Efekti reforme poreza na prenos apsolutnih prava

1. Efekti reforme poreza na prenos apsolutnih prava Marko Paunović, Boško Mijatović, Boris Begović

2. Osnovne informacije • Stopa poreza je smanjena sa 5% na 2,5% kod prometa nekretnina • Propisano je oslobođenje od plaćanja poreza na promet apsolutnih prava kod kupovine prvog stana • Prošireno je oporezivanje građevinskog zemljišta ovim porezom

3. Osnovni problem • Republika se nije odrekla svog, već lokalnog izvornog poreza • To je urađeno bez konsultacija sa predstavnicima lokalnih samouprava • Zakon predviđa mogućnost kompenzacije

4. Značaj prihoda od ovog poreza

5. Osnovni scenario

6. Da li je realan toliki rast? • Stambeni krediti • Rast životnog standarda • Značajna novogradnja

7. Pretpostavke • Rast vrednosti nekretnina u prometu će se nastaviti još neko vreme • Smanjenje poreske stope sa 5% na 2,5% rezultuje smanjenjem prikupljenih poreza za 50%, • Smanjenje poreske stope sa 5% na 2,5% rezultuje smanjenjem efektivne cene nekretnina za 2% (ušteda od 2,5% se deli na 2:0,5% između kupca i prodavca) • Smanjenje poreske stope indukuje povećanje prometa za 2% po osnovu povećane tražnje, • Smanjenje poreske stope indukuje povećanje prosečno prijavljene vrednosti transakcije (smanjenje poreske evazije) za 2%

8. Projekcija do 2010 – smanjenje stope

9. Gubici usled smanjenja stope

10. Gubici usled poreskog oslobođenja za kupce prvog stana

11. Ukupni gubici u nekoliko opština

12. Rezime • Smanjenje stope poreza na prenos apsolutnih pravadobar potez, ali čini se bez razmišljanja o posledicama po lokalne finansije • Ukidanje poreske obaveze za kupce prvog stana je relativno značajna pomoć mladim ljudima. • Sa druge strane, to nije najbolji način za ispunjenje ovog cilja. Teorija javnih finansija nam govori da bi direktna subvencija kupcima prve nekretnine bila bolje rešenje – u smislu transparentnosti, administrativnih troškova i čak i pravednosti.

13. Rezime • ukupni gubitak za lokalne finansije je relativno veliki • teško je praviti precizne projekcije, ali gubitak verovatno iznosi između 3-4% ukupnih tekućih prihoda lokalnih samouprava

14. Šta se može uraditi • Zakon propisuje jasnu obavezu nadoknade, ali ostaje pitanje da li ta nadoknada treba da bude trajna ili jednokratna? • Ako je trajna, u kom obimu? Zakon je prilično jasan (gubitak koji bi nastao u prethodnoj godini, uvećan za inflaciju), ali zakonsko rešenje nije dobro po lokalnu samoupravu kada poreska osnovica raste značajno brže od inflacije. • Treće pitanje - da li kroz povećane transfere, ili kroz povećanje udela u prihodima Republike? • Prvo rešenje je lakše, ali i opasno, jer su ukupni nenamenski transferi fiksirani na 1,7% GDP. • Uvođenje kompenzacionih transfera smanjuje ostale transfere!