za razlikovanje pojmova mikromenadžmenta i makromenadžmenta. • Sadržaj mikromenadžmenta treba vezati za brojna i sve složenija pitanja upravljanja mikroekonomskim sistemima (preduzeća, banke, osiguravajuće kompanije, škole, fakulteti, zdravstvene organizacije itd.), • Oblast makromenadžmenta omeđuju mnogobrojni aspekti kompleksa upravljanja ekonomskim tokovima u nacionalnoj, a u novijem periodu i u globalnoj ekonomiji.
1. Pojam i priroda makroekonomskog menadžmenta • Pod makroekonomskim menadžmentom treba razumeti skup mera i aktivnosti koje preduzimaju kreatori politike ekonomskog i šire, politike društvenog razvoja, sami ili u sadejstvu sa nekim od mnogobrojnih ekonomskih entiteta u koncipiranju i realizaciji definisanih ciljeva društveno-ekonomskog razvoja. • Dve najčešće definicije menadžmenta su one po kojima je on: a) proces efikasnog kombinovanja raspoloživih limitiranih resursa radi realizacije datih ciljeva i b) forma rada koja podrazumeva usmeravanje ljudi, odnosno grupa ljudi prema datom cilju.
1. Pojam i priroda makroekonomskog menadžmenta • Kada je država jedini subjekt makroekonomskog menadžmenta pojedini istraživači najznačajnije aktivnosti savremene države identifikuju sa: • a) obezbeđenjem pravnog poretka kojim se štite osnovne funkcije i pravila ponašanja u tržišnoj privredi (garantovanje svojine i neopohodnost striktnog poštovanja sklopljenih ugovora od strane svih ekonomskih učesnika), • b) javnim prihodima i javnim rashodima, • c) ekonomijom javnog sektora, odnosno svođenjem javnog na državni sektor u privredi, • d) vođenjem makroekonomske politike, itd.
1. Pojam i priroda makroekonomskog menadžmenta • Laureat Nobelove nagrade za ekonomiju, američki istraživač Bjukenen pošavši od činjenice da se ekonomski, društveni i politički sistemi iskazuju kao svojevrsna igra mnogih učesnika, od kojih svaki teži da pobedi, UKAZUJE: “dobra igra više zavisi od dobrih pravila nego od dobrih igrača” • Privredni sistem u značajnoj meri opredeljuje okvire makroekonomskog menadžmenta, može mu nametati značajna ograničenja ali i biti podržavajući element njegove efikasnosti.
1. Pojam i priroda makroekonomskog menadžmenta • Uspešnost makroekonoskog menadžmenta utiče na makroekonomsku performansu • Aktuelni pristup makroekonomskom menadžmentu inkorporira ekonomsku i neekonomsku sferu društvenog života i posebno njihove brojne i krajnje isprepletene međuodnose.
2. Karakteristike makromenadžmenta u “novoj ekonomiji” • Koncept «nove ekonomije» često se u literaturi sadržajno identifikuje sa sledeće tri karakteristike: • 1) ona je globalna • 2) daje prednost neopipljivim resursima (informacije, intelektualni kapital) i • 3) «međupovezana» je. • U savremenim uslovima privređivanja država je sve manje hijerarhijski nadređen regulator tržišta koji raspolaže monopolom političke moći.
2. Karakteristike makromenadžmenta u “novoj ekonomiji” • Na globalnoj areni su se pojavili drugi važniji igrači čije delovanje utiče na kreiranje svetskih procesa. • Ovde se može govoriti o tri osnovne grupe: • transnacionalne korporacije koje predvodi bogata i uticajna elita savremenog sveta; • nevladine organizacije koje predstavljaju narastajući splet društvenih odnosa povezanih na nacionalnom i internacionalnom nivou; • telekomunikaciona i medijska mreža koja svojom ulogom u životu savremenog čoveka preti da ugrozi kulturni identitet država i naroda.
2. Karakteristike makromenadžmenta u “novoj ekonomiji” • Značaj makromenadžmenta u uslovima “nove” ekonomije, suprotno čestim mišljenjima koje je moguće naći u literaturi, se ne smanjuje, već suprotno, raste. • Ovo se posebno odnosi na pojavu novih oblasti makromenadžmenta povezanih sa kompleksima razvoja nauke, tehnologije, industrija visokih tehnologija, ekologije i korišćenja prirodnih resursa, tj. održivog razvoja.
3. Makroekonomski menadžment i globalno okruženje • Osnovna obeležja globalizacije, koja su odlučujuće delovala na oblikovanja makroekonomskog menadžmenta u godinama s kraja XX i početka XXI veka su: globalizacija tržišta; globalizacija svih trgovinskih i naročito finanijskih transakcija; globalizacija poslovnih aktivnosti i operacija; globalizacija konkurencije. • Koncept globalnog makroekonomskog menadžmenta predstavlja svojevrstan odgovor najznačajnijih globalnih aktera na zahteve globalnog društva.
3. Makroekonomski menadžment i globalno okruženje • Postavlja se pitanje da li se proces ekonomske globalizacije može prepustiti stihijskim, odnosno automatskim regulatornim mehanizmima, ili pokšati da koliko je to objektivno moguće kontrolisati ga i njime upravljati.
ODGOVORI: • Neoklasičari, zastupajući liberalne stavove po ovom pitanju, po pravilu, iznose stav da nacionalne države u procesu globalizacije svesno treba da prepuste svoj suverinitet svetskom tržištu ili dominirajućoj svetskoj državi • Neokejnsijanaci zaključuju da baš u uslovima ispoljenog trenda ka globalizaciji svetske privrede makroekonomski menadžment ima neuporedivo veći značaj u poređenju sa njegovim potencijalnim mestom u vremenu koje je pretphodilo sadašnjoj fazi globalizacije • Postoji i treći pristup koji insistira na sinhronizaciji automatskih (tržišnih) i svesnih (državnih) elemenata prilikom regulisanja procesa globalizacije, koji se čini najprihvatljivijim
4. Politički sistem kao okvir delovanja makroekonomskog menadžmenta • Politički sistem preko političke organizacije društva ima značajan uticaj na oblikovanje privrednog života, odnosno na profilisanje makroekonomskog menadžmeta koji se u njegovim okvirima ostvaruje. • Dva elementa makroekonomskog menadžmenta su pod izraženim delovanjem političkog sistema: • država kao nesumnjivo najvažniji subjekt makroekonomskog menadžmenta je pod neposrednim uticajem političkog sistema • osnovni ciljevi makroekonomskog menadžmenta su determinisani u značajnom stepenu prirodom i karakterom političkog sistema zemlje u kojoj se on realizuje
4. Politički sistem kao okvir delovanja makroekonomskog menadžmenta • Priroda i karaker političkog sistema u mnogome određuje broj i vrstu subjekata savremenog makroekonomskog menadžmenta. • Ovde pored države, odnosno vlade kao neposrednog reprezenta državnih aktivnosti, treba pomenuti sindikate zaposlenih, udruženja poslodavaca, a takođe i sve značajnije subjekte oličene u savremenim transnacionalnim kompanijama i njihovim mnogobrojnim alijansama, s jedne, i veliki broj tzv. nevladinih organizacija, s druge strane.
4. Politički sistem kao okvir delovanja makroekonomskog menadžmenta • Priroda, karakter kao i način dolaženja do političkih odluka su determinante najvažnijih ciljeva makroekonomskog menadžmenta. • Drugim rečima, ciljevi makroekonomskog menadžmenta ne mogu imati samo ekonomsku suštinu, budući da se njihovim ostvarivanjem realizuju mnogobrojne promene u svim oblastima društvenog života, a ne samo u ekonomskoj sferi