170 likes | 375 Views
OSNOVE PROGRAMSKOG JEZIKA C. Prednosti C jezika. JEDNOSTAVNOST U niverzalnost i slobodne forme programiranja, čine ga jezikom opšte namene i primene - FLEKSIBILNOST PRENOSIVOST MODULARNOST P rojektovanje programa metodom ”odozgo na dole”
E N D
Prednosti C jezika • JEDNOSTAVNOST • Univerzalnost i slobodne forme programiranja, čine ga jezikom opšte namene i primene - FLEKSIBILNOST • PRENOSIVOST • MODULARNOST • Projektovanje programa metodom ”odozgo na dole” • Optimizovani C prevodioci za kreiranje efikasnih programa za sistemsko programiranje • Uvod u jezik C++ u kome su uspešno zaživele ideje objektno orjentisanog programiranja
Azbuka jezika i leksički simboli • Azbuku jezika C čini skup znakova koji prihvata operativni sistem • Skup znakova obuhvata: • Mala i velika slova engleske abecede • Decimalne cifre • Specijalne znake • Neštampajući znaci • Pomoću ovog skupa znakova grade se osnovni elementi jezika
Osnovni elementi jezika C • Osnovni elementi programskog jezika C su leksički simboli • Leksički simboli – znaci ili nizovi znakova koji u programu imaju određeni smisao i čine osnovne gradivne elemente jezika C od kojih se formiraju pravilne instrukcije jezika
Leksički simboli se dele na: • Identifikatore • Konstante • Službene-ključne reči • Operatore • Separatore Pomoću leksičkih simbola grade se sledeće konstrukcije jezika C: - Naredbe - Programi - Direktive
Struktura C programa /* Racunanje sume dva broja */komentar #include <stdio.h> direktive pretprocesoru void main()početak glavne funkcije { poč. bloka main funkcije int broj1; deklar. lokalnih promenljivih float sum,broj2; printf("Unesi brojeve"); scanf("%i ", &broj1); scanf("%f ", &broj2);telo programa sum = broj1+broj2; printf("%f\n", sum); } kraj bloka main funkcije
Pišu se malim slovima!!! Za prevodioca imaju posebno značenje!!! Ključne riječi Prema ANSI standardu C ima sledeće 32ključne reči:
Identifikator • Identifikator je sekvenca velikih i malih slova, cifara, i karaktera ‘_’. • ‘_’ – ne preporučuje se • Koristi se za dodeljivanje imena objektima u programu (funkcije, promenljive) • NIKADA NE POČINJE CIFROM!!!!!
Odrediti koji su identifikatori korektno zapisani: • Alfa , a3, c_8, novavrednost • 2ab,a9p,temperatura • A-5 • A:5 • $x2 Znak – nije dozvoljen za identifikator Znak : nije dozvoljen za identifikator Znak $ nije dozvoljen za identifikator
Promenljive • Podaci smešteni u memoriji računara koji se u toku izvršenja programa mogu menjati tj. kojima se mogu dodeljivati različite vrednosti • U programu se označavaju pomoću identifikatora • SVAKI PODATAK KOJI SE KORISTI U PROGRAMU MORA SE DEKLARISATI!!!
Primeri: imena promenljivih u jednom programu // Važeća // Važeća // Nevažeća, ne sme biti cifra na početku imena // Važeća, sme biti _ na početku imena // Važeće ime, razlikuje se od Promenljiva // Nevažeće ime, ne sme biti blanko // Nevažeće ime, rezervisana reč // Nevažeće ime, rezervisana reč Promenljiva Promenljiva_2 2_promenljiva _promenljiva promenljiva promenljiva 3 long void
Deklaracija promenljivih • Zadaje se u obliku: tip lista_identifikatora ; Lista_identifikatora sadrži imena promenljivih tog tipa Celobrojni, Realni, Znakovni Primer: int a,b,novibroj;
Konstante • Podaci čija je vrednost unapred zadata u programu i ne mogu se menjati u toku njegovog izvršenja • Dva načina zadavanja konstante: • #define simb_konstanta konstanta • const tip simb_konstanta=vrednost; Primer: #define PI 3.14159 const float PI=3.14159;
Da bi mogli da unosimo i štampamo podatke obavezno je definisanje direktive #include<stdio.h> • Ova datoteka sadrži podatke neophodne za pravilno funkcionisanje ulazno/izlaznih funkcija • Ulazna funkcijascanf • Izlazna funkcijaprintf
Ulazna funkcija - scanf • Format scanf funkcije: scanf( format , &prom1,&prom2); format – je vrsta konverzije koja se obavlja pri ulazu podataka &prom1 – adresa promenljive Adresni operator identifikator
Tipovi formata za konverziju: • %i – ceo broj • %f – realni broj • %c – znak,karakter (jedan znak) • %u – neoznačen ceo broj • %hi – short int • %li – long int • %d – int (decimalni oblik) • %lf – double • Format ulazne f-je:scanf(“%i”,&a);
Izlazna funkcija - printf • Rezultati obrade u programu i sve vrste teksta koji trebada se prikažu na ekranu – monitoru, izdaju se naredbom printf • Format naredbe je: printf(format,lista_izraza) • printf(“%i”, a); - naredba izlaza sa promenljivom • printf(“TEKST”); - naredba bez promenljive